Šta je doneo novi Zakon o radu

14.10.2014

Narodna skupština Republike Srbije je 18. jula usvojila predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu, koji je na snagu stupio 29. jula 2014. godine.

 

Zakon o radu je promenjen pre svega kako bi se naša zakonska regulativa u ovoj oblasti usaglasila sa evropskim zakonodavstvom. Takođe je primetna intencija zakonodavca da u nekim segmentima smanji obaveze poslodavca, od čega se očekuje da se olakša proces zapošljavanja. Predstavnici sindikata smatraju da će pojedine odredbe, naprotiv, doprineti destabilizaciji tržišta rada.

 

Opšti akti poslodavca

 

U vezi sa opštim aktima poslodavca, poput pravilnika o radu ili pravilnika o sistematizaciji i ogranizaciji radnih mesta, Zakon o radu donosi promene načina njihovog donošenja i detaljnije propisuje šta oni moraju da sadrže. Poslodavac je sada dužan da pravilnik o radu dostavi reprezentativnom sindikatu najkasnije 8 dana od dana njegovog stupanja na snagu. Poslodavac može da uredi prava i obaveze u vezi sa radnim odnosom samo ako je prihvatio inicijativu reprezentativnog sindikata za počinjanje pregovora o zaključivanju kolektivnog ugovora. Raniji Zakon o radu je propisivao da pravilnik o radu može da donese upravni odbor ili direktor, u slučaju da kod poslodavca ne postoji upravno odbor. Prema novoj regulativi, poslodavac je u obavezi da svojim osnivačkim ili drugim opštim aktom, poput statuta, utvrdi koji organ je nadželan za usvajanje pravilnika o radu. Prelazni period koji je predviđen za usaglašanje pravilnika o radu sa novim Zakonom o radu je 6 meseci.

 

Drugačiji obračun zarada kod minulog rada

 

Velike promene odnose se i na obračun zarada, a odluka koja je svakako izazvala najviše polemike odnosi se na takozvani minuli rad. Naime, poslodavac stupanjem na snagu novog Zakona o radu više nije u obavezi da zaposlenom uvećava zaradu za minuli rad kod drugog poslodavce, već samo za godine staža kod trenutnog poslodavca.

 

Rad na određeno vreme sada do dve godine

 

Jedna od većih promena koju Zakon o radu donosi je promena perioda na koji može biti zaključen ugovor o radu na određeno vreme. Sada poslodavac sa zaposlednim može zaključiti ugovor o radu na određeno vreme u trajanju od 24 meseca, dok je do sad maksimalni period za rad na određeno vreme bio 12 meseci.

 

Novi zakon o radu precizira i u kojim slučajevima je moguće zaključiti ugovor o radu na određeno vreme. Radni odnos na određeno vreme se zaključuje u slučajevima kada je trajanje radnog odnosa unapred ograničeno objektivnim razlozima. U starom zakonu kao uslov za rad na određeno vreme navodili su se sezonski poslovi, rad na određenom projektu i povećanje obima posla čije trajanje je vremenski ograničeno. Novim rešenjem poslodavac može da zaključi ugovor o radu na određeno vreme bilo kad ako je trajanje posla ograničeno objektivnim razlozima.

 

Promene u vezi sa dnevnim i godišnjim odmorima

 

Zakon o radu donosi promenu u korist radnika, a u vezi sa pravom na godišnji odmor. Naime, sada zaposleni ima pravo na godišnji odmor posle mesec dana neprekidnog rada kod poslodavca. Podsećamo, starim zakonom ovo pravo se sticalo tek nakon šest meseci neprekidnog rada kod poslodavca.

 

Prema novom zakonu, zaposleni više ne može da za neiskorišćeni odmor dobije novčanu nadoknadu, kao što je to bio slučaj pre usvajanja novog Zakona o radu. Ovo je moguće jedino u slučaju prestanka radnog odnosa.

 

Zakon o radu povećava prava dojilja

 

I prema ranije važećem zakonu trudnicama je garantovano pravo da u prve 32 nedelje trudnoće ne rade prekovremeno ili noću. Zakonskim promenama ovo pravo je prošireno i na žene koje doje dete.

 

Ako su vam potrebne dodatne konsultacije u vezi sa promenama Zakona o radu, ne ustručavajte se da kontaktirate našu agenciju.

Komentari (4)

dragana stankovic on 16.03.2015 17:04

zanima me kako je novim zakonom regulisana pojava kada je radnik od 2012 god na odredjeno vreme i to na radnom mestu sefa racunovodstva koje inace postoji godinama u sistematizaciji ?

Odgovori

SVM Resenja on 17.03.2015 17:03

Dragana, evo naseg komentara Zakona o radu:
Radni odnos na određeno vreme - član 37. Zakona
Ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred odreðeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba.
Poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu na određeno vreme na osnovu kojih se radni odnos sa istim zaposlenim zasniva za period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca. Prekidom perioda ne smatra se period kraći od 30 dana

Odgovori

Nemanja on 19.02.2019 11:26

Postovani,

04.09.2017. Potpisao ugovor o radu u trajanju od 14meseci (kao zamena kolegi koji je upucen na projekat). Nakon isteka tog ugovora potpisao sam drugi ugovor o radu, koji mi traje do 31.12.2019. na kome ostajem na istoj poziciji, ali mi se ugovor produzava zbog potreba projekta na koji ne ucestuvem, u oba ugovoara mi opis i duznosti na radnom mestu ostaju isti. Interesuje me da li postoji mogucnost da ja nakon 24meseca dobije ugovor na neodredjeno vreme? I kakva su moja prava u ovom slucaju?

Srdacan pozdrav

Odgovori

SVM SUPPORT on 28.02.2019 13:58

@Nemanja,

Po našem mišljenju, vama je potpisan drugi ugovor o radu na određeno vreme u skladu sa Zakonom o radu, zbog produžetka projekta, pod uslovom da je rok završetka projekta unapred poznat.
Eventualno je sporna činjenica to što na tom projektu ne učestvujete. Za pravno mišljenje, savetujemo vam da se obratite vašem pravniku, koji bi uz sagledavanje sve dokumentacije mogao da donese najispravniji zaključak i savetuje dalje postupanje.

Ostavi komentar

Molimo vas da pravilno unesete prikazanu reč.