Novosti vezane za obračun zarade zaposlenog po novom zakonu o radu

14.10.2014

Novi zakon o radu je stupio na snagu 29. jula 2014. i doneo je nekoliko novina u vezi sa obračunom zarade zaposlenog. Ono o čemu se do sad najčešće govorilo su izmene koje se odnose na pravo zaposlenog na uvećanu zaradu, to jest na takozvani minuli rad. Zakon o radu sada propisuje da zaposleni ima pravo na uvećanje svoje zarade na osnovu minulog rada u visini od najmanje 0,4 odsto od osnovice za svaku punu godinu rada kod trenutnog poslodavca. Dakle, u odnosu na stariji zakon o radu, pravo na uvećanu zaradu na osnovu minulog rada zaposleni sada ima samo za onoliko godina koliko je proveo kod poslodavca ili kod povezanih lica poslodavaca kod kog prima zaradu, a ne za sve godine radnog staža, kako je to bilo do sad.

 

S jedne strane, predstavnici sindikata su bili veoma nezadovoljni ovom promenom jer zaposleni koji su tokom svog radnog veka promenili nekoliko poslodavaca sada ostaju uskraćeni, ali sa druge strane ostaje i činjenica da je dosadašnje rešenje bilo neodgovarajuće sa stanovišta poslodavca, koji je zaposlenom plaćao minuli rad za godine rada kod drugog poslodavca.

 

Međutim, radni staž stečen kod poslodavca prethodnika i kod lica povezanih sa poslodavcem i dalje jeste osnov za uvećanje zarade na osnovu minulog rada. Prilikom statusne promene ili promene poslodavca Zakon o radu jasno precizira koje obaveze imaju poslodavac prethodnik i poslodavac sledbenik. Zakon o radu pominje da se minuli rad računa i za godine staža provedene kod „povezanih lica“, što je pak detaljnije regulisano Zakonom o privrednim društvima, a u najkraćem se odnosi na pravna i fizička lica koja imaju značajno učešće u kapitalu pravnog lica o kojem je reč ili imaju kotrolnu funkciju u njemu.

 

Inače, odredbe Zakona o radu u vezi sa minulim radom se ne primenjuju na zaposlene u državnim organima, organima lokalne samouprave i javnim službama u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite i tako dalje. Drugim rečima, odredbe se ne odnose na sve one čija primanja su regulisana Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama.

 

Posle novih izmena, zakonom se svim zaposlenima garantuju ista primanja za rad iste vrednosti, odnosno za rad za koji se zahteva ista stručna sprema, obrazovanje, sposobnost i koji ima jednak radni doprinos.

 

Zakon o radu i rad u smenama

 

Novi Zakon o radu više ne propisuje poslodavcu obavezu za naknadu zarade zbog rada po smenama, kao što je to do sad bio slučaj. Zakonodavac je ostavio mogućnost da poslodavac sam svojim statutom i ugovorom o radu odredi neki drugi osnov za uvećanje zarade.

 

Pod ovime se ne podrazumeva rad noću, pa tako zaposleni koji svoj posao obavlja u periodu od 22 časa do 6 časova narednog dana ima pravo na zaradu uvećanu za najmanje 26 odsto od osnovice.

 

Još dve bitne novine donosi novi Zakon o radu. Naime, poslodavac je dužan da pri odlasku zaposlenog u penziju isplati otpremninu koja ne sme biti manja od dve prosečne zarade. Podsećamo, ranijim zakonom je bilo propisano da taj iznos ne sme da bude manji od tri prosečne zarade.

 

Kada je reč o minimalnoj zaradi, sada na nju imaju pravo i zaposleni koji nemaju puno radno vreme, a na osnovu učinka i vremena provedenog na radu. Prema odredbama starog zakona o radu samo su zaposleni sa punim radnim vremenom ostvarivali pravo na minimalnu zaradu.

 

Za dodatna tumačenja Zakona o radu budite slobodni da se obratite našoj agenciji.

Komentari (0)

Trenutno nema komentara na ovu temu ...

Ostavi komentar

Molimo vas da pravilno unesete prikazanu reč.