Uskoro se navršavaju dve godine od uvođenja elektronskih faktura u Srbiji, kad su svi mediji izvestili da je poslata prva elektronska faktura. Događaj je najavljen kao početak jedne značajne promene u poslovanju, koja će omogućiti brže, lakše, pouzdanije i jeftinije fakturisanje. Ipak, danas ne možemo da kažemo da prelazak na elektronske fakture ide glatko i zadovoljavajućom brzinom. Nivo informisanosti i spremnosti privrednika da prihvate ovu novinu je i dalje daleko ispod očekivanog. A štetu od toga ima upravo privreda, koja i dalje nosi teret klasičnog načina fakturisanja.
Ideja vodilja prilikom uvođenja elektronske fakture bila je da se ubrza, pojeftini i olakša poslovanje. Na ovaj način bi se značajno smanjila mogućnost za greške i izbegli bi se izgovori da faktura nije stigla i da je to razlog što uplata nije izvršena.
Prelaskom na elektronske fakture drastično se smanjuju troškovi, a neke analize govore da je reč o 70 – 80 odsto manjim troškovima u odnosu na slanje papirnih faktura. Izdaci za slanje jedne obične fakture su štampanje, kovertiranje i poštanski troškovi. S obzirom na to da veće kompanije na mesečnom nivou pošalju ogroman broj faktura, ovaj trošak nikako nije zanemarljiv.
Dok kod nas još uvek nema preciznih podataka, u januaru je grupa autora sa Haselt Univerziteta u Belgiji napravila studiju sa konkretnim iznosima o tome kolika ušteda se ostvaruje primenom elektronskih faktura. Oni su izračunali da je belgijska privreda u toku 2013. godine potrošila 3,77 milijardi evra na slanje faktura. Ovaj iznos bi mogao da bude svega 1,46 milijardi da su te fakture slane elektronskim putem. Kokretnije, 3,77 milijardi evra je skoro 1 odsto bruto domaćeg proizvoda, a elektronske fakture bi utrošak smanjile na 0,38 odsto. U ovoj analizi se dalje navodi da velika većina privrednika ima pozitivno mišljenje o efikasnosti eletronskih faktura i o njihovim prednostima sa stanovišta uštede. Međutim, oni imaju dozu sumnje u bezbednost ovakvog načina poslovanja i smatraju da država mora da uradi više kako bi ih na pravi način informisala o prelasku na elektronsko fakturisanje.
Nema sumnje da se rezultati iz prakse belgijskih kompanija mogu primeniti i na Srbiju i da je potreba za edukacijom takođe još uvek velika.
Slanje elektronske fakture se svodi praktično na jedan klik u poslovnom programu. Već u narednom trenutku faktura je kod primaoca i on je, takođe jednim klikom, otvara, dalje procesuira ili arhivira. Na drugoj strani, slanje obične fakture ima mnogo više koraka, od štampanja, preko kovertiranja, pa do slanja i svaki od tih koraka sa sobom nosi i određene troškove.
U ovom tekstu osvrnuli smo se samo na aspekt uštede novca kod slanja fakture, a svakako da su ušteda vremena i povećanje efikasnosti podjednako bitni benefiti koje donosi prelazak na elektronske fakture. Opširnije o ostalim prednostima elektronske fakture čitajte ovde.