Kako se razvijao poslovni softver, tako je postajalo jasnije da će se dobar deo poslovanja u budućnosti obavljati uz pomoć računarskih programa i brzog interneta, koji je sve zastupljeniji. Elektronske fakture, odnosno fakture koje se šalju isključivo elektronskim putem, jedan su od tih relativno novih načina koji treba da olakšaju, ubrzaju i pojeftine formalne poslovne procese. Uvođenje elektronske fakture uvek se vezuje za razvijene ekonomije i društva sa jakim IT sektorom. Upravo zbog toga je poslovni svet bio iznenađen rezultatima istraživanja, koje je pokazalo da su Brazil, Čile i Meksiko otišli najdalje u primeni elektronskih faktura. Ne Sjedinjene Američke Države, ne razvijene zemlje iz Evrope, već nekoliko država iz Južne Amerike.
Vlade pomenutih država su u prethodnom periodu stvorile zakonski okvir kojim se stimuliše uvođenje elektronskih faktura, naročito u međusobnim poslovima između preduzeća. Do kraja 2015. godine u Brazilu i Čileu se planira potpuni prelazak na elektronske fakture. Ovoj grupi zemalja uskoro će se pridružiti i Argentina, Peru, Gvatemala, Urugvaj i Ekvador. Peruanska vlada očekuje da na kraju 2017. nestane klasičan način fakturisanja u njihovoj zemlji.
Uvođenje elektronskih faktura u ovim zemljama je briga države, bez obzira na to što i same kompanije imaju direktne uštede od prelaska na novi način poslovanje. Naime, elektronske fakture su deo strategije za osnaživanje privrede i od njih se očekuje da povećaju efikasnost u poslovanju. Takođe, uz pomoć elektronskog fakturisanja poreski organi uspešnije vode brigu o plaćanju poreza. Primer Koka kole u Brazilu je u 2014. pokazao da elektronsko fakturisanje donosi uštedu od 70 odsto, kada su u pitanju troškovi slanja računa klijentima.
U Meksiku se potpuno prešlo na korišćenje elektronskih faktura. Ekonomija je značajno oživela zahvaljujući automatizovanom i brzom načinu poslovanja, a sama država je inkasirala značajna sredstva na ime poreza. Ovaj primer prati i ostatak latinske Amerike, koji želi da ojača svoju ekonomsku moć, a svakako da model treba da preuzmu i evropske zemlje. Međutim, reč je o procesu koji mora da traje i iza koga mora da stane i vlada.
Elektronske fakture su u Južnoj Americi pre nekoliko godina bile samo pilot projekat. Odabrane kompanije su dobile zadatak da testiraju na period od devet meseci praktičnost ovog načina poslovanja. Za to vreme, zakonodavac je spremio neophodnu regulativu. Određen je period od dve do pet godina da se poptuno pređe na elektronske fakture. I u Evropi su elektronske fakture sve zastupljenije, a u EU će od 2018. one biti obavezne u transakcijama između biznisa i vlade (B2G).
Nema sumnje da su elektronske fakture oblast u kojoj država i biznis nalaze svoj zajednički interes, što najbolje pokazuje primer južnoameričkih država.