@Mirjana,
Ne pada automatski test samostalnosti u ovom slučaju, zato što je to samo jedan od 9 kriterijuma testa samostalnosti. Sasvim je u redu imati samo jednog nalogoodavca sa iznosom prihoda većim od 70%, ako se utvrdi da to nije fiktivan radni odnos.
Da bi se pao test samostalnosti, potrebno je da se padne na pet ili više od tih devet kriterijuma testa samostalnosti.

Pozdrav. Meni nije tacno jasno kako se pada na kriterijumu. Recimo ako sam 100% uplata primio od jednog poslodavca da li to znaci da sam pao na testu samostalnosti. Ili ako sam 365 dana radio znaci da sam ta dva kriterijuma pao?

Ćao Đole,
Na kriterijumu padaš ako 5 od 9 navedenih kriterijuma nisi ispunio.
Znači, ako radiš 100% za jednog nalogodavca, to je srkoz ok. Imaš još 4 kriterijuma da "padneš" da bi pao ceo test samostalnosti.
Znači ako na pet mesta ne valja, onda se pada test samostalnosti.

Postovani,
Ja sam penzioner, odnosno referentni agent trade platforme u Njujorku, baveci se finansijskim trejdingom BG/SBLC/MTN sa klijentima sirom sveta.
Pri tome, zarada je velika, a znam da trebam da platim porez od 20% i to prihvatam.
Medjutim, nije mi logicno da placam PIO od 22%, jer imam zdravstveno osiguranje posto sam penzioner, pa da li to trebam da placam.
Penzioner,
Milenko Pavlovic, dipl.ing.
Beograd

@Kolefa, a verovatno kolega :) ,

U pravu ste, član 225, Krivični Zakonik Republike Srbije, Službeni glasnik 35/2019, verzija zakona na snazi od 01.12.2019. godine.

Ispravljeno je. Hvala na sugestiji :) !

@Biljana,
Na isti način. Dobrovoljno uplaćivanje socijalnih doprinosa ne umanjuje obavezu uplaćivanja poreza i doprinosa po načinu koji smo opisali u ovom članku.

@Milica Djordjevic,

Kamata se računa na obračunati oporezivi, a ne do sada isplaćen deo.
Ako se desi greška, imate pravo da samostalno podnesete izmenjenu poresku prijavu dva puta (dva puta možete da ispravljate grešku samostalno). Ako je obračunato više poreza, može se tražiti povrat poreza. Ako je obračunato manje poreza, potrebno je samo doplatiti razliku (i možda kamatu).

@Milos,
Ima tri tvrdnje pa idemo redom:
1) Postoji Ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja potpisan sa šezdesetak država (između ostalog i sa republikom Irskom). On reguliše samo izbegavanje poreza ali na način koji je definisan u svakom ugovoru posebno (znači od države do države se razlikuje), uz dostavljanje dokaza da je porez plaćen u toj državi. U velikom broju slučajeva definisano je izbegavanje poreza do iznosa koji je plaćen u državi ugovornici (npr. u Irskoj).
Ovo označava da treba da se dostave dokazi poreskoj upravi da je porez zaista plaćen u državi nalogodavca.
Što se tiče doprinosa, sličan dokument (nije ugovor, nego sporazum o socijalnim doprinosima) postoji samo sa nekolicinom zemalja, uglavnom sa komšijskim zemljama.
Znači, moguće je, ali je potrebno dostaviti odgovarajuće dokaze, koje je obično jako teško obezbediti.

2) To što lica koja primaju novac iz inostranstva nisu u radnom odnosu sa poslodavcem ne oslobađa ih obaveze da obračunaju i plate doprinose.

3) Zakon o porezu na dohodak građana ne poznajte termin "privatno lice". Sa druge strane, u članu 1, definiše se jasno: "Porez na dohodak građana plaćaju, u skladu sa odredbama ovog zakona, fizička lica koja ostvaruju dohodak."

Poslednji put kada sam proveravao, Revolut nije mogao da se otvori ako zivis u Srbiji.

@Mare,
Ovi iznosi se uračunavaju pri obračunu penzije. Zato se i uplaćuju.

Ako se uplacuju kao sto kazete,a preduzetnik sam,u cemu je svrha da placam duplo ,radim kao frilanser i drzim preduzece,placam dva KONJA a mogu jedan da jasem!

@Milos,
Na sajtu poreske uprave postoji uputstvo kako se obračunavaju porezi i doprinosi pomoću OPO obrasca.
Ne čudi nas da službenici u Poreskoj i PIO fondu nemaju dovoljno iskustva. Niko se nije od njih susretao sa zahtevima da fizičko lice samostalno obračuna i plati porez i doprinose i nadamo se da će se to u narednom periodu promeniti na bolje.

@Luka,
Po našem mišljenju, prilivom na Paypal ste ostvarili dohodak, za koji treba da obračunate i uplatite porez i doprinose. I da, što pre, jer je kamata svaki dan sve veća (na žalost, tako je).
Prebacivanje sa Paypal na devizni račun nema nikakvog uticaja na vašu obavezu da obračunate i platite porez, doprinose i kamatu. Jednostavno, to što je vama prihod legao na Paypal je dovoljan uslov da se uradi obračun i plate dažbine.

@Crni,
Zato što je tako propisano Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

Po našem mišljenju, ovo bi bio dobar predlog za buduće izmene ovog zakona i za dijalog sa nadležnim zakonodavcem: doprinosi bi mogli da ne budu obavezni.

Na žalost, po sadašnjem slovu zakona, nije tako.

Poštovani,

Da li postoji maksimalan iznos koji mogu na godišnjem nivou da prebacim sa PayPal-a na karticu, a na koji ne mora da bude plaćen porez? Ili se i najmanja uplara prijavljuje i plaća se porez?

Hvala unapred!

@Zeljka Gavrilovic,

1) Država nikom ne uplaćuje penziono i socijalno, sem u slučaju bolovanja preko 30 dana i porodiljskog odsustva. Stoga, prema sadašnjim zakonima, ako bi ste hteli da budete freelancer, bili biste u obavezi da plaćate porez i doprinose.

2) Za freelancere na žalost ne postoji neoporezivi iznos niti na mesečnom niti na godišnjem nivou. U izvesnom slučaju, ukoliko je novac upućen kao poklon od osobe sa dinarskog računa (uz neki dokaz da je to taista poklon, a ne dohodak) do 100 000 dinara godišnje od svake osobe bi bio oslobođen plaćanja poreza na imovinu i ne bi imalo tretman dohotka.

Ono što još postoji je iznos normiranih troškova (umanjenje osnovice za porez i doprinose) na prihode, koja može biti od 20% do 50% u zavisnosti od vrste prihoda (ugovor o delu, autorski honorar), pa se to može smatrati oslobođenjem od dela poreza i doprinosa.
Koja je vrsta odnosa sa nalogodavcem, to je najbolje da odredite sa nekim knjigovođom, jer postoji preko 30 vrsta odnosa.

@Lidija Popovic,
Primaoci porodičnih penzija imaju pravo na prihode po ugovoru o delu i autorskom ugovoru. Ne smeju biti zaposleni i ne smeju se baviti privremenim i povremenim poslovima.
Pri obračunu važe ista pravila kao i za ostale slučajeve koji su zdravstveno osigurani po drugom osnovu, znači ne plaćaju zdravstveno osiguranje, nego samo porez i doprinos za penziono i invalidsko osiguranje (PIO).

@Mirko B,
Ako je to što je leglo dohodak, ne postoji neoporezivi iznos.
Tačko, skupilo se sve skupa 1000 EUR, ali svih 1000 EUR je podložno obračuunu poreza i doprinosa, samo je pitanje na koju osnovicu. Najčešće je osnovica 20% manja, dakle 800 EUR, ali ako je u pitanju neko autorsko delo, onda je možda čak i 50% manja, dakle 500 EUR.
Ali onda na osnovicu idu porez i doprinosi kao za svakog drugog freelancer-a u Srbiji.
I na žalost, kamata na kašnjenje preko 30 dana.

@Marko,
Kako sad stoje stvari, porez zastareva nakon 5 godina, a doprinosi ne zastarevaju. Dakle one 2 godine tj 2016. i 2017. bi još mogli da vas terete za obračun poreza i doprinosa. U prevodu, ne odnosi se samo na trenutno aktivne freelancere.
Delimo vaše mišljenje i zabrinutost kako će država da naplati tu masu poreza i očigledno je potreban dijalog i dogovor obe strane.

@MR,

1. Verovatno ne, a evo i zašto. Narodna banka Srbije i poreska uprava mogu da razmenjuju podatke o istoriji rada računa, čak i kad je isti ugašen.

2. Ne, na žalost :( .
Naime, poreske prijave za osnivača su jedno, a prihodi iz inostranstva su drugi prihodi i primenjuje se dodatni obračun sa svim navedenim porezima i doprinosima.

3. Kad se prijave sav porez i doprinosi, može se razgovarati o reprogramu duga kroz 24 do 60 rata uz maksimalan otpis kamate do 50%.

4. Ne, rekli smo to su dve nezavisne obaveze

5. Ne, za sada.

@Irena Jović,

Ne, važi i za prihode iz Srbije, ali je tada obično nalogodavac već platio porez i doprinose. Ako nije platio u roku od 30 dana, onda ste opet vi obavezni da ih obračunate i platite.

@Slobodan Nikolic,
Mi možemo da damo informacije samo vezano za poreze u Srbiji. Za Irsku jedino možemo da vas uputimo na neke stručnjake za međunarodno pravo ili poreze.

Ono što možemo da kažemo je da postoji ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja između Republike Srbije i Republike Irske, ali on se odnosi samo na umanjenje poreza (a ne i doprinosa) i to ne u svim slučajevima.

@Neki Paušalac,
Vi imate 2 poreske linije: jedna je kao preduzetnik (šrafovska roba), a druga je kao freelancer. Za tu drugu važno je da li je payoneer račun vezan za račun preduzetničke firme. Ako jeste, onda ste mirni.
Ako nije, onda se to smatra prihodom kao fizičko lice i dužni ste obračunavati i platiti porez i doprinose kao fizičko lice po nekom od modela u zavisnosti od vrste usluge koju pružate (da li je dizajn vaše autorsko delo ili je izrada po nekom naručenom poslu).

Pozdrav,

Vidim da se pomenula već tema izavanja smeštaja preko Bookinga, Airbnba i slično. Imam dva pitanja:

1. Treba mi pojašnjenje. Kako ja mogu imati status free lancera ako izdajem sobe preko ovih platformi? Ja ne radim ništa za njih kao poslodavca niti me oni angažuju za bilo šta. Tehnički oni zapravo rade za mene. Reklamiraju me, prodaju moje usluge i uzmu procenat.

2. Ako je već tako i ako me tretiraju kao free lancera, da li preporučujete da me plaćaju preko firme. Imam firmu ali mi je delovalo povoljnije i jednostavnije da me plaćaju kao fizičko lice

Hvala

@Ivan,
Po nama, važi i za držanje časova jezika istih tih 20% umanjenja (priznavanja normiranih troškova).

Poresko umanjenje od 16300 (za 2020. godinu) važi za zaradu, tj. za lica koja su u radnom odnosu kod poslodavaca u Srbiji, što freelancer-ski posao isključuje. Freelancer nije zaposlen ako je freelancer. Osoba može biti i zaposlena, a da je pored toga u slobodno vreme i freelancer, ali onda za platu koju prima, ostvaruje tih 16300 mesečno poreskog oslobođenja, a za prihod koji ostvaruje kao freelancer ne važi poresko oslobođenje od 16300 dinara mesečno.

Dakle, ako freelancer primi 1 dinar a ne 30$ ili više, dužan je obračuna i plati porez i pripadajuće doprinose (i na žalost, kamatu ako kasni više od 30 dana).

@Mladen,
1. Ovo je dobro pitanje, na koje nemamo ni mi odgovor. Vreme će pokazati da li navedeni servisi za procesiranje novčanih transakcija mogu, žele ili moraju da podele podatke poreskoj upravi neke države.
2) Ukoliko se dokaže da je u pitanju poklon do 100 000 dinara godišnje od nekog lica, takav priliv novca se ne smatra dohotkom i ne plaća se porez.

@Admin sajta,
Ali se preko 100 000 dinara godišne obračunava porez na imovinu i to 1.5% odnosno 2.5% u zavisnosti od toga ko je primaoc poklona.

@I hate Thieves,
PIO doprinos se ne vezuje za staž, nego za obračun penzije i naknade za slučaj invaliditeta.
Tačno je da freelancer u Srbiji, ako bi radio ceo životni vek van radnog odnosa, a plaćao bi PIO, ne bi stekao uslov za penziju, jer ne bi imao 15 godina staža. Stoga su potrebne izmene zakona i dijalog između trenutno suprotstavljenih strana predstavnika freelancer-a i predstavnika zakonodavaca, kako bi se iznašlo neko rešenje.
Strimovanje nije prepoznato u trenutnim zakonima kao poklon, nego kao dohodak. Još jedan razlog da se ovo ubaci u izmene zakona.
Poreske uprave, slažemo se, trenutno nisu baš organizovane i upućene u to kako da obrađuju prijave vezano za online zarade, ali se baš ovom inicijativom stvari žele urediti.

Prijavljivanje poreza možda deluje neorganizovano, ali je zakonom apsolutno uređeno: Svako za sebe treba da obračuna, prijavi i uplati porez i doprinose - to se zove samooporezivanje, a poreska ima zadatak da vrši nadzor (inspekciju) na osnovu raspoloživih (ili kako vidimo u medijima, buduće raspoloživih informacija).

Tačno je da freelenceri ili primaoci donacija (po našem mišljenju - dohotka, dakle, oporezivih prihoda) od strimovanja sada nemaju iskustva kako da tačno prijave porez, ali bi za to po našem mišljenju trebalo da postoje dovoljno jasna i egzaktna uputstva na portalima određenih ustanova: poreske uprave , nadležnih ministarstava, lokalnih samouprava ili knjigovodstvenih agencija.

@Sasa,

na ono što je leglo kao dohodak, dakle na 800$, umanjeno za iznos normiranih troškova, a ponekad i stvarnih troškova, u zavisnosti kakva je vrsta ugovorenog posla na Upworku: da li kao ugovor o delu, u kom slučaju je osnovica 20% manja od tih 800$, tj 640$ ili je ugovor o autorskom delu (proizvodnja nečeg što je vaše autorsko delo: slika, zvuk, animacija, poema, pripovetka itd.) u kom slučaju normirani troškovi mogu biti 34%, 43% ili čak 50%.
Uzmimo da je 50% normiranih troškova, onda bi osnovica za porez i doprinose bila 800$ umanjena za 50% tj. 400$. Na to bi se računao porez 20%, PIO 25.5% i možda zdravstveno osiguranje od 10.3% ako nigde niste zdravstveno osigurani.
Plus, ako kasnite sa prijavom u odnosu kad su pare legle na Upwork više od 30 dana, počinje da se računa zakonska kamata (otprilike 10% za 365 dana)

Znači, spisak gubitaka novca od osnovnih 800$ je:
1) Upwork 10% tj. 80$
2) Paypal 10% tj. 80$ (ovo nam se čini da nije realna cifra!)
3) Intesa svoj procenat, npr 3% tj. 24$
Ovo je sve na osnovicu 800$.

Recimo da je ugovor o delu, onda je 20% umanjenje osnovice za porez i doprinose tj. na 640$:
4) Porez 20%, tj. 132$
5) PIO doprinos 25.5%, tj. 163.2$
6) Zdravstveni doprinos 10.3$, tj. 66$,

Ukupan gubitak: 545$
Koliko meni preostaje: 255$

Jednom rečju, katastrofa, ali takva je sadašnja realnost po zakonima :( !

Ko bude ovo pročitao, a ostao ravnodušan, nek se javi da ga častimo pivom :).

Jednom recju,jednog dana ce nam i dusu uzeti kad im bude malo da nam uzimaju hleb iz usta.

Banana drzava,bitno da su poceli od poreza,a to sto im sluzbenici ne znaju nista to nema veze.Po principu:samo ti plati i ne pitaj mnogo. :(

@Freelancer,
Po našem mišljenju, podležete plaćanju poreza i PIO doprinosa, bez obzira što ste zaposleni i bez obzira što podižete novac na bankomatu Payoneer karticom. Po našem mišljenju, dohodak ste ostvarili još kad je novac legao na Upwork platformu.

U tekstu je detaljno opisan primer kako bi trebalo platiti porez i PIO.

Na osnovu kog to zakona moram da placam doprinose za PIO kad mi to vec firma u kojoj radim uplacuje? Objasnite mi ti logiku duplih doprinosa.

@Freelancer,
Na osnovu Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, član 7, član 28 i član 44.
PIO se plaća po svim osnovama dohotka: i na zaradu i na ugovorene naknade van zarade.

@Zoran Makevic,
Po našem mišljenju, vi se ne smatrate rezidentom republike Srbije, pa ne podležete oporezivanju u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana.

@Nikola Miljković,
do 100 000 dinara godišnje možete primiti kao poklon, nakon toga se plaća porez na poklon 2.5%
Međutim, poreska uprava bi mogla u toku inspekcijskog nadzora da utvrdi da ovo nije poklon (bez obzira što na formularu Western Uniona piše da jeste poklon) i onda bi taj novac imao tretman dohotka, i bio oporeziv kao što smo napisali u ovom članku vezano za porez koji bi trebalo da samostalno obračunavaju i plaćaju freelancer-i.

@Tutor,
Obzirom da nemate centar poslovnih i životnih interesa u Srbiji, uplate na račun u vašoj banci (bez obzira što je račun u srpskoj banci) ne spadaju pod dohodak u smislu zakona, te nije oporeziv. Ne treba da plaćate nikakav porez.
Ako se budete preselili ponovo da živite u Srbiji, onda bi trebalo.

@Nahranimo birokrate,
Bojimo se da niste dobro shvatili.
Freelance znači da ste fizičko lice koje nema preduzetničku radnju.
Ako imate preduzetničku radnju, onda možete da birate da li želite da budete paušalno oporezovani (150 - 400 EUR mesečno, radio ne radio) ili da plaćate porez po ostvarenom prometu (preduzetnik sa ličnom zaradom).
Ako vam na devizni račun stigne 500 EUR, onda je najisplativije da budete preduzetnik sa isplatom lične zarade.

U tekstu je objašnjen slučaj kad niste preduzetnik nego freelancer, kao fizičko lice (ostvarujete neke prihode kao freelancer bez obzira da li ste na drugu stranu zaposleni ili ne).
U tom slučaju na 500 EUR najčešće postoji umanjenje od 20%, a nekad čak i do 50%.
Na taj umanjen iznos se obračunava 20% poreza,
25.5% PIO doprinosa.
Doprinos za zdravstveno osiguranje se u slučaju da ste zaposleno lice ne obračunava na freelance prihod.

@ADMIN SAJTA

Hvala puno, sad je jasnije.

Pogledao sam na vasem sajtu i clanke o isplati licne zarade. Namece se sledece poredjenje:

Kao fizicko lice u radnom odnosu:
500EUR - prihod
-20% umanjenje (postoji li mogucnost da se ovo proveri da li se primenjuje za odredjenu sifru delatnosti?)
400EUR - osnova za obracun
-46% porez i PIO
316 neto rezultat

Kao preduzetnik iz radnog odnosa koji isplacuje licnu zaradu:
500 EUR - Prihod
200 EUR - Licna zarada *36% (10%+26%) = 72 EUR
300 EUR - dobit preduzeca * 10% = 30 EUR
rezultat: 500-(72+30) = 398 EUR

Da li je ovo pravilan primer?

Hvala i lep pozdrav,

@Nahranimo birokrate,
Za freelancere je skoro ok. Doprinosi nisu 26% nego 25.5%.

Za preduzetnika sa ličnom zaradom, nismo baš razumeli obračun, ali koliko vidimo, nije baš tako. Postoji odbitak osnovice poreza, pa je porez manji (oko 6 EUR) a i doprinosi nisu na 200 EUR nego na najnižu osnovicu, pa su malo veći.
Porez na dobit se računa na ukupan prihod minus ukupan priznati trošak, znači mogu da postoje i nepriznati troškovi.
Tako da nije baš tako, ali je to smisao.

@Dušan V.,
obziorm da ste bili freelancer do 2013. godine, obaveze za porez su zastarele. Po nama od vas se ne očekuje ništa.

Dobro pitanje. Vidim odgovor, ali mi nije jasno. Obaveze su, kažete zastarele. Da li se to odnosi i na doprinose i kako ako za njih važi da ne zastarevaju?

@Zoran V,
Prema našem mišljenju, poklon nije dohodak i ne podleže porezu na dohodak građana.
Naravno, vi biste verovatno poreskoj upravi u slučaju inspekcije morali da dokazjete na neki način d avam je to rodbina.
Ali ova vrsta priliva novca podleže porezu na poklon shodno Zakonu o porezima na imovinu. Naime, ako vam ista osoba uplati preko 100 000 dinara u toku jedne godine, treba platiti porez na poklon u iznosu od 2.5% na iznos preko tog "neoporezivog" iznosa.

@Nn,
Nema umanjenja poreza i doprinosa, ali je moguće podneti zahtev za otpis kamate i reprogramirati je da se ne plati odmah cela, nego da se plati na do 24 rate.
Takođe, moguć je otpis do 50% iznosa kamate.
I naravno, kad se sami prijavite, nećete dobiti još i kaznu.

@Nenad,

Postoji osnov, ali ne postoje dokazi :).
Način priliva tj. da li je prihod stigao kešom u ruke ili preko računa nema uticaja na vašu poresku obavezu obračunavanja i plaćanja poreza i doprinosa.
Druga je stvar kako sad neko da dokaže da ste vi zaista imali gosta. Konkretno, pada nam na pamet, da bi u nekom inspekcijskom nadzoru mogli da nađu vaš profil na booking.com na osnovu adrese na tom sajtu, i onda da pročitaju utiske gostiju.
Ovo je sve jako diskutabilno da li bi inspekcijski nadzor išao do te tačke, i da li to ima pravo da radi, bolje da ne dajemo dalje ideje.

@Stefan Vasic,
Da tačno je, trgovanje na berzi je podložno samo porezu 15% na kapitalnu dobit (razliku između uloženih vrednosti po akciji i otkupnih vrednosti po akciji)x broj akcija.

1) Verovatno je dovoljno pokazati nalog za trejdovanje i vezu bankarskog računa i naloga na sajtu za berzansko poslovanje.

2) Osnovica za porez se uzima onaj prvi iznos tj. tih 500 iz vašeg primera. Zakon ne poznaje proviziju koju uzima Paypal niti banka. To su privatne provizije privatnih ustanova, a prihod je nastao pre tih provizija.

3) To ne može da se desi. Porez bi trebalo samostalno da obračunate, prijavite i platite samo i jedino na prvi iznos, tj. onaj kad ste ga ostvarili (tj. skidanjem na Paypal u vašem slučaju).

Kako se prijavljuje porez na kapitalnu dobit od prodaje akcija iz inostranstva, preko kod obrazca?

@Selma Zečević,
Slaba vajda od toga što oni u USA plaćaju sve poreze.
Za FB i IG: Podležete pod ugovor o drugim prihodima (20% normiranih troškova na tih 150 EUR, dakle na osnovicu od 120 EUR ide 20% poreza, tj. 40 EUR i 25.5% doprinosa, bez obzira što ste zaposleni za stalno)
Za prevod knjige ide procenat normiranih troškova 43%, tj. osnovica vam je 57% od tih 3200 EUR tj. 1824 EUR, pa na njih 20% poreza i 25.5% doprinosa)
Znamo, znamo, izgleda totalno obeshrabrujuće.

Znači, niti hleba od bilo koje od 3 činjenice koje ste naveli: 1) USA plaća poreze 2) stalno ste zaposleni 3) imate dvojno državljanstvo tj. još i BiH

@Sara M,
U slučaju da ste kao student zdravstveno osigurani preko roditelja, pod pretpostavkom da su roditelji zaposleni, a ne angažovani po ugovoru van radnog odnosa, po našem mišljenju ne treba da plaćate zdravstveno osiguranje kao student za posao predavanja engleskog jezika online, shodno članu 15 Zakona o zdravstvenom osiguranju.
Ali porez 20% i PIO doprinos 25.5% treba, na osnovicu koja je 80% od onog što vam je uplaćeno od strane vašeg učenika.

@Michelle,
Na žalost, nema olakšica ako sami prijavite svoju aktivnost. U vašem slučaju, na tih 120 EUR ide 43.68 EUR državi za porez i PIO doprinos, a ako niste nigde zaposleni, onda još 8 EUR na zdravstveno osiguranje

@Milan,
Porez i doprinosi se obračunavaju na iznos koji je na Fiverr-u.
Probajte da se obratite knjigovođi u toj firmi gde radite.
Ako ne dobijete zadovoljavajuće odgovore, možete nas kontaktirati za dalje postupanje.

@Ljubica Gavic,
Po našem mišljenju, prihod je legao na vaš lični račun kao fizičkog lica, i onda morate da obračunate porez i dorpinose kao što ste napisali:
43% normirani troškovi
na tih 57% preostalog se računa 20% porez, pa 25.5% doprinosa za 5 godina unazad, + kamata za sve neblagovremeno uplaćene poreze.

Totalno obeshrabrujuće, šta da vam kažemo. Ali to je slovo zakona.

Jedinu svetlu tačku vidimo je to da možete da upišete sve te iznose u vašu KPO knjigu paušalca, pa da dokazujete da imate paušalnu radnju i da je novac legao na račun fizičkog lica usled insistiranja nalogodavca. Možda sa time možete probati da branite stav da porez i doprinose ne bi trebalo platiti.
Pod uslovom da zajedno sa tim prihodima u KPO ne prelazite više od 6 miliona dinara godišnje.

@Dvojni državljanin,
1. Po našem mišljenju, naknada štete usled izgubljene dobiti nije prihod.
2. Činjenično stanje za Srbiju se utvrđuje na osnovu Zakona o porezu dohodak građana, gde je Rezident definisan kao
-onaj koji boravi duže od 183 dana godišnje u Srbiji ili
-onaj koji u Srbiji ima centar životnih i poslovnih interesa.

@Darko,

Ukratko: Morate da obračunate i platite PIO, a onda tražite povraćaj na kraju godine ukoliko prelazite maksimalan godišnji iznos uplaćenih doprinosa.

@Jovana,
Ako ta strana firma može da vam uplati direktno na devizni račun vaše paušalne agencije, onda napravite takav ugovor sa njima. Ako to nije moguće, pravac banka i vidite pod kojim uslovima možete vezati vaš payoneer račun za devizni račun preduzetničke radnje.

@Hole,
U slučaju poreskog inspekcijskog nadzora, morate da dokažete da vam poljska firma plaća sve poreze i doprinose na dohodak, međutim što se tiče doprinosa, po našem mišljenju, smatramo da ste obveznici obračuna na doprinose, i to na sledeći način:
Osnovica doprinosa za domaće državljane zaposlene u inostranstvu je prosečna mesečna zarada u Republici isplaćena u četvrtom kvartalu prethodne godine, tj. za prosek za mesece oktobar, novembar i decembar 2019. godine.
Npr. u Poljskoj zarađujete 1500 EUR. Poljaci plate porez i doprinose koji vas ne interesuje.
Ali, vi kao domaći državljanjin zaposlen u inostranstvu treba da plaćate još i PIO na tih npr 60 000 dinara, tj. oko 15000 dinara mesečno.

@Nenad Marković,

Po našem mišljenju, za ostvarenje dohotka se računa datum kad je klijent uplatio novac platformi Upwork, iako taj novac nije vama na raspolaganju dok ga ne prosledite na vaš devizni odnosno dinarski račun u banci.

@Maja Pešić
Po našem mišljenju prihodi koje ostvarujete kao free lancer/fizičko lice su oporezivi kao drugi prihodi i treba da se podnosi poreska prijava bez obzira što kao preduzetnik plaćate svoje zakonske obaveze.

@Vesna
Prema našem mišljenju oporeziv je iznos koji čini razliku 6.500 eura u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan primanja sredstava na račun i neoporezivih 100.000,00 dinara. Ovako primljen novac ima tretman poreza na imovinu koji je oporeziv sa 2,5% poreza prema Zakonu o porezu na imovinu. Obzirom da je novac poslat od strane vaše ćerke moguće je umanjiti porez po osnovu bliske rodbinske veze. Naša preporuka je da se ipak konsultujete sa porekom upravom koja će vam dati konkretna uputstva kako podneti prijavu i koje dokaze treba dostaviti za smanjenje poreza. Obično je izvod iz matične knjige rođenih i kopije ličnih karata dovoljan dokaz. Poreska inspekcija može da dobije informaciju o prihodu obzirom da sve veće transakcije banke prijavljuju NBS a NBS šalje izveštaje poreskoj upravi preko agencije za sprečavanje pranja novca.

@Andrija

Ukoliko imate potpisan ugovor o radu sa stranom firmom, i ako Srbija ima potpisan ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa Zemljom u kojoj je ta firma registrovana, uz potvrdu o rezidentnosti strane firme na obrascu POR-2 (imate obrazac na sajtu ministarstva) i potvrdi o uplaćenim porezima i doprinosima u inostranstvu od te firme, vi se oslobađate plaćanja poreza i doprinosa na zarade u Srbiji.

@ZI

Zaposleni - lice koje ima zaključen ugovor o radu sa preduzećem i prima zaradu na koju poslodavac plaća porez i doprinose na zaradu.

Nezaposleni - lice koje nije u radnom odnosu (nema nikakav potpisan ugovor sa poslodavcem) Lice koje ima potpisan ugovor o privremenim i povremenim poslovima; i lice koje ima potpisan ugovor o delu. Privremeni i povremeni poslovi, kao i ugovor o delu se ne smatraju radnim odnosom.

Ako imate ugovor sa kanadskom firmom koji podrazumena da kanadska firma plaća za vas porez i doprinose u Kanadi, onda ste zaposleni u stranoj firmi. Ako je ta firma u ugovoru navela da ste vi dužni da snosite obaveze za poreze i doprinose u svojoj zemlji, onda imate status nezaposlenog lica sa aspekta našeg zakona.

@Mirko

Izdavanje objekta pod zakup je prihod od kapitala i oporezuje se kao ostali prihod po odbitku.Neto prihod se preračunava na bruto, odbiju se normirani troškovi i na taj dobijeni iznos se plaća 20% poreza.

S druge strane rad u zemlji ili inostranstvu je kategorija zarade i zakon propisuje obavezu uplate poreza i doprinosa na zarade. Ukoliko niste zaposleni u Srbiji a obavljate poslove online, vi ste u obavezi da platite sve dažbine koje su vezane za zaradu.
Tako da je odgovor na vaše pitanje da, u zavisnosti od kategorije primanja plaća se manje za prihod od izdavanja u zakup a više na prihode od zarade.


Prihodi

@Aleksandar
Novac koji stiže na PayPal, Skrill, Western union i sl bez obzira što nije prebačen na domaću banku se smatra prihodom, i Da država Srbija može da traži da se plati porez i doprinosi u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana i Zakonom o obaveznom socijalnom osiguranju.

@Dragana
Prema našem mišljenju, iako je centar vaših poslovnih i životnih interesa u inostranstvu, sama činjenica da imate prebivalište u Srbiji čini vas rezidentom i obveznikom poreza i doprinosa u Srbiji za deo zarade koji ostvarujete kao free lancer i koji primate na račun u Srbiji.

@Marko
Pitanje 1.)u zavisnosti od osnova uplate na devizni račun se određuje da li je oporezivo ili ne. Pitanje 2.) Kada sami sebi uplaćujete sredstva na račun to se ne smatra oporezivim primanjem ukoliko to nisu velike sume. Ukoliko su te uplate česte i većeg iznosa, obzirom da banke podnose izveštaje NBS a oni su povezani sa poreskom upravom i drugim državnim institucijama, možete se naći u situaciji da će vam se obratiti i tražiti dokaz porekla novca.-vidi: Zakon o utvrđivanju porekla https://www.paragraf.rs/dnevne-vesti/200820/200820-vest2.htmlimovine

@Veljko
Nažalost, za svaki pojedinačni prihod mora da se preda posebna poreska prijava.

Ovo nema logike, kako onda da neko ko ima prodavnicu na internetu i proda danas 2000 proizvoda, nece valjda neko da po prodatom proizvodu placa porez, za svaki artikal, nego se saceka prihod ili pazar i plati se na mesecnom nivou

@Lajka
Ukoliko imate prebivalište u Srbiji vi se smatrate rezidentom. Transfer novca sa sa jednog vašeg računa na drugi se ne smatra kao takav posebnim dohodkom pogotovo ako je na tu zaradu plaćen porez i plaćeni su doprinosi u inostranstvu i ako sa tom zemljom imamo ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i ugovor o izbegavanju dvostrukog plaćanja doprinosa. Vi možete biti obveznik poreza na dogodak građana ukoliko vaša godišnja primanja pređu godišnji neoporezivi iznos i to samo na razliku preko neoporezivog iznosa.

@Lekar
Što se tiče zarade ostvarene na kruzerima tu se posmatra da li osoba ima centar poslovnih i životnih interesa u Srbiji ili u inostranstvu. Ukoliko je neko samac/ica, centar poslovnih i životnih interesa je u inostranstvu (na kruzeru) i nema obaveze po pitanju poreza i doprinosa u Srbiji. Ukoliko osoba koja radi na kruzeru u Srbiji ima supružnika i / ili maloletnu decu centar poslovnih i životnih interesa je u Srbiji i prihodi ostvareni na kruzeru podležu oporezivanju i plaćanju doprinosa. Registracija preduzetničke radnje po našem mišljenju može ali možda nema prednosti obzirom da test samostalnosti prema Čalnu 85 Tačka 17. Zakona o porezu na dohodak građana sigurno ne prolazi jer ne može ispuniti kriterijume pod brojevima 1,2,4,5,6,9. a potrebno je da ispunjava barem 5 od 9 kriterijuma.

@Dragan
Nema razlike u prihodima u zemlji ili inostranstvu sa poreskog aspekta ako je lice rezident Srbije.
Što se tiče oporezivanja prodaje polovnih stvari, ako neko prodaje redovno polovne stvari bilo preko neta ili direktno, to se smatra prometom robe i oporezivo je. Ukoliko neko sporadično prodaje svoje lične stvari koje mu ne trebaju, ovakav promet nije oporeziv. Mišljenja Ministarstva finansija br. 414-00-00099/2007-04:-“Sa stanovišta poreza na dohodak građana prihodi koje fizičko lice ostvari po osnovu prodaje pojedinih predmeta svoje imovine u okviru upravljanja i raspolaganja tom imovinom (od slučaja do slučaja), po mišljenju Ministarstva finansija, ne podležu plaćanju poreza na dohodak građana”.

@Dragan Tomašević
Ne može niko da vas spreči da postupate kako ste naveli, ali ako vas neko prijavi ili na neki drugi način poreska uprava dođe do informacije da niste prijavili prihode i platili porez, sami ste odgovorni za posledice i kazne koje mogu da vam sleduju zbog utaje poreza.

@Sofija

5 godina se računa za celu kalendarsku godinu i to od 31.12. Tako da sve obaveze iz 2015 zastarevaju 01.01.2021.

Da li jos uvek PU moze da salje pozive (vezano za uplate na privatne racune tj problem freelancera) za 2015tu godinu obzirom da, kako kazete zastarelost obaveza jer Negde sam procitao da doprinosi ne zastarevaju.

pozdrav

@Vladimir
Obzirom da je država pokrenula pitanje naplate poreza od free lancera, naš je savet da se konsultujete sa poreskom upravom da prijavite i platite obaveze da vas ne bi kažnjavali ako oni utvrde da niste platili porez i eventualno doprinose-(ukoliko nemate status zaposlenog u Srbiji u nekoj drugoj firmi)

@Milica
Obzirom da imate preduzetničku radnju (PR - odgovara svojom ukupnom imovinom i preduzeća i svojom ličnom) i sav promet ste preko Payoneer kartice registrovali u vašim poslovnim knjigama, po našem mišljenju ne bi trebalo da imate obavezu posebnog obračuna poreza. U svakom slučaju bilo bi poželjno da se konsultujete sa poreskom upravom.

@MarkoZC
Detaljno objašnjenje vezano za vaše pitanje imate na našem sajtu u odeljku vesti. U nastavku dajem link: https://www.knjigovodstveneusluge.rs/vesti/clanak/ako-si-freelancer-u-srbiji-evo-koje-stavke-su-ti-bitne-sa-aspekta-obaveza-prema-drzavi-i-poreza

@Sandra
Ukoliko već imate prijavljenu delatnost i plaćate paušalne dažbine po tom osnovu, po našem mišljenju vi nemate obavezu dodatnog plaćanja, jer svoje obaveze plaćate na osnovu prijavljenih prihoda.

@Planer
Nažalost prihod koji ste naveli je oporeziv. Detalje možete naći u našem članku na sajtu.
https://www.knjigovodstveneusluge.rs/vesti/clanak/ako-si-freelancer-u-srbiji-evo-koje-stavke-su-ti-bitne-sa-aspekta-obaveza-prema-drzavi-i-poreza

@ Nikola
Rad u inostranstvu i ostvarena zarada ukoliko imate prebivalište u srbiji podležu oporezivanju a visina dažbina je u zavisnosti od statusa osobe (da li je zaposlen ili ne) kao i od toga da li Srbija ima potpisan ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa datom stranom državom.
Što se tiče zarade ostvarene na kruzerima tu se posmatra da li osoba ima centar poslovnih i životnih interesa u Srbiji ili u inostranstvu. Ukoliko je neko samac/ica, centar poslovnih i životnih interesa je u inostranstvu (na kruzeru) i nema obaveze po pitanju poreza i doprinosa u Srbiji. Ukoliko osoba koja radi na kruzeru u Srbiji ima supružnika i / ili maloletnu decu centar poslovnih i životnih interesa je u Srbiji i prihodi ostvareni na kruzeru podležu oporezivanju i plaćanju doprinosa.

@ Nemke
Ukoliko ste paušalac i uplate primate na račun preduzeća, nemate obavezu plaćanja dodatnog poreza niti doprinosa, jer ste to već platili preko preduzetničke radnje. Da-morate izdavati fakture, možete im slati elektronske račune mailom.

@Beograđanka
Ukoliko vi primate novac kao refundaciju za nešto što ste kupili u Srbiji, ovaj deo novca nije oporeziv. Oporeziv bi bio samo deo koji vam uplaćuju kao nakandu za vašu usluguocenjivanja tj oporeziv je samo vaš honorar. U svakom slučaju, poželjno je da čuvate dokaz o kupovini proizvoda za koje dobijate refundaciju, makar u elektronskoj formi (scan ili fotografija)

@Andrea Kraner
odgovor na vaše pitanje možete naći u našem članku na sajtu. Evo link: https://www.knjigovodstveneusluge.rs/vesti/clanak/ako-si-freelancer-u-srbiji-evo-koje-stavke-su-ti-bitne-sa-aspekta-obaveza-prema-drzavi-i-poreza

@Ilona
Obzirom da ste nezaposleno lice, bez obzira na dobrovoljni penzioni fond, vi ste u obavezi da za prihode od free lancerskog posla plaćate i porez i doprinose.
Detalje možete naći u našem Članku na sajtu, Link u nastavku:https://www.knjigovodstveneusluge.rs/vesti/clanak/ako-si-freelancer-u-srbiji-evo-koje-stavke-su-ti-bitne-sa-aspekta-obaveza-prema-drzavi-i-poreza

@Moreplovac
1. Rad u inostranstvu i ostvarena zarada ukoliko imate prebivalište u srbiji podležu oporezivanju a visina dažbina je u zavisnosti od statusa osobe (da li je zaposlen ili ne) kao i od toga da li Srbija ima potpisan ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa datom stranom državom. Što se tiče zarade ostvarene na kruzerima tu se posmatra da li osoba ima centar poslovnih i životnih interesa u Srbiji ili u inostranstvu. Ukoliko je neko samac/ica, centar poslovnih i životnih interesa je u inostranstvu (na kruzeru) i nema obaveze po pitanju poreza i doprinosa u Srbiji. Ukoliko osoba koja radi na kruzeru u Srbiji ima supružnika i / ili maloletnu decu centar poslovnih i životnih interesa je u Srbiji i prihodi ostvareni na kruzeru podležu oporezivanju i plaćanju doprinosa.
2) Nadoknada za povredu na radu ili naplata preko osiguranja ili isplata nadoknade štete od strane poslodavca ne spada u oporezive prihode.

@Poker
Evo šta kaže Zakon:
Dobici od igara na sreću

Član 83

Obveznik poreza na dobitke od igara na sreću je fizičko lice koje ostvari dobitak od igara koje se smatraju igrama na sreću u smislu zakona kojim se uređuju igre na sreću.

Oporezivi prihod za dobitke od igara na sreću predstavlja svaki pojedinačni dobitak od igara na sreću, osim onih koji su oslobođeni ovim zakonom.

Ako se dobitak sastoji od stvari i prava, oporezivi prihod iz stava 2. ovog člana predstavlja tržišna vrednost stvari ili prava u momentu kada je dobitak ostvaren.

Porez na dobitke od igara na sreću ne plaća se na:

1) pojedinačno ostvaren dobitak iz st. 2. i 3. ovog člana, do iznosa od 11.000 dinara;

2) ostvaren dobitak od igara koje se priređuju u igračnicama (kazinima) i na automatima.

@Miljan
Ukoliko dođe do dogovora sa Ministarstvom i Vladom, vi imate pravo da predate izmenjenu poresku prijavu i da tražite povrat više plaćenog poreza.

@Igor ra
Informacije možete naći u našem Članku objavljenom na sajtu. U nastavku link:
https://www.knjigovodstveneusluge.rs/vesti/clanak/ako-si-freelancer-u-srbiji-evo-koje-stavke-su-ti-bitne-sa-aspekta-obaveza-prema-drzavi-i-poreza

@Chaki
Ukoliko niste bili u radnom odnosu u periodu kada ste primali prihod od MLM-a onda imate obavezu i za porez i za doprinose. Detalje mlžete naću u Članku na našem sajtu. link dajemo u nastavku:
https://www.knjigovodstveneusluge.rs/vesti/clanak/ako-si-freelancer-u-srbiji-evo-koje-stavke-su-ti-bitne-sa-aspekta-obaveza-prema-drzavi-i-poreza

@Ana
Ukoliko imate prijavljeno prebivalište u Srbiji, vi ste rezident i obveznik ste poreza i doprinosa u Srbiji za sve prihode ostvarene kao free lancer, pogotovo što kao nezaposleno lice nemate centar životnih i poslovnih interesa u inostranstvu.

@Aja,
Provizije su promenljive od banke do banke. Banka će vas pitati za poreklo novca. Možete do neke cifre od 10 000 $ da kažete da je poklon, nije potreban dokaz.
Shodno zakonu o porezu na imovinu, preko 100 000 dinara godišnje primanja od jednog lica, taj iznos je oporeziv porezom na poklon od 1.5% do 2.5%, zavisnosti od srodstva, sem za prvo koleno (sa oca ili majke na dete, na supružnika ili roditelja) gde ne postoji porez. Ima tu još 20ak izuzetaka, ali za to su potrebne poreske konsultacije.
Ako vam je poklon dala prijateljica, dakle nije rod, i prelazi preko 100 000 dinara godišnje (npr 70 000 u martu + 35 000 u avgustu, ukupno 105 000 dinara), na onih 5 000 dinara plaćate 2.5% poreza na imovinu tj. 125 dinara.

@Sandra
Nažalost poreska prijava se predaje po svakoj uplati ponaosob. Zasad je takav propis.

@Dejan,
1. Obzirom da je Youtube reklamiranje delatnost koju vršite kao fizičko lice, onda su ti prihodi od Google-a oporezivi za vas kao da ste fizičko lice (alias freelancer) i to su ti grozni procenti od cca 45% poreza i doprinosa, o kojima pričamo u tekstu.
2. Dobra je zamisao da primate Google prihode od reklama preko preduzetničke radnje, ali na žalost, shodno članu 40 stav 2, tačka 1, Zakona o porezu na dohodak građana preduzetniku se ne može priznati pravo na paušalno oporezivanje u slučaju da se bavi delatnostima iz oblasti reklamiranja ili istraživanja tržišta.

Dakle: može Youtube prihod na preduzetničku radnju, ali onda taxi radnja ne može da bude preduzetnik paušalac, nego preduzetnik knjigaš (npr. preduzetnik sa isplatom lične zarade).

Dok su vam ovako mali prihodi mesečno od Google reklama, nema smisla da menjate delatnost, plaćajte porez kao freelanceri. Ako postanu značajni (treba izračunati tačno poreski koliko značajni) onda će verovatno biti isplativije da postanete preduzetnik sa isplatom lične zarade.
Mi lično mislimo da je za taksiste to isplativija opcija vrlo brzo.

@Katarina
Nagrada na takmičenju spada u prihode i oporezivo je. Detalje možeš naći u načem objavljenom članku na sledećem linku:
https://www.knjigovodstveneusluge.rs/vesti/clanak/ako-si-freelancer-u-srbiji-evo-koje-stavke-su-ti-bitne-sa-aspekta-obaveza-prema-drzavi-i-poreza

@Dragan
Nažalost, država kontroliše svoje rezidente i samim tim ima pravo da kontroliše i inostrane račune. Detalje vezano za obračun poreza možete naći na našem sajtu. link u nastavku: https://www.knjigovodstveneusluge.rs/vesti/clanak/ako-si-freelancer-u-srbiji-evo-koje-stavke-su-ti-bitne-sa-aspekta-obaveza-prema-drzavi-i-poreza

Molim Vas, da mi kažete koji je to zakon ili propis gde piše da može da nas kontroliše?

@Aleksandar
Pravna lica plaćaju poreze prema Zakonu i na način koji je predviđen za preduzeća prema svom obliku. Freelanceri ako su fizička lica spadaju u potpuno drugu kategoriju poreskih obveznika. Preduzeća se kontrolišu mnogo strožije nego dosad freelanceri koji pak godinama nisu plaćali nikakve ni poreze ni doprinose nigde i nikom a po proceni poreskih organa ove sume nisu beznačajne.

@Aleksandar
Facebook je firma i ako reklamira srpske firme, plaća poreze prema zakonima države u kojoj se nalazi, ili ih ne plaća. Ne treba mešati poslovanje firmi sa freelancerima fizičkim licima koji su rezidenti Srbije. To su potpuno dve različite teme.

@Don Juan
1. Da moraju da se plate porezi i doprinosi
2. Po našem zakonu maloletno lice preko 15 godina života može da radi samo uz pismenu saglasnost roditelja ili staratelja i postoje ograničenja u smislu poslova koje maloletno lice iznad 15 godina života može da obavlja.

@Pera Perić
1. Obzirom da niste u radnom odnosu plaćaju se puni iznosi poreza i doprinosa po odbitku 20% normiranih troškova
2. Spadate u grupu nezaposlenih - troškovi su 44,64%
3. Za svaki priliv se posebno obračunavaju porez i doprinosi, ne mogu se sabirati na mesečnom nivou.
4 i 5 Poreska uprava ima mehanizme da dođe do podataka o prihodima na pay pal-u i stranim računima, pitanje je samo da li to i sprovodi u stvarnosti. i Da prihodi uplaćeni na strane raćune i pay pal su oporezivi.

@Don Juan,
Ne treba da odete nigde. Samo da prijavite sve prihode unazad i platete porez i doprinose po prijavljenim prihodima.
Na žalost, kako sad stoje stvari, činjenica da ste prihodovali kao maloletno lice ne umanjuje vašu obavezu da platite porez i doprinose.

@Aleksandar,
Ako ste prihodovali kao fizičko lice, nevezano da li ste preprodali robu ili uslugu (a u vašem slučaju je roba, tj. stare stvari nabavljene preko internacionalnih sajtova), vi ste dužni da obračunate porez i doprinose na prihodovan iznos, tj na 100 EUR u vašem primeru. Što znači da će vam porez i doprinosi pojesti svu zaradu ako je ona samo 15%-20%.

Činjenica da povlačite novac sa Paypal na devizni račun nekoliko meseci ne menja naše mišljenje.
Vi ste u obavezi da prijavite vaš prihod svaki put kad nešto prodate, dakle po svakom pojedinačnom prihodu na Paypal nalog.

Ja sam cuo da kada dignes pare sa PayPala, tu nema nikakvog oporezivanja jer to su tvoje pare, niko ne moze znati da li si ti to zaradio ili drugacije dobio, tako da pare sa paypal kad dignes tu nema sta da dajes na porez. Ne znam kako da objasnim, to je osobno. Cak oni to zapravo i tvrde, placas njima fee kada dizes pare a i banka uzme malo isto kada stigne na racun.

U pregovorima sam sa jednom firmom iz inostranstva da za njih radim medical consalting u vezi med.menadzmenta. Glavno sediste je USA ali imaju kancelarije i u UK odakle bi isao proces mog angazovanja.
Nisam zaposlena zvanicno i to je za sad jedina firma sa kojom imam neku saradnju.
Da li moram da registrujem consulting agency i placam samodoprinose ( pausalno) Ocekivani prihod je oko 400000 mesecno.

@Petar
Zastarelost se prekida svakom radnjom Poreske uprave preduzetom protiv poreskog dužnika u cilju utvrđivanja i naplate poreza, odnosno radnjom poreskog obveznika preduzetom u cilju ostvarivawa prava na povraćaj, poreski kredit, refakciju i refundaciju, kao i namirenje dospelih obaveza putem preknjižavanja i povraćaja. Posle prekida zastarelost počinje teći iznova, a vreme koje je proteklo pre prekida ne računa se u rok za zastarelost.

Prema tome, rok zastarelosti prava Poreske uprave na naplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje zastareva za pet godina.

Ministarstvo finansija napominje da pravo Poreske uprave na utvrđivanje i naplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje zastareva u roku od deset godina od isteka godine u kojoj je tu obavezu trebalo utvrditi ili naplatiti, što u svakom konkretnom slučaju utvrđuje poreski organ.

@Petar
Zastarelost prava na naplatu poreza i sporednih poreskih davanja počinje da teče od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je obaveza poreskog dužnika dospela za plaćanje.

Zastarelost se prekida svakom radnjom Poreske uprave preduzetom protiv poreskog dužnika u cilju utvrđivanja i naplate poreza, odnosno radnjom poreskog obveznika preduzetom u cilju ostvarivawa prava na povraćaj, poreski kredit, refakciju i refundaciju, kao i namirenje dospelih obaveza putem preknjižavanja i povraćaja. Posle prekida zastarelost počinje teći iznova, a vreme koje je proteklo pre prekida ne računa se u rok za zastarelost.

Prema tome, rok zastarelosti prava Poreske uprave na naplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje zastareva za pet godina.

Ministarstvo finansija napominje da pravo Poreske uprave na utvrđivanje i naplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje zastareva u roku od deset godina od isteka godine u kojoj je tu obavezu trebalo utvrditi ili naplatiti, što u svakom konkretnom slučaju utvrđuje poreski organ.

Nadam se da je sad jasnije.

@Petar
Da pojednostavimo:1. Porezi zastarevaju u roku od 5 godina nakon isteka kalendarske godine u kojoj je nastala obaveza. 2. Doprinosi za zdravstvo i doprinos za slučaj nezaposlenosti zastarevaju nakon 10 godina a doprinos za PIO ne zastareva.

@Ana
Ako ste prihodovali kao fizičko lice, nevezano da li ste preprodali robu ili uslugu, vi ste dužni da obračunate porez i doprinose na prihodovan iznos, tj na 1000 EUR u vašem primeru. S druge strane, možete se registrovati kao preduzetnik; u nastavku vam dajemo spisak delatnosti koje možete registrovati kao paušaljac i bez obaveze da imate fiskalnu kasu: Delatnostima, za koje u smislu člana 1. ove uredbe ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase, smatraju se i delatnosti koje obavlja preduzetnik koji plaća porez na prihode od samostalne delatnosti na paušalno utvrđeni prihod i koji nije obveznik poreza na dodatu vrednost, i to:

Delatnosti u okviru sledećih oblasti, odnosno grupa:

33.11

Popravka metalnih proizvoda;

33.12

Popravka mašina;

33.13

Popravka elektronske i optičke opreme;

33.14

Popravka električne opreme;

33.15

Popravka i održavanje brodova i čamaca;

33.17

Popravka i održavanje druge transportne opreme;

33.19

Popravka ostale opreme;

37

Uklanjanje otpadnih voda;

38.11

Skupljanje otpada koji nije opasan;

43.11

Rušenje objekata;

43.12

Priprema gradilišta;

43.13

Ispitivanje terena bušenjem i sondiranjem;

43.21

Postavljanje električnih instalacija;

43.22

Postavljanje vodovodnih, kanalizacionih, grejnih i klimatizacionih sistema;

43.29

Ostali instalacioni radovi u građevinarstvu;

43.31

Malterisanje;

43.32

Ugradnja stolarije;

43.33

Postavljanje podnih i zidnih obloga;

43.34

Bojenje i zastakljivanje;

43.39

Ostali završni radovi;

43.91

Krovni radovi;

43.99

Ostali nepomenuti specifični građevinski radovi;

45.20

Održavanje i popravka motornih vozila;

74.20

Fotografske usluge;

81.10

Usluge održavanja objekata;

81.30

Usluge uređenja i održavanja okoline;

95.11

Popravka računara i periferne opreme;

95.12

Popravka komunikacione opreme;

95.21

Popravka elektronskih aparata za široku upotrebu;

95.22

Popravka aparata za domaćinstvo i kućne i baštenske opreme;

95.24

Održavanje i popravka nameštaja;

95.29

Popravka ostalih ličnih predmeta i predmeta za domaćinstvo;

96.01

Pranje i hemijsko čišćenje tekstilnih i krznenih proizvoda;

96.02

Delatnost frizerskih i kozmetičkih salona;

96.03

Pogrebne i srodne delatnosti.

Ako niste registovani preduzetnik,kao fizičko lice, vi ste u obavezi da prijavite vaš prihod svaki put kad nešto prodate, dakle po svakom pojedinačnom prihodu na Paypal nalogu.
Osnovicu za obračun poreza čini ostvaren prihod. Nezaposleno lice je dužno da po tom osnovu uplati: 20% poreza po ostvarenom prihodu, 25.5% za penzijsko i invalidsko osiguranje i pošto je nezaposlen mora da uplati još i dodatnih 10,3% za obavezno zdravstveno osiguranje.

S sruge strane kao preduzetnik paušalac plaćate mesečnu obavezu za obavezno socijalno osiguranje oko 200 eur mesečno.

U svakom slučaju, možete zakazati konsultacije kod nas da bi vam dali detaljnije objašnjenje i ako možemo da vam pomognemo da odlučite šta bi bila najpovoljnija varijanta za vas. Možete nas kontaktirati mailom ili telefonom koje možete naći na našem sajtu u odeljku Kontakti.

@ Filip
Obzirom da ima raznih situacija i statusa primaoca prihoda najbolje da pročitaš naš članak u kojem možeš sam da odrediš kojoj kategoriji pripadaš i koje bi mogle biti tvoje obaveze.
link u prilogu: https://www.knjigovodstveneusluge.rs/vesti/clanak/ako-si-freelancer-u-srbiji-evo-koje-stavke-su-ti-bitne-sa-aspekta-obaveza-prema-drzavi-i-poreza

@Misa Vukosavljević

detalje vezane za vaše obaveze prema državi u % možete naći u našem članku na sledećem linku:
https://www.knjigovodstveneusluge.rs/vesti/clanak/ako-si-freelancer-u-srbiji-evo-koje-stavke-su-ti-bitne-sa-aspekta-obaveza-prema-drzavi-i-poreza

@Marko
Osnovicu za obračun poreza čini ostvaren prihod. obzirom da si nezaposleno lice dužan si da po tom osnovu uplatiš: 20% poreza po ostvarenom prihodu, 25.5% za penzijsko i invalidsko osiguranje i 10,3% za obavezno zdravstveno osiguranje.

detaljnije objašnjenje imaš u našem članku na linku: https://www.knjigovodstveneusluge.rs/vesti/clanak/ako-si-freelancer-u-srbiji-evo-koje-stavke-su-ti-bitne-sa-aspekta-obaveza-prema-drzavi-i-poreza

@ Disa
U skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana (član 7. stav 1. tačka 1. i 2.), rezident Republike Srbije je fizičko lice koje:
na teritoriji Republike ima prebivalište ili centar poslovnih i životnih interesa;
na teritoriji Republike neprekidno ili sa prekidima boravi 183 ili više dana u periodu od 12 meseci koji počinje ili završava u odnosnoj poreskoj godini (poreska godina se poklapa sa kalendarskom godinom).
Kriterijum za određivanje rezidentnosti je prostor, a ne državljanstvo. Rezidenti su sva fizička i pravna lica sa stalnim boravkom u određenoj zemlji, bez obzira na državljanstvo.
Ukoliko po gore navedenim kriterijumima niste rezident Srbije iako imate državljanstvo, vi nemate obavezu za poreze i doprinose u Srbiji nego u BiH. Po našem saznanju poreske uprave dve države nemaju automatizam u prosleđivanju podataka, već to rade na osnovu zahteva po službenoj dužnosti. Banke u Srbiji imaju obavezu izveštavanja o transakcijama prema NBS Obzirom da ste naveli da živite i radite u BIH i da vam je tamo centar poslovnih i životnih interesa, po našem mišljenju vi ne bi trebali da imate obavezu da plaćate poreze i doprinose u Srbiji već u BIH prema tamo važećim zakonima.

@Ivan
Šifra delatnosti za trgovinu online je 4791, i nema mogućnosti da budete paušalac. samo sledeće delatnosti se mogu obavljati kao paušalac pod uslovom da ste prošli test samostalnosti:
4932

Taksi prevoz

4939

Ostali prevoz putnika u kopnenom saobraćaju

5911

Proizvodnja kinematografskih dela, audio-vizuelnih proizvoda i televizijskog programa

6201

Računarsko programiranje

6202

Konsultantske delatnosti u oblasti informacione tehnologije

6209

Ostale usluge informacione tehnologije

6311

Obrada podataka, hosting i sl.

6312

Veb portali

6399

Informacione uslužne delatnosti na drugom mestu nepomenute

7022

Konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem

7111

Arhitektonska delatnost

7112

Inženjerske delatnosti i tehničko savetovanje

7410

Specijalizovane dizajnerske aktivnosti

9001

Izvođačka umetnost

9002

Druge umetničke delatnosti u okviru izvođačke umetnosti
1071

Proizvodnja hleba, svežeg peciva i kolača

1512

Proizvodnja putnih i ručnih torbi i sl., saračkih proizvoda i kaiševa

1814

Knjigovezačke i srodne usluge

3314

Popravka električne opreme

5610

Delatnosti restorana i pokretnih ugostiteljskih objekta

7420

Fotografske usluge

8211

Kombinovane kancelarijsko-administrativne usluge

8219

Fotokopiranje, pripremanje dokumenata i druga specijalizovana kancelarijska podrška

8621

Opšta medicinska praksa

8622

Specijalistička medicinska praksa

8623

Stomatološka praksa

8690

Ostala zdravstvena zaštita

9329

Ostale zabavne i rekreativne delatnosti

9511

Popravka računara i periferne opreme

9521

Popravka elektronskih aparata za široku upotrebu

9522

Popravka aparata za domaćinstvo i kućne i baštenske opreme

9523

Popravka obuće i predmeta od kože

9525

Popravka satova i nakita

9529

Popravka ostalih ličnih predmeta i predmeta za domaćinstvo

9601

Pranje i hemijsko čišćenje tekstilnih i krznenih proizvoda

9602

Delatnost frizerskih i kozmetičkih salona

9604

Delatnost nege i održavanja tela

@Gordana
Zasad prema važećem Zakonu za svaki pojedinačni prihod se podnosi posebna prijava, bez obzira na iznos. Ukoliko nema prihoda ne treba ni podnositi prijavu. U svakom slučaju čeka se da se postigne dogovor sa freelancerima pa će nadamo se da propišu jednostavniji načini i uslovi oporezivanja.

@Petar
– u roku od 30 dana od dana kada im legne uplata popune i podnesu poresku prijavu na obrascu PP OPO (sastoji se iz četiri dela: podaci o poreskoj prijavi; podaci o poreskom obvezniku; podaci o načinu ostvarivanja prihoda; podaci o vrstama prihoda) i plati porez kao fizičko lice. Rok za podnošenje poreske prijave se računa počev od prvog narednog dana od dana kada novac legne na račun (npr. prihod je ostvaren 9. januara 2020, dok je rok za podnošenje poreske prijave 10. februara 2020).

– poreska prijava se mora podnositi za svaku uplatu iz inostranstva (npr. ako fizičko lice ima 9 uplata iz inostranstva neophodno je da podnese 9 poreskih prijava).

Postoje dva osnovna načina na koji se vrši obračun za plaćanje poreza fizičkih lica. Osnovna razlika je u tome da li fizičko lice ima dodatni posao, ili je nezaposlen.

Obračun poreza kada je fizičko lice pored usluga koje pruža i zaposlen:
Ukoliko je fizičko lice ujedno i zaposleno, to znači da je osigurano po osnovu zaposlenja, i samim tim ne mora da plaća zdravstveno osiguranje. Porez na dohodak plaća se na ostvareni prihod, a oporezuje se po stopi od 20%, uz priznavanje normiranih troškova. Normirani troškovi su troškovi koji se ne oporezuju i mogu iznositi 34%, 43% ili 50% u zavisnosti od delatnosti kojom se fizičko lice bavi. Drugim rečima, tek kada se od zarade odbiju normirani troškovi, onda se obračunava porez na dohodak čija je stopa 20%. Fizičko lice je u obavezi i da plati penzijsko i invalidsko osiguranje po stopi od 25,5%.
detaljne primere imate na sajtu poreske uprave. u nastavku link:
https://www.purs.gov.rs/biro-za-informisanje/novosti/6735/obracun-poreza-i-doprinosa-za-obavezno-socijalno-osiguranje-na-prihode-fizickih-lica-ostvarene-iz-inostranstva-.html

@Marko Nenadić
Po našem mišljenju da, ukoliko prebacijete velike sume novca, Poreska uprava će najverovatnije odreagovati. Vi niste naveli poreklo tog novca ali nezavisno od toga svaka velika transakcija je u fokusu Zakona o utvrđivanju porekla imovine.

@Ivana
Nezavisno od toga što ste student, svaki prihod je oporeziv.

@Milan
Cela priča oko free lansera još uvek nije konačna ali vam dajemo link sa kalkulatorom i najnovijim informacijama vezanim za ovo pitanje:
https://startit.rs/frilenserski-kalkulator-koliko-cete-placati-drzavi-ako-se-usvoji-predlog-vlade/

@Petar,
Prema važećim propisima u trenutku pisanja odgovora, freelancer nije prepoznat kao posebna kategorija u Zakonu o porezu na dohodak građana. Ovo je pitanje za pravnika, jer se tiče statusa zdravstvenog osiguranja.

@Branislav Ivkovic,
1) I dalje morate da plaćate porez zbog "freelancer" prihoda. Samo što ne plaćate pune doprinose, nego samo doprinos za PIO.
2) Takve transakcije vidi i Paypal i Amazon odnosno treća firma. Te komercijalne kompanije bi mogle dobiti zahtev od ministarstva finansija neke države da im pošalju neke transakcije koje im mogu biti sumnjive za osnov za oporezivanje, ali ovo se u praksi do sada nije dešavalo, niti smatramo da je to državi cilj. Državi je cilj da se freelanceri uvedu u normalne tokove, i zato i stupaju na snagu izmene zakona koje će to i omogućiti.

@Milena miki,
Ako radite za kompaniju iz Amerike kao freelancer, a nalazite se u Srbiji, potrebno je da samostalno obračunavate porez i doprinose na vaš prihod od te kompanije, baš kao što smo opisali u ovom članku.
Amerika i Srbija nemaju ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Znači, pun iznos poreza i doprinosa biste morali da obračunate, da prijavite na sajtu poreske uprave i da platite u propisanom roku.

@Miloš Prvo, limit zaulazak u PDV je 8 miliona dinara, tako da dok ne dostignete taj prihod za prethodnih 12 meseci, niste u obavezi da ulazite u PDV sistem. Drugo, ukoliko ipak uđete u PDV sistem naredne godine, pod pretpostavkom da vi fakturišete usluge nekom klijentu u inostranstvu koje naplaćujete preko firme, Nemate obavezu obračuna PDV-a jer ste oslobođeni naravno uz ispunjenje određenih pravila. Detaljnije možete pročitati vezano za to na sledećem linku: https://www.biljanatrifunovicifa.com/2019/05/izvoz-usluga-propisi-koji-regulisu-ovu-oblast/

@Ivana Bojanić
Ukoliko ste zaposleni i plaćaju vam se porez i doprinosi na zarade, i ako kao free lancer fizičko lice primate uplate od domaćih pravnih lica, pravno lice je dužno prilikom isplate vaših prihoda kao free lanceru da obračuna i uplati dažbine. Vaša je obaveza da tim firmama dostavite potvrdu o stalnom zaposlenju da bi oni imali osnova za umanjenje dažbina za vaše isplate. Isplate mogu biti na vaš tekući račun ili da novac podignete na balagajni pravnog lica, kako se već vi interno dogovorite.

@Sinisa Maricic,
Kao agent podrške, prema našem mišljenju, u svakom slučaju je 20% umanjenje osnovice poreza.
Nema elemenata da se ta aktivnost smatra autorskim honorarom, nego po nama, to je ugovor o delu tj. ostali prihodi iz Zakona o porezu na dohodak građana.

@Gagi
Naša preporuka je da dok ne razradite posao možda bolje da radite kao free lancer i da sami podnosite poresku prijavu i uplaćijete dažbine.
Detaljno objašnjenje možete pročitati na sledećem sajtu:
https://unija.com/sr/kako-se-samooporezovati-kod-primljenih-uplata-iz-inostranstva/ ili na našem blogu https://www.knjigovodstveneusluge.rs/vesti/clanak/ako-si-freelancer-u-srbiji-evo-koje-stavke-su-ti-bitne-sa-aspekta-obaveza-prema-drzavi-i-poreza

@Mxx
Možete raditi kao free lancer, o detaljima se možete informisati na sajtu: https://www.knjigovodstveneusluge.rs/vesti/clanak/ako-si-freelancer-u-srbiji-evo-koje-stavke-su-ti-bitne-sa-aspekta-obaveza-prema-drzavi-i-poreza

@Zivka Zivković
I ako ste freelancer imate obavezu da se registrujete kao preduzetnik. Od 1. januara 2022. godine su definisani novi uslovi za ovaj oblik rada. Preporučujemo vam da kontaktirate udruženje freelancera i preduzetnika za detaljnije informacije. možete ih kontaktirati preko sajta https://ufp.rs/kontakt

@Igor Marinada
U slučaju da za firmu u Srbiji radite samo povremeno onda je bolje da sa njima sklopite ugovor o delu ili ugovor o privremenim i povremenim poslovima, i u tom slučaju firma koja vam isplaćuje naknadu snosi troškove poreza i doprinosa za vašu isplatu. Ukoliko ćete sa njima sklopiti neki dugoročni posao onda ima smisla da registrujete paušalnu agenciju. Visina troškova na mesečnom nivou zavisi od mnogo faktora. Prvo od opštine gde bi vi registrovali preduzetničku radnju, jer obavezni porezi i doprinosi za preduzetnike dosta variraju od opštine do opštine. Morate pre svega da uradite test samostalnosti i da izaberete šifru delatnosti za koju je dozvoljeno da se registruje firma kao paušalac. Više informacija možete naći na sledećim sajtovima:
https://www.pausal.rs/skola/pausalac/

https://blog.pausal.rs/preduzetnik-pausalac-i-knjigas/

@Kicovic Borko
Zakon o porezu na imovinu Deo 3 Clan 14

pasus:
Ako je vrednost nasleđenih, odnosno na poklon primljenih stvari iz st. 2. i 3. ovog člana, od istog lica u jednoj kalendarskoj godini, po svakom od tih osnova veća od 100.000 dinara, od oporezivanja se izuzima 100.000 dinara u toj kalendarskoj godini po svakom od tih osnova.

Samo ne kontam ovo oko preduzetnika,ja sam preduzetnik i plus radim kao frilanser, objasnili ste da je razlog placanje zbog penzijskog,sto onda placam penzijske troskove za dva KONJA,kad mogu samo jednog da jasem?

@Clandestino
Pitanje vezano za PIO - vi svakako imate obavezu plaćanja dela doprinosa. Morate proučiti ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa zemljom u kojoj žitite i radite, u njemu je definisano kolika je olakšica. Svakako morate pribaviti dokaze, potvrdu o rezidentnosti, potvrdu o zaposlenju u inostranstvu itd i da iste priložite našoj poreskoj upravi.Šifra delatnosti: Vi možete registrovati pretežnu delatnost prema vašoj proceni ali vas to ne sprečava da se bavite i drugim delatnostima koje ste naveli u vašem osnivačkom aktu... link za šifre delatnosti vam šaljem u nastavku: https://www.beoecc.rs/sifre-delatnosti-za-preduzetnike-pausalce/
Porez na imovinu: ako imate imovinu na svoje ime u RS, obveznik ste poreza svakako.

@Dejan
O statusu ugovora o delu možete detaljnije pročitati na sledećoj stranici.
https://advokat-velickovic.rs/ugovor-o-delu

Ukoliko su vam stvarno uplaćivali doprinose u PIO fondu bi trebao postojati trag o tome. Ukoliko nema, kao što kažete, naša preporuka je da pokušate da prikupite dokumentaciju o ovim isplatama, obračune, izvode i sl. i da sa kopijom te dokumentacije odete u PIO fond. Primanja po ugovoru o delu ako ste istovremeno bili radno angažovani u nekoj firmi, mogu da utiču jedino na povećanje osnovice za penziju. Ukoliko u vreme obavljanja poslova po ugovoru o delu niste bili zaposleni, PIO fond bi vam za taj period trebao da upiše i staž.

@Srec
Vi vašu inostranu penziju možete primiti u Srbiji i nemate nikakvu obavezu da bilo šta uplaćujete državi jer su porezi i doprinosi već plaćani u SAD.

@Srecko
Odgovorili smo vam na prethodnu poruku. Nemate obavezu plaćanja bilo kakvih poreza ili doprinosa u Srbiji na inostranu penziju.

@ Tea
Račun u inostranstvu može biti otvoren i održavan samo pod određenim uslovima i uz odobrenje NBS. Inače je kažnjivo držanje novca una nerezidentnim računima u inostranstvu bez odobrenja Narodne banke. Detaljnije informacije možete naći na sledećem sajtu:
https://biznis.rs/vesti/otvaranje-racuna-u-inostranstvu-kaznjivo-ako-se-ne-ispostuju-tacno-propisani-uslovi/

@Nikola Djorić
Kao paušalac preduzetnik ste fizičko lice-firma, dok god imate godišnje prihode do 6.000.000 i paušalac ste, nemate brige oko dokazivanja porekla imovine. Čak i da neko potegne to pitanje imate izvode i KPO koji pravdaju poreklo novca.

@Milan

Detalje o propisima vezanima za uido možete naći na sledećem sajtu. Pročitajte ugovor koji Srbija ima sa Švajcarskom.

https://www.mfin.gov.rs/propisi/ugovori-o-izbegavanju-dvostrukog-oporezivanja

@Srecko Lakic

Vi nemate obavezu placanja poreza i doprinosa nego firma sa kojom ste potpisali ugovor o delu. Svakako PIO uplacen po ovom osnovu ce vam uticati na povecanje osnovice za penziju.

Lice koje ostvaruje ugovorenu naknadu po osnovu ugovora o delu ima pravo na uplatu doprinosa za zdravstveno osiguranje samo ako već prethodno nije zdravstveno osigurano po osnovu radnog angažovanja ili penzije, jer se doprinosi za zdravstveno osiguranje plaćaju samo po jednom, prioritetnom osnovu. To praktično znači da poslodavac koji ugovor o delu potpiše sa licem bez radnog angažovanja (nezaposlenim licen) ima obavezu uplate doprinosa za zdravstveno osiguranje po stopi od 10,3 % od osnovice na koju se plaća i porez i doprinos za penzijsko osiguranje. Ukoliko ugovor potpiše sa licem za koje se već plaćaju doprinosi za zdravstveno osiguranje, jer se radi o penzioneru, zaposlenom, poljoprivredniku i slično, za takvo lice postoji samo obaveza uplate poreza i doprinosa za penzijko i invalidsko osiguranje, ali ne i doprinosa za zdravstveno osiguranje.

@ Rade

po srednjem kursu NBS

@Ana
Obaveza placanja poreza zavisi od vaseg statusa. Ta;nije treba da utvrdite u kojoj drzavi ste rezident. Prema onome sto ste napisali...vi ste rezident Srbije ukoliko su vasi zivotni interesi u Srbiji. Najbolje da se obratite savetniku u poreskoj upravi sa ovim pitanjem.

@ Millie B

Na narednom linku imate online kalkulator tako da mozete sami izracunati kolike su vase obaveze. Obzirom da ste u radnom odnosu treba da obelezite polje (check box) https://ufp.rs/kalkulator-2023/ Objasnjenje za varijante A i B imate na sledecem linku: https://ufp.rs/tabela-sa-obracunima-poreza-od-2023-azuri/

@ porez 2017
Resenje koje vam je poreska uprava poslala nije zastarelo.
Vi ne morate da odjavite svoje prebivaliste u Srbiji ali morate prijaviti u MUP-u kada menjate boraviste odnosno kada se preseljavate u inostranstvo i da ovu promenu prijavite poreskoj upravi. Vi ovde niste naveli o kakvom porezu je rec. Da biste se oslobodili obaveze placanja poreza (ukoliko su vasi zivotni i poslovni interesi u inostranstvu) morate poslati dokaz o tome poreskoj upravi. Najbolje da ih direktno kontaktirate i oni ce vam reci tacno sta od dokumenata treba da dostavite.

@Djordje Aleksic

Ukoliko nemate registrovanu delatnost, već ste novac primili kao fizičko lice po osnovu nekog neformalnog radnog angažovanja, potrebno je da sami u roku od 30 dana popunite i podnesete adekvatnu poresku prijavu nadležnoj poreskoj upravi.
U praksi, to može izgledati ovako:
Nakon izvršene isplate, od momenta kada Vam je novac raspoloživ za Vas nastaje poreska obaveza koju trebate izmiriti u roku od 30 dana. U okviru ovog zakonskog roka potrebno je popuniti i podneti PP OPO prijavu mesno nadležnoj poreskoj upravi (prema Vašem mestu prebivališta) i isplatiti novac. To znači da poreze i doprinose plaćate na iznos primljenog novca koji je umanjen za troškove platforme preko koje ste zaradili. Nadamo se da je ovo jasnije objašnjeno.

@Ivana Boskovic
Freelanceri plaćaju poreze i doprinose samo za primljene prihode iz inostranstva gde ino firme ne plaćaju lokalno te poreze i doprinose a ta obaveza postoji u Srbiji. U Srbiji ako bilo koja firma angažuje fizičko lice za neke poslove i isplaćuje nadoknadu fizičkom licu, ta firma je u zakonskoj obavezi da plati poreze i doprinose za to lice a primalac prihoda nema dodatnih obaveza prema državi u momentu prijema novca. Što znači, status freelancer se odnosi isključivo za prihode iz inostranstva.

@Sara V

Novcani pokloni do ukupnog iznosa od 100.000,00 na godišnjem nivou (kalendarska godina) su neoporezivi, svi iznosi iznad 100.000,00 su predmet oporezivanja i dužni ste da podnesete poresku prijavu i platite porez na poklon. Primer: u 2022 ste u januaru 15.01.primili 50.000 dinara u martu 25.03.ste primili 70.000 dinara. do 100.000 je neoporezivo 120.000,00 - 100.000= 20.000 je oporezivo i dužni ste da prijavite i platite porez u roku od 30 dana od prijema novca tj. do 24.04. ... svaka naredna uplata do kraja kalendarske godine je u celosti oporeziva.

@Milan Marković
Momenat kada postajete obveznik plaćanja poreza/doprinosa je kada novac legne na vaš račun / tj kad možete sa novcem raspolagati. Dok je na Upwork-u taj novac još uvek nije vaš.

@Milenko V.
Momenat kada vase obaveze teku za uplatu poreza/doprinosa je momenat kada se novac pojavi na Upwork-u...ili na nekoj drugoj money transfer platformi.

@Marko,

Prema nasem misljenju ako imas vise od 15 godina, odgovor je, da mozes da radis kao freelancer uz placanje poreza i doprinosa prema Zakonu.

@Zoran Maksimović
Porez od 20% koji je uveden od strane e-Baya od nove godine je porez u inostranstvu. Vi kao fizičko lice ako nemate preduzetničku radnju imate obavezu obračunavanja poreza i doprinosa kao free lancer. Više možete pročitati na našem blogu o free lancerima ili na sledećem linku https://fincon.rs/oporezivanje-frilensera-u-2023-godini/

@Pera
Prema našem mišljenju vi niste bili rezident tokom 6 godina boravka i rada u SAD. Uostalom čak i da vas poreska uprava tereti za neke poreze, vi imate dokaz da niste bili u Srbiji, tako da to što niste odjavili prebivalište tačnije što nist prijavili promenu boravka u MUP-u to je formalna stvar sa tačke poreskih obaveza.