Ako si freelancer u Srbiji, evo koje stavke su ti bitne sa aspekta obaveza prema državi i poreza

21.10.2020

U poslednje vreme, na svim portalima mogu se pronaći pompezne vesti o tome kako je Poreska uprava izdala saopštenje da sva fizička lica koja ostvaruju bilo kakve prihode iz inostranstva a pogotovo se odnosi na fizička lica koja ostvaruju zaradu preko različitih platformi kao što su Upwork, Freelancer, YouTube, AirBNB, Booking, stan na dan i druge usluge, dužna da prijave svoje prilive prihoda u roku od 30 dana i obračunaju poreze i doprinose. 

 

Šok i neverica? Mora da se plaća porez? Mora i tu nema diskusije. Kako svuda u svetu, tako i kod nas. Samo što država nije imala mehanizam da kontroliše tu vrstu prihoda od fizičkih lica. Inače, prijava se podnosi poreskoj upravi preko posebnog obrasca PP OPO-Poreska prijava o obračunatom porezu samooporezivanjem.

 

Šta još dalje piše, a važno je naglasiti: poreska uprava ovim putem apeluje na sva fizička lica koja su propustila da podnesu prijave poreza i doprinosa sa pripadajućom kamatom, to učine u što skorijem roku kako bi izbegla podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka. To naravno možeš učiniti samoinicijativno ili se možeš obratiti nekoj profesionalnoj knjigovodstvenoj agenciji koja može umesto tebe obračunati poreze i doprinose. 

 

freelanceri porez

 

Ukoliko želiš da se baviš ovom vrstom posla – da budeš freelancer kao fizičko lice, moraš prvo da budeš svestan da za svaki oblik rada mora da se plati neka vrsta poreza državi (i kod nas i svuda u svetu), i to se odnosi i na ovakve poslove. Česta je situacija da freelanceri pružaju usluge kao fizička lica, pa do sad nisu bili svesni (i nije se to propagiralo kroz medije) da mora da se plaća porez. 

 

A šta je istina oko freelancera i poreza u Srbiji?

 

Ukoliko fizička lica (pa i freelanceri) obavljaju neku delatnost za pravna lica koja nemaju sedište u Republici Srbiji i za to primaju određenu naknadu, dužna su da sama obračunaju i plate porez. Neće porez za njih u Srbiji platiti to pravno lice. Porez za freelancere zavisi od iznosa ostvarenog prihoda, vrste prihoda, da li je to fizičko lice osigurano po nekom drugom osnovu ili nije.

 

U daljem tekstu opisaćemo ti tri opcije koje imaš u pogledu plaćanja poreza ukoliko želiš da se baviš poslom freelancera u Srbiji, a da plaćaš neki porez.

 

Plaćanje poreza po odbitku - samoinicijativno plaćanje

 

Ovo se odnosi na situaciju ukoliko obavljaš neki posao kao fizičko lice za nekog inostranog klijenta kojeg si sam pronašao negde na netu. Obaveza plaćanja poreza i doprinosa nastaje onog momenta kada ti legne uplata od klijenta. Tada je potrebno da u roku od 30 dana od dana kada je ta uplata legla popuniš i podneseš poresku prijavu na obrascu PP OPO. Kada je u pitanju obračun poreza zavisi od toga da li si kao fizičko lice zaposlen ili nisi. 

Ukoliko jesi zaposleno lice, zdravstveno si osiguran po osnovu tog zaposlenja, pa ne mora da se obračunava i plaća doprinos za zdravstveno osiguranje. Ali porez na dohodak plaća se po ostvarenom prihodu, najčešće umanjenom za 20% od onog kolika je uplata legla i porez iznosi 20% na tu umanjenu osnovicu. Fizičko lice je u obavezi još da plati i doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) tako da si dužan da obračunaš i platiš još i 25.5% doprinosa.

Dakle: ukupno plaćaš: 

  1. 20% poreza
  2. 25.5% doprinosa za PIO

na ono što si dobio od para na račun, umanjeno za 20%, tj. na 80% od onog što si primio kao prihod. 

 

Npr.: Ako je dohodak bio 500 EUR, umanjena osnovica za 20% je 400 EUR.

Na tih 400 EUR se računa 20% porez (80 EUR)

Na tih 400 EUR se računa i 25.5% PIO doprinosa (102 EUR)

Ukupno se opraštaš od 182 EUR, a ostaje ti 318 EUR, što je samo 63.6%. Dakle, oprostio si se od 36.4% od prihoda.

Deluje bolno, ali takav je zakon već 20 godina. Ništa se tu nije promenilo.

 

Ukoliko se radi o nezaposlenom licu, obračun poreza i doprinosa je još, uslovno rečeno, gori:

 Osnovicu za obračun poreza čini ostvaren prihod. Nezaposleno lice je dužno da po tom osnovu uplati: 20% poreza po ostvarenom prihodu, 25.5% za penzijsko i invalidsko osiguranje i pošto je nezaposlen mora da uplati još i dodatnih 10,3% za obavezno zdravstveno osiguranje.

 

Da vidimo to na prethodnom primeru

 

Npr.: Ako je dohodak bio 500 EUR, umanjena osnovica za 20% je 400 EUR.

Na tih 400 EUR se računa 20% porez (80 EUR)

Na tih 400 EUR se računa i 25.5% PIO doprinosa (102 EUR)

Na tih 400 EUR se računa i 10.3% doprinosa za zdravstveno osiguranje (41.2 EUR)

Ukupno se opraštaš od 223.2 EUR, a ostaje ti svega 276.8 EUR, što je samo 55.36%. Dakle, oprostio si se od 44.64% od zarade dajući ih na porez i doprinose.

Ako ti je prethodni primer bio bolan, ovaj primer će ti malo pomoći da prethodni prihvatiš sa više volje :) 

 

Ovo predstavlja najskuplji način plaćanja poreza i doprinosa, a i zamoran je, pogotovo ako ima više manjih uplata u toku meseca.  Umesto toga, postoje i drugi načini oporezivanja, ako rešiš da ne posluješ više kao fizičko lice, nego da osnuješ neku vrstu privrednog subjekta alias neku firmu.

 

Pre toga samo da kažemo: porez ne zastareva 5 godina: znači, ako si kao freelancer radio od 5 godina unazad na ovamo, upravo to je poreska uprava htela da poruči: na svaku uplatu u poslednjih 5 godina (i pazi sada: po nama, nevezano da li je uplata legla na tvoj devizni račun u domaćoj banci ili na Paypal, Payoneer, Skrill, Western Union ili neki šesnaesti procesor novčanih transakcija) treba da obračunaš i platiš porez i doprinose po nekom od 2 gornja modela. Da zabiberimo sa još malo para, sem poreza i doprinosa, ono što je još što mora da se uradi je da se plati i zakonska kamata od trenutka prijave do dana današnjeg. 

 

Npr. ako je prijava bila 01.05.2017. godine na 500 EUR, a ti nisi bio zaposlen u tom trenutku, sem onih 223.2 EUR do dana današnjeg (oktobar 2020. Godine kad pišemo članak) treba da se obračuna kamata što će ispasti oko 11% godišnje, znači još oko 35% na osnovicu tj. u najboljem slučaju, ako je osnovica sa 50% umanjenja oko 85 EUR, a u najgorem slučaju, ako nema umanjenja na osnovicu čak oko 175 EUR.

 

Ovo je šta bi trebalo da se uradi i kako bi moralo da bude po slovu zakona. Tek ako se ovako uradi, izbegava se prekršajna prijava ili čak u drastičnim slučajevima krivična prijava (zaprećena kazna zatvora) ukoliko se u toku inspekcije kod fizičkog lica zaključi da je lice primilo prihode u tolikom iznosu da nije prijavilo obračunalo i platilo porez preko 1 000 000 dinara.

 

Paušalno oporezivanje

 

Ako želiš da izbegneš ovolike obaveze oko obračuna i plaćanja poreza i doprinosa kao fizičko lice bar za ubuduće, možeš razmisliti da postaneš paušalac. To je jedna od tri forme preduzetnika, fizičko lice, koji se posmatra kao firma, tj. Kao privredni subjekt. Kod ove vrste oporezivanja kao obveznik poreza prvo moraš da budeš upisan u registar kod nadležnog organa ili organizacije (Agencija za privredne registre – APR). Zahtev za registraciju preduzetničke radnje podnosiš u APR-u i u tom zahtevu izabereš da želiš paušalno da se oporezuješ (da budeš paušalac). Možeš probati zahtev da popuniš samostalno ako umeš, a možeš uvek da se obratiš knjigovodstvenoj agenciji koja će umesto tebe prikupiti sva potrebna dokumenta i rešiti to sigurno i bez neprijatnih iznenađenja. Nakon prijave Poreska uprava ti šalje rešenje u tvoje elektronsko poresko sanduče, po kome paušalno, mesečno (znači svaki mesec, bez obzira koliko radio i zaradio) plaćaš određen iznos poreza i doprinosa. Porezi i doprinosi teku od prvog dana registracije preduzetnika. Okvirno od 150 do 300 EUR mesečno – radio, ne radio, svira ti radio svaki mesec. Dobro, ne baš svaki... možeš da odeš u status mirovanja kad nema posla. Tad ne moraš da plaćaš porez i doprinose, ali nisi ni zdravstveno osiguran, i ne teče ti staž. U svakom slučaju, možeš malo da „oladiš“ sa porezima ako ti ne krene posao.

 

Malo pročitaj više o paušalcu i njegovim obavezama ovde. Imaš i tonu komentara ispod i na svaki imaš odgovor od stručnjaka iz knjigovodstvene agencije i nema šanse da ne nađeš ono što te interesuje.

Oporezivanje dobitka-preduzetnik koji vodi poslovne knjige

Kako paušalac može da bude skup za početak, možda možeš jeftinije da prođeš poreski ako budeš preduzetnik koji nije paušalac, nego vodiš poslovne knjige. Kod ovog načina oporezivanja procedura osnivanja je ista kao kod paušalnog oporezivanja. Razlika je u tome što moraš da vodiš poslovne knjige ili da angažuješ proverenu knjigovodstvenu agenciju koja će to da radi umesto tebe. U toku prve godine poslovanja predviđaš koji će ti biti poslovni dobitak i na osnovu njega plaćaš akontaciju za porez i doprinose. Pored toga imaš trošak za knjigovođu (cifre variraju od mesta do mesta i od količine posla, ali okvirno od 50 – 100 EUR mesečno) i imaš ličnu zaradu preduzetnika, koja je okvirno oko 60 – 80 EUR troška mesečno.

 

Dakle, od tebe zavisi koji način poslovanja ćeš da izabereš. Ako ti je konfuzno i puno ti je informacija, možeš da se obratiš se za dalje konsultacije ili postaviš pitanje u komentaru u dnu ove stranice. 

Ono na šta smo u ovom tekstu hteli da ti skrenemo pažnju jesu opcije za oporezivanje ukoliko se već baviš ili se opredeliš da se baviš ovom vrstom posla. Još jednom skrećemo pažnju, a što je bitno sa aspekta države Srbije, jeste: 

  1. Da je svako kao poreski obveznik dužan da prijavi da je za obavljeni rad primio neku naknadu 
  2. Na tu naknadu plaća porez i doprinose bez obzira što ista nije legla na devizni ili dinarski račun, nego na Paypal, Payoneer, Skrill, Western Union i slično 
  3. Naknadu poreski obveznik obračunava sam (ili mu pomaže knjigovođa) u roku od 30 dana, na poreskoj prijavi PP OPO
  4. Ako je propustio to da uradi za sve prijave unazad 5 godina, može to učiniti samoinicijativno što hitnije
  5. Pri tom obračunu, mora da zaračuna i kamatu, ako je predao nakon tog roka od 30 dana
  6. U slučaju poreske inspekcije nad prihodima fizičkog lica, prekršajni postupak i kazne mogu biti baš visoke, a može da se odgovara i krivično, ukolko je pronađeno preko 1 000 000 dinara neprijavljenog poreza

Komentari (93)

Mirjana on 23.10.2020 16:02

A, ako osoba ima ugovor samo sa jednom kompanijom iz inostranstva, a otvori pausalnu firmu, automatski pada test samostalnosti, ako su prihodi od jedne kompanije sa kojom rasi veci od 70%. Znaci, vrtmo se u krug. :(

Odgovori

Admin sajta on 31.10.2020 08:58

@Mirjana,
Ne pada automatski test samostalnosti u ovom slučaju, zato što je to samo jedan od 9 kriterijuma testa samostalnosti. Sasvim je u redu imati samo jednog nalogoodavca sa iznosom prihoda većim od 70%, ako se utvrdi da to nije fiktivan radni odnos.
Da bi se pao test samostalnosti, potrebno je da se padne na pet ili više od tih devet kriterijuma testa samostalnosti.

Djordje on 15.11.2020 18:04

Pozdrav. Meni nije tacno jasno kako se pada na kriterijumu. Recimo ako sam 100% uplata primio od jednog poslodavca da li to znaci da sam pao na testu samostalnosti. Ili ako sam 365 dana radio znaci da sam ta dva kriterijuma pao?

Vladislav on 15.11.2020 18:55

Ćao Đole,
Na kriterijumu padaš ako 5 od 9 navedenih kriterijuma nisi ispunio.
Znači, ako radiš 100% za jednog nalogodavca, to je srkoz ok. Imaš još 4 kriterijuma da "padneš" da bi pao ceo test samostalnosti.
Znači ako na pet mesta ne valja, onda se pada test samostalnosti.

Kolefa on 26.10.2020 11:00

Nije 500 000 granica za krivičnu prijavu, već 1 000 000. Pomerili su tu granicu prošle godine.

Odgovori

Admin sajta on 31.10.2020 09:20

@Kolefa, a verovatno kolega :) ,

U pravu ste, član 225, Krivični Zakonik Republike Srbije, Službeni glasnik 35/2019, verzija zakona na snazi od 01.12.2019. godine.

Ispravljeno je. Hvala na sugestiji :) !

Biljana on 27.10.2020 16:56

Postovani, kako se obracunava iznos poreza ako je lice nezaposleno ali samo sebi uplacuje staz, odnosno PIO?

Odgovori

Admin sajta on 31.10.2020 09:41

@Biljana,
Na isti način. Dobrovoljno uplaćivanje socijalnih doprinosa ne umanjuje obavezu uplaćivanja poreza i doprinosa po načinu koji smo opisali u ovom članku.

Milica Djordjevic on 27.10.2020 21:59

Na koji se iznos obracunava kamata od tih 11%? Na recimo uplacenih 500EUR ili na oporezivi deo? Kada se ta ista kamata obracuna uplati se i preda poreskoj upravi. Sta se desi ako postoji greska prilikom obracunavanja poreza (ako ga sami obracunavamo moze se lako desiti neka greska..)?

Odgovori

Admin sajta on 31.10.2020 09:57

@Milica Djordjevic,

Kamata se računa na obračunati oporezivi, a ne do sada isplaćen deo.
Ako se desi greška, imate pravo da samostalno podnesete izmenjenu poresku prijavu dva puta (dva puta možete da ispravljate grešku samostalno). Ako je obračunato više poreza, može se tražiti povrat poreza. Ako je obračunato manje poreza, potrebno je samo doplatiti razliku (i možda kamatu).

Milos on 27.10.2020 22:48

Kao prvo postoji zakon o zabrani dvostrukog oporezivanja sa zemljama sa kojima je Srbija potpisala taj ugovor a to su skoro sve zemlje EU odakle vecina dobija uplate. Npr sve americke firme islate u Evropi isplacuju preko filijale u Irskoj gde je porez 29 posto pa se zbog toģa se u Srbiji ne treba platiti porez. S obzirom da lica koja primaju novac iz inostranstva nisu u radnom odnosu sa poslodavcem koji ih isplacuje ne treba da uplacuiu doprinose. Kao trece ne radi se o fizickim licima nego o privatnim licima koja nisu obveznici poreza kao sto je slucaj sa poljoprivednim domacinstvima, gazdinstvima koja ne placaju poreze i doprinose osim ako to ne zele. Ukoliko se krene sa sprovodjenjem nasilne naplate poreza i doprinosa privatnim licima bio bi to slucaj bez presedana a neko ce pre ili kasnije pokrenuti sudski spor zbog toga. Setimo se da je Infostan samoinicijativno poceo da obracunava poreze na docnju na osnovu protivustavne odredbe grada pa je ustavni sud to zabranio mada oni i dalje obracunavaju kamatu kao da su banka ali ne naplacuju te kamate.

Odgovori

Admin sajta on 31.10.2020 10:21

@Milos,
Ima tri tvrdnje pa idemo redom:
1) Postoji Ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja potpisan sa šezdesetak država (između ostalog i sa republikom Irskom). On reguliše samo izbegavanje poreza ali na način koji je definisan u svakom ugovoru posebno (znači od države do države se razlikuje), uz dostavljanje dokaza da je porez plaćen u toj državi. U velikom broju slučajeva definisano je izbegavanje poreza do iznosa koji je plaćen u državi ugovornici (npr. u Irskoj).
Ovo označava da treba da se dostave dokazi poreskoj upravi da je porez zaista plaćen u državi nalogodavca.
Što se tiče doprinosa, sličan dokument (nije ugovor, nego sporazum o socijalnim doprinosima) postoji samo sa nekolicinom zemalja, uglavnom sa komšijskim zemljama.
Znači, moguće je, ali je potrebno dostaviti odgovarajuće dokaze, koje je obično jako teško obezbediti.

2) To što lica koja primaju novac iz inostranstva nisu u radnom odnosu sa poslodavcem ne oslobađa ih obaveze da obračunaju i plate doprinose.

3) Zakon o porezu na dohodak građana ne poznajte termin "privatno lice". Sa druge strane, u članu 1, definiše se jasno: "Porez na dohodak građana plaćaju, u skladu sa odredbama ovog zakona, fizička lica koja ostvaruju dohodak."

Nisam Bitan on 30.10.2020 11:48

Revolut, n26 itd.... Kakve crne domace banke.

Odgovori

Milos on 26.11.2020 09:57

Poslednji put kada sam proveravao, Revolut nije mogao da se otvori ako zivis u Srbiji.

Mare on 31.10.2020 14:31

A sta se dobija izmirenjem svih obaveza prema drzavi? Posto mora da se plati penziono, da li samim tim ide staz i da li ce ovo biti uracunato kada neko bude odlazio u penziju, ili ce biti pojeo vuk magarca?

Odgovori

Admin sajta on 13.11.2020 16:22

@Mare,
Ovi iznosi se uračunavaju pri obračunu penzije. Zato se i uplaćuju.

Milos on 31.10.2020 18:38

Dodatno pojasnjenje mi treba. Ja imam pausal a prijatelj koji nema dobija novac od Google a iz Irske gde je placen porez 29 posto. Odlazio je vise puta u poresku u Novom Sadu i pre neki dan su mu rekli da ne znaju kako treba da se obracuna porez a za doprinose su mu rekli da se obeati PIO fondu. Otisao je u PIO i rekao da treba da plati doprinose a oni su mu trazili ugovor o radnom odnosu sa poslodavcem. On osim kodova koje dobija od Google na osnovu kojih ga isplacuju nema ni ugovor u tekstualnoj formi niti bili kakav dokument da je zaposlen kod njih. Pitao je i za uplatne racune na koje treba da uplati doprinose ni to nisu znali da mu kazu. To je glavna filijala PIO za Vojvodinu. Kako da obracuna porez, kako doprinose i na koje uplatne racune da to plati? Ja kao pausalac sam fizicko lice. Moja supruga ima poljoprivredno gazdinstvo registrovano i dobija uplate od firmi i ne placa porez. Znaci ne moraju sva fizicka lica da plate porez. Nista mi nije jasno a ni onima kojima bi trebalo da bude jasno(poreska, PIO) nije.

Odgovori

Admin sajta on 13.11.2020 16:48

@Milos,
Na sajtu poreske uprave postoji uputstvo kako se obračunavaju porezi i doprinosi pomoću OPO obrasca.
Ne čudi nas da službenici u Poreskoj i PIO fondu nemaju dovoljno iskustva. Niko se nije od njih susretao sa zahtevima da fizičko lice samostalno obračuna i plati porez i doprinose i nadamo se da će se to u narednom periodu promeniti na bolje.

Luka on 02.11.2020 18:28

Ja sam ostvario određeni prihod radeći kao predavač engleskog jezika prošlog leta, 2019. godine. Na Paypal-u mi je uplaćen novac leta 2019. koji nisam prebacio na svoju karticu do dan danas jer nije bilo potrebe. I sad me bune dva pitanja. Da li to znači da moram da što pre prijavim ovaj prihod koji mi je uplaćen na Paypal još prošlog leta i da li to znači da ako bih npr. odlučio da sutra prebacim novac sa Paypal-a na karticu isto morao da prijavim taj prihod i naravno na kraju platim porez ?

Odgovori

Admin sajta on 13.11.2020 16:54

@Luka,
Po našem mišljenju, prilivom na Paypal ste ostvarili dohodak, za koji treba da obračunate i uplatite porez i doprinose. I da, što pre, jer je kamata svaki dan sve veća (na žalost, tako je).
Prebacivanje sa Paypal na devizni račun nema nikakvog uticaja na vašu obavezu da obračunate i platite porez, doprinose i kamatu. Jednostavno, to što je vama prihod legao na Paypal je dovoljan uslov da se uradi obračun i plate dažbine.

Crni on 03.11.2020 03:20

Zašto je freelencer obavezan da pored poreza od 20% plati i pio od 25.5% , ako on na primer ne želi da bude pio osiguran i da mu teče staž.

Odgovori

Admin sajta on 13.11.2020 16:57

@Crni,
Zato što je tako propisano Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

Po našem mišljenju, ovo bi bio dobar predlog za buduće izmene ovog zakona i za dijalog sa nadležnim zakonodavcem: doprinosi bi mogli da ne budu obavezni.

Na žalost, po sadašnjem slovu zakona, nije tako.

Zeljka Gavrilovic on 04.11.2020 11:33

Ako bih htela da freelance zarađujem preko jednog američkog sajta (prodaja fotografija), a da pritom država meni ne uplaćuje ni penziono , ni socijalno, da li bih bila u obavezi da plaćam porez? Druho, da li postoji donja granica zarade koje automatski oslobađa poreza kao za neke druge primere, kao recimo ua kupovinu stana ispod 40 m kvadratnih?

Hvala!

Odgovori

Admin sajta on 13.11.2020 17:03

@Zeljka Gavrilovic,

1) Država nikom ne uplaćuje penziono i socijalno, sem u slučaju bolovanja preko 30 dana i porodiljskog odsustva. Stoga, prema sadašnjim zakonima, ako bi ste hteli da budete freelancer, bili biste u obavezi da plaćate porez i doprinose.

2) Za freelancere na žalost ne postoji neoporezivi iznos niti na mesečnom niti na godišnjem nivou. U izvesnom slučaju, ukoliko je novac upućen kao poklon od osobe sa dinarskog računa (uz neki dokaz da je to taista poklon, a ne dohodak) do 100 000 dinara godišnje od svake osobe bi bio oslobođen plaćanja poreza na imovinu i ne bi imalo tretman dohotka.

Ono što još postoji je iznos normiranih troškova (umanjenje osnovice za porez i doprinose) na prihode, koja može biti od 20% do 50% u zavisnosti od vrste prihoda (ugovor o delu, autorski honorar), pa se to može smatrati oslobođenjem od dela poreza i doprinosa.
Koja je vrsta odnosa sa nalogodavcem, to je najbolje da odredite sa nekim knjigovođom, jer postoji preko 30 vrsta odnosa.

Lidija Popovic on 04.11.2020 20:14

Kakve su obaveze penzionera? I primaoci porodičnih penzija imaju pravo na određene prihode.

Odgovori

Admin sajta on 13.11.2020 17:14

@Lidija Popovic,
Primaoci porodičnih penzija imaju pravo na prihode po ugovoru o delu i autorskom ugovoru. Ne smeju biti zaposleni i ne smeju se baviti privremenim i povremenim poslovima.
Pri obračunu važe ista pravila kao i za ostale slučajeve koji su zdravstveno osigurani po drugom osnovu, znači ne plaćaju zdravstveno osiguranje, nego samo porez i doprinos za penziono i invalidsko osiguranje (PIO).

Mirko B. on 04.11.2020 22:10

Pozdrav, zanima me da li postoji neki iznos do kog se ne placa porez? Konkretno , meni je na paypal u zadnjih nekoliko godine mozda sve skupa leglo 1000 evra . Znaci smesna neka cifra. Jednom u tri meseca 50 evra. Da li cu zbog toga imati problema? Hvala

Odgovori

Admin sajta on 13.11.2020 17:20

@Mirko B,
Ako je to što je leglo dohodak, ne postoji neoporezivi iznos.
Tačko, skupilo se sve skupa 1000 EUR, ali svih 1000 EUR je podložno obračuunu poreza i doprinosa, samo je pitanje na koju osnovicu. Najčešće je osnovica 20% manja, dakle 800 EUR, ali ako je u pitanju neko autorsko delo, onda je možda čak i 50% manja, dakle 500 EUR.
Ali onda na osnovicu idu porez i doprinosi kao za svakog drugog freelancer-a u Srbiji.
I na žalost, kamata na kašnjenje preko 30 dana.

Marko on 05.11.2020 10:56

Ja sam radio kao freelancer, i vise ne radim skoro 3 godina. Sta onda oko poreza? Sta ako sam nezaposlen i nemam nikakve prihode a zivim jos kao podstanar?

Da li se ovo odnosi samo na trenutno aktivne freelancere?
Kako ce drzava da naplati tu masu poreza od ljudi koji su malo prihodovali i te pare vec potrosili (tipa prihodovao oko 1000 eura mesecno). Covek je na nuli, prezivljavao i sada mu kazem recimo za 5 godina plati 30 000 eur poreza.

Odgovori

Admin sajta on 13.11.2020 17:28

@Marko,
Kako sad stoje stvari, porez zastareva nakon 5 godina, a doprinosi ne zastarevaju. Dakle one 2 godine tj 2016. i 2017. bi još mogli da vas terete za obračun poreza i doprinosa. U prevodu, ne odnosi se samo na trenutno aktivne freelancere.
Delimo vaše mišljenje i zabrinutost kako će država da naplati tu masu poreza i očigledno je potreban dijalog i dogovor obe strane.

MR on 05.11.2020 13:44

Nakon pregleda ovog člamka, ostala mi je nerazjašnjena moja situacija pa bih je izneo kako biste mi objasnili u koju kategoriju upadam.

Naime, od februara 2018 počeo sam da radim honorarno za jednu inostranu kompaniju, uplate su bile mesečne preko deviznog računa u banci. Za honorare u tom periodu nije podnošena poreska prijava. Kompanija za koju sam radio je u julu 2019-te osnovala d.o.o. u Srbiji i od 1. avgusta sam na ugovoru o zaposlenju sa punim radnim vremenom i obračunatim porezima i doprinosima i redovnim uplatama na dinarski račun.

Za ceo navedeni period, imao sam status osnivača i direktora u domaćem d.o.o., za to vreme, firma je vršila prijave PIO i ostalih obaveza koje se obračunavaju po stopi određenoj za osnivače (pritom nije bilo uplata jer je firma u blokadi ali su prijave svakako podnošene).

Dakle, pitanja shodo situaciji:
1. Da li neaktivnost deviznog računa od preko godinu dana i da li njegovim gašenjem utiče na mogućnost kontrole poreske uprave?
2. Da li poreske prijave za osnivača umanjuju iznos poreskog obračuna na honorare iz navedenog perioda u slučaju prijave tih prihoda i po kojoj računici (primer bi bio preporučljiv)?
3. Da li poreska uprava ima neki šablon koji se može iskoristiti za otplatu obračunatih obaveza za prijavljeni honorar kroz mesečne rate?
4. Da li neplaćanje obaveza za osnivača od domaće firme, zbog situacije blokade računa, utiče na odgovor na pitanje #2?
5. Da li imate još neku napomenu koja je van opsega odgovora na prethodna pitanja?

Odgovori

Admin sajta on 13.11.2020 17:33

@MR,

1. Verovatno ne, a evo i zašto. Narodna banka Srbije i poreska uprava mogu da razmenjuju podatke o istoriji rada računa, čak i kad je isti ugašen.

2. Ne, na žalost :( .
Naime, poreske prijave za osnivača su jedno, a prihodi iz inostranstva su drugi prihodi i primenjuje se dodatni obračun sa svim navedenim porezima i doprinosima.

3. Kad se prijave sav porez i doprinosi, može se razgovarati o reprogramu duga kroz 24 do 60 rata uz maksimalan otpis kamate do 50%.

4. Ne, rekli smo to su dve nezavisne obaveze

5. Ne, za sada.

irena jović on 06.11.2020 07:32

da li ovo oporezivanje važi samo za prihode iz inostranstva?

Odgovori

Admin sajta on 13.11.2020 17:35

@Irena Jović,

Ne, važi i za prihode iz Srbije, ali je tada obično nalogodavac već platio porez i doprinose. Ako nije platio u roku od 30 dana, onda ste opet vi obavezni da ih obračunate i platite.

Slobodan Nikolic on 06.11.2020 12:33

Kako da znamo da li Google uplacuje porez u Irskoj ili ne i kako da nabavimo dokaz?

Odgovori

Admin sajta on 13.11.2020 23:07

@Slobodan Nikolic,
Mi možemo da damo informacije samo vezano za poreze u Srbiji. Za Irsku jedino možemo da vas uputimo na neke stručnjake za međunarodno pravo ili poreze.

Ono što možemo da kažemo je da postoji ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja između Republike Srbije i Republike Irske, ali on se odnosi samo na umanjenje poreza (a ne i doprinosa) i to ne u svim slučajevima.

Neki Paušalac on 06.11.2020 19:02

Pozdrav. Ja imam preduzetničku firmu. Ona se bavi nekakvom proizvodnjom, šrafovska roba. Usput radim freelancing dizajn i uzimam novac preko payoneera.
Da li ja treba da prijavljujem zaradu na payoneeru i plaćam porez ili se računa da ako plaćam paušal za preduzetnika ne plaćam za ovo što zaradim kao freelancer?

Odgovori

Admin sajta on 13.11.2020 23:23

@Neki Paušalac,
Vi imate 2 poreske linije: jedna je kao preduzetnik (šrafovska roba), a druga je kao freelancer. Za tu drugu važno je da li je payoneer račun vezan za račun preduzetničke firme. Ako jeste, onda ste mirni.
Ako nije, onda se to smatra prihodom kao fizičko lice i dužni ste obračunavati i platiti porez i doprinose kao fizičko lice po nekom od modela u zavisnosti od vrste usluge koju pružate (da li je dizajn vaše autorsko delo ili je izrada po nekom naručenom poslu).

Ivan on 07.11.2020 14:04

Poštovani, koje je to umanjenje 20% koje spominjete u primeru, ja sam video da je to za igre na sreću, da li to važi i za držanje časova jezika? Ja znam da postoji poresko umanjenje koje se menja iz godine u godinu i trenutno je oko 16500 za 2020. Ako neko mesečno primi manje od iznosa poreskog oslobođenja za konkretnu godinu (npr 30$, 50$, 100$) da li onda uopšte obračunava porez na dohodak i doprinose? Hvala

Odgovori

Admin sajta on 13.11.2020 23:29

@Ivan,
Po nama, važi i za držanje časova jezika istih tih 20% umanjenja (priznavanja normiranih troškova).

Poresko umanjenje od 16300 (za 2020. godinu) važi za zaradu, tj. za lica koja su u radnom odnosu kod poslodavaca u Srbiji, što freelancer-ski posao isključuje. Freelancer nije zaposlen ako je freelancer. Osoba može biti i zaposlena, a da je pored toga u slobodno vreme i freelancer, ali onda za platu koju prima, ostvaruje tih 16300 mesečno poreskog oslobođenja, a za prihod koji ostvaruje kao freelancer ne važi poresko oslobođenje od 16300 dinara mesečno.

Dakle, ako freelancer primi 1 dinar a ne 30$ ili više, dužan je obračuna i plati porez i pripadajuće doprinose (i na žalost, kamatu ako kasni više od 30 dana).

Mladen on 13.11.2020 18:36

1) Kojim mehanizmom država planira da kontroliše Paypal, Skrill, Payoneer itd. naloge građana Srbije? Ako novac nikada nije povučen na tekući račun u domaćoj banci sumnjam da će navedeni servisi na lepe oči "šerovati" podatke svojih klijenata poreskoj upravi u Srbiji.

2) Uplate na navedene servise mogu biti i pomoć članova porodice koji žive u inostranstvu, da li se i na takve prihode plaća porez?

Odgovori

Admin sajta on 13.11.2020 23:47

@Mladen,
1. Ovo je dobro pitanje, na koje nemamo ni mi odgovor. Vreme će pokazati da li navedeni servisi za procesiranje novčanih transakcija mogu, žele ili moraju da podele podatke poreskoj upravi neke države.
2) Ukoliko se dokaže da je u pitanju poklon do 100 000 dinara godišnje od nekog lica, takav priliv novca se ne smatra dohotkom i ne plaća se porez.

SVM Support on 13.11.2020 23:57

@Admin sajta,
Ali se preko 100 000 dinara godišne obračunava porez na imovinu i to 1.5% odnosno 2.5% u zavisnosti od toga ko je primaoc poklona.

I hate Thieves on 14.11.2020 01:37

Dobar dan, interesuje me jedna stvar. Placati porez, to jest, prijaviti porez je jedna stvar, druga stvar je zahtevati procenat doprinosa za PIO, jer osoba NIJE u nikakvom radnom odnosu i prema tome ne znam poentu PIO-a za ovakve slucaje.
Odlicno postoji pravilnik o minimalnom broju radnih meseci, tj. godina da bi se ostvarila mogucnost prihoda penzije i aktivnog zdravstvenog osiguranja, sto u praksi za frilencere i druge osobe koje dobijaju "prihode" iz inostranstva ne funkcionise u praksi i, moramo se sloziti, predstavlja indirektnu kradju doprinosa tih istih osoba.

Ako osoba, koja ni u kakvom slucaju nije u radnom odnosu niti vrsi usluge za koje je placena dobija prihode kompanije u vidu poklona (strimovanje), ovakvi slucajevi se kako zapravo tretiraju?

Kompanija zeli da uplati vama novac samovoljno jer vas kao korisnik njihovog sajta smatra izuzetno "korisnim" je slucaj u kome sam trenutno. Ne, vi ne radite za njih vec vas oni nagradjuju mesecnim donacijama jer vas vole ;)

Ono sto ne bih imao problema je uplatiti porez (koji je inace katastrofalno visok, 20% iako osoba zapravo nije ni zaposljena?), ali uplatiti deo doprinosa za PIO je izuzetno smesan i ocigledno predstavlja indirektan pokusaj kradje novca jer radnog ugovora nema, niti je aktivnost slicna bilo cemu drugom (govorim o strimovanju i kompaniji koja zeli samovoljno da vam uplati novac).

Kako se ovakvi slucajevi tretiraju? Jer, da budemo realni, Poreske uprave nemaju nikakve informacije ni o cemu niti su upucene u bilo sta vezano za online zarade (mozda za "freelancing"), tako da, poenta prijavljivanja poreza bi se odvijala na totalno neorganizovan nacin i samim tim bi postojale velike greske i veliki rizik bi bio stavljen na samu osobu koja bi zelela da prijavi porez.

Odgovori

Admin sajta on 15.11.2020 14:14

@I hate Thieves,
PIO doprinos se ne vezuje za staž, nego za obračun penzije i naknade za slučaj invaliditeta.
Tačno je da freelancer u Srbiji, ako bi radio ceo životni vek van radnog odnosa, a plaćao bi PIO, ne bi stekao uslov za penziju, jer ne bi imao 15 godina staža. Stoga su potrebne izmene zakona i dijalog između trenutno suprotstavljenih strana predstavnika freelancer-a i predstavnika zakonodavaca, kako bi se iznašlo neko rešenje.
Strimovanje nije prepoznato u trenutnim zakonima kao poklon, nego kao dohodak. Još jedan razlog da se ovo ubaci u izmene zakona.
Poreske uprave, slažemo se, trenutno nisu baš organizovane i upućene u to kako da obrađuju prijave vezano za online zarade, ali se baš ovom inicijativom stvari žele urediti.

Prijavljivanje poreza možda deluje neorganizovano, ali je zakonom apsolutno uređeno: Svako za sebe treba da obračuna, prijavi i uplati porez i doprinose - to se zove samooporezivanje, a poreska ima zadatak da vrši nadzor (inspekciju) na osnovu raspoloživih (ili kako vidimo u medijima, buduće raspoloživih informacija).

Tačno je da freelenceri ili primaoci donacija (po našem mišljenju - dohotka, dakle, oporezivih prihoda) od strimovanja sada nemaju iskustva kako da tačno prijave porez, ali bi za to po našem mišljenju trebalo da postoje dovoljno jasna i egzaktna uputstva na portalima određenih ustanova: poreske uprave , nadležnih ministarstava, lokalnih samouprava ili knjigovodstvenih agencija.

Sasa on 15.11.2020 14:15

Mene zanima na koju tacno sumu se primenjuje porez za fizicki lice? Recimo ugovorim posao na upworku 800$, upwork skine 10%, paypal skine 10%,inteza skine neki procenat za njihove transakcije i legne mi otprilike 500$.

Odgovori

Admin sajta on 15.11.2020 14:26

@Sasa,

na ono što je leglo kao dohodak, dakle na 800$, umanjeno za iznos normiranih troškova, a ponekad i stvarnih troškova, u zavisnosti kakva je vrsta ugovorenog posla na Upworku: da li kao ugovor o delu, u kom slučaju je osnovica 20% manja od tih 800$, tj 640$ ili je ugovor o autorskom delu (proizvodnja nečeg što je vaše autorsko delo: slika, zvuk, animacija, poema, pripovetka itd.) u kom slučaju normirani troškovi mogu biti 34%, 43% ili čak 50%.
Uzmimo da je 50% normiranih troškova, onda bi osnovica za porez i doprinose bila 800$ umanjena za 50% tj. 400$. Na to bi se računao porez 20%, PIO 25.5% i možda zdravstveno osiguranje od 10.3% ako nigde niste zdravstveno osigurani.
Plus, ako kasnite sa prijavom u odnosu kad su pare legle na Upwork više od 30 dana, počinje da se računa zakonska kamata (otprilike 10% za 365 dana)

Znači, spisak gubitaka novca od osnovnih 800$ je:
1) Upwork 10% tj. 80$
2) Paypal 10% tj. 80$ (ovo nam se čini da nije realna cifra!)
3) Intesa svoj procenat, npr 3% tj. 24$
Ovo je sve na osnovicu 800$.

Recimo da je ugovor o delu, onda je 20% umanjenje osnovice za porez i doprinose tj. na 640$:
4) Porez 20%, tj. 132$
5) PIO doprinos 25.5%, tj. 163.2$
6) Zdravstveni doprinos 10.3$, tj. 66$,

Ukupan gubitak: 545$
Koliko meni preostaje: 255$

Jednom rečju, katastrofa, ali takva je sadašnja realnost po zakonima :( !

Ko bude ovo pročitao, a ostao ravnodušan, nek se javi da ga častimo pivom :).

Freelancer on 15.11.2020 22:36

Zaposljen sam u drzavnoj firmi koja mi placa sve doprinose (zdravstveno i PIO) i povremeno radim kao freelancer na Upworku.

Recimo da na Upworku zaradim $500, od kojih mi Upwork odmah uzme 10% sto znaci da meni bude uplaceno $450. Taj novac prebacim na Payoneer i oni mi uzmu $2.50, sto znaci da meni ostaje $447.50.

Novac podizem na bankomatu sa Payoneer karticom.

S obzirom da mi se vec uplacuju doprinosi i da ne koristim nase banke da li podlezem placanju poreza i, ako da, koliko bi trebao da platim?

Odgovori

Admin sajta on 16.11.2020 13:39

@Freelancer,
Po našem mišljenju, podležete plaćanju poreza i PIO doprinosa, bez obzira što ste zaposleni i bez obzira što podižete novac na bankomatu Payoneer karticom. Po našem mišljenju, dohodak ste ostvarili još kad je novac legao na Upwork platformu.

U tekstu je detaljno opisan primer kako bi trebalo platiti porez i PIO.

Freelancer on 16.11.2020 14:08

Na osnovu kog to zakona moram da placam doprinose za PIO kad mi to vec firma u kojoj radim uplacuje? Objasnite mi ti logiku duplih doprinosa.

Admin sajta on 16.11.2020 14:21

@Freelancer,
Na osnovu Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, član 7, član 28 i član 44.
PIO se plaća po svim osnovama dohotka: i na zaradu i na ugovorene naknade van zarade.

Zoran Makevic on 16.11.2020 04:46

Postovani,
Uplate mi "lezu" na decvizni stedni racun u banci u Srbiji iz drzave clanice Evropske unije za rad u drugim drzavama; Azije, Afrike, itd., u kojima imam legalan boravak (nekad radna i boravisna viza a ponekad biznis viza). Van Srbije provodim vise od 250 dana godisnje pa meInteresuje da li podlezem placanju poreza i doprinosa u Srbiji.

Hvala

Odgovori

Admin sajta on 16.11.2020 13:42

@Zoran Makevic,
Po našem mišljenju, vi se ne smatrate rezidentom republike Srbije, pa ne podležete oporezivanju u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana.

Nikola Miljković on 16.11.2020 12:16

Radim preko interneta kao fizičko lice, isključivo za fizička lica po celom svetu, klijente nalazim i poslove pogađam preko foruma, klijenti mi uplaćuju novac putem Western Uniona, uvek u naznaci stoji da se novac šalje kao poklon.
Kakve bi uopšte mogle biti moje poreske obaveze, mesečno imam oko desetak klijenata i zaradim oko 1000€.
Hvala

Odgovori

Admin sajta on 16.11.2020 13:45

@Nikola Miljković,
do 100 000 dinara godišnje možete primiti kao poklon, nakon toga se plaća porez na poklon 2.5%
Međutim, poreska uprava bi mogla u toku inspekcijskog nadzora da utvrdi da ovo nije poklon (bez obzira što na formularu Western Uniona piše da jeste poklon) i onda bi taj novac imao tretman dohotka, i bio oporeziv kao što smo napisali u ovom članku vezano za porez koji bi trebalo da samostalno obračunavaju i plaćaju freelancer-i.

Nikola Miljković on 16.11.2020 14:19

@Međutim, poreska uprava bi mogla u toku inspekcijskog nadzora da utvrdi da ovo nije poklon (bez obzira što na formularu Western Uniona piše da jeste poklon) i onda bi taj novac imao tretman dohotka, i bio oporeziv kao što smo napisali u ovom članku vezano za porez koji bi trebalo da samostalno obračunavaju i plaćaju freelancer-i.@
Hvala.
Onda bih poveo jedan dobar sudski spor protiv poreske uprave.

Odgovori

Tutor on 16.11.2020 22:53

Radim za kinesku kompaniju od aprila 2017 kao online nastavnik. Ne zivim u Srbiji vec godinu dana, imam boravisnu dozvolu u EU zemlji ali i dalje primam uplate na racun u srpskoj banci. Sta se od mene ocekuje?

Odgovori

Admin sajta on 18.11.2020 07:20

@Tutor,
Obzirom da nemate centar poslovnih i životnih interesa u Srbiji, uplate na račun u vašoj banci (bez obzira što je račun u srpskoj banci) ne spadaju pod dohodak u smislu zakona, te nije oporeziv. Ne treba da plaćate nikakav porez.
Ako se budete preselili ponovo da živite u Srbiji, onda bi trebalo.

Petar on 17.11.2020 00:17

Oni kad urade proveru 50-100k ljudi u Srbiji, ja cu postati predsednik Amerike....

Loze vas kao i ovaj, onda dolazi spasilac i resava sve i od 2021g placate 10 ilo 15%

Retroaktivno nema trika, ljufi ce pobeci, prebaciti novac, izneti itd...

Na long term izgubice miljiarde...

Odgovori

NAHRANIMO BIROKRATE on 18.11.2020 17:30

Postovanje,

Ako sam dobro razumeo moje obaveze, kao zaposlenog lica za kojeg poslodavac, d.o.o u Srbiji, lege artis uplacuje sve doprinose, a u slucaju osnivanja preduzetnicke radnje za bavljenje freelance poslovima u slobodno vreme su porez na dohodak 10% i PIO 25,5%.

Hipoteticki, jednom mesecno preko PayPal-a (ili direktnom uplatom) na devizni racun u lokalnoj banci pristize 500 EUR.
- Da li ovaj iznos podleze nekom koeficijentu ili poreskom umanjenju, i ako da li se isti odredjuje na osnovu sifre delatnosti?
- Oduzima se 10%*500 = 50 EUR poreza
- Oduzima se 25,5%*500 = 127,5 EUR za PIO
- Konacno meni na raspolaganje ostaje 322,5 EUR (+/- modifikator iz prve stavke)

Gore navedeno bi trebalo da se odnosi na samooporezivanje?

Hvala i LP,

Odgovori

Admin sajta on 19.11.2020 10:01

@Nahranimo birokrate,
Bojimo se da niste dobro shvatili.
Freelance znači da ste fizičko lice koje nema preduzetničku radnju.
Ako imate preduzetničku radnju, onda možete da birate da li želite da budete paušalno oporezovani (150 - 400 EUR mesečno, radio ne radio) ili da plaćate porez po ostvarenom prometu (preduzetnik sa ličnom zaradom).
Ako vam na devizni račun stigne 500 EUR, onda je najisplativije da budete preduzetnik sa isplatom lične zarade.

U tekstu je objašnjen slučaj kad niste preduzetnik nego freelancer, kao fizičko lice (ostvarujete neke prihode kao freelancer bez obzira da li ste na drugu stranu zaposleni ili ne).
U tom slučaju na 500 EUR najčešće postoji umanjenje od 20%, a nekad čak i do 50%.
Na taj umanjen iznos se obračunava 20% poreza,
25.5% PIO doprinosa.
Doprinos za zdravstveno osiguranje se u slučaju da ste zaposleno lice ne obračunava na freelance prihod.

NAHRANIMO BIROKRATE on 19.11.2020 10:47

@ADMIN SAJTA

Hvala puno, sad je jasnije.

Pogledao sam na vasem sajtu i clanke o isplati licne zarade. Namece se sledece poredjenje:

Kao fizicko lice u radnom odnosu:
500EUR - prihod
-20% umanjenje (postoji li mogucnost da se ovo proveri da li se primenjuje za odredjenu sifru delatnosti?)
400EUR - osnova za obracun
-46% porez i PIO
316 neto rezultat

Kao preduzetnik iz radnog odnosa koji isplacuje licnu zaradu:
500 EUR - Prihod
200 EUR - Licna zarada *36% (10%+26%) = 72 EUR
300 EUR - dobit preduzeca * 10% = 30 EUR
rezultat: 500-(72+30) = 398 EUR

Da li je ovo pravilan primer?

Hvala i lep pozdrav,

Admin sajta on 23.11.2020 18:24

@Nahranimo birokrate,
Za freelancere je skoro ok. Doprinosi nisu 26% nego 25.5%.

Za preduzetnika sa ličnom zaradom, nismo baš razumeli obračun, ali koliko vidimo, nije baš tako. Postoji odbitak osnovice poreza, pa je porez manji (oko 6 EUR) a i doprinosi nisu na 200 EUR nego na najnižu osnovicu, pa su malo veći.
Porez na dobit se računa na ukupan prihod minus ukupan priznati trošak, znači mogu da postoje i nepriznati troškovi.
Tako da nije baš tako, ali je to smisao.

Dušan V. on 18.11.2020 17:37

Poštovani,
Radio sam kao freelancer do 2013. god., od tada nemam priliv na deviznom računu. Ni poreska uprava, ni banka nisu me nikad kontaktirale u vezi tih transakcija, nikad nisam popunio bilo koji obrazac. Šta se od mene očekuje?

Odgovori

Admin sajta on 19.11.2020 10:03

@Dušan V.,
obziorm da ste bili freelancer do 2013. godine, obaveze za porez su zastarele. Po nama od vas se ne očekuje ništa.

Zoran V. on 20.11.2020 18:28

Poštovani,
stigla mi je uplata od rodbine iz inostranstva na devizni račun. U dilemi sam da li se i na tu uplatu obračunava porez pošto nije u pitanju zarada? Takođe me zanima kome da se obratim kako bih saznao da li sam poreski dužnik ako dugujem po ovom osnovu?
Zahvaljujem na odgovoru!

Odgovori

Admin sajta on 23.11.2020 18:35

@Zoran V,
Prema našem mišljenju, poklon nije dohodak i ne podleže porezu na dohodak građana.
Naravno, vi biste verovatno poreskoj upravi u slučaju inspekcije morali da dokazjete na neki način d avam je to rodbina.
Ali ova vrsta priliva novca podleže porezu na poklon shodno Zakonu o porezima na imovinu. Naime, ako vam ista osoba uplati preko 100 000 dinara u toku jedne godine, treba platiti porez na poklon u iznosu od 2.5% na iznos preko tog "neoporezivog" iznosa.

Nn on 21.11.2020 20:55

Ima li ikakvih olakšica ako se sami prijavite? Da li se svakako računa kamata javili se vi sami odmah ili čekali da vas oni "uhvate"?

Odgovori

Admin sajta on 23.11.2020 18:36

@Nn,
Nema umanjenja poreza i doprinosa, ali je moguće podneti zahtev za otpis kamate i reprogramirati je da se ne plati odmah cela, nego da se plati na do 24 rate.
Takođe, moguć je otpis do 50% iznosa kamate.
I naravno, kad se sami prijavite, nećete dobiti još i kaznu.

Nenad on 22.11.2020 19:16

Kao fizicko lice izdajem smestaj preko platforme booking.com ali novac primam iskljucivo na ruke, odnosno pri dolasku gosta.
90% gostiju je iz Srbije. Da li postoje osnove za naplatu poreza?

Odgovori

Admin sajta on 23.11.2020 18:41

@Nenad,

Postoji osnov, ali ne postoje dokazi :).
Način priliva tj. da li je prihod stigao kešom u ruke ili preko računa nema uticaja na vašu poresku obavezu obračunavanja i plaćanja poreza i doprinosa.
Druga je stvar kako sad neko da dokaže da ste vi zaista imali gosta. Konkretno, pada nam na pamet, da bi u nekom inspekcijskom nadzoru mogli da nađu vaš profil na booking.com na osnovu adrese na tom sajtu, i onda da pročitaju utiske gostiju.
Ovo je sve jako diskutabilno da li bi inspekcijski nadzor išao do te tačke, i da li to ima pravo da radi, bolje da ne dajemo dalje ideje.

Stefan Vasic on 23.11.2020 02:42

Ako sam ja dobro razumekolko u zakonu freelance vode pod zaradu, a trgovanje na berzi(foreksu) kao kapitalnu dobit i po novom zakonu placa se 15% i ne placaju se doprinosi.
1)Zanima me ako sam ja ovo dobro razumeo kako dokazati da si trejder da ne ispade da sam freelancer, da mi nebi stigla prijava da nisam uplatio doprinose i manji procenat?
2)A i zanima me dali kad kao trejder skinem prihod na paypal 500 i on mi smanji odredjni procenat, pa uplatim na kartiu i to mi oduzmu i naprmer bude 475. Sta se uzima za osnovicu za porez?
3) I da li moze da dodje do toga kada skinem na peypal pa na karicu da traze dvostruki porez, prvo ono sa paypala pa i sa kartice

Odgovori

Admin sajta on 23.11.2020 18:46

@Stefan Vasic,
Da tačno je, trgovanje na berzi je podložno samo porezu 15% na kapitalnu dobit (razliku između uloženih vrednosti po akciji i otkupnih vrednosti po akciji)x broj akcija.

1) Verovatno je dovoljno pokazati nalog za trejdovanje i vezu bankarskog računa i naloga na sajtu za berzansko poslovanje.

2) Osnovica za porez se uzima onaj prvi iznos tj. tih 500 iz vašeg primera. Zakon ne poznaje proviziju koju uzima Paypal niti banka. To su privatne provizije privatnih ustanova, a prihod je nastao pre tih provizija.

3) To ne može da se desi. Porez bi trebalo samostalno da obračunate, prijavite i platite samo i jedino na prvi iznos, tj. onaj kad ste ga ostvarili (tj. skidanjem na Paypal u vašem slučaju).

Selma Zečević on 24.11.2020 10:44

Pozdrav, zadnje 2 godine radim za jednu američku humanitarnu organizaciju usluge održavanja Fb stranice i Instagram stranice za šta mi mesečno legne 150e na račun (banka uzme 11e, dakle 139e), a pri tome prevodim i neku knjigu za njih ( do sad ukupno dve knjige; 1 knjigu godišnje), koju su mi plaćali 3200e (dakle ukupno 6400). Nemam nikakav "ugovor" s njima. Oni u USA plaćaju sve poreze.

Inače sam zaposlena za stalno u firmi koja placa za mene doprinose i nema veze sa ovim poslom. Takođe, imam dvojno državljanstvo...BiH i Srpsko. Zanima me, da li podležem ovom zakonu i kolike bi bile moje obaveze?
Hvala unapred

Odgovori

Admin sajta on 01.12.2020 22:24

@Selma Zečević,
Slaba vajda od toga što oni u USA plaćaju sve poreze.
Za FB i IG: Podležete pod ugovor o drugim prihodima (20% normiranih troškova na tih 150 EUR, dakle na osnovicu od 120 EUR ide 20% poreza, tj. 40 EUR i 25.5% doprinosa, bez obzira što ste zaposleni za stalno)
Za prevod knjige ide procenat normiranih troškova 43%, tj. osnovica vam je 57% od tih 3200 EUR tj. 1824 EUR, pa na njih 20% poreza i 25.5% doprinosa)
Znamo, znamo, izgleda totalno obeshrabrujuće.

Znači, niti hleba od bilo koje od 3 činjenice koje ste naveli: 1) USA plaća poreze 2) stalno ste zaposleni 3) imate dvojno državljanstvo tj. još i BiH

Sara M on 24.11.2020 17:57

Da li ja kao student, koji planira da predaje engleski online i koji je zdravstveno osiguran preko roditelja, trebam da uplacujem i zdravstveno osiguranje?

Odgovori

Admin sajta on 01.12.2020 22:59

@Sara M,
U slučaju da ste kao student zdravstveno osigurani preko roditelja, pod pretpostavkom da su roditelji zaposleni, a ne angažovani po ugovoru van radnog odnosa, po našem mišljenju ne treba da plaćate zdravstveno osiguranje kao student za posao predavanja engleskog jezika online, shodno članu 15 Zakona o zdravstvenom osiguranju.
Ali porez 20% i PIO doprinos 25.5% treba, na osnovicu koja je 80% od onog što vam je uplaćeno od strane vašeg učenika.

Michelle on 25.11.2020 16:36

Covece... Svasta sam ovde procitala, i mogu reci da sam potpuno sludjena.
Pitacu i ja, iako je verovatno negde vec napisan odgovor (samo ga nisam pronasla u moru svih ostalih...)
Radim kao online teacher, predajem Japancima, pocela sam u junu ove godine (22.juna) i uglavnom mi iznos ne prelazi preko 120e, zato sto je to vise a part-time job. Uplata se vrsi preko paypall-a. Da li imam olaksice ako sama prijavim svoju aktivnost? I ako sam dobro razumela, 50% zarade drzava uzme za sebe od samog iznosa???

Odgovori

Admin sajta on 01.12.2020 23:08

@Michelle,
Na žalost, nema olakšica ako sami prijavite svoju aktivnost. U vašem slučaju, na tih 120 EUR ide 43.68 EUR državi za porez i PIO doprinos, a ako niste nigde zaposleni, onda još 8 EUR na zdravstveno osiguranje

Milan on 25.11.2020 21:45

Radim preko Fiverr platforme prodajem karikature. Novac mi leze na Fiverru jer se trgovina obavlja preko njih. Ja sa te platforme mogu da prebacim novac na Paypal u iznosu koji ja zelim. Kako se obračunava porez da li samo na taj iznos koji je prebacen na Paypal ili na celokupan iznos koji postoji na Fiverru. Inace sam zaposljeno lice radim u jednoj firmi. Inace se nista ne razumem u ta poreska pitanja. Ne znam ni gde ni kome treba da se obratim.

Odgovori

Admin sajta on 01.12.2020 23:10

@Milan,
Porez i doprinosi se obračunavaju na iznos koji je na Fiverr-u.
Probajte da se obratite knjigovođi u toj firmi gde radite.
Ako ne dobijete zadovoljavajuće odgovore, možete nas kontaktirati za dalje postupanje.

Ljubica Gavic on 27.11.2020 11:01

Sta se desava sa prevodiocima koji rade kao pausalci za sve osim za one klijente koji insistiraju zbog svojih procedura da im izdaju licne ugovore i placaju na licne racune? Ti klijenti se nalaze u Srbiji, to su medjunarodne organizacije u sistemu Ujedinjenih nacija, koje ne potpadaju pod onaj deo " нерезидентних правних или физичких лица који у Републици Србији немају представништво нити огранак" dakle imaju predstavnistvo ali nisu rezidenti i nisu firme nego organizacije sa diplomatskim statusom... Ali uplate po osnovu rada sa njima koje su nekad stizale na dinarski racun sa njihovih racuna u Srbiji sada vec neko vreme stizu na nase privatne devizne racune. Nas ima vise od nekoliko i skoro svi imamo registrovane PR sa pausalnim oporezivanjem i redovno izmirujemo sve svoje obaveze. Ako na te iznose mora ipak da se placa porez, onda je l dobro razumem da se bruto iznos umanjuje za 43% pa na to se obracunava onda 20%? A 25,5% na poresku osnovicu je sta, na tako umanjeni bruto iznos? I to 5 godina unazad!? Nista ne razumem zasto mi nismo izuzeti iz ove hajke...

Odgovori

Admin sajta on 01.12.2020 23:16

@Ljubica Gavic,
Po našem mišljenju, prihod je legao na vaš lični račun kao fizičkog lica, i onda morate da obračunate porez i dorpinose kao što ste napisali:
43% normirani troškovi
na tih 57% preostalog se računa 20% porez, pa 25.5% doprinosa za 5 godina unazad, + kamata za sve neblagovremeno uplaćene poreze.

Totalno obeshrabrujuće, šta da vam kažemo. Ali to je slovo zakona.

Jedinu svetlu tačku vidimo je to da možete da upišete sve te iznose u vašu KPO knjigu paušalca, pa da dokazujete da imate paušalnu radnju i da je novac legao na račun fizičkog lica usled insistiranja nalogodavca. Možda sa time možete probati da branite stav da porez i doprinose ne bi trebalo platiti.
Pod uslovom da zajedno sa tim prihodima u KPO ne prelazite više od 6 miliona dinara godišnje.

Dvojni drzavljanin on 29.11.2020 01:59

Sta je s nadoknadom izgubljene dobiti koje isplacuje ministarstvo moje druge drzave?? Je li to poklon ili prihod za srpsko zakonodavstvo?

I kako se uspostavlja cinjenicno stanje da li ja placam porez na prihod u drugoj drzavi na osnovu prihoda ako sam njen drzavljanin bez obzira gde sam uobicajeni rezident?

Odgovori

Admin sajta on 01.12.2020 23:25

@Dvojni državljanin,
1. Po našem mišljenju, naknada štete usled izgubljene dobiti nije prihod.
2. Činjenično stanje za Srbiju se utvrđuje na osnovu Zakona o porezu dohodak građana, gde je Rezident definisan kao
-onaj koji boravi duže od 183 dana godišnje u Srbiji ili
-onaj koji u Srbiji ima centar životnih i poslovnih interesa.

DARKO on 29.11.2020 19:42

Stalno sam zaposlen u domacoj firmi i plata mi je takva da se na nju placaju maksimalni iznosi za PIO i zdravstveno. Da li i u tom slucaju, ako povremeno radim i kao freelancer, i dobijam prihod iz inostranstva i dalje moram da platim PIO? Ako je to tacno, kako ce te uplate uticati na moju penziju ako je za mene u firmi vec placen maksimalan iznos, da li je to onda izgubljen novac?

Odgovori

Admin sajta on 01.12.2020 23:27


@Darko,

Ukratko: Morate da obračunate i platite PIO, a onda tražite povraćaj na kraju godine ukoliko prelazite maksimalan godišnji iznos uplaćenih doprinosa.

JovanaM on 30.11.2020 21:07

Zamolila bih za misljenje po pitanju sledeceg: imam pausalnu agenciju, koja je trenutno neaktivna. Treba da pocnem da radim za kompaniju koja nema sediste u Srbiji, a oni posluju tako sto uplacuju na payoneer racun. Posto mi se vise isplati da reaktiviram pausalnu agenciju i da placam porez i doprinose tako, nego kao freelancer, sta je potrebno od dokumenata da bi novac legao na moj preduzetnicki racun? Da li je potrebno da potpisem ugovor o saradnji sa firmom koja ne posluje u Srbiji? Da li moze da se poveze payoneer racun sa deviznim preduzetnickim racunom? Hvala

Odgovori

Admin sajta on 01.12.2020 23:29

@Jovana,
Ako ta strana firma može da vam uplati direktno na devizni račun vaše paušalne agencije, onda napravite takav ugovor sa njima. Ako to nije moguće, pravac banka i vidite pod kojim uslovima možete vezati vaš payoneer račun za devizni račun preduzetničke radnje.

Hole on 01.12.2020 03:24

Kakav je moj status?
Radim kao vozač za Poljsku firnu,tamo sam prijavljen ali platu primam na račun u Srbiji!!!
U Poljskoj su mi plaćeni svi doprinosi,nadam se da me neće država reketirati....

Odgovori

Admin sajta on 01.12.2020 23:40

@Hole,
U slučaju poreskog inspekcijskog nadzora, morate da dokažete da vam poljska firma plaća sve poreze i doprinose na dohodak, međutim što se tiče doprinosa, po našem mišljenju, smatramo da ste obveznici obračuna na doprinose, i to na sledeći način:
Osnovica doprinosa za domaće državljane zaposlene u inostranstvu je prosečna mesečna zarada u Republici isplaćena u četvrtom kvartalu prethodne godine, tj. za prosek za mesece oktobar, novembar i decembar 2019. godine.
Npr. u Poljskoj zarađujete 1500 EUR. Poljaci plate porez i doprinose koji vas ne interesuje.
Ali, vi kao domaći državljanjin zaposlen u inostranstvu treba da plaćate još i PIO na tih npr 60 000 dinara, tj. oko 15000 dinara mesečno.

Nenad Markovic on 01.12.2020 11:45

Koji datum se racuna za prihod, onaj kada sam sa upworka prebacio iznos na karticu (paypal) ili datum kada je klijent uplatio novac za obavljeni posao platformi upwork i ako taj novac meni nije na raspolaganju dok ga ne prosledim na karticu (racun)?

Odgovori

Admin sajta on 01.12.2020 23:50

@Nenad Marković,

Po našem mišljenju, za ostvarenje dohotka se računa datum kad je klijent uplatio novac platformi Upwork, iako taj novac nije vama na raspolaganju dok ga ne prosledite na vaš devizni odnosno dinarski račun u banci.

Ostavi komentar

Molimo vas da pravilno unesete prikazanu reč.