Da li da postanem „Paušalac“ – obaveze, mane i prednosti

Ukoliko ste rešili da pokrenete sopstveni biznis, sigurno je da pokušavate da otkrijete koji su sve to načini da u isti uložite što manje novca i prođete sa što manje plaćanja obaveza prema državi.

 

Izbor modela oporezivanja uglavnom je glavna odluka i za rešavanje pitanja pravne forme, odnosno tipa Vaše firme. Da li ćete je voditi kao preduzetnik ili će ona postati akcionarsko ili ortačko društvo, društvo ograničene odgovornosti i slično, umnogome zavisi od odluke za model oporezivanja za koji se odlučite.

 

Kada govorimo o preduzetnicima, osnovni načini oporezivanja preduzetnika su:

 

  1. Preduzetnik koji je paušalno oporezovan
  2. Preduzetnik koji se odlučio na tzv. „samooporezivanje“
  3. Preduzetnik koji se odlučio na isplatu lične zarade

 

U ovom tekstu pričamo nešto više o ovom prvom modelu. Za termin „paušalac“ ste sigurno čuli, i on je veoma popularan izbor među preduzetnicima (ovaj tip oporezivanja ne mogu birati privredna društva) zbog manjeg broja obaveza a samim tim i izmirivanja tih obaveza. Ipak, kao takav, ovaj model ima i određene mane, te se sa njim morate dobro upoznati kako biste izbegli sve eventualne poteškoće.

 

Obaveze koje ima paušalni preduzetnik

 

Pretpostavimo da ste već osnovali firmu kao preduzetnik i da želite da budete „paušalac“. Najpre, za paušalni model oporezivanja firme odlučujete se tako što Poreskoj upravi (na opštini na kojoj je sedište firme) podnosite zahtev za paušalnim oporezivanjem najkasnije 15 dana od osnivanja. Zahtev ćete podnositi svake godine. Dakle, ako ste već preduzetnik i ovo vam je neka naredna godina poslovanja, onda isti zahtev predajete do 30. novembra tekuće godine za narednu godinu. Poreska uprava donosi odluku o iznosu poreza i doprinosa koje ćete plaćati tokom jedne godine poslovanja. Ovaj iznos koji je propisan je fiksan (da kažemo „paušalan“ – otuda i ime ovog načina plaćanja dažbina) do donošenja narednog rešenja, što je najčešće za godinu dana. Dakle, nakon što Vam Poreska uprava taj iznos propiše i zahtev odobri, sve što imate od obaveza prema državi je da jednom mesečno platite ovaj iznos: napišete virmansku uplatnicu i odete u banku i platite (ili koristeći neki program za elektronsko plaćanje).

 

paušalno oporezivanje

 

Kako da znam koliko će da me Poreska uprava „odrapi“?

 

Na ovo pitanje samo delimično možemo dati odgovor. Postoji jedna Uredba koja određuje koji su kriterijumi za osnovicu za paušalno oporezovane preduzetnike, ali u njoj su samo neka pravila deterministička. Na primer, osnovica od koje se polazi je prosečna mesečna bruto zarada u Srbiji, a za beogradske opštine prosečna mesečna zarada u toj opštini gde je sedište. Dalje, na osnovicu utiče starost preduzetnika i njegova sposobnost, broj zaposlenih kod preduzetnika (da – i preduzetnik koji je paušalac može da ima svoje zaposlene!). Iznos takođe zavisi i od toga da li ste već negde zaposleni ili svoj preduzetnički biznis započinjete kao nezaposleni. U prvom slučaju ćete, očekivano, za obaveze plaćati manje nego u drugom, jer ne možete plaćati doprinose za zdravstveno osiguranje i za nezaposlenost i kao zaposleni i kao paušalac pride.

 

Primer nedeterminističkih pravila koji utiču na iznos obaveza su: lokacija sedišta, tržišni uslovi rada, stanje konkurencije. Ovde ste u milosti algoritma (ako neki uopšte postoji) tj. procene koju koristi Poreska uprava za određivanje osnovice.

 

U našem iskustvu, za iste dve delatnosti, niže su osnovice za paušalce u prigradskim opštinama i nekim nerazvijenim opštinama u Srbiji, nego u većim gradovima. Na primer: automehaničar sa opštine Bela Palanka bi imao mesečnu obavezu od oko 150EUR, a sa opštine Novi Beograd bi imao oko 350EUR. Ne bi bilo loše da se unapred raspitate o kojim se to iznosima radi kako biste što osnovanije doneli svoju odluku.

 

Kad vam poreski organ jednom utvrdi osnovicu, dostaviće vam rešenje o iznosu obaveza. Postoji razlika između osnovice i iznosa koji treba da plaćate. Osnovica se utvrđuje rešenjem i na nju utiču gore pobrojani faktori. Onda se na osnovicu primenjuju sledeće stope:

 

Broj

Vrsta obaveze

Procenat

Plaćate, ako ste zaposleni u drugoj firmi

Plaćate ako ste nezaposleni

1

Porez

10,0

*

*

2

Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje

26,0

*

*

3

Doprinos za zdravstveno

10,3

 

*

4

Doprinos za nezaposlenost

1,5

 

*

 

I to je iznos mesečne obaveze koju plaćate.

 

Na primer: ako je osnovica 70000 RSD, a vi ste nezaposleni, iznos obaveze biće 33460 RSD. Ovu obavezu treba platiti svakog meseca, i to do 15. u mesecu za prethodni mesec.

 

Šta su još obaveze paušalca, a koje su ujedno i prednosti

 

Dakle, za sad smo utvrdili: Ono što plaćate jesu porez na prihod i socijalni doprinosi – na jednoj uplatnici. Vaše obaveze takođe su izdavanje računa za svaku prodatu robu ili pruženu uslugu, koje morate zavoditi u Knjizi ostvarenog prometa (KPO). Znači, oslobođeni ste obaveze vođenja knjigovodstva, te štedite na trošku vođenja poslovnih knjiga.

 

Pritom, istovremeno možete podizati novac sa računa neograničeno i bez pravdanja računa, uz malu ogradu – do 150 000 RSD dnevno, što se može reći da je više nego dovoljan dnevni limit. Neograničeno? Ne baš. Vaš godišnji prihod ne sme prelaziti 6 miliona dinara (što je trenutno oko 48500EUR). Ovo je najčešće motiv za sve koji žele da se ostvare kao preduzetnici a ne moraju da se „petljaju“ sa knjigovodstvom. Otvorim firmu kao paušalac, platim tu jednu uplatnicu, izdam račun za svoj promet i skidam novce bez ikakvog objašnjavanja, pravdanja bilo kome.

 

Da li je to sve baš tako idealno? Pa da vidimo u nastavku.

 

Mane paušalnog oporezivanja

 

Videli smo koje su prednosti kada ste paušalac, i one su, svakako, odlične pogodnosti: nema troškova i gubljenja vremena na administraciju i knjigovodstvo, porez je fiksan i propisan i, nakon što je izmiren, nema dodatnog oporezivanja na prihod i slično, dok god njegovo godišnje prihodovanje ne prelazi 6 miliona dinara.

 

Ako se uzme da mesečne obaveze paušalca iznose od 15000 do 50000 dinara, može se reći da ovaj model oporezivanja posebno odgovara malim biznisima i onima koji imaju već unapred velike ugovorene poslove i značajnija REDOVNA primanja u najavi.

 

Međutim, ukoliko to nije slučaj, može se desiti da pogrešna procena budućeg poslovanja izazove i izbor paušalnog oporezivanja kao pogrešne odluke. Pre svega, iznos obaveza ostaje isti bez obzira na prihod određenog meseca. Što bi naš narod rekao – radio, ne radio, svira ti radio.

 

Zatim, ukoliko tek započinjete posao, a nemate neke veće ugovorene poslove ili dovoljno finansija za ulaganje, možda o paušalnom tipu oporezivanja treba da razmislite još jednom, jer u tom slučaju iznos od 50000 RSD za mesečni porez (ne računajući ostale troškove) nikako nije zanemarljiv.

 

Na samom kraju, još jedna mana ovog načina oporezivanja koja se tiče preduzetnika paušalca, koju morate imati u vidu. Kako se može desiti da prođu meseci (a u poslednje vreme smo svedoci da prođu i godine rada) do izdavanja novog rešenja od strane nadležnog organa, to nadležni poreski organ može izdati rešenje o obavezama čiji je iznos značajno veći od onog koji trenutno izmirujete, te bi i o tome trebalo povesti računa.

 

Na primer: do 2013. godine ste bili paušalac obućar i plaćali ste 20000RSD paušalne mesečne obaveze. 2014. godine ste u aprilu dobili rešenje po kojem treba da platite iznos od 35000 RSD. Ova obaveza se odnosi i na ranije mesece 2014. godine. Dakle, za period januar – april 2014 morate doplatiti po 15000 RSD za svaki mesec.

 

Komentari (28)

Jelena on 30.07.2017 23:26


Ukoliko je pausalac vec zaposlen da li se prihod sabira kada se placa porez na dohodak gradjana na kraju kalendarske godine sa prihodom koji dobija na osnovnom radnom mestu gde je zaposlen?

Odgovori

SVM Support on 31.07.2017 10:46

@Jelena,
Ne sabiraju se ta dva prihoda.

Dragan on 06.10.2017 14:57

Kako bi se oporezivala samostalna agencija za izdavačku delatnost?

Odgovori

SVM Support on 09.10.2017 09:52

@Dragan,
Kako vi odlučite. Nema mnogo veze sa time što je delatnost agencije izdavaštvo, nego sa količinom posla. Naša preporuka je stoga preduzetnik sa samooporezivanjem, dakle, bez isplate lične zarade.

Vladan on 08.10.2017 17:47

Ako je zaposleno lice resident Srbije a zaposlen je u Sloveniji i tamo placa socijalno i doprinose, zeli da otvori pausalnu firmu u Srbiji, da li placa socijalno i doprinose i u Srbiji?

Unapred hvala

Odgovori

SVM Support on 09.10.2017 10:04

@Vladan,
Porez dobija po rešenju o paušalnom porezu sigurno. Na rešenju će da piše da plaća barem i PIO, ako navede pri otvaranju da agenciju otvara iz radnog odnosa, a onda treba da da dokaže da je osiguran po pitanju penzionog i invalidskog osiguranja u Sloveniji, pa se primenjuju odredbe Sporazuma između republike Srbije i republike Slovenije o socijalnom osiguranju.

Sanja Jović on 11.10.2017 16:28

Poštovani, ako sam paušalac i nigde više nisam zaposlena, na koji način mi teče radni staž? Da li se prijavljujem u radni odnos u pio ili ne, obzirom da plaćam porez i doprinose po rešenju? Hvala!

Odgovori

SVM Support on 12.10.2017 10:44

@Sanja Jović,
Treba otići u matičnu filijalu zdravstvenog osiguranja, i prijaviti se na zdravstveno osiguranje po osnovu samostalne delatnosti (tj. toga što ste paušalac).
Nakon toga, treba obavestiti jedinicu lokalne samouprave (otići na lokalni šalter) o tome da ste sad van radnog odnosa, da bi vam se izdalo novo rešenje o paušalnom porezu i doprinosima, na kom ćete plaćati sva tri doprinosa, a ne samo PIO.
U radni odnos se ne prijavljujete, jer ste kao preduzetnik tako shvatite - "samozaposleni".

Bane on 11.10.2017 23:55

Postovanje,
Interesuje me do koga datuma treba Poreskoj upravi predati potvrdu o prometu preko racuna, za tekucu godinu. Posto sam tek postao pausalac.

Svako dobro,
Bane

Odgovori

SVM Support on 12.10.2017 10:47

@Bane,
Lokalnoj jedinici samouprave predaje se Zahtev za paušalno oporezivanje i treba ga predati do 30. novembra. svake godine.
Uz zahtev se prilaže potvrda o prometu preko računa iz banke. Tom potvrdom se dokazuje da niste napravili promet do 6 miliona dinara i time se kvalifikujete da ostanete paušalac i naredne godine.

Dobrivoje on 19.10.2017 12:24

Postovani,

Sta se desava ako pausalac zeli da prekine svoj biznis 6 meseci nakon pocetka? Da li je duzan da plati porez i za ostatak godine?

Hvala,
Dobrivoje

Odgovori

SVM Support on 19.10.2017 12:48

@Dobrivoje,
Prekidanje biznisa možemo shvatiti kao brisanje preduzetnika kao pravnog subjekta iz APR. Dakle, nakon brisanja preduzetnika, isti nije dužan da plaća nikakve dažbine po tom osnovu.

milica vrzic on 23.10.2017 13:53

Kada si pausalac nemas knjigovodju i fiskalnu kasu a zanima me dali predajem pazar u banci el moj poso nema dnevne zarade ide nedeljno

Odgovori

SVM Support on 23.10.2017 17:33

@Milica Vrzic,
Kad god imate pazar, nedeljno ili dnevo, treba da ga uplatite na račun u banci. Ovo nema veze sa pravnim statusom paušalca.
Još jedna napomena: neke paušalne delatnosti imaju obavezu evidentiranja prometa preko fiskalne kase, tako da ne važi konstatacija "Kada si paušalac, nemaš fiskalnu kasu".

Andrej on 23.10.2017 23:01

Poštovani, da li kao paušalac na kraju radnog veka mogu da očekujem minimalnu penziju? Ako je tako da li je moguće uplaćivati više od minimalnog iznosa za penzioni fond?
Hvala!

Odgovori

SVM Support on 24.10.2017 00:43

@Andrej,
Penzioni fond pripisuje staž paušalcu tek po okončanju paušalne delatnosti. Očekujte penziju u skladu sa plaćanim PIO doprinosom, koji, istini za volju, kod paušalaca nije nešto veliki, ali u poslednje vreme postaje značajniji.
Uvek možete uplaćivati penziono o invalidsko osiguranje (PIO) dobrovoljno, i te sume će vam povećati penziju.
Naša preporuka je da razmislite o privatnom osiguranju. Postoje razni programi štednje na tržištu usmereni na starosnu penziju. Za te novce ste sigurni da ste ih uplatili vama i da će vam na osnovu toga biti isplaćena osigurana suma uvećana za pripadajuću dobit (što zavisi od programa osiguravajuće kuće).

Jelena Kalajdzic on 26.10.2017 22:50

Postovani,

U cemu je razlika izmedju pausalca i dohodasa, tj. koje su prednosti dohodasa u odnosu na pausalca i obrnuto?

Hvala.

Odgovori

SVM Support on 27.10.2017 03:00

@Jelena Kalajdzic,
Pogledajte i naredne članke na našem blogu. Tu se nalaze svi odgovori.

JOVANA DRAGANOVIC on 11.11.2017 11:32

Postovanje,

Da li pausalci mogu da isplacuju licnu zaradu sebi i koji iznos? Trenutni placa doprinose po resenju...

Hvala

Odgovori

SVM Support on 14.11.2017 10:27

@Jovana Draganovic,
Paušalci ne mogu da isplaćuju ličnu zaradu, jer bi to značilo da plaćaju doprinose po 2 osnova: po osnovu paušalnog rešenja jedinice lokalne samouprave i po osnovu isplate zarade.
Ali zato mogu da dignu novac na blagajni ili preko bankomata bez pravdanja troškova, što im je osnovna prednost i pogodnost.

Miki on 13.11.2017 10:36

Da li ako registrujem delatnost 45.20,održavanje i opravka motornih vozila,auto servis,mogu biti paušalac?

Odgovori

SVM Support on 14.11.2017 10:39

@Miki,
Po našem mišljenju, a na osnovu odgovarajuće važeće Uredbe o kriterijumima ko može postati paušalac, ne možete postati paušalac sa šifrom delatnosti 45.20.
.

gagi on 14.11.2017 17:59

postovanje.kafa se zatvara firma(pausalac)da li je komplikovana procedura?izmiren mi je porez.da li kad zatvorim u apr treba da nosim i neke knjige koje sam vodio?

Odgovori

SVM Support on 14.11.2017 21:06

@Gagi,
Nije baš mnogo komplikovana procedura.
U APR ne nosite nikakve knjige. Nosite uverenje od poreskog organa iz lokalne samouprave da ste platili sve poreze i doprinose i imate rok 5 dana da odnesete uz APR prijavu gašenja.
Posle gasite račun u banci i to je ukratko sve.

Milutin on 17.11.2017 13:05

Da li pausalno oporeziv preduzetnik moze da ima vise ziro racuna u razlicitim poslovnim bankama

Odgovori

SVM Support on 17.11.2017 13:37

@Milutin,
Nema nikakvih ograničenja da to paušalno oporeziv preduzetnik uradi.
Jedino što kad bude na kraju godine dokazivao da treba da nastavi da bude paušalac, moraće da vadi potvrdu o prometu iz svih banaka kod kojih ima otvoren račun.

Snezana Aleksic on 17.11.2017 15:18

Interesuje me sledece,ako sam nakon pauze otvorila pausalnu radnju u maju,promet mora biti manji od 4.000.000,oo?
Ili je godisnji promet u smislu tekuce godine,bez obzira na pocetak rada?

Odgovori

SVM Support on 20.11.2017 12:43

@Snezana Aleksic,
Nismo razumeli da li ste otvorili novu paušalnu radnju, ili ste odmrzli postojeću.
U svakom slučaju, odgovor je da se gleda godišnji promet tekuće godine, bez obzira na početak rada.

Ostavi komentar

Molimo vas da pravilno unesete prikazanu reč.