@Jelena,
Ne sabiraju se ta dva prihoda.

Poštovani,
molim Vas da mi odgovorite koja bi bila šifra za otvaranje paušal Agencije koja bi se bavila obradom tržišta u korist neke druge firme koja bi to plaćala i gde bi ta druga firma prodavala svoje proizvode.

Hvala.

Poštovani,

ako sam u radnom odnosu sa punim radnim vremenom u privatnoj firmi, da li mi se i sa sopstvenom paušalnom preduzetničkom radnjom zajedno povećavaju godine radnog staža?

@Lela Todorović,
Poštovani,
Termin "Obrada tržišta" nije definisan u klasifikaciji delatnosti.
Najbliži termin tome je "Istraživanje tržišta" i to je šifra delatnosti 73.20.

@Vladan Tomic,

Godine radnog staža se ne povećavaju time što imate preduzetničku radnju paralelno sa radnim odnosom u privatnoj firmi.
Čak i ako biste istovremeno radili u dve ili tri firme, to se ne bi desilo. Godine radnog staža se povećavaju više nego uobičajeno samo ako biste obavljali poslove koji se računaju kao poslovi sa beneficiranim radnim stažom.

@Dragan,
Kako vi odlučite. Nema mnogo veze sa time što je delatnost agencije izdavaštvo, nego sa količinom posla. Naša preporuka je stoga preduzetnik sa samooporezivanjem, dakle, bez isplate lične zarade.

@Vladan,
Porez dobija po rešenju o paušalnom porezu sigurno. Na rešenju će da piše da plaća barem i PIO, ako navede pri otvaranju da agenciju otvara iz radnog odnosa, a onda treba da da dokaže da je osiguran po pitanju penzionog i invalidskog osiguranja u Sloveniji, pa se primenjuju odredbe Sporazuma između republike Srbije i republike Slovenije o socijalnom osiguranju.

@Sanja Jović,
Treba otići u matičnu filijalu zdravstvenog osiguranja, i prijaviti se na zdravstveno osiguranje po osnovu samostalne delatnosti (tj. toga što ste paušalac).
Nakon toga, treba obavestiti jedinicu lokalne samouprave (otići na lokalni šalter) o tome da ste sad van radnog odnosa, da bi vam se izdalo novo rešenje o paušalnom porezu i doprinosima, na kom ćete plaćati sva tri doprinosa, a ne samo PIO.
U radni odnos se ne prijavljujete, jer ste kao preduzetnik tako shvatite - "samozaposleni".

@Bane,
Lokalnoj jedinici samouprave predaje se Zahtev za paušalno oporezivanje i treba ga predati do 30. novembra. svake godine.
Uz zahtev se prilaže potvrda o prometu preko računa iz banke. Tom potvrdom se dokazuje da niste napravili promet do 6 miliona dinara i time se kvalifikujete da ostanete paušalac i naredne godine.

Postovani, vec godinu dana imam registrovanu preduzetnicku radnju i pausalac sam. Radnja se bavi proizvodnjom soda vode. Posto imam ponuda da prosirim posao i na druge delatnosti, moje pitanje je... da li u okviru ove preduzetnicke radnje mogu da se bavim i trgovinom?Moje musterije, a to su kafane, restorani, hoteli, mi traze da ih pored soda vode snabdevam i drugim stvarima koje su im potrebne pre svega za kuhinju. Tako da mene interesuje da li ja mogu preko ove radnje da nabavlja i druge proizvode, od drugih dobavljaca i prodajem svojim musterijama, koji su pravna lica? Unapred hvala na odgovoru

@Viktor Radovanovic,

Paušalne preduzetničke radnje ne mogu se baviti trgovinom. Ovo znači - ne bi bilo po zakonu dozvoljeno da nabavljate druge proizovde drugih dobavljača i da ih preprodajete vašim mušterijama.
Mogli biste da se preregistrujete da budete preduzetnička radnja ali sa isplatom lične zarade ili preduzetnička radnja sa samooporezivanjem ili da osnujete drugo pravno lice, npr. d.o.o. koji bi se bavio trgovinom.
Pitanje je samo da li vam se taj trošak koji za sobom nosi drugo pravno lice ili preregistracija postojećeg lica isplati obzirom na različit tretman poreza i doprinosa u odnosu na paušalnu agenciju.

@Dobrivoje,
Prekidanje biznisa možemo shvatiti kao brisanje preduzetnika kao pravnog subjekta iz APR. Dakle, nakon brisanja preduzetnika, isti nije dužan da plaća nikakve dažbine po tom osnovu.

@Milica Vrzic,
Kad god imate pazar, nedeljno ili dnevo, treba da ga uplatite na račun u banci. Ovo nema veze sa pravnim statusom paušalca.
Još jedna napomena: neke paušalne delatnosti imaju obavezu evidentiranja prometa preko fiskalne kase, tako da ne važi konstatacija "Kada si paušalac, nemaš fiskalnu kasu".

@Andrej,
Penzioni fond pripisuje staž paušalcu tek po okončanju paušalne delatnosti. Očekujte penziju u skladu sa plaćanim PIO doprinosom, koji, istini za volju, kod paušalaca nije nešto veliki, ali u poslednje vreme postaje značajniji.
Uvek možete uplaćivati penziono o invalidsko osiguranje (PIO) dobrovoljno, i te sume će vam povećati penziju.
Naša preporuka je da razmislite o privatnom osiguranju. Postoje razni programi štednje na tržištu usmereni na starosnu penziju. Za te novce ste sigurni da ste ih uplatili vama i da će vam na osnovu toga biti isplaćena osigurana suma uvećana za pripadajuću dobit (što zavisi od programa osiguravajuće kuće).

@Jelena Kalajdzic,
Pogledajte i naredne članke na našem blogu. Tu se nalaze svi odgovori.

@Jovana Draganovic,
Paušalci ne mogu da isplaćuju ličnu zaradu, jer bi to značilo da plaćaju doprinose po 2 osnova: po osnovu paušalnog rešenja jedinice lokalne samouprave i po osnovu isplate zarade.
Ali zato mogu da dignu novac na blagajni ili preko bankomata bez pravdanja troškova, što im je osnovna prednost i pogodnost.

Poštovani, htela bih da otvorim radnju za uvijanje tj.pakovanje poklona? Jel to otvaram kao paušalac? I interesuje me da li je potrebno da imam fiskalnu kasu? Hvala

@Irena Dunjić,

Pakovanje poklona može biti paušalno oporezovano, ako je samo usluga, a fiskalna kasa je obavezna, pod pretpostavkom da je privredni subjekt registrovan pod šifrom 82.92. Usluge pakovanja, jer ta šifra delatnosti nije navedena (po trenutno važećoj Uredbi) kao izuzetak za koji ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase.

@Miki,
Po našem mišljenju, a na osnovu odgovarajuće važeće Uredbe o kriterijumima ko može postati paušalac, ne možete postati paušalac sa šifrom delatnosti 45.20.
.

@Gagi,
Nije baš mnogo komplikovana procedura.
U APR ne nosite nikakve knjige. Nosite uverenje od poreskog organa iz lokalne samouprave da ste platili sve poreze i doprinose i imate rok 5 dana da odnesete uz APR prijavu gašenja.
Posle gasite račun u banci i to je ukratko sve.

@Milutin,
Nema nikakvih ograničenja da to paušalno oporeziv preduzetnik uradi.
Jedino što kad bude na kraju godine dokazivao da treba da nastavi da bude paušalac, moraće da vadi potvrdu o prometu iz svih banaka kod kojih ima otvoren račun.

@Snezana Aleksic,
Nismo razumeli da li ste otvorili novu paušalnu radnju, ili ste odmrzli postojeću.
U svakom slučaju, odgovor je da se gleda godišnji promet tekuće godine, bez obzira na početak rada.

@Iskra Pantelic,
Upisuje ovaj slučaju KPO u tekućoj godini.
Nije nam poznato da se uz zahtev osim potvrde iz banke treba predavati i očitana lična karta.

@Nada Petrovic,
Paušalac ne predaje banci ništa. Od banke traži potvrdu o prometu preko računa ostvarenih u prethodnih godinu dana.
A onda tu potvrdu predaje u lokalnu jedinicu samouprave u odeljenje poreske uprave.
Termin je tačan, 30.11.

@Milena Stošić,
Nije nam poznato da se taj iznos deli kvartalno, ali postoji pravo poreske uprave da vam odbiju zahtev za paušalnim oporezivanjem iz različitih razloga.
Visina prometa preko sredstava takođe ne bi trebalo po pravilu da utiče na visinu poreza, ali i tu ste u rukama službenika poreske uprave, koji odlučuje samostalno o visini poreza, sledeći uputstva koja su propisana, a za većinu tih upustava propisani su opsezi procenata za uvećanje u odnosu na poresku osnovicu.

@Nikola Tanaskovic,
Nije nam poznato da imate neke povoljnosti na gorivo. Štaviše, ako ste autoprevoznik putnika autobusom, imaćete najveći početni procenat u odnosu na polaznu osnovicu za utvrđivanje poreza, koja u trenutku pisanja ovog članka iznosi 165%.

@Marija,
Ovo je mnogo pitanja za kratko vreme. Ukratko, treba vam kasa ako poslujete sa fizičkim licima.
7410 je šifra Specijalizovane dizajnerske delatnosti, mislimo da bi mogla da bude i paušalno oporezovana, pod uslovom da vaši proizvodi (dekori) su isključivo vaši proizvodi, a ne preprodajete ih.
O mesečnim troškovima za paušalne preduzetnike je teško govoriti na osnovu ovako malo informacija.
Poslovno ime, ako budete preduzetnik treba da sadrži vaše ime i prezime, oznaku PR ili preduzetnik i nije nepohodno, bliži opis i formu delatnosti i mesto.
Npr. Marija Marković PR, SZR za dekoracije, Novi Sad.

@Mirko,
Moguće je imati otvorenu firmu na tako kratak vremenski period. Bez obzira što rešenje za paušalni porez važi godinu dana, u slučaju da ugasite firmu, niste u obavezi da plaćate porez od datuma koji zovemo "brisanje iz registra APR".
Izuzetak je ako zatvorite firmu u onoj poslovnoj godini za koju još niste dobili rešenje. Npr: otvorite paušalnu agenciju u 2017. godini, zatvorite je u 2018. godini. Nakon zatvaranja, dobićete rešenje da platite porez i za 2018. godinu, koji morate izmiriti sa privatnog računa (bilo kog računa), bez obzira što ste paušalnu agenciju već obrisali iz registra.

Ok, hvala puno na odgovoru. Mozete li mi samo reci sta se dogadja u slucaju da agenciju stavim u mirovanje na odredjeni period. Da li moram da placam pausalni porez za taj period?

@Mirko,
Ako vaša agencija miruje, miruju i vaše obaveze prema državi. Ne treba da plaćate porez.

@Dejan,
Niste prvi koji ima ovakav slučaj. Naše mišljenje je da vi svakako imate pravo na žalbu, i to bi trebalo da je vaše pravo koje možete potvrditi i u tekstu samog rešenja o paušalnom porezu.
Proverite da li su zaista svi uslovi iz člana 6 pomenute Uredbe isti: uporedite rešenje iz 2014. godine sa rešenjima pojedinačno za 2015., 2016., i 2017. godinu. Ako zaista ništa nije promenjeno, jedino na šta vi ne možete uticati, a poreski službenik ima uvid je tačka 8) Visina prihoda obveznika koji pod istim ili sličnim uslovima obavljaju istu ili sličnu delatnost.
Jer ako se to promenilo, promeniće se i vama rešenje. A to ne znamo kako se može da dokazati ako priložite žalbu.
Svakako, ako imate ozbiljnu nameru za žalbu, kontaktirajte vašeg pravnika, jer mi nismo pravnici i zadržavamo samo pravo na svoje mišljenje i eventualno navođenje primera iz sopstvene prakse.

@Dragana,
Po pravilu, trebalo je da podnesete zahtev za paušalno oporezivanje za 2018. godinu. Vi ste po definiciji preduzetnik koji se opredelio za vođenje knjiga, a potvrdom o prometu iz banke dokazujete da ste imali promet manji od 6 miliona dinara u kalendarskoj godini, što je uslov da nastavite da budete paušalno oporezovani preduzetnik.
Dakle, time biste bili paušalno oporezovan preduzetnik za celu 2018. godinu, bez obzira na datum osnivanja u 2017. godini.

Međutim, u praksi srećemo uveravanja poreskih službenika da nije nužno podnostiti zahtev za paušalno oporezivanje već da se status paušalca prenosi automatski za narednu godinu. Tako da je moguće da vam poreska neće osporiti to što ste nastavili da budete paušalac i bez donošenja dokaza o prometu.

@Maja Petrovic,
Moći ćete da ostvarite naknadu od države za vreme održavanja trudnoće i za vreme porodiljskog bolovanja.
Lična zarada preduzetnika ima tretman zarade, pa je savet da budete preduzetnik sa isplatom lične zarade i onda možete da uplatite iznos lične zarade koliko god želite.
Dopunićemo odgovor kad vidimo tretman ako se odlučite da budete preduzetnik paušalac ili preduzetnik sa samooporezivanjem.

@Jovanka Tesanovic,
Paušalci se u banci nemaju nikakve veće pogodnosti od ostalih fizičkih lica u tretmanu za odobrenje kredita. Šta više, naša pretpostavka je da bi banke tražile još veća sredstva obezbeđenja. Verovatno otud i vaše pitanje.
No, procedura za kredit zavisi od uslova koji propisuje banka, pa na žalost, na ovo vam ne možemo dati precizniji odgovor.

@Milica,
Od PIO doprinosa ne možete pobeći, šta god i gde god da radite. Od tog reprograma takođe ne možete pobeći, on je pravosnažan.
Ne možete ni da zatvorite agenciju, jer to vas ne oslobađa reprograma. Ali vas bar oslobađa mesečne rate.
Jedino iole smisleno vidimo je da zatvorite agenciju, plaćate reprogram nevezano što je ta rata velika, a nađete nekog drugog ko ima sličnu delatnost pa preko njega da fakturišete ubuduće, uz dogovor o podeli troškova.

@Igor,
Ako mislite na stanje na tekućem računu, ne morate da imate prazan račun.

@Zivojin Petrovic,
Morate da tražite novo rešenje ako ste bili paušalac koji NIJE uz to radio u nekoj drugoj firmi, jer više ne bi trebalo da plaćate doprinos za zdravstveno osiguranje i osiguranje od nezaposlenosti. Dakle, treba da plaćate manje.
Ali ako ste već radili kao paušalac iz radnog odnosa u drugoj firmi, onda rešenje već nije obuhvatalo ova dva doprinosa i onda ne verujemo da ima smisla tražiti drugo rešenje.
Maksimalni godišnji promet nema veze sa tim što ste starosni penzioner, dakle ostaje isti kao i dok ste bili u radu.

@Slobodan,
Prvo pitanje: Naravno da će se to što uplaćujete PIO (penziono i invalidsko osiguranje) po 2 osnova odraziti tako što ćete imati veću penziju. Pa zato i radite više, da biste imali veću penziju :) !
Drugo pitanje: Možete se baviti i proizvodnjom i prodajom malih mašina, ali ne smete kupovati i preprodavati proizvode, jer se paušalci ne smeju baviti trgovinom.

Postovani,

Da li je moguce kao preduzetnik pausalac primati uplate na bankovni racun sa licnog Paypal i licnog Payoneer naloga (npr. Ja kao vlasnik firme povlacim novac sa licnog paypala jer klijent na taj nacin vrsi uplate)?
Da li tu postoje neka ogranicenja?
Hvala unapred.

Nikola,
Poreski inspektor je u pravu. Gleda se ukupan promet po tekućem računu, nevezeno na činjenicu koliko je fakturisano.
Ni mi se baš ne slažemo sa ovom činjenicom, ali tako stoje stvari.

@Violeta Mihajlovic,
Da li vaš poslodavac koji je paušalac, ima otvoren možda poseban račun za refundaciju porodiljskog bolovanja?
Ako je tako, i ako sa tog računa ne prebacuje na svoj račun, onda će iznos po osnovnom računu da ostane ispod 6 miliona dinara.
Ako ima samo jedan račun, poreska uprava gleda ukupan promet po računu. Nismo imali slučaj da bismo tvrdili da se refundacije ne uzimaju u obzir, jer bi na kraju godine preduzetnik tražio ukupan promet po tekućem računu od banke, kao dokaz da nije prešao promet od 6 miliona. Ne verujemo da banke imaju mogućnost da filtriraju promene po računu i da oduzimaju refundacije porodiljskog bolovanja, što bi po nama bilo fer.

@Dejan Nenic,
Na žalost, ovde nema pravila i o ovome smo više puta pričali. U milosti ste i nemilosti poreskog službenika, koji na osnovu vašeg zahteva za paušalnim oporezivanjem, uzimajući u obzir pravilnik (koji ima nekoliko pravila, koja utiču u opsegu od - do na polazni iznos) i okolnosti pod kojim otvarate radnju određuje mesečni iznos poreza i doprinosa.
Više puta smo pisali da bi trebalo da se obznani algoritam određivanja, kako bi svaki građanin znao unapred svoju poresku obavezu, ali to je za sad ostao samo naš predlog.

@Saša Veselić,
Morate da plaćate samo PIO doprinos i porez na dohodak građana.
Ako biste otvorili firmu na ženino ime, onda biste morali da plaćate pored ova dva, još i doprinos za zdravstveno osiguranje i osiguranje od nezaposlenosti, obzirom da je supruga nezaposlena.
Firma se registruje za jednu pretežnu delatnost (elektro), a može da se bavi i pružanjem fotografskih usluga i svim drugim uslugama nevezano od pretežne delatnosti, za koje nisu potrebna specijalna ovlašćenja i dozvole nadležnih institucija (npr. prevoz opasnih materijala i tereta itd.).

@Miloš Živković,
Nije moguće na osnovu datih podataka izračunati mesečni paušalni porez. On se računa uvek u nekoliko kategorija koje se vrednuju sa procenata od ka procenata do, a pravi procenat iz svake kategorije određuje sam poreski službenik kad vam sastavlja rešenje.
Međutim, može se reći otprilike, na osnovu dosadašnjeg iskustva, i za Leskovac se možemo usuditi da procenimo dažbine od 12 000 do 20 000 dinara mesečno.

@Petar Živković,
Moguće je da budete i paušalac iz radnog odnosa. Paušalni porez ćete plaćati isto kao i da niste zaposleni, ali nećete plaćati sva 3 doprinosa (PIO, zdravstveno i osiguranje od nezaposlenosti), nego samo PIO. Pa je popularno reći plaćaćete manji "porez", a zapravo, ukupni iznos mesečnih odliva na paušalne dažbine će vam biti manji.

@Milos,
Ne postoji mogućnost da se registruje dodatna delatnost. Postoji samo šifra osnovne delatnosti, ali to vas ne sprečava da se bavite i ostalim delatnostima u svojoj firmi.
Da je u pitanju pravni oblik društva d.o.o., onda biste delatnosti samo naveli u osnivačkom aktu ili bi ste odlukom proširili delatnost kojom biste želeli da se bavite.
Izuzetak su delatnosti za koje treba posebna dozvola neke nadležne institucije (npr. prevoz opasnog tereta, trgovina naftnim derivatima itd.)

@Zorana Stojkovic,

Po našem mišljenju, ugostiteljska delatnost, nevezano od tipa objekta, zahteva da se vodi DPU.
Međutim, DPU je propisan u pravilniku o poslovnim knjigama i iskazivanju finansijskog rezultata po sistemu PROSTOG knjigovodstva. Iz ovoga zaključujemo, preduzetnici koji vode prosto knjigovodstvo moraju da vode DPU.
Po našem mišljenju, nigde nije propisano da paušalno oporezovani preduzetnici moraju da vode DPU.
Dakle, kratak odgovor za vas je : Ne :) !

@Marko Kostadinović,
Po našem mišljenju, individualni poljoprivrednik nije preduzetnik (što potvrđuje i Zakon o privrednim društvima) i prema tome ne može da bude paušalno oporezovan, osim ako nekim propisom nije drugačije određeno.
Dakle, u opštem slučaju, ne može. Međutim, ako bi na osnovu nekog propisa i mogao da bude preduzetnik, onda bi mogao da bude i paušalno oporezovan, pa bi i pored delatnosti iz sfere poljoprivrede, kao i ostali preduzetnici mogao da obavlja i druge delatnosti.

@Ivan Ignjatovic,
Onaj ko je otvarao firmu, morao je da popuni šfru delatnosti. Ne bismo rekli da je APR nešto pogrešio, nego pretpostavljamo da je onaj koji je popunjavao prijavu za osnivanje uneo tu šifru delatnosti kao najbližu.
Možete ispraviti osnovnu šifru delatnosti, ispravka će vas koštati oko 1000 i 2000 dinara u Agenciji za privredne registre, ali ne mislimo da će to promeniti porez.
Kad malo bolje pogledamo, to nam i jeste jedina šifra delatnosti koja se odnosi na zavarivanje da nam je logična. Postoji još jedna - 33.11 Popravka metalnih proizvoda, koja obuhvata POPRAVKU zavarivanjem i lemljenjem, ta bi po nama bila još više neodgovarajuća, ako se vi ne bavite isključivo popravkom.
Verovali ili ne, u šifarniku delatnosti ne postoji niti jedna reč koja ukazuje na reč BRAVARSKE radove. Dakle, niz karaktera "bravar" ne pominje se ni jednom u šifarniku, pa stoga mislimo da ovo zavarivanje i jeste najbliža delatnost koja vam odgovara.

@Marko,
Može da se kasni sa plaćanjem poreza. Plaća se kamata za neblagovremenu uplatu, ali se ne gubi status paušalca.

@Gvozden,
Naravno. Možete stanovati i na teritoriji Preševa, a otvoriti firmu u opštini Horgoš. Nema zakonskih smetnji za takvim potezom.

@Vladan Tomić,
Odgovorili smo već na ovo pitanje pri vrhu liste. Kratak odgovor je ne.

Moguće je otvoriti paušalnu radnju sa nekim datumom u budućnosti. Samo pažljivo popunite prijavu sa sajta Agencije za privredne registre.

@Aleksandar Micić,
Možete da zatvorite trenutnu radnju uz odgovarajuću dokumentaciju potrebnu za zatvaranje trenutne radnje. Sutradan možete da otvorite drugu radnju, po našem mišljenju.

@Andrijana Grulović,
Koliko je nama poznato, ne postoje ograničenja u broju zaposlenih ni za kakvu vrstu preduzetnika, pa time i za paušalca.

@Z.Simic,
1. Najbliža vam je delatnost 7410 - Specijalizovane dizajnerske delatnosti
2. Štampa i prodaja postera i nalepnica se može obavljati nezavisno od vaše osnovne šifre delatnosti. Pri registraciji privrednog subjekta, definiše se samo pretežna delatnost, što ne znači da se privredni subjekt ne može baviti i ostalim šiframa delatnosti, sem ako je za njih potrebna neka dodatna dozvola neke nadležne institucije.

@Nikola Jeremic,
Možete biti prijavljeni gde god na adresi u Srbiji, pa i u Beogradu, a paušalna firma može da ostane na adresi u Šapcu.

@Nikola,
Probajte sa šifrom 7490 - Ostale stučne, naučne i tehničke delatnosti.
Međutim, ako imate mali mesečni priliv, bolje da ne budete paušalac, nego preduzetnik sa samooporezivanjem. Može se desiti da vam je trošak za knjigovodstvene usluge niži nego iznos paušalnog poreza.

@Predrag,
1. Nijedna vrsta preduzetnika, pa ni paušalno oporezovani preduzetnik ne može imati više vlasnika.
2. Firma koja posluje paušalno može imati radnike, naravno! Njima se obračunava i isplaćuje zarada kao i svim zaposlenima koji su u redovnom radnom odnosu (uprošćeno rečeno - kao i kod d.o.o.).

@Predrag Milojkovic,
Po našem mišljenju, paušalac ne ostvaruje to pravo jer i dalje spada u kategoriju samostalnih delatnosti. Šta više, potrebno je da se javi u lokalnu jedinicu poresku uprave da bi dobio novo rešenje o paušalnom porezu i doprinosima, koji bi obuhvatili i doprinos na zdravstveno osiguranje i doprinos za slučaj nezaposlenosti, jer se sad osnov osiguranja po ova dva doprinosa prenosi na samostalnu delatnost (na paušalca).

@Aleksandar Ibisevic,
Ne morate da zaposlite radnike, ali morate imati nekakav pravni odnos sa njima: ili ugovor o privremenim i povremenim poslovima, ili ugovor o stručnom usavršavanju, ili čak ugovor o stipendiranju (ako su učenici ili studenti) ili ugovor o delu...
Nešto mora postojati.
Ako biste ih primili u radni odnos (što vi kažete - prijavili), troškovi na dnevnom nivou po radniku bi vam bili oko 2000 dinara, ako bi raspodela sati bila takva da bi radnici radili 8 sati dnevno, 5 dana u nedelji.

@Vladimir,
Po našem mišljenju, primanje prihoda preko PayPal ne utiče na izbor vrste preduzetnika. Najpopularnije je biti paušalac, zbog ostalih prednosti, ali pisali smo u našim člancima, da to nije uvek i najisplativije.
Prihodi od online oglašavanja se smatraju uslugama reklamiranja i za te šifre delatnosti nije dozvoljeno prema zakonu biti paušalac.
Dizajnerski rad bi trebalo da se definiše kao šifra delatnosti 7410 - Specijalizovane dizajnerske delatnosti. ako se ne odnosi na web design, u kom slučaju bi trebalo da se definiše šifra delatnosti 6201 - Računarsko programiranje.
Svaki prihod kod paušalca treba da se evidentira nekim računom - fiskalnim ili običnim računom. Na fakturi treba da se iskaže usluga Online oglašavanja odnosno promet digitalnog sadržaja.

@Andrijana S,
Možete da stavite firmu u mirovanje nakon 6 meseci od otvaranja iste i da otvorite trudničko bolovanje i da dobijate naknadu od države. Nema smetnji da to učinite.

@Dragan Pejic,
Obojica biste plaćali samo porez i doprinos za penziono i invalidsko osiguranje (popularni "PIO").
Međutim, imamo osnova da tvrdimo da će manji porez plaćati vaš otac, zbog godina starosti (ako otac ima preko 65 godina), jer je to jedan od kriterijuma za umanjenje paušalnog poreza.

@Goran Stanimirovic,
Prvo, paušalno oporezovani preduzetnik ne vodi poslovne knjige, ali ima obaveze koje možete lepo pročitati u ovom članku.
Po našem mišljenju, nije pametno da vam oni to vode, jer to sve možete i sami, nije to nikakva mudrost. Rizik postoji i u tome što postoje rokovi za uplatu poreza, a to je onda pod vašom kontrolom, ako vi sami to vodite.
Porez na kraju godine ne postoji u ovom slučaju.
Obratite pažnju samo na obaveze iz ovog članka i to je sve što vam treba.
Šta je još poslovni rizik: od trenutka kad se ispišete iz te firme, više niste zaposleni u istoj, pa onda treba da napravite dobar ugovor kao paušalac (ovog puta kao pravno lice) sa vašim poslodavcem da zaštitie vaše interese. Iako jesu bili fer do sada, poslodavac je dao predlog verovatno da bi sebi umanjio troškove, a takođe, postoji i lakša mogućnost prestanka saradnje, jer ne treba da vam daju otkaz u slučaju kad ste paušalac, dovoljno je da se raskine poslovni ugovor između vaše preduzentičke paušalne radnje i tog d.o.o. Zato pažljivo sačinite taj ugovor.

@Marko,
1. Prema našem mišljenju i trenutnoj zakunskoj regulativi, nema smetnje biti paušalac sa šifrom delatnosti 8559
2. To vam niko ne može reći sa preciznošću. Računajte na nekih 15 - 30 hiljada dinara mesečno (do 25 hiljada, ako ste zaposleni negde).
3. Zarada zaposlenom kod paušalca se isplaćuje kao što ste vi napisali - standardno, isto kao da taj zaposlen radi u d.o.o.
4. Moguće je da paušalac bude registrovan na jednoj opštini a da delatnost obavlja na drugoj opštini. Paušalni porez se računa na opštini gde je registrovan.

@Milan,
Ako smo dobro razumeli, vi pitate da li ste obveznici godišnjeg poreza na dohodak građana.
Promet paušalnog preduzetnika ne ulazi u osnovicu za godišnji porez na dohodak građana. Dakle, mogli ste imati i promet 5.999.999,99 dinara (prema tekućim propisima) i taj iznos ne bi uticao na godišnji porez na dohodak građana.

@Marko,
1. Ako ste u APR prijavi štiklirali da želite paušalno oporezivanje, ne bi trebalo da idete u poresku.
2. Ako ste u APR prijavi naglasili da ste iz radnog odnosa, ne bi trebalo da idete u socijalno.
To je suština jednošalterskog sistema koje APR nudi i tako bi trebalo biti. Međutim, naša praksa govori da je ipak bolje i jednoj i u drugoj instituciji proveriti da li ste ispravno prijavljeni.

@Jovan,
4941 je šifra delatnosti, a Drumski saobraćaj je opis te šifre delatnosti.
Porez i doprinosi za osnivača radnje (preciznije, za preduzetnika) ne može vam niko sa sigurnošću reći, ali na osnovu našeg iskustva, računajte na oko 150 - 350 EUR mesečno,
Sledeću osobu koju prijavite, ako je prijavite u pun radni odnos, računajte na oko 320 EUR da je mesečni trošak za minimalni neto iznos i za porez i doprinose.
Trenutno nemate nikakve olakšice na početku obavljanja delatnosti.
Paušalno oporezovani preduzetnik se i zove tako zato što nema obavezu da vodi poslovne knjige, i porez plaća paušalno - svaki mesec isto.
Knjiga prometa ne mora da bude u vozilu. Popunjavanje te knjige ne utiče na iznos paušalnog poreza. Ne predaje se nikome, nego je samo propisana kao obavezna evidencija kod paušalno oporezovanih preduzetnika.
Račun ste obavezni da izdajete za svaki izvršeni promet usluga.
Pored paušalnog poreza, postoje još i samooporezivanje i preduzetnik sa isplatom lične zarade. O oba oblika, detaljima, prednostima i manama možete pročitati na susednim temama na našoj internet prezentaciji.

Bonus savet:
Obzirom da autoprevoznici spadaju u 7. grupu, očekuje se veći iznos paušalnog poreza (naročito ako registrujete preduzetničku radnju na nekoj od opština sa višim prosekom zarade), pa ako vam nije važno da možete da skidate gotovinu sa računa bez pravdanja (što možete kao paušalac), smatramo da jeftinije možete proći ako budete preduzetnik sa samooporezivanjem.

@Dragana,
Ovo nam nije logično: ako je preduzetnik iz radnog odnosa, trebalo bi da dobije rešenje za porez i samo za PIO, a ako je van radnog odnosa, za porez i sva tri doprinosa.
Po našem mišljenju, preduzetnik ili osoba koju on ovlasti treba da ode u jedinicu lokalne samouprave i da zatraži kartice po poreskim kontima. Na njima će se videti zaduženja po sva četiri potencijalna konta: porez, pio, zdravstveno i nezaposlenost.
Ukoliko se vidi da su na kontima stornirana zaduženja na doprinosu za zdravstveno osiguranje i doprinos za slučaj nezaposlenosti, trebalo bi o tome obavestiti lokalnog poreskog službenika i priložiti dokaz o prestanku radnog odnosa.
Na osnovu toga, trebalo bi da jedinica lokalne samouprave izda novo rešenje na kom je zaduženje za porez, i sva tri doprinosa, obzirom da je preduzetnik van radnog odnosa.

@Sasa,

U KPO unosite samo izdate račune, nikako materijal koji nabavljate.

@Ivan Novakovic,

Ako hoćete jednu rečenicu, po našem mišljenju, najisplativije je da budete preduzetnik sa samooporezivanjem.
Za detalje, morali bismo da saznamo malo više o biznisu koji nameravate da otvorite.

@Ivan Novakovic,
Ako biste bili paušalno oporezovani preduzetnik, procena je da bi porez i doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje bio oko 15000 - 20000 dinara. Zato i mislimo da možete jeftinije da prođete kao preduzetnik sa samooporezivanjem.
Obavezni ste da imate fiskalnu kasu i da svaki pojedinačni promet usluga evidentirate preko fiskalne kase.

@Ivan Novakovic,
Najbliže što je autoperionici je
52.21 Uslužne delatnosti u kopnenom saobraćaju
ili
81.29 Usluge ostalog čišćenja
ali mi smatramo da ni jedno ni drugo nije povezivo sa delatnošću autoperionice.
Celokupan spisak delatnosti koje su oslobođene evidentiranja prometa preko fiskalne kase možete pročitati na sledećem linku;

http://www.poreskauprava.gov.rs/sr/fiskalne-kase/pregled-propisa/uredbe/1429/uredba-o-odredjivanju-delatnosti-kod-cijeg-obavljanja-ne-postoji-obaveza-evidentiranja-prometa-preko-fiskalne-kase.html

@Jelena Kostic,
Upravo tako ide kao što ste i naveli: Otvaranjem paušalne agencije, vi ste obveznici neke sume poreza i doprinosa svaki mesec. Ti troškovi se podmiruju državi. Nezavisno, za vaš rad, vi tražite naknadu od te firme za neki drugi, ugovoreni iznos.
Vi firmi ispostavljate račun za zbir poreza, doprinosa i tog ugovorenog iznosa vašeg mesečnog rada.
Firma vama uplaćuje taj iznos na tekući račun paušalne agencije.
Tehnički, vi ste samozaposleni, sve u skladu sa zakonom, pa je to naravno posao na belo. Firma sa vama nema ništa kao sa zaposlenom osobom, i ne može da vam da otkaz. Ali zato može kad god želi da raskine saradnju sa vama bez ikakvih posledica, sem onih koje ste ugovorili. Onda je na vama problem da nađete novu firmu za koju ćete raditi, a svaki mesec dok ne radite ništa, morate plaćati paušalni porez i doprinose da podmirite državu.

@Milica Vuckovic,
Prosek za porodiljsko odsustvo se uzima za 12 meseci. Prosek se računa od trenutka otpočinjanja porodiljskog odsustva, a ne od trenutka početka trudničkog bolovanja. U prosek se uzima prosek 12 poslednjih mesečnih osnovica za plaćanje doprinosa (ovaj podatak možete pročitati u rešenju za paušalno plaćanje doprinosa koji ste dobili od poreske uprave).
Ukoliko ste paušalac manje od 12 meseci, za mesece koji nedostaju do 12 meseci uzima se 50% iznosa prosečne mesečne bruto zarade u Republici Srbiji, pri čemu se kao podatak uzima bruto zarada za onaj mesec koji prethodi mesecu otpočinjanja porodiljskog odsustva. Po tome zaključujete, ako ste u ovoj situaciji, bolje je da što kasnije otvorite porodiljsko odsustvo.

@Djuradj Perisic,
Ako ste paušalna firma, ne postoje zakonske prepreke. Prepreke može postaviti banka svojim formularima, ali to morate videti sa vašim bankarskim službenikom.

@Boban Stankovic,
Najbolje je da budete paušalno oporezovani preduzetnik, ali moguće je da to nije i najjeftinije. Pročitajte članke na našem blogu da biste se upoznali sa detaljima.
Svakako ako bi se firma vodila u Trgovištu da biste mnogo jeftinije prošli (po nama, bar duplo jeftinije nego u recimo u Beogradu).

@Aleksandar Marinkovic,
1. Paušalac može slobodno da troši novac sa svog preduzetničkog računa, obzirom da nema obavezu da vodi poslovne knjige, sem knjige KPO. Samim tim nema potrebe da prikuplja bilo kakve račune. Slobodno trošenje podrazumeva skidanje gotovine sa računa (sa ograničenjem do 150000 dinara dnevno) i plaćanje kućnih računa i kupovinu na pijaci za tu gotovinu, i trošenje na letovanja i doručak u pekari.
2. Da li paušalac ima potrebu da prijavi primanja veća od 2.500.000 dinara kako bi platio veći porez?
Verovatno mislite na godišnji porez na dohodak građana koji se plaća na iznos koji je veći od oko 2.2 miliona dinara.
U slučaju da paušalac nije u radnom odnosu, njegova osnovica za porez je oporezivi prihod, a to znači 12x cifra koja je navedena kao osnovica za porez iz rešenja koju je paušalac dobio. Tipično, ta osnovica je oko 50000 - 100000RSD, pa je godišnje ta cifra oko 600.000 do 1.200.000 što je manje od kritičnih 2.2. miliona dinara.
Ako je paušalac u radnom odnosu u drugoj firmi, onda se ova godišnja osnovica (600.000 do 1.200.000) dodaje na oporezivi pirhod od zarade koju ima u toj drugoj firmi, i u slučaju da je zbir tih iznosa veći od kritičnih 2.2. miliona dinara, paušalac je dužan da obračuna godišnji porez na dohodak građana.
Rok za podnošenje tog poreza je 15.maj svake godine.

O paušalcima se govori u Zakonu o porezu na dohodak građana, član 40 ih definiše, a pominju se još na nekoliko mesta. Po našem mišljenju, ni u jednom članu tog zakona se ne pominje restrikcija o načinu trošenja novca, samo se jasno određuje ko ne sme da bude paušalno oporezovani preduzetnik. Dakle, ako nigde ne piše da je zabranjeno, naše mišljenje je da je dozvoljeno da se koristi i kartica i keš kao način trošenja novca kod paušalca.

@Sladjana Prvulovic,
Moguće je, ali banka će vam tražiti spisak troškova zbog kojih pravdate podizanje veće svote novca od 150 000 dinara.
Dobit kao paušalac nemate - ne obračunavate je, jer nemate obavezu da vodite poslovne knjige, a zaradu ne treba da isplaćujete sami sebi, jer pripadate samostalnoj delatnosti kao preduzetnik (samozaposleni ste).

@Marko Denic,

Ako ste paušalac a NISTE u radnom odnosu u drugoj firmi, onda ćete dobiti rešenje poreske uprave na kojem će biti iznos i uputstvo za uplatu zdravstvenog osiguranja.
Međutim, ako ste u radnom odnosu u drugoj firmi, onda niste obavezni da plaćate sebi zdravstveno osiguranje, jer ste zdravstveno osigurani preko osnova "zaposlen u drugoj firmi".

@Sunčica Simović,
Sa šifrom delatnosti 32.13 možete postati paušalac.
Na opštini Vračar, kao i na svim beogradskim centralnim opštinama, paušalni porezi i doprinosi su veći u odnosu na ostale opštine, ali precizan iznos ne možemo da vam kažemo. Okvirno, oko 150 - 300 EUR mesečno.
Ovo pitanje: paušalno oporezivanje bez uplate ličnog dohotka za sebe nije ispravno formulisano: naime, ne možete plaćati sebi platu ako ste paušalno oporezovani preduzetnik. Osnovica za penziju je poseban deo pitanja: u osnovicu za penziju sabiraće se vaši doprinosi iz radnog odnosa, na koje će se dodati doprinosi koje biste plaćali kao paušalac po rešenju poreske uprave, jer rekli smo, ličnog dohotka kod paušalaca nema.
KPO ste dužni da popunjavate u trenutku kad izdajete račun ili generišete dnevni promet. Ako ne jedan nego ako 100 meseci ne ostvarite promet, jednostavno ništa ne upisujete u KPO.
KPO se ne predaje nigde, ali imate obavezu da vodite tu poslovnu knjigu, kao paušalno oporezovani preduzetnik.

@MIX,
Ako ste mislili da otvorite paušalno oporezovanu preduzetničku radnju, ovo je čak i moguće, ali se ne preporučuje.
Niko vas ne tera da sa svog računa preduzetničke radnje uplaćujete doprinose. Te doprinose može da uplati za vas i neko drugi sa svog ličnog računa, pod uslovom da poštuje tekući račun i poziv na broj sa rešenja poreske uprave. Državi je važno da notira uplatu poreza i doprinosa na odgovarajućem kontu i po odgovarajućim pravilima, bez obzira na izvor uplate.
Stoga prenos sredstava sa ličnog na preduzetnički račun nema smisla. Jednostavno, uplaćujte poreze i doprinose paušalne radnje sa svog ličnog računa.

Ovo prenošenje sredstava sa ličnog na preduzetnički nije smisleno uraditi ukoliko otvorite preduzetničku radnju koja nije paušalno oporezovana, jer ste tada obavezni da vodite poslovne knjige, makar prostog knjigovodstva, pa bi se ta uplata sa ličnog računa smatrala pozajmicom drugog lica koja bi nekad morala da se vrati.

@Lazar,
Pošto ste paušalac, niste obavezni da "pokrivate" troškove, jer niste u obavezi da iskazujete troškove u poslovnim knjigama.
U Zakonu o porezu na dohodak građana, član 33, za paušalca se oporezivi prihod definiše preko rešenja poreske uprave na mesečnom nivou. Cifru iz rešenje pomnožite sa 12 i to vam čini osnovu za upoređivanje sa tih 2.3 miliona koje pominjete.
Dakle, paušalac može i ne mora da diže novac sa računa, bez pokrivanja bilo kakvih troškova i taj promet preko tekućeg računa nema veze sa osnovicom za godišnji porez na dohodak građana.

I još jedna napomena: ako je paušalac iz radnog odnosa (zaposlen je u drugoj firmi i plus ima paušalnu radnju), onda se njegov prihod od zarade sabira sa paušalnom godišnjom osnovicom iz rešenja Poreske uprave. Ako je taj zbir veći od 2.3 miliona, onda to lice treba da obračuna, podnese i plati godišnji porez na dohodak građana.

@Rastko Maras,

Evo odgovora:
1. Nema prepreka da se pored osnovne delatnosti bavite i drugim delatnostima, sve dok za te druge delatnosti ne treba izvaditi posebne dozvole ili ispuniti posebne uslove za bavljenje istim. Koliko mi znamo, za delatnost iznajmljivanja sopstvenih nekretnina, one se smatraju ugostiteljskim objektom, i shodno tome, treba proveriti uslove koji su definisani Zakonom o turizmu i podpravnim aktima toga zakona.

2. Verovatno mislite na Kriterijume za utvrđivanje paušalnog prihoda. Profesionalne delatnosti kao što je računarsko programiranje spada u V grupu delatnosti. Ali je to samo jedan od kriterijuma. Polazna osnovica se utvrđuje u odnosu na prosečnu zaradu u Srbiji (odnosno u beogradskoj opštini, ako je sedište paušalca na nekoj od beogradskih opština) i za petu grupu iznosi 120% u odnosu na tu prosečnu zaradu. Međutim, za konačan iznos paušalnog prihoda ste u milosti i nemilosti kriterijuma koje procenjuje poreski službenik koji vam izdaje rešenje o paušalnom porezu, i niko vam sa sigurnošću ne može reći koliki će biti. Okvirno, programeri imaju od 150 - 350 evra mesečno poreza i doprinosa.

3. Delatnost izdavanja sopstvenih nekretnina po nama ne može biti paušalno oporezovana, pozivamo se na član 40 stav 2 Zakona o porezu na dohodak građana.

@Milan Maksimović,
Evo odgovora:
1. Tačno, popunjava se uvek datum od ... pa do kraja tekuće poslovne godine, u našem slučaju 31.12.2018. godine
2. 15 dana od datuma osnivanja preduzetničke radnje
3. Tačno. Svrha polja je da se na osnovu prihoda proveri da li ćete ostati u okviru uslova za paušalno oporezovane preduzetnike, tj. 6 miliona dinara u kalendarskoj godini.
4. nije pitanje
4.1. prihvatljivo će biti da napravite 1 pdf fajl koji predstavlja skenirani OP obrazac koji ima obe strane - i stranu sa podacima i stranu overenu od strane notara

@Duško Fekete,
Kao paušalac ne možete se baviti trgovinom. Paušalac biste mogli biti ako se npr. bavite samo servisiranjem tih aparata.
Stoga, ako se želite baviti i trgovinom tim aparatima, možete biti preduzetnik sa samooporezivanjem, što preporučujemo u vašoj situaciji, ako biznis nije siguran da će se zavrteti u prvoj godini, tj. ako ne planirate ili niste sigurni u stabilne mesečne prihode (više od npr. 300 EUR mesečno).
Pošto smo eliminisali mogućnost da se bavite prodajom, ne možete biti paušalac. Ali ako budete preduzetnik (koji nije paušalac), onda možete kasnije da se preregistrujete u d.o.o. - nevezano od toga u kojem je mestu firma registrovana, pa bilo to i u Sremskim Karlovcima.

@Lana Adamov,

Saglasni smo sa vama. Tu nema ništa sporno.

@Maja Mišić,

Možete da poslujete za drugom firmom, naravno. Možete da se bavite prošivanjem platna, ako za to ne trebaju neke posebne dozvole neke institucije, a koliko je nama poznato ne postoje.
Kad budete poslali račun, u stavri računa ćete navesti kao uslugu "Prošivanje platna", količinu i ugovorenu cenu.
To što imate registrovanu delatnost 95.29, to je samo pretežna delatnost, ali ne i jedina kojom se možete baviti. Nismo stručnjaci za tu oblast, ali nama izgleda da prošivanje platna i jeste deo vaše delatnosti kod popravke odeće.

@Stojan Ristić,
Preduzetnici odgovaraju svom ličnom imovinom ali za obaveze nastale u vezi sa obavljanjem svoje delatnosti. Ta odgovornost ne prestaje čak ni kad se preduzetnička radnja ugasi.
Tako da imali bismo odgovor sa sigurnošću za vas da ste imali zaduženje u kreditnom birou kao preduzetnik, a ne kao fizičko lice. U ovom slučaju, ne možemo sa sigurnošću odgovoriti, pa vas molimo da se obratite pravniku ili advokatu ili da sačekate pojašnjenje koje ćemo potražiti u narednom periodu.

@Ivana Bošković,

Nema smetnji da se bavite prodajom ogreva preko fiskalne kase. Na koji način uvesti fiskalnu kasu: Najbolje je da se obratite nekom fiskalnom servisu za detalje ili lokalnom prodavcu fiskalnih uređaja.
Fiskalni servis odnosno prodavac fiskalnih uređaja će vas upoznati sa dokumentacijom koju treba da potpišete. Dobra vest je da ništa teško od papira ne treba da spremite: evo nekoliko podataka u nastavku šta treba spremiti:
-Fotokopiju Rešenja iz APR-a
-Fotokopiju lične karte ovlašćenog lica za potpisivanje (osnivač, vlasnik ili direktor)
-izjavu da niste u sistemu PDV-a.

Evo još nekih dokumenata koje dobijate na licu mesta:
-Zahtev za pristup korporativnoj mreži
-Ugovor sa telekomunikacionom kompanijom za SIm karticu u GPRS uređaju
-Opšti uslovi za korišćenje korporativne mreže telekomunikacione kompanije
-IPU obrazac za fiskalizaciju

Fiskalizacija uređaja koji nabavljate može potrajati nekoliko dana.
Srećno u radljem radu !

@Stefan Ilić,

Što se tiče određivanja paušalnog iznosa poreza, postupak određivanja iznosa paušalnog poreza je propisan, ali su procenti dodavanja i oduzimanja na osnovicu za porez zadati u opsegu, pa ste onda u nemilosti poreskog službenika koji određuje paušalni iznos poreza.
Na vašem rešenju o paušalnom porezu i doprinosima piše koji su iznosi uneti i procenti uzeti u obzir, pa to može biti osnov za žalbu na visinu paušalnog poreza.
Dakle, odgovor je: sve je moguće, ali vi svakako imate pravo da rešenje preispitate.

@Katarina B,

Ako je pisanje tekstova u marketinške svrhe (npr. SEO optimizacija) onda je to šifra
7311 Delatnost reklamnih agencija,
ali onda ne biste mogli da budete paušalno oporezovani.
Ako je zaista neko kreiranje tekstova u svrhu neke umetničke ili spoznajne vrednosti (naučni tekstovi, tehnički tekstovi itd.) onda je to šifra
90.03 Umetničko stvaralaštvo.

@Grujic Milena,
1. Sve obaveze možete plaćati uplatnicama. Državu ne interesuje ko je uplatio porez, ali je interesuje da ispravno evidentira kojem pravnom licu da uračuna da je porez plaćen. Drugim rečima, i vaš prijatelj može uplatiti porez od svojih para, ali da na uplatnici ispravno navede model i poziv na broj.
Niste ni u kakvom prekršaju ako sve naplaćujete gotovinom dokle god prodajete sopstene proizvode tj. ono što ste vi napravili.
Ako biste fizičkim licima nešto preprodavali, onda biste bili u prekršaju, jer paušalci ne smeju da trguju.
Takođe, ako biste fizičkim licima vršili neke usluge koje se moraju evidentirati preko fiskalne kase, onda biste morali da nabavite fiskalnu kasu.
Nevezano, svaki promet koji napravite, bilo fizičkom bilo pravnom licu, dužni ste da izdate račun i da ga zavedete u KPO knjizi.
2. Budite bez brige :), izuzetno mali promet ne utiče ni na šta ako ste paušalac. Penziju će vam PIO fond obračunati na osnovu uplatnica za doprinose koje ste uplaćivali kao vašu mesečnu "paušalnu" obavezu. Zato se to i zove "paušalac" - bez obzira koliki je promet u stvarnosti, porez i dorpinosi se plaćaju na neki "paušalno utvrđen prihod".
3. Nezavisno od toga kako će vam fizičko ili pravno lice platiti, dužni ste da izdate račun za svaki pojedinačni promet, kao i da ga zavedete u KPO knjigu.
4. Možete naravno proizvode fakturisati pravnom licu. Račun zavodite u KPO knjigu, kao i ostale račune, normalno.

@Nemanja,
Odnos firme koja je u sistemu PDV i paušalca se ostvaruje putem izdavanja računa.
Ako paušalac izda račun firmi u sistemu PDV-a, izdaje običan račun, zavodi ga u KPO knjigu. Taj račun ne treba da sadrži PDV, nego samo iznos usluge koju je paušalac izvršio prema firmi u PDV--u.
Ako firma koja je u sistemu PDV izda račun paušalcu, zaračunaće PDV na svoja dobra ili usluge i paušalac je u obavezi da plati ukupan iznos računa (dakle sa PDV-om).

To što ste paušalac, ne sprečava vas da pravite ugovor sa pravnim licima - bilo iz zemlje ili inostranstva. Paušalca jeste posebna vrsta preduzetnika, ali je pravni subjekat koji može da potpisuje ugovore.

@Dragana,
Limit od 6 miliona dinara se ne smanjuje srazmerno mesecima, gleda se na godišnjem nivou.
Takođe, ako stavite firmu u mirovanje, vi je niste ugasili, nego ste proglasili da firma miruje, dakle ne posluje. Ako ne posluje, onda ne može da prima novce, ali ne treba ni da plaća obaveze, u ovom slučaju paušalni porez i doprinose. Tek u tom slučaju nema govora o prelasku srazmernih 6 miliona dinara od početka godine do trenutka prelaska preduzetnika paušalca u status mirovanja.

@Natasa,
Za mesece dok ste radili kao paušalac gleda se osnovica iz rešenja poreske uprave na osnovu koje plaćate porez i doprinose.
Za mesece dok ste bili zaposleni gleda se osnovna zarada uvećana za minuli rad.
Ako otvarade porodiljsko bolovanje nakon 01.07.2018, prema važećim zakonima gleda se prosek za 18 meseci od meseca pre otpočinjanja trudničkog bolovanja (komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće).
Dakle, koliko ste prihodovali kao paušalac (da li 1 dinar za godinu dana ili 5.99 miliona) nema uticaja na iznos naknade za vreme porodiljskog odsustva.

Postovani,
Bio sam osiguran u firmi (D.O.O.) od aprila 2006 do stecaja 29.05.2015, od toga zadnjih 6 (ili koji vise) meseci firma mi nije isplacivala plate i doprinose.
Imam preduzetnicku radnju iz radnog odnosa od jula 2014 do 29.05.2015, a od 30.05.2015 osnov osiguranja postaje samostalno obavljanje delatnosti. Radnja je i danas aktivna.
Kako mesece radnog staza pre 29.05.2015, u kojima mi firma nije uplacivala PIO doprinose (prioritetni osnov osiguranja), a uplacivao sam samostalno preko radnje po Resenju PU prikazem u radnom stazu, kako bi se racunali za penziju?

Hvala unapred.

@Pedja,
Period dok ste bili zaposleni se računa kroz M-4 obrazac, i ako doprinosi jesu obračunati (bez obzira da li su isplaćeni) M-4 obrazac bi trebalo da je predat od strane vašeg poslodavca. Za period od 30.05.2015. ste u samostalnoj delatnosti, i tad se staž računa na osnovu samostalne delatnosti, pa se na osnovu toga računa i penzija.
Dakle, vi nemate potrebu da prikazujete staž na ovaj ili onaj način, staž i prema tome penziju računa PIO fond na osnovu podnetih podataka. Ako poslodavac nije podneo M-4, za taj deo vam neće biti obračunata penzija. Ali obzirom na samostalnu delatnost, ti doprinosti ako su bili uplaćivani, oni će vam ući u obračun penzije.

@Iva,
Pre svega, treba proveriti da li marketing menadžer može da bude paušalac. Po nama ne može (marketing je sinonim za reklamiranje, a reklamiranje je izuzeto od mogućnosti da budete paušalac, po trenutnom članu 40 Zakona o porezu na dohodak građana).
Pod uslovom da možete biti paušalac, odgovor na vaše pitanje zavisi od rešenja poreske uprave o paušalnom porezu. Dakle, koraci su sledeći:
1. Otvorite paušalnu agenciju u APR
2. Sačekajte rešenje poreske uprave o paušalnom porezu (i doprinosima). Napomena: ovo može potrajati i nekoliko meseci, a u najgorem slučaju i nekoliko godina (praksa iz 2015. godine)! Umesto toga, predlažemo da u vašem ugovoru sa poslodavcem stavite neku klauzulu da treba da se paušalni porezi i doprinosi doplate, ukoliko su potplaćeni dok ne dođe rešenje.
3. Vašu neto zaradu uvećate za iznos sa rešenja. Npr. ako je iznos sa rešenja 25 000, onda ćete da tražite u ugovoru da mesečni iznos koji vaša paušalna agencija fakturiše poslodavcu bude 60000 + 25000 = 85 000 dinara mesečno, a kad stigne rešenje poreske, da se napravi doplata za razliku ili da se višak prebije sa prvom narednom uplatom poslodavca.

@Tanja Jevtic,
1089 je Proizvodnja ostalih prehrambenih proizvoda.
Kao paušalac, možete trgovati isključivo proizvodima koje sami proizvodite, dakle ne biste mogli da preprodajete npr. zemičke koje neko drugi napravi za vas.
Ako planirate da imate širok asortiman, veća je verovatnoća da ćete želeti nešto i da preprodajete što nije sopstveni proizvod, što paušalna delatnost ne dozvoljava, pa je stoga strateški pametnije da budete preduzetnik sa isplatom lične zarade.
Ako prodajete isključivo sopstvene proizvode, i tako će biti u budućnosti, onda je jednostavnije da budete paušalac.

@David,
Nema nikakvih zakonskih prepreka da paušalac sklopi ugovor o pružanju usluga sa drugim pravnim licem na neodređeni vremenski period.
Što se tiče računarskog programiranja, predložene su neke izmene zakona koje bi uslovljavale da se ne može više od 80% prihoda ostvariti od jednog jedinog pravnog lica. Ali to je za sad u razmatranju.

@Branislava Krsmanovic,
1. Ističemo samo razlike samooporezivanja u odnosu na paušalca: Samooporezivanje znači
-da imate obavezu da vodite poslovne knjige,
-da ne možete da dižete novac bez pravdanja troškova u poslovne svrhe,
-da morate na kraju godine da platite i porez od 10% i doprinose od 37.8%. Ostatak možete da dižete bez pitanja, kao i paušalac.
2. Promet od 6 miliona dinara se računa po kalendarskoj godini.

@Igor,
Paušalac mora da izda fakturu svakom licu, kako pravnom, tako i fizičkom licu, i da je unese u Knjigu prometa (KPO).
Pošto je usluga pružena "online", ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase.
Da je bila pružena "offline" tj. fizičkim putem (npr. većina zdravstvenih usluga koje nisu pružene iz sredstvava obaveznog zdravstvenog osiguranja, tj. privatne zdravstvene usluge) postojala bi obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase.

@Nevena Popovic,
1. Tačno je da ne sme da se pređe 8M prometa u poslednjih 12 meseci, ali ne u momentu provere, nego u bilo kom momentu.
I u bilo kom momentu se posmatra uzastopnih 12 meseci kao uslov za ostanak u paušalnom sistemu oporezivanja, jer se prelaskom 8M ulazi u sistem PDV, a ko je u sistemu PDV, ne može da bude paušalac.
Postoji još i kvaka šta se smatra prometom u tih 8M, jer npr. usluge pružene u inostranstvu (često kod programera i ostalih IT usluga koji rade za strance) po našem mišljenju ne spadaju u promet koji je oporeziv u smislu zakona o PDV. To znači da oni mogu da imaju i 108 M prometa u poslednjih 12 meseci a da ne uđu u sistem PDV.
2. Ako preduzetnik zamrzne firmu, tu informaciju će imati i poslovna banka preduzetnika, pa će i ona da blokira račun.
Šta se tačno dešava u tom slučaju, to je pitanje za poslovnu banku preduzetnika.

@Milos,
Trenutno ne postoje ograničenja u tom pogledu. Možete imati preduzetničku radnju i pružati usluge samo jednom klijentu.
U trenutku pisanja ovog odgovora, postoji predlog izmena zakona na ovu temu, ali je pitanje da li će proći skupštinsku proceduru. Šta će se desiti, videćemo, pratite sadržaje na ovom sajtu.
Inače, taj zakon predlaže ograničenje po ovom pitanju, tj. da paušalac mora da ima makar 2 klijenta.

@Jovana,
1. Šifra delatnosti za računarsko programiranje je 62.01. Po našem mišljenju, 74.10 se odnosi na grafički dizajn u smislu pripreme za štampu, a dizajniranje programa se smatra izradom programa zašta je određena šifra delatnosti 62.01.
2. Poresku osnovicu za Novi Beograd ne određuje šifra delatnosti nego niz faktora, koji su u nadležnosti poreske službe jedinice lokalne samouprave i tu mi ne možemo izračunati tačnu cifru.
Onako, čisto informativno, možemo reći da bi u trenutku pisanja odgovora na ovo pitanje, sudeći po tekućim trendovima, iznos vašeg poreza i doprinosa iz radnog odnosa, na beogradskim opštinama bio oko 25 do 45 hiljada, a u Sremskoj Mitrovici 18 do 32 hiljade mesečno.
.

Nataša,
Prema našim informacijama, overa za preduzetnike je automatizovana kao i za ostale.
Takođe, imali smo iskustva da na sajtu piše da je zdravstvena knjižica overena do isteklog perioda, a da u zdravstvenim ustanovama lepo piše da je overena.
Obratiti se svakako RFZO, a ne poreskoj upravi.

@Marko Milenkovic,
Konverzija uplata u dinare nema veze sa prometom od 6000000 dinara.
Promet vezano za paušalca se računa na osnovu KPO - knjige evidencije prometa, ali poreska uprava kao dokaz da paušalac nije prešao 6000000 dinara traži promet iz banke po svim računima (dakle i dinarski i devizni), ali se konverzija iz strane valute u dinare ne smatra prometom.
Zaradu možete obračunavati po kursu kojem želite. Uobičajeno je po srednjem kursu NBS. Ako želite da ne izgubite na konverziji, onda je računajte po prodajnoj ceni evra vaše poslovne banke.

@Jankovic Biljana,
Ako je tačno da vaš suprug otvorio preduzetničku radnju kao paušalac, nema razloga da knjigovođa vodi poslovne knjige. Paušalac nema obavezu vođenja poslovnih knjiga.
Ako je vaš suprug otvorio preduzetničku radnju koja nije paušalac, onda je knjigovođa u pravu

@Slavisa Tesic,

Ovaj odgovor ne možemo sa preciznošću da vam damo, ali okvirno, mesečne obaveze prema državi na osnovu paušalnog poreza i doprinosa bi bile oko 18 000 do 25 000 dinara.
Iz ovoga zaključujemo da vam se ne isplati da otvarate paušalnu radnju, već možda da budete preduzetnik sa samooporezivanjem.

@Cedomir,

Penzioner bi imao olakšicu pri određivanju paušalnog poreza u odnosu na godine starosti, a svakako ne bi plaćao doprinose za zdravstveno osiguranje (jer je osiguran po osnovu toga što je penzioner) i nezaposlenosti (jer penzioner ne može da ima status nezaposlen).
Onaj ko bi postajao paušalac kao nezaposlen, plaćao bi i gornja dva doprinosa.
Onaj ko bi postajao paušalac kao zaposlen, ne bi plaćao gornja dva doprinosa, jer ih plaća njegov poslodavac kod kojeg je zaposlen, ali ne bi imao olakšicu u odnosu na godine starosti (bar ne toliku kao penzioner).
Zaključak : penzioner ima velike šanse da plaća najmanji porez u odnosu na zaposlenog i nezaposlenog.

@Branka Teofilovic,
1. i 2. To znači da frizeri paušalci moraju izdavati fiskalne račune, Kao i kozmetičari (paušalci) za usluge manikira, pedikira i depilacije. I pored toga, moraju svaki račun fizičkom licu zavesti u KPO.
3. Paušalci plaćaju doprinose za zdravstveno osiguranje ako nisu zaposleni po drugom osnovu ili nisu penzioneri. Imaju zdravstvenu karticu preko svoje firme. To je i osnov za prijavu na zdravstveno osiguranje i nezaposlenog supruga i dece.

@Marijana,
Moguće je kao preduzetnik paušalac primati uplate na lični Paypal i Payoneer nalog.
Preduzetnik je prema zakonu o privrednim društvima fizičko lice koje obavlja delatnost u svrhu ostvarivanja prihoda.

Po našem mišljenju, način uplate i izbor tekućeg računa na koji će se fizičkom licu uplatiti se nigde u zakonima ne pominje kao ograničenje. Može vam biti plaćeno kešom, čekovima, preko bankovnog računa, bonovima, na Paypal račun ili
bilo kojim drugim novčanim ekvivalentom.

Ono što jeste preduslov, jeste da paušalac izda račun za svoje usluge i da zavede račun u knjigu KPO.
Ako paušalac ne bi izdao račun, onda bi se ovaj priliv novca smatrao ličnim primanjem fizičkog lica, što bi imalo drugačiji poreski tretman.

@Branka,
Nema šta, nove uredbe nema i vi ste potpuno u pravu. Znamo za uredbu, ali nismo obratili pažnju na sve delatnosti u njoj.
Na osnovu pomenute uredbe, šifra 96.02 nedvosmisleno nema obavezu evidentiranja prometa preko fiskalne kase.
Ispravićemo primer i izvinjavamo se na pogrešnoj informaciji.

@Natasa Popovic,
Neće joj poreska uprava omogućiti da bude paušalac, ako je osnovna šifra delatnosti vezana za usluge reklamiranja i marketinga.
Van toga, poslodavci daju ovaj predlog da bi uštedeli na porezu i doprinosima (u slučaju većih iznosa zarada) i da bi imali mogućnost da lakše raskinu poslovni odnos (jer ćerka ne potpisuje ugovor o radu kojim poslodavci imaju veće obaveze).
Dakle, ovo je zgodnije poslodavcima, a prednost koju može imati ćerka (ne mora da znači) je da će na ovaj način dobiti više novca nego da je na ugovoru o radu.

@Katja,
1. Obratite se poreskoj upravi na vašoj opštini, i to jedinici lokalne samouprave.
Paušalac ne ulazi u radni odnos u svojoj firmi. On se otvaranjem firme smatra "samozaposlen". Staž vam se računa otvaranjem paušalne firme. Time što mesečno plaćate paušalni iznos doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje kao preduzetnik paušalac, ide vam staž (pored staža u firmi, koji se ne sabira u smislu meseci, ali se sabira u smislu obračuna buduće penzije).
Pošto vam prestaje radni odnos, plaćaćete još i doprinos za zdravstveno osiguranje kao i doprinos za osiguranje od nezaposlenosti. Ali tek kad dobijete novo rešenje poreske uprave u paušalnom iznosu poreza i ova 3 doprinosa (do sad ste plaćali porez i samo jedan doprinos - PIO).
2. Odjavu treba da odnesete na uvid u poresku upravu, kao dokaz na osnovu čega se pravi novo rešenje o paušalnom plaćanju poreza i doprinosa. U APR-u nemate nikakvu obavezu. Nijedan podatak vezan za APR se nije promenio.
3. Još jednom: vi se ne prijavljujete na svoju firmu da radite. Vi ste preduzetnik, dakle pripadate fondu samostalnih delatnosti. Samostalna delatnost označava da samostalno delate, a to znači i da samostalno isplaćujete porez i doprinose, a ne vaš poslodavac. Stoga nema bojazni o prekidu u radnom stažu niti retroaktivnog perioda prijave.
Slikovito: do sad ste "radili" na dva radna mesta, a od sada ćete samo na jednom.
4. Sve i da ste imali prekid između jednog radnog mesta i drugog radnog mesta (ali kod drugog poslodavca), dani kad niste bili zaposleni ne bi se uzimali u prosek za otvaranje bolovanja. ali to ne bismo nazvali komplikacijom, nego je zakonska odredba takva (objasnićemo kasnije u odgovoru). Zakonom je predviđeno je da se naknada za vreme porodiljskog odsustva utvrđuje na osnovu zbira mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi za poslednjih 18 meseci pre otpočinjanja odsustva sa rada. Međutim, u vašem slučaju, prekida nema, jer samo nastavljate da budete preduzetnik.
Možete otvoriti trudničko bolovanje nevezano od prekida radnog odnosa kod tekućeg vašeg poslodavca. Dakle, ne mora da prođe neki period vezano za prethodni staž.
Jedina obeshrabrujuća okolnost je vezana za zakonski nov način obračuna porodiljskog bolovanja: naime, propisano je da se mesečna osnovica naknade dobija deljenjem zbira mesečnih osnovica na koje su plaćeni doprinosi u poslednjih 18 meseci pre otvaranja trudničkog tj.porodiljskog odsustva sa 18.
Slikovito (pojednostavljeno): zbir prethodnih plata u 18 meseci podeljeno sa 18.
Znači, poželjno je da ste imali staž u prethodnih 18 meseci, jer ako niste, opet se zbir za mesece koji jeste imali staž deli sa 18, a ne sa brojem meseci za koje ste imali staž.
5. Nije do kraja postavljeno pitanje, očekujemo ga :) !

Hvala na brzom i kvalitetnom odgovoru!
Sve ste razjasnili tako da pitanje broj pet i ne zatheva dodatno objasnjenje! :)

Srdacan pozdrav!

@Zoja310,
Šifra delatnosti 82.11 su Kombinovane kancelarijsko-administrativne usluge.
Ovo obuhvata svakodnevne kancelarijsko-administrativne usluge kao što su primanje pošte, finansijsko planiranje, fakturisanje i čuvanje dokumenata, dostavljanje i logistika za druge, za naknadu.
Ovo po našem mišljenju nisu knjigovodstveni i revizorski poslovi koji se pominju u članu 40 Zakona o porezu na dohodak građana kao ograničenje za paušalnu delatnost.
Znači, po našem mišljenju, možete da budete paušalac.

Poštovani,

Hvala Vam mnogo na brzom odgovoru.

@Nova68,

Porez na prihod od samostalne delatnosti je 10%.
Napomena: PPDG obrazac se popunjava elektronski na portalu ePorezi.

@Nikic Slavisa,
Ako posla imate preko 500 EUR mesečno, otvorite paušalnu preduzetničku radnju. Ako imate manje, otvorite preduzetničku radnju - opciju sa samooporezivanjem.

@Snežana Lekić Rašović,

Bez obzira što niste dobili rešenje za paušalni porez, preporuka je da do 30. novembra pošaljete zahtev za paušalnim oporezivanjem. Iz našeg iskustva, neke poreske uprave to ne traže, ali po zakonu, trebalo bi da pošaljete zahtev.

@Brana,

Ukratko: da.
Malo duže objašnjenje: Kad je preduzetnik u mirovanju, ne može da pruža usluge i da trguje, ali može da prima uplate za ranije pružene usluge i isporučenu robu. Banka ne ograničava preduzetnika da tokom stanja mirovanja raspolaže novcem na svom računu. Ali je zato preduzetnik dužan da obavesti banku da je u mirovanju, tako što će da dostavi u svojoj matičnoj filijali rešenje iz APR-a da je pravno rečeno "preduzetnik u prekidu obavljanja delatnosti" tj. da miruje.

@Katja,
Ne možete pod vašim imenom da osnivate više od jednog preduzetnika. Možete da osnujete d.o.o. u kojem ćete biti osnivač (član društva) i to može biti pod drugom šifrom delatnosti. U zavisnosti gde ćete biti zaposleni (da li u d.o.o. ili samozaposleni kao preduzetnik) obračunavaju se drugačiji doprinosi na oba mesta.
Postupak otvaranja d.o.o. možete pročitati i na sajtu APR-a, a možete doći i kod nas na sastanak.

@Slavica,
Ako biste pružali usluge programiranja fizičkim licima (što nije uobičajeno, moramo da priznamo, nismo nešto slično imali u iskustvu), morali biste da evidentirate promet preko fiskalne kase.

@Jovan,

Po našem mišljenju, može. Naravno, ako je ispunio ostale zakonske preduslove (nije u sistemu PDV, nema promet preko 6 miliona, u taj biznis ne ulažu druga lica). Jedan od izuzetaka koji je zakonski naveden je da delatnost ne bude trgovina, odnosno hotel ili restoran.
Međutim, u domu za stare se ne trguje, niti se dom za stare smatra hotelskom ili ugostiteljskom delatnošću, jer je za dom za stara lica propisana posebna šifra delatnosti 87.10 Delatnost smeštajnih ustanova sa medicinskom negom, za razliku od šifre 55.10 Hoteli i sličan smeštaj.

@Jelena Maksic,
Godišnji promet od 6 000 000 dinara vezan je za kalendarsku godinu.
Međutim, promet od 8 000 000 dinara vezan je za uzastopnih 12 meseci i u tom slučaju paušalac po sili zakona prestaje biti paušalac, jer ulazi u sistem PDV-a, a paušalci ne mogu biti u sistemu PDV-a.

@Gordana,
U KPO se unose i računi za usluge fizičkim licima i taj iznos se mora uplatiti kao pazar u banci.
Komunalnu taksu za isticanje firme plaćate samo na osnovu odredaba lokalne samouprave, ako imate istaknutu neku reklamu ili ime firme u lokalu. Ako imate sedište firme u stanu nemate obavezu da plaćate komunalnu taksu.
Nisu svi pravni subjekti obavezni da istaknu radno vreme, ali, po našem mišljenju, obavezni ste da istaknete naziv firme i radno vreme, obzirom da ste naveli da pružate usluge fizičkim licima. Ovo je uređeno zakonom o trgovini i ponekada posebnim odredbama lokalne samouprave.

@Goran,

Obaveze paušalnog preduzetnika su skromne i pretpostavka je da može sam sve da uradi.
Međutim, ako paušalni preduzetnik zaposli druge radnike ili ima nekakve druge prihode koji usleđuju obračun drugih vrsta poreza, za to se preporučuje da angažuje knjigovođu.

@Mima,
Ne postoji propis koji propisuje da li će KPO da se popunjava u dinarima ili u evrima. Ipak, ako imate i dinare i evre, zbog sabiranja prometa (dokazivanja koji je iznos na kraju godine, tj. da li je prešao 6 miliona dinara), preporučujemo da se popunjava u dinarima. Ovo znači, za promet ka inostranstvu, unosi se po srednjem kursu NBS na dan izdavanja fakture.
Moguće je KPO knjigu voditi i na pergamentu, i na papirusu i na toalet papiru, i u ekselu i u editabilnom pdf-u i u noutpedu. Nijedan propis ne govori da se knjige moraju voditi na papiru, kao i da se svake godine mora uzimati nova KPO. Ipak, zbog preglednosti, ako ste već kupili KPO u knjižari, sugestija je da svake godine bar počnete evideniju na novom listu KPO knjige, kako bi ste jednostavnije pratilo šta je promet za tekuću godinu.

@Tijana Miljkovic,
Ako ste na APR prijavi označili da želite da budete paušalno oporezovani, to bi trebalo da bude dovoljno. Sa druge strane, poznato nam je iz prakse da poreska uprava nekad previdi obeležja iz APR prijave, pa je dobro što ste podneli zahtev poreskoj upravi (iako po nama to ne biste trebali da radite, jer je to posao poreske uprave).
Poznato nam je i da rešenja o paušalnom oporezivanju kasne i savet je da svratite do poreske uprave i da ih pitate šta se sa predmetom dešava. Imajte i razumevanja, i tih službenika nekad nema dovoljno a administracija je i dalje preobimna, pa možda jednostavno nisu postigli.
Za KPO je propisano jednim pravilnikom da treba da ga overite u poreskoj upravi i to pre početka knjiženja.
Za posao vođenja poslovnih knjiga ne postoje zakonom propisane kvalifikacije (stečeni sertifikati), tako da možete i sami da ih vodite. Ipak, preporuka je ako nemate iskustva, da neki knjigovođa bar kontroliše knjiženja i pomogne pri predaji završnih bilansa.

@Nenad Vojinović,

Kao paušalac ne možete da se bavite trgovinom, ni na veliko ni na malo. Možete da prodajete isključivo sopstvene proizvode, koje ste sami proizveli. Dakle, kupite materijale, napravite svoj proizvod i prodajete ga.
Kao paušalac ne morate da vodite poslovne knjige, samim tim ne morate da imate "ulaz-izlaz".

@Dejan Jovicic,
6 miliona se gleda od 01.01. do 31.12.
U primeru koji ste naveli, ne ulazite u probleme. Ali ako u roku od bilo kojih 12 uzastopnih meseci pređete 8 miliona prometa, onda po sili zakona ulazite u sistem PDV-a, a u tom slučaju ne možete biti paušalac.

@Slobodan Katić,
Prelazak na dvojno knjigovodstvo u vašem slučaju ne bi smeo da značajno uveća cenu usluge, ali će je sigurno uvećati, što zavisi od ponude vašeg knjigovođe.
Eliminisanje trgovačke robe vas ne oslobađa prometa preko fiskalne kase za usluge koje vršite (čak i kad ste paušalac).
Fiskalna kasa je obavezna u svim oblicima preduzetnika, ako usluge vršite fizičkim licima, sem 30ak šifara delatnosti koje su navedene u jednoj posebnoj Uredbi, u koju popravka bicikala ne spada. Znači, fiskalna kasa mora pa mora.
Paušalac po nama nije dobro rešenje, jer će vam paušal teći cele godine, a samooporezivanje kad ništa ne radite tako reći nemate ništa ni da platite.
Dakle, na pregovore sa knjigovođom, ili na promenu. Ako vam je samo cena važna, pokušajte da nađete knjigovođu van Zemuna (recimo iz neke opštine sa juga Srbije), pa da dokumentaciju šaljete skeniranu. Cene su po unutrašnjosti značajno niže nego u Zemunu i ostatku Beograda.

@Jasmina Babic,

Po našem mišljenju, ne treba da podnosite zahtev kod nove poreske uprave. Međutim, ukazujemo na to da se mišljenja i stavovi po nekim pitanjima od poreske do poreske razlikuju, pa vam preporučujemo da ipak to pitate poreskog službenika u lokalnoj samoupravi nove opštine.

Anonymous,

1. Treba da šaljete prijavu i za tekuću i za narednu godinu. U praksi, neke poreske uprave ne insistiraju da se do 30.11. odlučite da ponovo budete paušalac u narednoj godini, ali po zakonu bi to trebalo raditi svake godine.
Vrednost priliva ne utiče na procenu osnovice. Nikakav prosek vaših primanja ne utiče na određivanje proseka. Utiču neki drugi kriterijumi koji su propisani zakonom.

2. Možete kao paušalac da koristite Paypal od vas kao fizičkog lica za prijem uplata od klijenata, međutim i ta primanja (vas kao freelancera) su oporeziva u skladu sa zakonom. To što je praksa da retko ko plaća porez kao freelancer fizičko lice je pitanje dokle će država tolerisati. Savet: Ako već koristite Paypal, vežite ga i za račun paušalca. To se smatraju prilivima preduzetnika, za koji ste dužni izdavati račun i nije oporeziv ni po kojem zakonu kao pojedinačni priliv.

3. Kratak odgovor: ovo ne može.
Duži odgovor (uz pretpostavke koje navodimo): Drugi paušalac koliko shvatamo neće biti zaposlen, nego će samo raditi za vas. Ako je tako, onda će on izdati račun, u dinarima (po protivvrednosti valute, verovatno evra, po nekom dogovorenom kursu). Ovo se smatra domaćim prometom i ne važe klauzule Zakona o deviznom poslovanju. Stoga, ne smete ga isplaćivati sa svojeg deviznog paušalnog računa, nego morate da konvertujete devize u dinare (ako nemate dinara na svom dinarskom računu) i da dinarima platite račun kolege freelancera.
Ako je pak pretpostavka da će drugi freelancer biti zaposlen, onda on ne izdaje račun, nego vi njemu isplaćujete zaradu, uz pune poreze i doprinose na dogovoreni neto iznos (što je još oko 65%). Pretpostavljamo da na ovo niste pomišljali.

@Boba,
Proizvodnja sarmi bi mogla da se registruje kao paušal, ako se prodaju isključivo sarme. Ne sme se registrovati kao ugostiteljska delatnost, nego samo kao proizvodnja ostalih prehrambenih proizvoda. Dalje, izuzetno, ako se prodaja sarmi organizuje u kiosku ili prikolici (pokretnom ili montažnom objektu), morate izričito zahtevati da zbog te okolnosti budete paušalno oporezovani i to je zakonom dozvoljeno.
To što je proizvodnja odvojena od prodaje ne utiče na mogućnost da budete paušalac. Bitno je da se prodaju isključivo sopstveni proizvodi, te da se ništa ne preprodaje, jer trgovina kao delatnost ne sme biti paušalno oporezovana.
Pošto imate periodičnu aktivnost, možete nakon proteka zimskog perioda prebaciti preduzetničku paušalnu radnju u mirovanje.
Međutim, sa ovako malim prometom i periodičnim, po nama je bolje da budete samooporezovani preduzetnik. Dok radite, zarađujete, i biće para i za porez i doprinose, a kad ne radite, nema ni prometa, a nema ni poreza ni doprinosa.
Ako mislite da ćete da imate zaradu (ne promet, nego zaradu) mesečno preko 400 EUR (mislimo na zaradu bez poreza), onda budite paušalno oporezovani.

Gensoft011,
Evo gde možete da pronađete informaciju ;)
Dakle, PPDG-1R za 2019. godinu se podnosi samo ako imate neke promene u odnosu na prethodnu godinu.
Tačno je da je jedini način za podnošenje PPDG-1R elektronski, ali vi ne treba ništa da podnosite.
Ne morate da podnosite ovu prijavu, ali biste morali da dokazujete poreskoj upravi da i dalje imate uslova da ostanete paušalac.
To se radi tako što se podnese zahtev za paušalno oporezivanje do 30. novembra za sledeću godinu.
Međutim, u praksi, znamo da neke poreske uprave ne insistiraju na ovom zahtevu, i ostajete paušalac i bez predaje tog zahteva. Na ovo konkretno pitanje odgovor možete dobiti jedino od svog poreskog službenika u lokalnoj samoupravi.

@Boba,
Kad zatvorite radnju, nemate obavezu da plaćate paušal (zato i zatvarate radnju).
Možete promeniti šifru delatnosti i praviti torte i kolače. Šifra delatnosti se upisuje samo za pretežnu delatnost, i ne mora da znači da preduzetnik ne može da se bavi srodnim delatnostima, sve dok te delatnosti nisu zabranjene za paušalce nekim zakonom. Dakle, po našem mišljenju, nema smetnji da se bavite proizvodnjom torti i kolača i bez promene šifre delatnosti.
Ali recimo, preprodajom kolača ne biste mogli da se bavite, jer je to trgovina, a paušalci ne smeju da se bave trgovinom.

Poštovanje,
Šifra delatnosti 7420 Fotografske usluge, oslobođena je od upotrebe fiskalne kase, nezavisno od toga gde fotografije kreirate : na terenu ili u studiju. Ova šifra delatnosti može da bude i paušalno oporezovana, nema smetnji ili zakonskih ograničenja, samo u vaš biznis ne smeju da ulažu druga lica.
Međutim, ovo ne znači da ne treba da izdajete kao paušalac običan račun (ne fiskalni, nego ovaj "papirni"). Kao paušalac, za svaku uslugu fizičkom licu morate da izdate račun i da ga zavedete u KPO. O ovome smo više pisali upravo u ovom članku.

@Milos Bjelica,

1. Ne važi isti uslov po našem mišljenju. Zato što je 6M kao granica određeno zakonom o Porezu na dohodak građana, a 8M određeno drugim Zakonom, tj. Zakonom o PDV. Dakle, 6M je za bilo kakav promet (i u zemlji i u inostranstvu) a 8M je samo za promet koji se ne smatra pruženim u inostranstvu.
2. Prelazak u PDV, a ne prelazak u knjigaše, nastaje sa prvom uplatom kada ukupni iznos prometa u skladu sa Zakonom o PDV u poslednjih 12 meseci pređe 8M. Ako ste mislili na prelazak u knjigaše, on je vezan za promet veći od 6M u kalendarskoj godini, koji se evidentira u KPO, a poreska uprava kao dokaz traži i promet sa tekućeg računa koji će biti preko 6M. Ovo je dakle okidač za prelazak. Međutim, formalni prelazak iz paušalca u knjigaša se dešava u poreskim upravama samo dva puta godišnje. U julu i u decembru. Ako ste npr. prešli u knjigaša u avgustu, bićete paušalac do kraja decembra, jer poreske uprave tako usklađuju svoje poreske kartice.
3. Možete predati zahtev 1. septembra, ali će ga poreska uprava verovatno ignorisati. Suština je da se vi odbranite da ste paušalac što kasnije u kalendarskoj godini, pa je iz praktičnih razloga umesto 31.decembar određen rok 30. novembar.

@Blue,
Poreska uprava po našem mišljenju nije dobro razumela smisao vaše delatnosti. Ako prodajete isključivo sopstvene proizvode, onda možete biti paušalno oporezovani. Prodaja isključivo sopstvenih proizvoda nije trgovina (niste kupili, pa preprodajete, nego ste napravili proizvod, i to još unikat (!), pa ga prodajete). Ovo tvrdi i Zakon o porezu na dohodak građana, član 40,, koji citiramo:
"...Pravo na paušalno oporezivanje saglasno st. 1. do 3. ovog člana može da ostvari obveznik koji vrši proizvodnju i prodaju isključivo sopstvenih proizvoda u okviru obavljanja delatnosti..."

U skladu sa tim, smatramo da možete da imate preduzetničku radnju, registrovanu na šifru delatnosti 90.03 UMETNIČKO STVARALAŠTVO koja će biti paušalno oporezovana. Stoga, akcije sa autorskim ugovorom nema smisla razmatrati dalje.

@Ana Perišić,
Pošto se cvećare uglavnom bave trgovinom, onda ne može biti paušalno oporezovana delatnost.
Po nama, ako planirate zaradu (a ne promet) preko 100 000 dinara mesečno, onda kao preduzetnik sa isplatom lične zarade, inače, bolje je kao preduzetnik sa samooporezivanjem. Dakle, proverite pažljivo kolike su vam marže tj. da li planirate da prodajete toliko cveća, da sa postojećim maržama dođete do 100 000 dinara zarade mesečno.

@Marina Jelić,

Shodno članu 40 Zakona o porezu na dohodak građana, pravo na paušalno oporezivanje ne može se priznati obvezniku koji obavlja delatnost iz oblasti: računovodstvenih, knjigovodstvenih i revizorskih poslova, poslova poreskog savetovanja, REKLAMIRANJA i istraživanja tržišta.
Na visinu poreza ne utiče samo šifra delatnosti nego još 6 drugih kriterijuma, ali o primeni procenata koji su propisani tim kriterijumima odlučuje samo poreski službenik koji obrađuje vaš zahtev za paušalno oporezivanje. U praksi, neka slična delatnost, recimo 7220 (Konsultantske aktivnosti u vezi sa upravljanjem) bila bi između 18 000 i 35 000 dinara, u slučaju paušalca iz radnog odnosa, koji nema ostalih zaposlenih.

@Vlatko,

1. Ne plaćate nikakav više porez sem paušalnog poreza koje propiše poreska uprava
2. Ostatak od 4.7M dinara možete da podižete bez ikakvog pravdanja. Kod paušalnog oporezivanja, taj novac ne podleže nikakvom više dodatnom porezu (za razliku od d.o.o., gde se takvo podizanje novca smatra podizanjem dobiti i oporezivo je).
3. Da, tim novcem raspolažete potpuno slobodno i prema sopstvenom nahođenju.
4. Ne, tih 4.7M ne smatra se ličnom zaradom i ne ulazi u osnovicu za porez na dohodak iznad 2.3 Miliona. U tu osnovicu ulazi vaša neto zarada + godišnja osnovica za porez i doprinose koju ste dobili po rešenju poreske uprave o paušalnom oporezivanju, a ta 2 zbira ne prelaze ni blizu pomenutih 2.3M.
5. U toku 2019. godine, dvojno knjigovodstvo će biti obavezno preduzetnicima koji nisu paušalno oporezovani. Paušalci ostaju paušalno oporezovani, što znači da ne vode poslovne knjige, pa samim tim ni dvojno knjigovodstvo, tako da za njih to ne važi.

@Ivan,
počev od 01.10.2018. pa do 31.12.2020. možete dobiti podsticaje za samozapošljavanje , ako otovrite preduzetničku radnju sa isplatom lične zarade ili d.o.o. Najvažnije karakteristike ovih olakšica su:

1. porez na zaradu i doprinose ne plaća ni vlasnik niti čak devet njegovih zaposlenih
2. zaposleni moraju biti ili svršeni srednjoškolci, ili svršeni studenti ili osobe koje su duže od šest meseci "na birou". Kad kažemo "svršeni", smatra se da su svoju poslednju školu završili najkasnije u prethodnih 12 meseci.

Otprilike, kad se sračuna, oko 250 hiljada dinara godišnje može da iznosi ušteda po jednom zaposlenom odnosno za vlasnika.

Ipak, loša strana je što ova olakšica podrazumeva da niste osigurani zdravstveno niti socijalno, tj. staž vam ne teče.

@Jasmina Babić,

Ovo je na žalost pitanje kod kojeg ne možemo mnogo da pomognemo, ali evo pokušaćemo nešto. Razumljiv je potez da ste se nadali manjoj osnovici na Petrovcu na Mlavi, ali evo našeg objašnjenja:
Pri određivanju osnovice za porez i doprinose, postoji nekoliko kriterijuma koji su određeni opsegom od minus neki broj procenata do plus neki broj procenata u odnosu na početnu osnovicu. Poreski službenik odlučuje na osnovu javno neobjavljenih kriterijuma (čitajte "šacovanja" i upoređivanja sa sličnim rešenjima) koliko da se odredi koji će biti taj procenat. U neku ruku, vi se u milosti i nemilosti poreskog službenika koji odlučuje o vašem rešenju.
Naša pretpostavka je da je poreska uprava prozrela vašu nameru da umanjite poresku osnovicu, a samim tim i dažbine prema državi, i da je iskoristila pravo da možda promeni neke procente, a da to bude sve u skladu sa metodologijom određivanja procenata i zakonskim propisima.
S tim u vezi, samo da potvrdimo: vi svakako imate pravo da se žalite, ali o osnovanosti te žalbe treba da se posavetujete sa nekim pravnikom. Ako hoćete možemo vam i mi preporučiti neke sa kojima smo po ovom pitanju sarađivali.

@Magazin Dragana,

Šifra delatnosti 31.01 je Proizvodnja nameštaja za poslovne i prodajne prostore.
Ta šifra nije navedena po trenutno važećim propisima da je oslobođena od evidentiranja prometa preko fiskalne kase.
Drugim rečima, vaš brat mora da ima fiskalnu kasu i da svaki pojedinačni promet evidentira preko fiskalne kase.
Jedini način da takav promet ne evidentira preko fiskalne kase bi bilo ako bi se bavio prodajom preko interneta:
-napravi internet sajt,
-omogući da kupci poruče preko internet sajta,
-a brat robu isporučuje dostavom preko kurirske službe.
Takav promet spada pod šifru delatnosti 47.91 - Trgovina na malo posredstvom pošte ili interneta i oslobođen je evidentiranja prometa preko fiskalne kase.

@Ivana,

Ako ovih dana podnesete zahtev za otvaranje paušalne agencije u APR-u ćete dobiti rešenje o registraciji sigurno do kraja godine, jer je rok za donošenje rešenja od strane APR-a 5 radnih dana.
Međutim, APR prosledđuje to rešenje poreskoj upravi, a poreska uprava ima rok od 30 dana da vam izda rešenje o iznosu paušalnog poreza i doprinosa.
Međutim od međutim, to vas ne sprečava da odmah nakon dobijanja rešenja od strane APR-a (osnivanja paušalne agencije) krenete da izdajete račune, dakle, tokom ove poslovne godine.
Visina prometa ne utiče na izmenu rešenja o plaćanju poreza za narednu godinu, jer nije navedena kao jedan od kriterijuma za određivanje paušalnog poreza po sadašnjim propisima.
U pravu ste, 30.11.2018. jeste rok za obnovu zahteva i to se odnosi na one paušalne agencije koje su registrovane pre tog datuma. U praksi čak dobijamo i informacije od nekih poreskih službi da nije neophodno uraditi to produženje paušalnog statusa.

@Ivan,
kad biste otvorili preduzetničku radnju sa isplatom lične zarade, porez i doprinose biste plaćali kao za svaku platu: oko 65% od neto iznosa.
Postoji povlastica za novoosnovane preduzetnike sa isplatom lične zarade od 31.10.2018. do 31.12.2020. godine ako se samozaposle.
Uslovi su da su u prethodnih 12 meseci završili neku školu (srednju, višu, fakultet) ili da su 6 mesecni prijavljeni na birou.
U tom slučaju 12 meseci od osnivanja ne plaćaju ni porez ni doprinose na zarade, i to je dobra strana ove olakšice.
Ali ne teče im staž i nemaju ni socijalno ni zdravstveno osiguranje. Ovo su loše strane olakšice.

Poštovani,

15.Nov.2018 godine sam osnovao preduzetničku radnju i dobio rešenje o paušalnom oporezivanju. Interesuje me da li se limit od 6 miliona deli prema broju dana tako da do kraja 2018 smem da ima promet od 750 hiljada ili se ovih 6mil odnosi na period od 365 dana.
Naime kako sam pre otpočinjanja poslovanja određenoj doo firmi pruziio usluge u visini od 2 miliona, želeo bih da te usluge naplatim.
Fakture na izvršene usluge u visini od 2 miliona bi izdao u 2018 pri čemu bi uplate po tim fakturama ravnomerno bile vršene u 2019.
Da li na ovaj način gubim pravo na paušalno oporezivanje u 2019 god.
Ukupne uplate na račun u 2018 godini bi bile oko 300 hiljada i 2019 oko 4 miliona.

S poštovanjem,

Stojan Tomić

@Stojan Tomic,
Limit od 6 miliona se NE DELI na broj dana. Do kraja 2018. godine možete da imate promet od 6 miliona dinara. Promet od 6 miliona kao limit se ne odnosi ni na narednih 365 dana nego na kalendarsku godinu.
Shodno rečenom, fakturisanjem usluga u iznosu od 2 miliona dinara ne gubite pravo na paušalno oporezivanje tokom 2019. godine.
Takođe, shodno rečenom, uplate od 300 hiljada dinara u 2018. godini i 4 miliona dinara tokom 2019. godine ne prelaze limit od 6 miliona (svaka godina se gleda posebno). Inače, nije ni važno koliko je uplata bilo, važno je koliko ste ukupno računa izdali tokom kalendarske godine.

@Ivan,
Povlastica se odnosi na isplatu zarade.
Možete da konkurišete za novčanu pomoć države ako ispunjavate uslove za odgovarajuću vrstu pomoći.

@Bane,
1. Stavite do 31.12.2018. godine
2. Obavezno je. Zato se i zove planirani promet, to je ono što planiramo, ali niko ne zna da li ćemo baš toliko i da ostvarimo. Polje je više predviđeno zbog mogućnosti prekoračenja 6 miliona dinara u kalendarskoj godini.
3. Prilozi nisu obavezni.

@Aleksandra,
Upravo tako. Ako u uzastopnih 12 meseci promet pređe 8 miliona dinara, pravno lice prelazi po sili zakona u sistem PDV-a.
Ovo važi za svakih 12 uzastopnih meseci. Dakle, time što biste u martu izbegli PDV i imali od marta 2018. do marta 2019. godine manje od 8 miliona dinara, i onda u aprilu fakturišete toliko da je od aprila 2018. do aprila 2019. godine promet preko 8 miliona dinara, opet po sili zakona ulazite u sistem PDV-a.

@Jelena,
Možete da odete u poresku sa dokazima da ste ostali kvalifikovani za paušalno oporezivanje, ali vam ne garantujemo kakva će biti reakcija od strane poreskog službenika.
Sa druge strane, prema informacijama sa terena, neke poreske uprave ovo ni ne zahtevaju. Imali smo slučajeva kad paušalci nisu podnosili zahteve, ali su ostajali paušalci.
Međutim, da to jeste bila vaša obaveza, jeste.

@Milan Panic,

Može.
Nema smetnji, shodno trenutnim zakonskim propisima da 7022 ne bude paušalno oporezovana.

@Dejan Golubovic,

Možete da odjavite auto servis, pa da otvorite novu paušalnu radnju ako autoprevoznik, ali imaćete onda prekid, jer je to nova radnja.
Tačno, za delatnost auto prevoza nije potreban knjigovođa, tj. možete da budete paušalac.
Možete i da preregistrujete osnovnu delatnost na autoprevozničku. Međutim da biste postali paušalac, trebalo je do 30.11.2018. podneti dokaze za to (promet u 2018. godini manji od 6 Miliona dinara). Sada možete probati u poreskoj upravi da podnesete zahtev da budete paušalno oporezovani za 2019. godinu, pa da se nadamo da će vam se zahtev odobriti. Mi se bojimo da je to sad kasno, ali ništa vas ne sprečava da probate.

@Kristina Petrovic,
PIO doprinos paušalca ulazi u potpunosti u sumu za obračun penzije u budućnosti.

@Edina Fazlić,

Može, ukoliko prodaje samo svoje proizvode tj. samo i isključivo to što preradi i konzervira.
Međutim, ako se bavi trgovinom, tj. preprodaje i tuđe proizvode, onda ne može, jer se paušalci ne mogu baviti trgovinom.
Na primer: možete praviti svoje kobasice od svinjskog mesa koje ste kupili, ali ne možete kupiti tuđu kobasicu i prodavati je.

Takođe, podsećamo, ako prodajete fizičkim licima, morate imati fiskalnu kasu, bez obzira što ste paušalno oporezovani.

@Marija Babic,
Idemo redom:
1. Porezi i doprinosi se plaćaju na zaradu, ukoliko niste paušalac. Ako jeste paušalac, porezi i doprinosi se plaćaju na osnovu rešenja poreske uprave, paušalno.
2. Ako mislite za ograničenje oko paušalnog iznosa, gleda se ukupan promet u kalendarskoj godini, koji se evidentira u KPO knjizi i on mora biti niži od 6 miliona dinara.
3. Ako vršite uslugu pronalaženja novih kupaca, to se može smatrati istraživanjem tržišta, a ono nije dozvoljeno za paušalnu delatnost, dok ako biste se bavili delatnošću servisiranja postojećih kupaca (šta to tačno znači, morali bismo da imamo pojašnjenje?), ali generalno za servisne aktivnosti možete biti paušalac.
Za šifru delatnosti nismo sigurni (istraživanje tržišta je 73.20, reklamiranje proizvoda je 73.11, prodaja tuđih proizvoda je 46.1 a to su sve delatnosti koje nisu dozvoljene za paušalnu delatnost), ali ako u vašu delatnost ulažu druga lica onda sigurno ne možete biti paušalac. Šta se smatra ulaganjem od strane drugih lica, preporučujemo da konsultujete sa pravnikom. Uglavnom, vidimo moguća ograničenja, obzirom na navode čime će se baviti, plus na činjenicu da ste pod okriljem tj. zavisite od treće kompanije čije proizvode nudite.
4. Nemamo dovoljno informacija da bismo mogli da procenimo da li postoji bolje rešenje. Paušalac je najjednostavnije rešenje, ako je paušalna delatnost moguća, ali da li je to i najjeftinije rešenje, to ne možemo da znamo dok ne date informacije o planiranim mesečnim prihodima i troškovima.

@Marija Babić,
Po nama, 46.1 pripada sektoru G, i to podsektoru Trgovina na veliko, a ona nije dozvoljena za paušalnu delatnost, bez obzira što je to trgovina za tuđ račun.

@Violeta Mihajlovski,
Ako je delatnost fastfud u pokretnim objektima, onda ne možete biti paušalac, ali ne morate imati fiskalnu kasu.
Ne morate biti u sistemu PDV-a ako niste paušalac. Možete biti preduzetnik sa samooporezivanjem ili sa isplatom lične zarade (pročitajte sledeću blog temu) a da ne budete u sistemu PDV-a.
Pošto vam je promet od vašara do vašara, tj. od manifestacije do manifestacije, onda je najpametnije ba budete preduzetnik sa samooporezivanjem. Nisu neki stalni prihodi, ali zato dok ne radite, ne morate ništa mesečno da plaćate. Nezavisno, možete u nekoj mrtvoj sezoni da prebacite preduzetničku radnju u status mirovanja, pa tad ne morate ništa da plaćate od obaveza.

@Marija,
Ako ćete malo moći malo nećete moći da radite imamo 2 predloga:
1. Paušalac, u onim mesecima kad radite, a da stavite radnju u mirovanje u onim mesecima kad ne radite.
2. Preduzetnik sa samooporezivanjem. Jeste da će konačan porez i doprinosi biti 47%, na kraju godine ali ako ne postoji značajan promet, onda neće biti ni značajne zarade, a samim tim i porez od 47% neće biti značajna cifra.
Bonus predlog: ako je to baš nešto beznačajno, tek poneki odevni predmet, onda je bolje da razmislite da se pridružite nekom ko je već paušalac iz te oblasti.
Pa kad se posvetite tom biznisu, tako da ima zarade od bar 500 EUR mesečno, onda možete da postanete preduzetnik sa isplatom lične zarade. U našim tekstovima smo detaljno objašnjavali razlike između istih, pa vas pozivamo da pročitate i ostale blog postove na teme izbora pravnog angažovanja, pa ako imate dodatnih pitanja, postavite ih.

@Marina,
Imate zakonske obaveze da obračunate i isplatite
1. porez
2. doprinose na zaradu i iz zarade
3. neto platu

Delimično tačno. Tačno je da se u procesu određivanja paušalnog poreza za narednu godinu uzima kao jedan od kriterijuma broj zaposlenih kod paušalca i da se od početne osnovice za obračun poreza za svakog zaposlenog dodaje još 10%.
Ovo ne znači da se i porez povećava za 10%, ali u nekom slučaju može da bude i tako.

@Marko Radicevic,
Ukratko: 1. Da. 2. Nije potreban.
Duže objašnjenje:
1. Prema našem mišljenju, pošto prodajete sopstvene proizvode, možete da ih dajete radnjama i knjižarama da one za vas vrše uslugu prodaje (tj. da drže vašu robu komisiono), ukoliko se tako sa istima dogovorite.
2. Sa zakonske tačke gledišta, barkod nije neophodan za evidentiranje prometa, ali je praktično nužan, jer znate i sami, u radnjama i knjižarama ima jako puno artikala, pa bi se prodajom putem očitavanja barkoda ubrzao i automatizovao proces.

@Milica,

Ne bi trebalo da imate problema zbog agencije u Beogradu. Zdravstveno osiguranje se reguliše od države do države. Vi ćete ga plaćati i u Srbiji kao paušalac i u Austriji, jer ste zdravstveno osigurani i u Austriji.
Jedino, ako želite da se oslobodite zdravstvenog osiguranja morate se raspitati u Austriji da li i pod kojim uslovima se to može ostvariti.
Što se tiče plaćanja poreza, niko vas neće sprečiti da platite porez i u Srbiji kao paušalac i u Austriji po važećim zakonima Austrije. Međutim, ako želite da se oslobodite plaćanja poreza ili dela poreza, ovo je široka tema i zavisi od konkretne poreske situacije, jer su tu na snazi neki međunarodni bilateralni dogovori između dveju republika.

@Bojan B,
Delatnosti savetovanja tj. konsultantske usluge su na šifri 7022. Sa njom možete biti paušalno oporezovani.
Posredovanje u trgovini kao delatnost nije dozvoljena za paušalce, po našem mišljenju, zbog toga što ta delatnost spada u delatnosti trgovine na veliko i malo, a ona je po Zakonu o porezu na dohodak građana navedena kao delatnost koja ne može biti paušalno oporezovana.
Oblast finansijskog planiranja bi se pre mogla staviti pod 7022, jer ova delatnost 82.11 je više vezana za pomoćne kancelarijske delatnosti, a ne pružanje saveta i posredništva.
Dakle, neke delatnosti mogu biti paušalno oporezovane od onoga čime se želite baviti, a neke ne mogu. Stoga, može biti da je najbolje da ne budete paušalno oporezovani.

@Ivan Simovic,
izdajte taj jedan račun na 3 miliona. Možete odmah istog dana da zatvorite radnju. Kada zatvorite radnju prestaju obaveze za plaćanje poreza i doprinosa, ali te dažbine za tekući mesec morate da platite do 15. u narednom mesecu.
Npr. izdate račun 1. marta.
zatvorite radnju 2. marta.
Morate platiti sve poreze i doprinose zaključno sa 15. aprilom te godine. Možete i kasnije, ali država vam zaračunava kamatu.

Ista situacija je i sa stavljanjem radnje u mirovanje što se tiče poreza. Jedino, što ako jednog dana odmrznete radnju, morate da nastavite da plaćate porez i doprinose po rešenju poreske uprave kao i pre stavljanja u mirovanje.

@Marija,
To bi mogla biti šifra delatnosti:
72.20 Istraživanje i razvoj u društvenim i humanističkim naukama.
Paušalni iznos poreza je vrlo nezahvalno licitirati, ali okvirno, trebalo bi da bude između 18000 i 30000 mesečno, za područje opštine Novi Sad.

@Nemanja,
Ima nekoliko pitanja, pa odgovaramo redom:
1. Preduzetnik može da izdaje račune pre dobijanja rešenja Poreske uprave. Nema zakonskih smetnji za takvu radnju.

2. Što se tiče odbijanja zahteva za paušalno oporezivanje nakon isteka roka od 15 dana, nismo se sa tim slučajem susretali, pa ne možemo odgovoriti. Naši klijenti koje smo osnivali uvek naglase da žele da budu paušalno oporezovani, pa ih onda pri osnivanju tako i prijavimo, bez kašnjenja.

3. Po našem iskustvu, Poreska uprava izdaje rešenja često nakon 30 dana. Ranije (pre par godina) su postojala značajna kašnjenja, a sada su rokovi izdavanja rešenja značajno kraći.

@Dragoljub,
Ovde ima baš mnogo pitanja. Za detaljne odgovore pozivamo vas na konsultacije, koje nisu besplatne, tj. 3000 dinara po započetom satu.

Ukratko, možemo reći da je vaš knjigovođa u pravu. Trošite koliko hoćete para sa vašeg poslovnog tekućeg računa u bilo koje svrhe.

@Nikola Cvetkovic,
Kao paušalno oporezovani preduzetnik ne biste smeli da se bavite trgovinom. Ni na veliko ni na malo. Zakon o porezu na dohodak građana, član 40. Nigde se ne pominje odnos između prihoda, koji bi omogućio bavljenje delatnostima koje su naznačene kao one koje se ne mogu obavljati ukoliko ste paušalno oporezovani.

@Aleksandar Ilic,

Nije nam tačno jasno šta želite da ispravite. Ako želite da imate zdravstveno osiguranje, prijava na osiguranja se može rešiti odlaskom na šalter fonda za zdravstveno osiguranje, uz podnošenje odgovarajuće dokumentacije.

@Nadja,

Dovoljno je da otvorite paušalnu radnju i da prebacite biznis sa d.o.o. na tu radnju. Za ovo ne postoje nikakve zakonske smetnje.
D.o.o. možete i kasnije da likvidirate, što traje minimalno 120 dana.

@Milos Ristic,
Nije dovoljno precizno definisano da li je u pitanju ugostiteljska delatnost ili trgovinska delatnost, kao ni da li je trgovina na malo ili na veliko.

Postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase ako je trgovina na malo ili ugostiteljstvo, sem ako se prodaja vrši iz pokretnih kućica i objekata.

Imate olakšice za samozapošljavanje ako ste preko 6 meseci i više na evidenciji na zavodu za nezaposlena lica.
Predlažemo zbog malih prometa da budete d.o.o. ili preduzetnik sa samooporezivanjem. D.o.o. ako hoćete da budete oboje osnivači (suvlasnici), a preduzetnik sa samooporezivanjem ako želite da budete samo vi vlasnik. U oba slučaja, možete prijaviti suprugu u radni odnos, ali imajte u vidu da morate plaćati redovne mesečne doprinose. Obzirom na invalidnost supruge, moguće su olakšice i po tom osnovu.

@Nadja,

Iskreno, nismo sigurni da li biste imali niže mesečne dažbine kao paušalac nego sad, kao d.o.o.
Ovo zavisi i od dodatnih okolnosti, kao i vaših afiniteta u biznisu: šta vam je važnije: mogućnost skidanja gotovine ili davanje manje poreza državi.

Možete se obratiti svom knjigovođi za detalje, a i mi smo svakako na raspolaganju.

@Tanja Milunović,

Šifra delatnosti je 93.13 Delatnost fitnes klubova. Možete biti paušalno oporezovani, ali morate imati fiskalnu kasu, jer radite sa fizičkim licima.
Činjenica da je deo delatnosti slanje treninga klijentima iz inostranstva i to što oni plaćaju preko deviznog računa ne menja osnovnu šifru delatnosti. Menja samo činjenicu da se taj promet po našem mišljenju smatra trgovinom putem interneta, i da taj promet ne treba evidentirati preko fiskalne kase. Uslov je da napravite nekakav sajt na kojem može da se poruči taj proizvod "trening" namenjen stranim fizičkim licima.

@Goran R,
Dobro ste postupili, tj. u skladu sa zakonom što se tiče 2018. godine. Sad kao preduzetnik "mirujete". Shodno tome, ne treba da podnosite PPDG-1R za 2019. godinu. Ali, ako ponovo budete počeli delatnost ("odmrznete radnju"), moraćete da podnosite akontacionu poresku prijavu za godinu u kojoj počnete delatnost.

@Vladimir Filipović,

Okvirno, sve mesečne dažbine mogu biti između 150 i 500 evra. Za precizznije iznose, moramo imati preciznije informacije.
To što ćete biti preduzetnik će uticati na vašu penziju tako što će se nakon zatvaranja preduzetničke radnje, obračunati ponovo iznosi za socijalne doprinose i za toliko će vam se penzija korigovati.

@Dragoljub,

Moguć je paušal, ali poznajemo slučajeve gde su rešenja za automehaničarske radnje baš baš nepovoljne (oko 35 000 dinara mesečno).
Predlažemo da se malo raspitate na opštini na kojoj ste kolika rešenja imaju vaše kolege, jer na to ne možemo da utičemo mi, nego poreski službenici kad određuju rešenje za svaki konkretan slučaj.

Naš predlog je da budete preduzetnik sa isplatom lične zarade, ako se bavite popravkom nekih skupljih automobila, a ako ćete imati servis koji će tek poneku mušteriju imati, onda da budete preduzetnik sa samooporezivanjem.

@Saša,

Ako sin bude poseban pravni subjekt, Možete sklopiti ugovor između vas kao pravnog subjekta i njega kao pravnog subjekta da on radi u vašim prostorijama. Takav ugovor nije u nadležnosti inspekcije rada, jer sin nije zaposlen kod vas, nego je zaposlen u svojoj firmi, a mesto rada je vaša radnja.
Samo još da dodamo da podatak o razvijenosti opštine nema uticaja na ovu našu tvrdnju, jer rekosmo, nije nadležnost inspekcije rada.

@Marina Radisavljevic,

Prema našem mišljenju: prilikom podizanja novca sa poslovnog računa nije dužan da plaća ništa. A prilikom prenosa sa poslovnog računa na račun fizičkih lica u shvru prikupljanja i prodaje sekundarnih sirovina jeste dužan da obračuna i uplati porez na druge prihode, shodno članu 85 Zakona o porezu na dohodak građana.

@Mladen,

1. Orijentacioni mesečni troškovi za preduzetnčku radnju (iz radnog odnosa) sa paušalnim oporeziavanjem za šifru delatnosti 7022 u Zemunu bi bili oko 20000 - 28000 dinara. Van radnog odnosa još oko 20% više.

2. Prihodi u preduzetničkoj radnji ne ulaze ni u kakvu osnovicu. U osnovicu ulazi oporeziva dobit (uprošćeno rečeno "prihodi minus rashodi"). U slučaju paušalca, čak ni to se ne smatra oporezivom dobiti, nego godišnja osnovica za porez i doprinose iz rešenja poreske uprave o paušalnom porezu. Ta osnovica se može videti kao jedna od prvih cifara u rešenju.
Ostatak rečenice je tačan, ali malo neprecizan, pa dajemo upotpunjeno i precizno tumačenje ... dakle, takva vrsta iznosa: oporeziva dobit, sabira se sa NETO iznosom ličnog dohotka iz druge firme, i onda se može desiti da je ukupan iznos veći od Cca. 2.4 miliona dinara, u kom slučaju POSTOJI obaveza obračunavanja GODIŠNJEG poreza na dohodak građana.

@Viktorija,

Prvo da se i mi Vama zahvalimo na pohvalama :) Lepo je znati da nekom ovaj naš timski rad stvarno donosi korist.

Niste precizirali ko vam traži Tax. Number. Tax number imaju poreski obveznici, i u nekim stranim državama poreski obveznici su i fizička i pravna lica. Kod nas samo pravna lica dobijaju Tax Number, tj. PIB i samo ona fizička lica koja žele da se registruju u PDV.
Tačna je tvrdnja da preko 20 000 EUR (otprilike 2.4 miliona dinara) plaća se porez od 10%, uz izvesna ograničenja i umanjenja. Pitali ste da li je ovo legalno? Ovo je sasvim legalna opcija i uskladu sa svim propisima, a najpre sa Zakonom o porezu na dohodak građana.

Ipak, ako nameravate da budete preduzetnik, lepo ste napisali, paušalno bi vam bilo najisplativije s obzirom da je zarada sigurna a mesece kad nema uplate možete da stavite firmu u mirovanje.

U slučaju kad ste registrovani preduzetnik, dobićete PIB i onda popunjavate u polje Tax Number vaš PIB (a ne JMBG).

@Djordje Peric,

Na žalost, ne može. Ostvarenjem bilo kakvog drugog izvora prihoda, gubi se pravno na porodičnu penziju. Porodična penzija je socijalna kategorija. Dobija se na osnovu nekog osiguranog slučaja, a pod uslovima dok su okolnosti za taj slučaj zadovoljene. Gubitkom tih uslova, gubi se i pranvo na porodičnu penziju.

@Mikica Cukovic,
Idemo redom odgovore:
1. Moguce je da pausalac bude sa najbližom šifrom delatnosti PR uslugama, a to je 7021 ili 7022.
2. Moguće je da se registruje sedište u jednom gradu a da se obavlja delatnost u drugom mestu. Potrebno je da na mestu sedišta postoji neko ko bi mogao da čita poštu koja stiže za firmu.
3. Moguće je registrovati firmu, a naknadno prijaviti početak obavljanja delatnosti. Međutim, kad budete hteli da prijavite početak delatnosti, ponovo plaćate taksu APR-u. Pametnije je ni ne registrovati firmu, ako nemate posebnog razloga (npr. marketinškog ili strateškog).

@Jelena Ivanovic,

Nema zakonskih smetnji koje ograničavaju cenu usluge koje opisujete. Pre bismo rekli da postoje zakoni tržišta tj. ponude i potražnje, koji su opšti zakoni u svakoj ekonomiji, pa tako i u našoj državi :)

@Ana Ilic,
Ako ćete prvo da prekinete radni odnos, pa da osnivate firmu, onda pišete u APR prijavi u delu PIO fond da ste nezaposleni i da osnivate PR van radnog odnosa.

Ako ćete bar jedan dan da budete i zaposleni u postojećoj firmi i da podnesete APR prijavu za osnivanje PR (dok ste zaposleni), onda pišete da ste zaposleni i da osnivate firmu iz radnog odnosa.
Ali onda odmah po prekidanju radnog odnosa (makar i nakon tog jednog dana) obaveštavate PIO fond i poresku upravu o novoj okolnosti i onda imate dodatnu papirologiju.

@Igor,

7311 Delatnost reklamnih agencija, eventualno
7312 Medijsko predstavljanje

@Milomir Cukovic,

U PPDG 1R i PPDG 1S ne postoji opcija da se navede naknadno datum otpočinjanja delatnosti. Ovo je redak slučaj da neko hoće da prijavi naknadno početak obavljanja delatnosti i nismo sa istim imali iskustva. Logično nam je da se u slučaju registracije sa naknadnim početkom obavljanja delatnosti pomeraju i poreske obaveze, do datuma početka obavljanja delatnosti.
Ovo bi trebalo da bude predviđeno u zakonu o privrednim društvima, pa vas za dalje upućujemo na pravnika ili advokata.

@Petar Jovanovic,
Prema našem mišljenju, član 51 određuje da preduzetnici, pa i paušalci treba sva plaćanja da vrše preko tekućeg računa preko banke.
Nama je kritičniji termin pomenutog mišljenja Ministarstva finansija po kojem preduzetnik - paušalac slobodno raspolaže sredstvima sa tekućeg računa za potrebe poslovanja radnje i svoje lične potrebe.
Jedino razgraničenje bi bilo ovako: sve što se tiče poslovnih potreba- plaćati preko računa banke. Ovo po nama uključuje i plaćanje karticom, jer se kartične transakcije evidentiraju preko računa banke.
Sve što se tiče privatnih potreba preduzetnika paušalca - skidati (slobodno raspolagati) novac preko bankomata i plaćati gotovinom.
Jedno je prema našem mišljenju nedvosmisleno, paušalac nije dužan da račune koje plaća čuva kao poslovnu evidenciju.

@Aleksandra,
Moguće je registrovati bilo koju agenciju (preduzetnika kao privredni subjekat) iz radnog odnosa.
Reklamna agencija ne bi smelo da može da bude paušalac, shodno članu 40 Zakona o porezu na dohodak građana.

@Dragiša Dabović,

Ovo je pitanje za PIO fond. Sve i da može da se reši prijavom sa šifre 101 na drugu šifru preko CROSO platforme, u pitanju je vaša penzija, i toplo preporučujemo odlazak do PIO fonda.

@Darko J,
Ima dosta pitanja pa idemo redom:
1. Šifra delatnosti bi morala biti 52.29 Ostale prateće delatnosti u saobraćaju. Ovo što ste naveli je call centar, ali to nije vaša suštinska delatnost.
2. Može paušalno oporezivanje, ako u delatnost ne ulažu treća lica (npr. ta firma iz USA).
3. Na Novom Beogradu, paušal bi mogao biti oko 30 do 40 hiljada mesečno.
4. Sa firmom iz USA pravite Ugovor o poslovno tehničkoj saradnji između dva pravna lica: preduzetnik paušalac sa jedne strane (vaša firma) i USA kompanija sa druge strane.
5. Fakturisanje za banku nije baš precizno definisano... Ako ste mislili na to da li od lokacije kompanije u USA zavisi visina provizije banke za transakcije sa tom USA kompanijom, to je pitanje za svaku poslovnu banku ponaosob. Tražite im cenovnik i pitajte konkretno šta vas interesuje. Po našim saznanjima, iznos provizije banke na ove transakcije ne zavisi od lokacije u okviru iste države, ali može zavisiti od države do države (naročito ako je transakcija sa zemljama poreskog raja).

@Andrej Stojsin,
I po našem mišljenju, trebalo bi da ta delatnost bude svrstana u prvu grupu, obzirom da se nigde više ne pominje reč drvo u Uredbi.
Pri izvozu ne bi trebalo da imate probleme, jer bez obzira što vam je pretežna delatnost proizvodnja ukrasnih i upotrebnih predmete od drveta, nije zabranjeno da kreirate i proizvode i od kalaja, ni od olova ni od čelika ako želite, dokle god nije potrebna posebna dozvola za promet tih vrsta dobara. Ovo bi možda bilo problem da se bavite prometom i proizvodnjom npr. nekih goriva, oružja, lekova itd. za šta trebaju posebne dozvole.

@Mikan Palidrvce,
U pravu ste. Na terenu, po filijalama poreskih uprava dobijamo različita mišljenja, ali to nije ništa novo za našu struku. Naša preporuka je svakako da naši klijenti odaberu opciju koja nam se čini sigurnija, a ovde je sigurnije opredeliti se za paušalno oporezivanje svake godine, jer je za sada tako propisano zakonom, iako, uistinu, imamo usmena uveravanja od nekih poreskih službenika, da to nije potrebno raditi svake godine, sem ako se izmene uslovi poslovanja.

@Željko V.,
Hvala i vama na ugodnom komentaru ! :)
Što se tiče preduzetničke radnje, evo odgovora redom:
1. Šifra delatnosti bi se mogla naći u šifaniku delatnosti, ima ih više na internetu. Naša pretpostavka je 4321 Postavljanje električnih instalacija.
2. Kako sad stoje stvari sa zakonskim propisima, nNe morate imati fiskalnu kasu ako se registrujete na šifru delatnosti 4321.
3. Otprilike je visina oko 20000 dinara mesečno, ako niste u radnom odnosu, a oko 16000 dinara, ako jeste u radnom odnosu u drugoj firmi.
4. Utiče broj godina na visinu paušalnog poreza. Što ste stariji, to je niži paušalni porez.

@Marko,
Evo odgovora:
1. The company (naziv preduzetničke radnje) is not in the VAT system. To je sve. Ne treba objašnjavati da niste u PDV sistemu zato što ste paušalac. Poresku napomenu o poreskom oslobođenju bi trebalo popunjavati ukoliko jeste u sistemu PDV-a, ali zbog specifičnih uslova poslovanja imate pravo na oslobođenje od PDV-a.

2. Ne stavljate ništa oko PDV-a. Nikakav porez niste dužni da iskažete. Šta više, ako ga iskažete na računu, dužni biste bili i da ga platite ! Zato nikakav PDV, nikakvi procenti, samo količina, cena jedinica mere i vrednost i tu stavljate tačku :) !

Hvala na odgovoru. Imam jos jedno podpitanje: Da li moram da navedem Mesto prometa dobara i usluga na fakturi? Datum znam da mora ali mesto me buni. U Zakonu od PDV, Clan 42 ne pise da mora.
Faktura ide u firmi Francuskoj, a mesto pruzanja je sirom Evrope i radi se na sistemima koji su takodje sirom Evrope.
Ja fizicki sedim u Beogradu sa povremenim putovanjima.

Hvala,
Marko

@Marko,

Vi niste u zakonskoj obavezi da navedete mesto prometa, ali moguće je da je francuskoj firmi to važno zbog lokalnih zakona, pa mi svakako preporučujemo da navedete mesto prometa.

@Redzep Ajdinovic,

Hvala na pohvalama ! Ako ste čitali sve komentare, svaka čast, to je sad već 300 komentara :)!
Ovako: možete materijal plaćati i preko računa i gotovinom, i vi tu niste prekršili nikakav propis.
Međutim, onaj koji vam izdaje taj materijal, (to pravno lice) dužan je da vam izda račun. Ako je u sistemu PDV-a, to pravno lice bi moralo na računu da zaračuna PDV. Da li ćete vi taj račun platiti gotovinom ili preko tekućeg računa, ne menja činjenicu da je vaš dobaljač materijala dužan da vam izda račun.
Šta više, ako plaćate gotovinom, pored računa, dužan je da vam izda i fiskalni isečak, tj. da evidentira promet preko svoje fiskalne kase.

@Marija,
Ima tri pitanja, pa idemo redom:
1. Ako stvarno želite da se bavite marketingom, onda zakon ne dozvoljava da budete paušalno oporezovani. Šta više, ako vam posao krene, po nama, isplativije će vam biti da budete preduzetnik sa isplatom lične zarade nego da fingirate šifru delatnosti da biste bili paušalno oporezovani, što se može smatrati i poreskim prekršajem u krajnjem slučaju neke inspekcije.
2. Paušalci nemaju platu, ali je preduzetnici sa isplatom lične zarade mogu imati. I ta lična zarada se isplaćuje pod šifrom plaćanja 240, kao i kod zarade zaposlenog u firmi.
3. Ne postoji način da samoinicijativno plaćate više poreza. Paušalni porez utvrđuje Poreska uprava, na osnovu vašeg zahteva za paušalnim oporezivanjem, ali se na proces donošenja rešenja o paušalnom porezu ne možete mešati poreskom službeniku, samim tim ni na visinu paušalnog poreza i doprinosa. Ovo je, smatramo, jedna od manjkavosti trenutnih zakona. Postoji način da utičete na veću penziju, ali na veći iznos naknade za trudničko bolovanje kao paušalno oporezovani, ne postoji način.

Hvala na odgovoru. Da li to znači da marketingom pod šifrom delatnosti konsultantskih usluga mogu da se bavim kao paušalac samo dok ne počnem da zarađujem značajniju sumu, pa da onda pređem na isplatu lične zarade? Kako je onda moguće da mogu da otvorim firmu kao paušalac koja u nazivu ima reč marketing?
Hvala unapred na odgovorima.

@Marija Milošević,
1) Možete da se bavite marketingom kao paušalac pod šifrom delatnosti konsultantskih usluga koliko god hoćete dugo, ali ostaju dva pitanja:
1. na koji od ova dva statusa preduzetnika ćete platiti manje poreza državi
2. da li će neki inspekcijski nadzor uočiti nepravilnosti tokom bavljenja delatnostima kojom je zabranjeno zakonom osnivati paušalnu agenciju.

2) Mi to nismo ni tvrdili ni da je moguće ni da nije moguće. Ali je vrlo verovatno da ćete biti odbijeni da budete paušalno oporezovani preduzetnik ako u nazivu koristite reči "reklamiranje", "marketing" itd. Zato što poreski službenik poznaje zakon o porezu na dohodak građana i imaće osnov da vas odbije.

@Nemanja,
Trebalo bi da utiče, takva su bar naša iskustva. Međutim, malo je čudno da niste pojavili početak obavljanja delatnosti, a da ste dobili već rešenje o paušalnom porezu.
Da li na rešenju piše od kog meseca treba da plaćate porez i doprinos(e) ?

@Miloš Popović,
Idemo odgovore redom:
0. i 1. Moguće je da otvorite paušalnu preduzetničku agenciju i da je zatvarate svaki put kad to želite. Proces zatvaranja preduzetnika kao pravnog entiteta je prilično kratak. Moguće je pak i da jednom otvorite paušalnu agenciju, pa da je ne zatvorite, nego da je stavite u proces mirovanja (dakle, nije termin zamrzavanje, nego mirovanje). Dakle, zatvaranje je jedna aktivnost, pravno lice više ne postoji. Mirovanje je aktivnost po kojem nemate obavezu uplate poreza i doprinosa, ali ni ne možete obavljati aktivnost.
2. Moguće je paušalnu firmu otvoriti na mesec dana jednom godišnje a onda je i potom zatvoriti. Moguće je i ovo drugo, otvoriti je trajno, a onda je po potrebi stavljati u mirovanje svake godine i vraćati u radni status kad vam odgovara.
Ali ovo nije popularno sa poreske strane, jer poreska ima uvid da ste u statusu mirovanja i da na taj način (ali ipak zakonski) umanjujete porez koji biste platili državi.
3. Kada zatvarate bilo koji pravni entitet, sredstva sa tekućeg računa se prebace na račun fizičkog lica (u našem slučaju - preduzetnika), umanjena za provizije banke i troškove zatvaranja preduzetnika - dakle, nije baš u potpunosti, ali veliki deo se vrati. Kad preduzetnik miruje, sredstva sa tekućeg računa mogu da se podignu umanjena za porez na dohodak građana (neko bi rekao porez na dobit), a taj porez se mora platiti državi po konačnom obračunu.
4. Ako vam je cilj da platite što manje poreza, ovo je dobar način. Međutim, kažem vam, na osnovu našeg uvida i saradnje sa poreskim inspekcijama, primetno je da im se ovaj model baš mnogo i ne dopada, što je i razumljivo. Ali po nama, sve se odvija po zakonu. Zakon predviđa mogućnost statusa mirovanja za preduzetnika, koji znači sve ovo što smo napisali.

@Miloš Popović,

U pravu ste za konstatacije oko zloupotrebe.
U pravu ste i za način određivanja poreza, ako ste paušalno oporezovani: nema veze sa uplatom na račun.

@Mirjana Obradović,
Nije nam poznat propis po kom je zabranjeno slanje preko jednog paketa dnevno. To je zaista pitanje za pravnika. Ipak, pošto ste napisali da vam se čini da je neisplativo imati firmu, naša sugestija je da napravite biznis plan za naredne 3 godine i da postavite cilj da vam biznis bude isplativ.
Ako vam se na kraju izrade, taj biznis plan ne čini ostvarivim, onda vam preostaje da radite kao što i do sada radite.
Ne možemo da vam damo odgovor da li u Srbiji ima pravnih lica koje uspešno prodaju na E-bay, ali znamo da za prodaju preko E-bay nije neophodno imati firmu.
Obzirom da biste robu nudili stranim licima, tretirali biste se kao izvoznik (i to je vrsta trgovca :)! ).

@Marko Stefanovic,
Ako kupujete i preprodajete u istom obliku, ne možete biti paušalac.
Kad biste bili preduzetnik koji nije paušalac, ne bi predstavljalo zakonsku smetnju to što prihod od prodaje ne biste uplaćivali vi nego kurirska služba.
Fiskalnu kasu, ako na nju mislite, ne biste morali da imate, jer se prodaja putem interneta ne mora evidentirati preko fiskalne kase.
Ako želite još detalja kako funkcioniše biznis preko interneta, pozivamo vas na kosultacije kod nas u firmu.

@Zoran Jovanovic,
Obavestite poresku upravu na opštini registracije vaše paušalne agencije. Novim rešenjem poreske uprave biće utvrđen novi paušalni porez, i ovoga puta sva 3 doprinosa, jer vam se promenio osnov osiguranja i sad biste plaćali još doprinos za zdravstveno osiguranje i doprinos za slučaj nezaposlenosti.
To bi uvećalo paušalni iznos poreza i doprinosa za oko 20 do 25%.

@Daniela,
Limit od 150000 dinara se odnosi na podizanje novca sa računa pravnog lica (preduzetnika, pa sa time i paušalca, d.o.o., ortačkog društva...). Ne odnosi se na podizanje novca sa računa fizičkog lica. Ni iznos preko 150000 dnevno nije nikakav problem, ali ako PRAVNO LICE podiže preko tog iznosa banka može da zatraži onom ko podiže da se taj iznos obrazloži prilaganjem dokumentacije odnosno potrebe da se skine toliki novac u gotovini.
Prema tome, mirno spavajte, nikakva kontra šifra plaćanja, neutralisanje, povrat novca, brisanje gumicom, molbe banci itd.

@Zoran Jag,

Nema nikakvih smetnji da poslujete sa firmom iz inostranstva ako ste paušalno oporezovani.
Važno je samo da fakturišete usluge iz vaše delatnosti. Ne možete recimo preprodavati robu.

@Gringo,
Porez će odrediti poreski službenik na osnovu zakona i podzakonskih akata, najčešće između 100 i 300 evra mesečno.
Za šifru 96.09 nije potrebna fiskalna kasa.

@Vlada,
Za podrobniju procenu, potrebno nam je više detalja.
Po našem mišljenju, a na osnovu ovako malo podataka, za prvu godinu predlažemo da budete preduzetnik sa isplatom lične zarade, van sistema PDV-a.
Ako krenete izvoz, ili uđete u PDV, možete razmisliti da se prebacite na d.o.o.

@Tanja Hinic,
Moguće je da tako uradite. Ne morate da prijavite prebivalište u Aranđelovcu.
Pomislite npr. na direktore strance, koji imaju prebivalište u inostranstvu, pa upravljaju firmom čije je sedište u Srbiji.
Ako je to moguće i zakonski ostvarivo, moguće je i ovo što vi pitate.

@Milos1976,
Pošto se bavite uslugom dostave hrane, mogla bi ta šifra delatnosti. Minimalno biste morali da plaćate doprinos za PIO i porez na ličnu zaradu, što je oko 6500 dinara, plus akontaciju poreza na dobit bar 1 dinar. U ovo ne spada trošak za knjigovodstvo. Ako biste bili paušalac, onda ne morate da vodite poslovne knjige , što znači da nemate trošak knjigovodstva, ali imate paušalni iznos poreza i doprinosa za PIO koji su u zbiru barem 12000 mesečno a tačan iznos zavisi od poreskog službenika koji vam određuje paušalni porez, pa može biti i 35000 npr.

@Goran Štifanić,
Niste naveli šta ste na opštini NBGD? Pod pretpostavkom da je sedište preduzetničke agencije na Novom Beogradu, preporuka je da odete u poresku upravu.
Ako ste zdravstveno osigurani po osnovu honorannog angažmana na Javnom servisu, onda ne bi trebalo da plaćate zdravstveno osiguranje i za agenciju. Još jednom, preporuka je da se obratite vašem poreskom službeniku.

@Teacher,
za škole stranih jezika uvek savetujemo preduzetnika sa isplatom lične zarade, a naročito naročito za opštinu Novi Beograd ! Možete očekivati od 35000 dinara na više, što je neisplativo na prema tročkovima preduzetnika sa isplatom lične zarade koji mogu biti skoro duplo manji.
Šifra delatnosti je 85.59 Ostalo obrazovanje.

@Aleksandra,
Kamata zavisi od iznosa paušalnog poreza i doprinosa. Npr, na 25000 dinara je oko 110 dinara za te dve nedelje. Upozorenje obično dobijete nakon nekoliko meseci neplaćanja jer državi odgovara da se nagomilaju kamate koje morate platiti.

@Miroslav Berdovic,
45.20 je dobra šifra delatnosti. Možete biti paušalno oporezovani, ali ako ste na nekoj centralnoj beogradskoj opštini, mislimo da to ne mora biti najjeftiniji način oporezovanja.

@Miroslav Berdovic,

Trebalo bi biti negde od 20000 do 40000 dinara. Tačan iznos ne može vam niko reći, jer ste u milosti i nemilosti poreskog službenika koji pri donođenju rešenja određuje iznos poreza i doprinosa.

@Miroslav Berdović,

Po našem mišljenju, kao perionica automobila možete biti paušalno oporezovani, jer ne kršite član 40 Zakona o porezu na dohodak građana koji govori ko nema prava da bude paušalno oporezovan.
Perionica auta se može registrovati na više pretežnih šifara delatnosti i od te pretežne šifre delatnosti zavisi da li postoji obaveza evidentiranja da je fiskalna kasa. Ako je npr. 45.20 , onda ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase. Detalje možete pogledati na sledećem linku:

http://www.poreskauprava.gov.rs/sr/fiskalne-kase/pregled-propisa/uredbe/1429/uredba-o-odredjivanju-delatnosti-kod-cijeg-obavljanja-ne-postoji-obaveza-evidentiranja-prometa-preko-fiskalne-kase.html

@Danijel,
Po našem mišljenju, pod uslovom da u delatnost ne ulažu treća lica, i da se ne bavi marketingom, reklamiranjem i istraživanjem tržišta, može se registrovati web portal kao paušalac. Mada ne razumemo od čega će sajt živeti ako se ne bavi nekakvim reklamiranjem tj. prodavanjem reklamnog prostorai i stoga ne preporučujemo da ta delatnost bude paušalno oporezovana.

@Dragana Janović,
Po našem mišljenju, da bi vam PIO fond ispravno obračunao penziju, mora da obračuna doprinose, a da bi obračunao doprinose na samostalnu delatnost (kod preduzetnika, pa i paušalno oporezovanog), mora nekako da stavi tačku na tu aktivnost. Dakle, mi smo mišljenja da treba zatvoriti agenciju.
Ali preporučujemo da se oko ovoga najpre raspitate u PIO fondu.

@Marija Stanojević,
Ako ste paušalno oporezovani, onda nema osnova za obračun zarade, a samim tim ni za šifrom plaćanja 240 niti 241.
Sav prihod koji ostvarite možete skinuti sa računa i upotrebiti ga u bilo koje svrhe i pri skidanju gotovine preko "crvenog virmana" tj. naloga za isplatu, koristite šifru plaćanja 166.

@Gajic Zaklina,
Po našem mišljenju ova šifra delatnosti može biti paušalno oporezovana. Vrlo je važno da li ste na APR prijavi naznačili (štiklirali) da želite da budete paušalno oporezovani. Jer ako niste, poreska uprava vas automatski svrstava u knjigaše.
Sa druge strane, imali smo iskustva da i pored te naznake, poreska uprava ne donese rešenje o paušalnom oporezovanju (iz ko zna kojih razloga, koji se onda utvrđuju direktno sa nadležnim poreskim službenikom).

@Zaklina Gajic,
Krajnju odluku o statusu oporezivanja donosi poreska uprava. Ali imate mogućnost da obrazložite službeniku poreske uprave da vam je vodjenje knjiga otežano i da zbog toga želite da budete paušalno oporezovani, jer po našem mišljenju, imate zakonsko pravo da sa šifrom delatnosti 3312 budete paušalno oporezovani.

@Raskop pancevo,
Prijatelji, od 100 do 250 evra mesečno. Tačan iznos ne možemo reći.

@OZ,
Prema zakonskoj uredbi, treba fiskalna kasa za ovu šifru delatnosti.

@Slobodan,
Moguće je da se zaposlite u drugoj firmi i da ne gasite preduzetničku radnju. Ukoliko se to desi, potrebno je da u poreskoj upravi i u da na registru socijalnog osiguranja podnesete određene dokumente kojim menjate svoj status preduzetnika, zbog promene osnova po kojem ste osigurani, te drugačijeg obračuna poreza i doprinosa. Za detalje ili ako negde zapne, možete da se obratite za pomoć.

@Boban Stojanovic,

1. Šifra 70.22 je odgovarajuća.

2. Nema za sada novosti po pitanju promene zakona o porezu na dohodak građana i tih 80%, to je bio predlog izmena.

3. Možete obavljati nesmetano i druge delatnosti, sve dok to nisu delatnosti koje nesme da obavlja paušalac i dok vam to ne postane pretežna delatnost.
Međutim, ako usluge naplaćujete fizičkim licima, ako delatnost koju obavljate nije izuzeta od izdavanja fiskalnih računa onda morate imati fiskalnu kasu. Da li je delatnost izuzeta ili ne, zavisi od toga šta tačno želite da pružate od usluga fizičkim licima.

4. Nevezano, kao paušalac, za svaku pojedinačnu pruženu uslugu fizičkim licima dužni ste izdati račun i zavesti ga u KPO.

@Ana Mitić,
ako nemate sigurnih prihoda do 200 evra mesečno, nemojte ni otvarati firmu. Nikakav oblik. Do tad možete pokušati raditi preko neke druge firme.
Kad osigurate 200 evra prihoda mesečno, otvorite preduzetničku radnju, sa šifrom 85.59 (Ostalo obrazovanje).
Ako prihodi nisu sigurni za početak, predlažemo da budete preduzetnik sa isplatom lične zarade.

@Milan Marković,
Nema zakonskih smetnji da registrujete radnju u Subotici iako živite u Novom Sadu. Ako registrujete paušalca u Subotici umesto u Novom Sadu, očekujte 10-20% niži iznos paušalnih troškova. Mislimo da obzirom na delatnost i želju da dižete novac bez pravdanja bi vam ipak bilo pametnije da budete paušalno oporezovani (ne očekujemo da će vam poreska uprava niti u NS niti u SU izdati rešenje sa previsokim porezom).

Hvala puno na odgovoru i savetu. Nigde nisam uspeo da pronađem informaciju o neophodnim uslovima koje je potrebno da ispunjava jedna fotografska radnja, tj. da li objekat baš namenski mora da izgeda kao foto studio/radnja ili je moguće osnovati PR na adresi gde je stambena kuća sa dvorištem.Takođe da li znate da li postoji neki drugi oblik umesto PR fotografska randnja za obavljanje delatnosti fotografske usluge? Najlepše hvala.

@Milan Marković,
Koliko je nama poznato, ne postoje nikakvi preduslovi za registraciju foto radnje, tj. može se osnovati PR na adresi gde je kuća sa dvorištem. Adresa sedišta je APR-u važna zbog statutarnog i pravno formalnog odnosa prema vama kao prema preduzetniku, a nije bitno na kom radnom mestu će se delatnost obavljati, jer po prirodi fotografske usluge se pružaju na terenu. Ako obavljate delatnost na nekoj izdvojenoj fiksnoj lokaciji, na kojoj još nemate fiskalnu kasu, onda je bitno još da tu adresu zajedno sa ostalim traženim podacima prijavite poreskoj upravi preko posebnog IPJ obrasca (obrazac za prijavu izdvojenih poslovnih jedinica), ali nije nužno prijaviti kao ogranak sa posebnom adresom na APR.

Fotografsku radnju ne morate registrovati kao preduzetničku radnju. Možete je registrovati i kao društvo sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.) i kao ortačko društvo, čak i kao akcionarsko društvo (iako je to prilično besmisleno).

@Aleksandar Maznic,
1. Granica od 6 miliona dinara odnosi se na kalendarsku godinu.
2. U prošlu godinu (ulazi promet za račune izdate tokom prošle godine, a naplaćene u tekućoj godini).

@Dusan,

Smatramo da ako je primarna usluga grafički dizajn, onda je približnije da otvorite preduzetničku radnju sa šifrom 7410, a ako je primarni prihod od licenci softvera kao proizvoda onda je to šifra 62.01 Računarsko programiranje

@Jelena Stjepanović

Za pravljenje ugovora možete biti paušalac.
Za oblast finansijskog konsaltinga, ako se ne smatra računovodstvenim uslugama i ne potpada pod računovodstvene usluge i ne potpada pod neko finansijsko posredovanje, možete biti paušalac.
Za oblast pravljenja i analize biznis planova, po našem mišljenju ne može paušalac, jer to tumačimo kao računovodstvene usluge u širem smislu. U svakom slučaju, naš savet je da proverite kod poreskog službenika u opštini u kojoj želite da osnujete preduzetničku radnju, jer poreska uprava donosi rešenje o paušalnom porezu.

@Ivana Boskovic,

Odgovore smo podelili u "pododgovore" jer ih u okviru vaše numeracije ima više, pa smo ih malo odvojili:
1. Moguća je, nezavisno od toga što su dve grupe delatnosti. Jedna se mora registrovati kao pretežna delatnost, ali to ne isključuje mogućnost bavljenja i drugim delatnostima.

1 b. U principu, prema Zakonu o privrednim društvima nije problem. Međutim, u slučaju poreske inspekcije, nadzorni organ može utvrditi da je sporedna aktivnost nije ona koja je registrovana i da to proglasi razlogom da je rešenje poreske uprave za paušalni porez nije doneto na osnovu svih činjenica koje služe da se paušalni porez utvrdi. To se po nama može na neki način smatrati evazijom poreza i u tom smislu može se utvrditi osnovana sumnja za poreski prekršaj utaja poreza.

2. Fizička adresa sedišta ne pravi nikakav problem što se tiče obavljanja delatnosti. Međutim, sedište pripada nekoj opštini, a svaka opština ima svoju poresku upravu, pa se može doneti rešenje o paušalnom porezu drugačije, samo zato što je druga polazna osnovica za obračun paušalnog poreza na svakoj opštini. Ali ako se odlučite da budete preduzetnik koji nije paušalac, adresa sedišta nema ama baš nikakvog uticaja na obavljanje vaše delatnosti.

2 b. Mesto obavljanja delatnosti ne mora da bude isto kao i mesto sedišta privrednog subjekta. Sedište najpre služi da bi institucije mogle da šalju preporučene pošiljke na adresu sedišta i takva pošta se smatra uredno uručenom.

@Miloš Janković,
1. okvirno 18 000 do 24000 dinara.
2. Prilikom osnivanja radnje navodite na APR prijavi da osnivate preduzetničku radnju iz radnog odnosa. Na osnovu ovoga, poreska uprava pravi rešenje koje ne sadrži obavezu plaćanja doprinosa za zdravstveno osiguranje i nezaposlenost.

@Dejan Golubović,
sa 52.21 Uslužne delatnosti u kopnennom saobraćaju ne morate da imate fiskalnu kasu. Možete da budete paušalac, ako ništa ne prodajete od rezervnih delova, guma itd.
Ne treba da menjate PIB niti račun u banci.

@Dušan,

Po nama, nema smetnji da solarijum bude registrovan kao paušalno oporezovana delatnost.

@Ivana Jovanović,

Godišnji prihod se gleda za paušalca 6 miliona u kalendarskoj godini i to izdatih računa i registrovanih u KPO.
Dakle, prihodi se gledaju od 01.januara do 31.12. tekuće godine.

Međutim, ako paušalac pređe i 8 miliona dinara u prethodnih 12 uzastopnih meseci, po sili zakona upada u sistem PDV-a, a time gubi status paušalca.

@Dejan,

Nije baš tako prost odgovor na ovo pitanje.
Ali ukratko: ako su najam servera i Google reklame, vi ćete platiti 100 EUR ino dobavljaču usluga, ali vaš knjigovođa ima još posla. Mora još da evidentira da ste poreski dužnik, jer niste u sistemu PDV-a, obračuna interni PDV, koji se prikazuje u poreskoj prijavi i vi do 10. u mesecu morate još PDV (dakle još 20 EUR) da platite državi.

@Slađana,

1. Doprinose za zaposlene možete da plaćate MAKAR na najnižu osnovicu za doprinose, a možete i na više.
2. Šifru 109 koristite samo u slučaju da imate poremećene uslove poslovanja, tj. ako nemate na firmi para da isplatite neto zarade, a onda da platite makar doprinose na državi. Za to se koristi šifra vrste prihoda 109.

@Denis D,
Prema poreskim zakonima u Srbiji (trenutno), poreski obveznik je ili rezident republike Srbije, ili nerezident, koji ostvaruje dohodak na teritoriji republike Srbije. Dakle, pošto vam se poslovi putem interneta plaćaju na teritoriji republike Srbije (za šta je dokaz izvod sa vašeg tekućeg računa otvorenog u Srbiji), vi ste poreski obveznik i dužni ste samostalno obračunavati porez (i možda i doprinose) po odbitku.
Da, možete postati paušalac u Srbiji kao nerezident, i to bi vam vrlo verovatno bilo isplativije, nego da obračunavate porez i možda doprinose po odbitku.
Freelance poslovi su oporezivi u Srbiji, a vrlo verovatno i u CG.

Naš savet je: otvorite paušalnu agenciju kao nerezident, i stavljajte je u mirovanje svaki put kad nemate posla koji će biti naplaćen preko računa koji ste otvorili u Srbiji.
Za detaljnije konsultacije, šta je tačno isplativije, moramo imati više podataka.

@Aleksandar Kolundžija,
Nema nikakvih smetnji da registrujete firmu u Rumi, a da posao obavljate u Ugrinovcima. Međutim, najavljuje se izmena zakona načina obračuna paušalnog poreza, gde će se ovaj efekat umanjiti, jer će da se uvede koeficijent kojim se množi osnovica za obračun poreza. Taj koefijcient će da zavisi od broja zaposlenih u nekoj opštini i broja stanovnika te opštine. Živi bili pa videli od 2020. godine.

@Jovan,

Ovo je kompleksnije pitanje da bi se dao pojednostavljen odgovor, ali evo pokušaćemo: Penzija se ne računa baš kao da je radio za minimalac, ali je između minimalca i proseka zarade u Srbiji.

@Nataša Džaleta,
pod šifrom 74.10. možete da prodajete odeću koju sašije šnajderka. Međutim, ako vam prihod od prodaje prelazi 50% onda vam 74.10 više nije pretežna delatnost, i onda bi trebalo da preregistrujete šifru delatnosti.
Paušalac ne može da preprodaje robu, može da prodaje samo svoje proizvode. Dakle, ako biste vi šili odeću ili biste zaposlili šnajderku koja bi šila odeću u okviru vaše firme, mogli biste biti paušalac. Ali ako biste prodavali odeću koju je sašila šnajderka (koja je druga firma ili pojedinac), onda ne biste mogli biti paušalac.

@Zorica Antić,

Ne smete ništa preprodavati, ali većinom usluga se smete baviti sve dok to nisu ugostiteljske, računovodstvene, revizorske marketinške usluge, reklamiranje i istraživanje tržišta, usluge u vezi sa nekretninama i sve dok u vašu delatnost ne ulažu i treća lica.

Iz navedenog zaključujemo, ako šifra delatnosti 43.12 i 43.21 se odnose na nekretnine, a ne na neke saobraćajnice, tunele i slično, onda ne smete biti u statusu paušalca.

@Dusanka Pavlovic,
Po našem mišljenju, trebalo bi da možete. Poreska uprava pak može tumačiti da izvođenje radova u građevinarstvu ima veze sa prometom nekretnina, a to je nedozvoljena delatnost za paušalno oporezivanje.

@Dusanka,
Hvala na pojašnjenju. Međutim, ono nije konkretno i ne možemo da damo precizniju procenu nego što smo već rekli. Sa stanovišta zakona, paušalno oporezovana delatnost nije dozvoljena za citiramo "... aktivnosti u vezi sa nekretninama." To je jedino moguće ograničenje. Po nama, ako su vaše aktivnosti vezane za izvođenje radova čiji je proizvod nekretnina, onda je moguće da ne možete biti paušalac. Smatramo da je najbolje da pitate poreskog službenika u opštini na kojoj nameravate da otvorite paušalnu radnju.

@Nikola,
1. Obično, autoperionice budu registrovane pod šifrom delatnosti 45.20 Održavanje i popravka automobila.
Pored toga pronašli smo još 2 koje bi možda mogle da se uklope u "Detailing":
52.21 Uslužne delatnosti u kopnenom saobraćaju
ili
81.29 Usluge ostalog čišćenja
Sve tri su delatnosti koja su oslobođene evidentiranja prometa preko fiskalne kase.

2. U pravu ste: sebi bi ste plaćali samo porez i PIO doprinos ako biste bili u radnom odnosu u drugoj firmi, a za radnika biste plaćali i porez i sva tri doprinosa: penziono i invalidsko osiguranje (PIO), zdravstveno osiguranje i osiguranje od nezaposlenosti

@Vlatko Cimbaljevic,
Kad je u pitanju paušalno oporezivanje, ostvaren prihod tokom godine ne ulazi u osnovicu za obračun za godišnji porez na dohodak građana, ali ulazi osnovica na koju plaćate porez i doprinos koja je propisana rešenjem poreske uprave. Međutim, ona najčešće nije preko 800 hiljada, do milion dinara godišnje. Pod pretpostavkom da jeste tako, postoji još + 12 x 50 000 dinara vaše zarade u firmi u kojoj ste zaposleni, što je oko 600 hiljada dinara godišnje, a zbir ta dva je do 1.6 miliona dinara, što je debelo ispod propisane osnovice za godišnji porez na dohodak građana.

Sladja,
Otvaranje firme možete završiti i online, ako imate digitalni sertifikat. Prijavu možete u APR poslati i poštom, uz svu dokumentaciju, odakle god želite. A možete i otići u APR u Beogradu, a adresa firme da bude na nekoj drugoj opštini. Pošto je jednošalterski sistem, APR će prijaviti na obavezno socijalno (i zdravstveno) osiguranje u opštini sedišta. Tako je u teoriji. U praksi, dešava se da u fondu za socijalno osiguranje se ne vidi status osiguranja, ali se prijava zaposlenih može uraditi preko CROSO platforme online, ako otvorite tamo nalog.

Postovani,

pre svega hvala na ovako iscrpnim odgovorima, svima nama (a dosta nas je).

Imam pitanje vezano za proizvodnju kolaca. Naime, planiram da otvorim proizvodnju sitnih kolaca, te imam vise pitanja:
1) pronasao sam da sifre 1071 i 1072 opisuju najblize to cime zelim da se bavim, zanima me preporuka za najbolju sifru delatnosti. Da li ima razlike u odabiru, ukoliko se odlucim za pausalni porez?
2) prijatelji mi sugerisu da otvorim preduzetnicku radnju kao pausalac, dok su drugi misljenja da to ne radim i da je bolje da "vodim" knjige i imam knjigovodju. Koja bi bila vasa preporuka u ovom slucaju? Koliki bi mi bili troskovi u jednom, a koliko u drugom slucaju? Jedina trenutno dostupna informacija koju imam je da u drugom slucaju, pored nadoknade koju bih placao drzavi, moram da racunam na 80-100 Eur troskova za knjigovodju.
3) da li je potrebno da imam fiskalnu kasu?
Od informacija jos da Vam napomenem da planiram da zaposlim jednog radnika, i da bih delatnost registrovao na opstini Stari grad u Beogradu.

Unapred Vam se zahvaljujem na odgovoru,
Pozdrav,
Milos

@Miloš,
1) šifre 1071 i 1072 su vrlo slične što se tiče paušalnog poreza. Ne bi trebalo da ima signifikantne razlike.
Stari Grad kao opština je malo skuplja za paušalca, nego neka prigradska opština npr. Jedan zaposleni radnik utiče na visinu paušalnog poreza dodatnih 10% u odnosu na polaznu osnovicu.
2) Zavisi šta sve želite da radite. Ako želite samo da proizvodite sopstvene kolače, onda je bezbrižnije biti paušalac. Ako planirate da preprodajete i tuđe poslastice, onda morate biti preduzetnik i to po nama sa isplatom lične zarade. Raspitajte se za cenu knjig. usluga i za vaše obaveze kod knjigovođe kojeg odaberete. Nekad je pametnije u početku razvoja biznisa raditi više ručno neke papirologije, a imati manje troškove, i to je izvodivo ako budete vodili knjige. MI bismo za prvu godinu odlučili da budemo preduzetnici sa isplatom lične zarade, zbog svega navedenog.
3) Nije potrebno da imate fiskalnu kasu ako ćete proizvode prodavati pravnim licima i nećete imati maloprodajnu lokaciju. Ako imate maloprodajnu lokaciju, morate da imate fiskalnu kasu.

Danilo,

1. Ako nemate mnogo dobavljača za usluge (pošto više ne trgujete, pretpostavka je da nemate dobavljače za robu) koji su u sistemu PDV-a, onda ima smisla da izađete iz PDV-a.
2. Obzirom na prihod od 4 miliona dinara, naša preporuka je sigurno za preduzetnik sa isplatom lične zarade, van sistema PDV, jer paušalac ne možete da budete obzirom na delatnost u vezi sa nekretninama.
3. U godišnji porez na dohodak građana ulaze vaša lična primanja iz radnog odnosa, prihod od izdavanja nekretnina kao fizičko lice, prihod od izdavanja nekretnina kao preduzetnik. Ako ukupni prihod pređe 2.3 miliona dinara, na iznos preko toga plaćali biste porez.
4. Izlazak iz PDV sistema nije uslovljen rokom, ali je uslovljen time da niste imali promet veći od 8 miliona dinara u prethodnih 12 meseci. Vodite računa, na svu imovinu (osnovna sredstva i zalihe na stanju) morate platiti PDV pri izlasku iz sistema PDV-a na sve što ste odbili PDV prilikom nabavke. Uračunajte taj trošak od 20% na nabavnu vrednost, ako ovoga ima.
5. Promena šifre delatnosti takođe nije uslovljena rokom. Po nama, najbliži ste šifri delatnosti 6820 - Iznajmljivanje vlastitih ili iznajmljenih nekretnina i upravljanje njima.

@Zlatko Marković,
Paušalac ne može da se bavi trgovinom, ali ako je uvoz materijala zarad izrade isključivo sopstvenih proizvoda, onda za to po našem mišljenju nema smetnji.
Nevolja je što je takav uvoz mora da se obračuna PDV (i ako kao paušalac niste u sistemu PDV-a) i da se plati taj iznos državi do 10. u narednom mesecu, tako da je taj materijal bar 20% skuplji (ako nema nikakve carine na isti).

@Nenad Perović,
1) Ne treba podnositi ništa više sem PPDG-1R obrasca. Šta više, ako ste na APR prijavi označili da želite biti paušalno oporezovani, ni taj obrazac ne bi trebalo podnositi.

2) Ograničenje od 6 miliona dinara prometa se odnosi na kalendarsku godinu, a 8 miliona dinara se odnosi na sledećih 12 meseci.

@Nenad Perović,
1) Ne treba podnositi ništa više sem PPDG-1R obrasca. Šta više, ako ste na APR prijavi označili da želite biti paušalno oporezovani, ni taj obrazac ne bi trebalo podnositi.

2) Ograničenje od 6 miliona dinara prometa se odnosi na kalendarsku godinu, a 8 miliona dinara se odnosi na sledećih 12 meseci.

@Ivana,
Imate pravo i na trudničko bolovanje i na porodiljsko odsustvo, nevezano koji tip preduzetnika ste otvorili, pa tako i ako ste paušalno oporezovani preduzetnik.
Zahtev se podnosi fondu za zdravstveno osiguranje. Isplati se svakako, čak i da niste 2 godine radili. Bolje da dobijate neku naknadu nego da ne dobijate ništa. Jedini ulog je da podnesete zahtev za refundaciju, što je standardna procedura koja se da ispuniti.

@Jovana,
Porez na imovinu je regulisan Zakonom o porezima na imovinu, nezavisno od toga da li imalac te imovine ima preduzetničku agenciju (pa tako i nezavisno od toga da li ima paušalno oporezovanu preduzetničku agenciju).

Dakle, imalac imovine plaća porez na imovinu. Ako preduzetnik nije imalac te imovine, ne treba da plaća taj porez. Sem ako su imalac i preduzetnik napravili ugovor o korišćenju te imovine (nepokretnosti) po kojem je imalac prebacio obavezu plaćanja poreza na imovinu na preduzetnika, što je neuobičajeno.

@Marko,
Okvirno od 12000 do 25000 dinara. Detalji zavise od poreskog službenika, pa savetujemo da se raspitate u poreskoj upravi u vašoj opštini.

@Srdjan Kitanović,
Mi smatramo da to nije ispravno, jer onda je vaš prijatelj poreski obveznik, a ne vi. To znači da mora da vas radno angažuje, a to onda povećava troškove poreza i doprinosa. Ukoliko ne biste bili prijavljeni po nekom radnom osnovu, to bi se smatralo prekršajem prema zakonu o radu.

@Katarina Velickovic,

Potrebno je na neki način dokazati da je firma otvorena kao paušalna, jer u tom slučaju ne postoji obaveza vođenja knjiga, a samim tim i podnošenja bilansa stanja.

@Ivana,
Ako zamrznete radnju, hoćete dobijati. Ako ugasite radnju, trudničko nećete, ali porodiljsko po našem mišljenju hoćete. Međutim, pošto trudničko dođe pre porodiljskog, onda nema smisla ništa sem zamrzavanja radnje.

@Mima,
U KPO se upisuje iznos na dan izdavanja fakture.

Mima,
Upisuje se iznos u dinarima.

@Nemanja Đurašinov,
Ne izdaju se računi, ali se izdaju neki žetoni ili bonovi ili priznanice uz uplatu žetona. Trebalo bi urediti poslovanje da se svakom fizičkom licu izda i račun (makar to bio automatski račun).
Država nije ni obavezna da zna da li je oprano 3 ili 103 auta, ali bi u postupku eventualne kontrole moglo biti postavljeno pitanje zašto paušalna radnja ne izdaje račune (bez obzira na automatski način poslovanja). Slažemo se da je ovo situacija u kojoj zakon ne prati nove trendove u poslovanju, ali trenutno je tako: paušalac mora da izda račun (ne mora fiskalni u svim slučajevima, ali mora običan račun) za svaku pojedinačno obavljenu uslugu ili grupu usluga.

@Milos Milosevic,
Paušalac ne sme da trguje tj. ne sme da kupi nešto pa da preproda, bez obzira što bi kupio nešto neispravno, pa ga preprodao ispravno.

@Jovan Jelovac,
Po našem mišljenju, najbliža šifra delatnosti je 73.11, Delatnost reklamnih agencija. U opisu te delatnosti piše: distribuiranje ili isporučivanje propagandnog materijala ili uzoraka.
Avaj, nevolja je što ta delatnost ne može biti paušalno oporezovana, shodno članu 40 Zakona o porezu na dohodak građana.
Ako bi postojala mogućnost paušalnog oporezivanja, onda bi ona bila oporezovana između 20000 i 30000 mesečno, na teritoriji opštine Zemun.

@Marko,
Ako mislite na umanjenja po uredbi, umanjenja određuje poreski službenik prilikom sastavljanja rešenja o paušalnom oporezivanju.
Od 2020. godine, procedura će postati javna i transparentna i nadamo se da ćemo u praksi svi moći da znamo iznos poreza za paušalno oporezovane preduzetnike.

@Ljubica,
Drumski prevoz tereta može biti paušalno oporezovan.
Pošto je ovo šifra delatnosti 49.41 Drumski prevoz tereta, saglasno Uredbi o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase, ne morate imati fiskalnu kasu.

@Jelena,
Nema smetnji da budete paušalno oporezovani ako prodajete isključivo sopstvene proizvode, pa makar to bio i nameštaj.
Ne smete kupiti nečiji drugi nameštaj i preprodati ga vašoj mušteriji.

@Milan,
Kalkulator poreza je nedavno objavljen i još nije jasno kako on funkcioniše. Nadamo se da će u narednim nedeljama biti otkrivena logika obračuna, pa ćemo moći da diskutujemo i o ovoj temi.

@Milos,

Okvirno 18000 - 25000.
Verovatno bi bilo male razlike da otvorite u Leskovcu.

@Ivana Rajovic,
Moguće je registrovati samo pretežnu delatnost, ali nema smetnji da se pored pretežne bavite i drugim delatnostima. Na osnovu nje se obračunava paušalni porez. Činjenica da se bavite i drugim delatnostima neće umanjiti ili uvećati osnovicu za paušalno oporezivanje. Obavljanje druge delatnosti ne uzrokuje zapošljenje nekog drugog lica, prosto, može se jedan te isti preduzetnik baviti sa više delatnosti u okviru svoje preduzetničke agencije, sve dok se za te delatnosti ne traže posebne dozvole nekih nadležnih institucija.

@Ana,
Postoji nekoliko vrsta subvencija. Na neke imate pravo, a na neke nemate. Da bismo dali precizne informacije, potrebno je da imamo i preciznije okolnosti tih radnika.

@Aco,

Zdravstveno osiguranje je obavezno da se plaća po zakonu a na osnovu rešenja poreske uprave o iznosu paušalnog poreza i doprinosa.

@Ana Djurdjev,

Ako ne očekujete dobit u prvoj godini, možda je bolje da budete i preduzetnik sa samooporezivanjem. Paušalac će biti oko 18 do 25 hiljada mesečno.
Ako se registrujete na nekoj od šifara delatnosti koje počinju sa 85 tj. Obrazovanje ili 93 tj. Sportske, zabavne i rekreativne delatnosti, nije vam potrebna fiskalna kasa.

@Milos,
Možete plaćati porez kao fizičko lice i kao pravni subjekt, tj. kao preduzetnik paušalac. Vrlo verovatno se više isplati biti paušalac.
Šifra delatnosti za strane jezike je 85.59 Ostalo obrazovanje

@Ivan Milojevic,

Šifra delatnosti je 33.12 Popravka mašina.
Za rezervne delove verovatno pitate zbog ograničenja da budete paušalno oporezovani ako se bavite trgovinom.
Dakle, ako poručujete delove i ne preprodajete ih, nego je to posledica potrebe za servisom, onda ih računajte u uslugu popravke i održavanja i možete biti paušalno oporezovani.

@Svetlana Pajić Danilović,
Ovo je pitanje za banku. Iz našeg iskustva, to ne zavisi od toga da li ste paušalno oporezovani, nego od mogućnosti i vrsta osiguranja tog kredita. Generalno, namenskih kredita za preduzetnike (pa i za paušalno oporezovane) ima dosta u ponudi i najbolje je posetiti nekoliko banaka i uporediti ponude.

@Danijela Stojanović,
Edukacioni centar može biti registrovan sa šifrom delatnosti 8559i biti paušalno oporezivan? Tačno, nije neophodna fiskalna kasa i izdavanje fiskalnih računa za Edukacioni centar?
Računi, ako ste paušano oporezovani, moraju da se izdaju za svaku pojedinačno pruženu uslugu i potom da se upisuju u KPO?
Pravo izdavanja sertifikata za kurseve nije uslovljeno oblikom preduzetnika (a ni drugog pravnog subjekta)?

Početna osnovica bila za obračun poreza i doprinosa za šifru 8559 zavisi od nekoliko faktora, ali na internet prezentaciji Poreske uprave, od nedavno postoji kalkulator iznosa paušalnog poreza, pa tamo možete pogledati tačan iznos.

@Ivan,
Čini nam se da smo odgovorili već na ovo pitanje malo više. 33.12 je vaša šfra delatnosti i možete da nabavljate delove kao paušalac.

@Milan Milanovic,

Ne možete biti paušalac ako se bavite trgovinom.
Fiskalnu kasu morate imati za promet fizičkim licima, sem nekih izuzetaka. Ako prodajete pravnim licima, ne morate imati fiskalnu kasu.
Najpovoljnije rešenje je da osnujete preduzetničku radnju sa opcijom isplate lične zarade.

@Tamara,
Povezana pravna lica definišu se Zakonom o porezu na dobit pravnih lica i Zakonom o porezu na dohodak građana. Jedan od kriterijuma je da se povezanim PRAVNIM licima smatra i bračni drug, ali samo ukoliko ima bar 25% osnivačkog udela ili 25% glasačkih prava.
Ako su ovde u pitanju d.o.o. od supruga i drugi d.o.o. od supruge, onda to NISU povezana pravna lica, obzirom da je suprug 100% vlasnik svojeg pravnog lica, a supruga 100% vlasnik svog pravnog lica.

Međutim, ako su u pitanju preduzetnik suprug i/ili preduzetnica supruga, onda to JESU povezana pravna lica :), jer se u skla­du sa Za­ko­nom o po­re­zu na do­ho­dak građana, lica povezana sa preduzetnikom smatraju i čla­no­vi po­ro­di­ce ob­ve­zni­ka (brač­ni drug, ro­di­te­lji, de­ca, usvo­je­nik i usvo­ji­lac), jer kod preduzetnika ne postoji termin "vlasnik udela", obzirom da je preduzetnik definisan kao fizičko lice koje vrši privrednu delatnost.

@Mina Golubovic,

Ako smo dobro razumeli: fizičko lice želi sa svog tekućeg računa da napravi transfer novca na račun preduzetnika?
Ako je tako, onda nije potrebna nikakva dokumentacija.
Na žalost, u praksi susrećemo da se u bankama propisuju procedure koje insistiraju da se ovaj vid transfera dokumentuje ugovorom o pozajmici. Taj ugovor ima smisla ako bi fizičko lice uplaćivalo pravnom licu (npr. d.o.o.), ali ako fizičko lice uplaćuje na račun svog preduzetnika, taj ugovor nema smisla zbog prirode definicije preudzetnika u skladu sa Zakonom o privrednim društvima.

@Dimitrije Nikolić,
Po našem mišljenju, vaša šifra delatnosti je prema onom što ste opisali :
90.03 - Umetničko stvaralaštvo.
Ovo zato što obuhvata delatnosti pisaca i slobodnih novinara.

@Dragica Popov,
Prema Zakonu o privrednim društvima, morate se odlučiti za jednu pretežnu šifru delatnosti, a ostale šifre nisu zabranjene (dok se to izričito nekim propisom ne odredi).
Obzirom da je prva šifra proizvodnja, a druga opravka, savet je da vam osnovna šifra delatnosti bude 95.24 Održavanje i popravka nameštaja - lakše će se uklopiti u definiciju paušalne delatnosti.
Možete da otvorite radnju na sina koji je student. Možete biti i vi ovlašćeni poslovođa, ako ste član istog domaćinstva, bez zapošljavanja u paušalnoj agenciji vašeg sina. Ali ako niste član istog domaćinstva, onda biste morali da se zaposlite, a onda ste dužni obračunavati zaradu i plaćati porez i doprinose na tu zaradu državi.

@E,
Možete biti zaposleni na preostalu polovinu radnog vremena, a možete otvoriti i paušalnu agenciju. Međutim, ako otvorite paušalnu agenciju da biste imali poslovni odnos samo sa jednim nalogodavcem, obratite pažnju na Test samostalnosti preduzetnika, koji može više da košta vašeg poslodavca ili vas ako ga ne prođete, nego da ste zaposleni.
Zbog toga, i zbog promena u zakonu od ove godine, predlažemo otvaranje d.o.o.
Šifra delatnosti za Operational Analyst je teško odrediva, jer ne znamo šta bi Operation Analyst trebalo da radi.

@Uroš Urošević,
Vrlo precizno postavljeno pitanje, hvala.
Dok ste u statusu mirovanja, miruju vam poreske obaveze i miruje vam taj deo obračuna doprinosa za staž (za buduću penziju). Ali banka vam neće blokirati pristup vašim sredstvima. Banka i poreska uprava u tom smislu ne sarađuju, jer banka je jedna (često u privatnom vlasništvu) institucija i ima svoja pravila, a Poreska uprava je organ Ministarstva finansija i ima svoja pravila i zakone koje mora poštovati.
Ukratko: slobodni ste da dižete sredstva sa računa u statusu mirovanja. Slobodni ste čak i da primite uplatu na tekući račun preduzetnika od vašeg naručioca za fakture koju ste izdali kao preduzetnik dok je preduzetnička agencija bila u statusu aktivnosti.

Ono što ne smete je da izdate fakturu sa datumom koji je u periodu dok preduzetnička agencija miruje. To je poreski prekršaj.

@Dragan,
Ovo je već puno pitanja i zahteva pismene ili usmene konsultacije. Ukoliko želite, možete nam pisati na mejl sa stranice kontakt za ponudu.

@Miladin Spasojevic,

Nema preterene razlike. Ako jednog dana budete odlučili da vodite poslovne knjige, automobil će se računati kao vaša aktiva i to može možda da bude prednost pri uzimanju nekih bankarskih kredita. Možda treba napomenuti još i da je kasnije malo teža procedura otuđenja (prodaje) vozila ako bude registrovano na preduzetničku agenciju.

@Aleksandra,
Vaša šifra delatnosti je 85.52 Umetničko obrazovanje i oslobođena je evidentiranja prometa preko fiskalne kase.
Kao paušalac ste dužni da izdajete račun svakom pojedinačnom fizičkom licu (u papirnoj ili elektronskoj formi) za vaše usluge: npr. Tromesečni kurs glume. Vaši polaznici ne moraju nužno da vam uplate novac na tekući račun, mogu da plate i gotovinom.
Pored obaveze izdavanja računa, obavezni ste da vodite Knjigu ostvarenog paušalnog prometa (skraćeno KPO), koja je dosta prosta za vođenje, a možete je dati da je vodi i neki knjigovođa.

@Dragan,
Jedino što vidimo je da stavite drugačiji naziv fajla koji prilažete, pa da pokušate ponovo.
Što se tiče kontakta poreske uprave, jedini način je da odete direktno u poresku upravu uz sve mere zaštite, pa da se raspitate šta se da učiniti. Primetan je pad odziva službenika u poreskoj upravi, što zbog pretrpanih mejlboksova, što zbog rada od kuće. I mi se suočavamo sa sličnim problemima.

@Gordana Klemen,
zavisi od opštine na kojoj registrujete radnju, da li ste već zaposleni i od još nekoliko faktora. Postoji kalkulator iznosa paušalnog poreza na sajtu poreske uprave. Ako popunite 5-6 podataka, dobićete tačan iznos. Mi vam za sad možemo reći da bi trebalo da budu od 18000-25000 dinara mesečno.

@Vladimir Pantic,
Može kao paušalac ako prodajete samo sopstvene proizvode. Zanatska radnja je ok, a šifra delatnosti je
47.71 Trgovina na malo odećom u specijalizovanim prodavnicama.

Ako hoćete da se bavite nabavkom i daljom prodajom, to se smatra trgovinom i onda ne možete da budete paušalac, prema trenutno važećim propisima.

Postovani,

Hvala na odgovoru, ali kada tu sifru unesem u kalkulator poreza za pausalce, nema je u ponudi. Najpribliznije je 47.99 - ostala trgovina na malo izvan prodavnica, tezgi i pijaca.

@Vladimir Pantic,

Može i ta šifra delatnosti. Imamo još jedan predlog:
1413, Proizvodnja odeće. Nema približnije šifre, a dozvoljena je na sajtu poreske uprave gde je kalkulator paušalnog poreza i doprinosa.
Šifra delatnosti nije nešto što može da bude povod za poresku ili finansijsku inspekciju, sem ako je propisano drugačije nekim poreskim zakonom. Ali ta ograničenja, za paušalca, već su ugrađena u kalkulatoru. Pošto ova šifra postoji na kalkulatoru, zaključujemo da je dozvoljena i u vašem slučaju - opravdana.

@Milan,
Da. Možete da proizvedete softver, to je intelektualna svojina koja se smatra sopstvenim proizvodom. Ne morate da ga legalizujete, to je vaš softver, on je legalan. Ali ako želite, možete zaštiti prava na njegovu upotrebu podnošenjem patenta u Zavodu za intelektualnu svojinu.
Po našem mišljenju, ne možete imati problema sa inspekcijom oko prodaje softvera koji čak i nije zaštićen u Zavodu za intelektualnu svojinu, nego se prava korišćenja vašeg softvera moraju definisati ugovorom o korišćenju softverskih licenci sa vašim krajnjim korisnicima (bilo oni fizička ili pravna lica). Ovo je baš pravno pitanje i dalje konsultacije bismo vas uputili na advokata. Ako imate poteškoća sa pronalaženjem adekvatnog advokata za ovu oblast, možete nas kontaktirati na stranici Kontakt, jer sigurno možemo da vam pomognemo sa preporukama.

@Miloš Bjelica,
Ostavite preduzetničku radnju u istom statusu dokle god ne dobijete rešenje o penzijskom statusu. Sa tim rešenjem podnosite zahtev poreskoj upravi da vam donese novo rešenje o paušalnom porezu, koje će da isključi doprinos za zdravstveno osiguranje i osiguranje od nezaposlenosti (biće vam manji iznos paušalnog poreza i doprinosa koji treba da plaćate mesečno).
Zamrzavanje i odmrzavanje nema veze sa ovim činom, ali svakako, ako ne planirate da izdajete račune u narednom periodu, onda valja zamrznuti paušalnu agenciju, da ne biste džaba plaćali mesečno porez i doprinose. Međutim, činom zamrzavanja takođe, ne teče vam radni staž. Obzirom da ste naveli da idete u starosnu penziju, ovo neće imati uticaj na sticanje uslova za starosnu penziju, ali može da vam malo umanji penziju.
Ako planirate sve vreme da izdajete račune, onda zamrzavanje nije opcija.

@Miloš Bjelica,
Rešenje o penzijskom statusu dobijate od nadležne filijale PIO fonda.
PIO fond traži nekoliko dokaza. 3 koja će vama biti interesantna su:
1. Lična karta

2. Uverenje o obavljanju samostalne delatnosti izdato od strane nadležnog organa opštine, odnosno odgovarajućeg udruženja, saveza (za period do 31.12.2005.god.), odnosno rešenje Agencije za privredne registre (za period od 1.1.2006.god.)
-Ovo je to "rešenje o prestanku preduzetničog radnog odnosa" za koje vi pitate.

3. Uverenje o plaćenom doprinosu za PIO sa iskazanim osnovicama doprinosa i iznosom uplaćenog doprinosa, izdato od strane Poreske uprave za period obavljanja samostalne delatnosti (ovo uverenje nije potrebno za samostalne umetnike, filmske radnike i sportiste do 31.12.2002. godine.)
- Ovo je dokument koji vam treba za period dok ste radili kod nekoga u firmi kao zaposlen.

Za tačan spisak dokumentacije, upućujemo vas na sajt PIO fonda.

@Predrag,
Ne boga mi. Davanja države ili od zdravstveng fonda nisu prihod od pružanja usluga ili prodaje proizvoda. To su pare koje stižu iz nekih izvora, ali nemaju protivčinidbu.
U limit od 6 miliona dinara uračunavaju se izdati računi, koji su upisani u KPO.
Dakle, možete dobiti i 66 miliona dinara na račun, ali ako ste tokom kalendarske godine izdali računa za 5.999.999 RSD, ostajete paušalno oporezovani.

@Kristina,
Ako potpišete ugovor na vaše lično ime, onda ste vi kao fizičko lice obveznik poreza, a ne vaša paušalna agencija. Ako je Payoneer račun na vaše lično ime, onda se smatra da ste vi kao fizičko lice primili dohodak i tako se tretira shodno zakonu i porez i doprinosi na taj dohodak.

Porez možete plaćati sa kojeg god želite računa i tu nema smetnji (može i sa računa vašeg rođaka, prijatelja, čak i mi vam možemo platiti porez ako se tako dogovorimo). Važno je samo da se ispoštuje broj tekućeg računa i poziv na broj po rešenju poreske uprave.

Test samostalnosti polažete tek kad vam inspekcija zakuca na vrata, ali se vi sami možete proveriti na osnovu kriterijuma koji su u tom testu propisani.

@Jelena Gavrilović,
Kad god su u pitanju savetovališta i konsultacije za nepoznat broj ljudi, razmislite o minimalnom prihodu koji vam se čini da možete da ostvarite mesečno. Ako je taj prihod preko 300 EUR, onda možda i ima smisla da budete paušalno oporezovani, zbog jednostavnosti obaveza oko paušalne agencije.
Ako je taj iznos manji, možda ipak da razmislite da li uopšte da izlazite iz radnog odnosa.
Ako je iznos veći od 700 EUR, onda je verovatno isplativije da budete preduzetnik sa isplatom lične zarade, naročito ako možete imati dosta troškova mesečno.
Za prave savete, morali bismo znati malo više o biznis planu, pa vas pozivamo na konsultacije ili da sami malo više raspišete o prihodima i troškovima, pa odlučite.
Vodite računa da odabrani model može da se promeni tek sledeće godine.

@Dragana,
Ovde ima dosta nenavedenih činjenica:
1. Niste naveli koju vrstu firme biste otvorili. Da li biste da budete preduzetnik ili da osnujete d.o.o.
2. niste naveli ako biste bili preduzetnik da li biste bili paušalac ili knjigaš.
3. Ako biste bili knjigaš, koja vrsta knjigaša?

Postoji mogućnost da otvorite firmu, i d.o.o. i preduzetničku radnju iako ste zaposleni u stalnom radnom odnosu kod trenutnog poslodavca. To što ste naveli da ste zaposleni na neodređeno vreme nema uticaja na mogućnost da otvorite firmu. Dakle, i da ste zaposleni na određeno i na neodređeno vreme, mogli biste da otvorite drugu firmu.
Ali šta god da otvorite, neki porez i makar doprinos za PIO ćete morati da plaćate.

@Janos Kocsoban,

Možete fakturisati stranom pravnom licu kao preduzetnik. Ove promene zakona nemaju uticaja na to kome ćete fakturisati (domaćem ili stranom pravnom licu).

@Marko,
Trebalo bi da plaćate porez, bez obzira što ništa niste započinjali sa poslom u firmi.
U zavisnosti koju vrstu firme ste otvorili, razlikuju se i obaveze za porez odnosno doprinose.

@Nemanja Stošić,
Paušalac je preduzetnik koji porez plaća mesečno paušalno, u istom iznosu, bez obzira koliko je zaradio para.
Može da skida pare sa bankomata do 150 hiljada dinara dnevno.
Mora da piše račune za svaku uslugu odnosno proizvod koji proda, ali ne mora obavezno da ima fiskalnu kasu (u nekom slučaju mora).
Ne mora da ima knjigovođu.

@Ivana V,

Preporučujemo vam da budete paušalac, ako nećete da mislite o poreskim obavezama, ali sa mogućnošću da plaćate više poreza nego što bi bilo potrebno.
Tako, preporučujemo vam da budete preduzetnik sa isplatom lične zarade, ako nemate nijedan drugi prihod sem ovog.

Nebitan je mesec osnivanja: dokumentacija se podnosi jednom godišnje svakako.
Rešenja će za paušalce, navodno stizati od ove godine automatski u poresko sanduče na portalu Poreske uprave.

@Velibor,
1. Može. Nema nikakvih smetnji za tako nešto.
2. Može i to, da pružaju jedna drugoj usluge i da naplaćuju jedna drugoj. To su 2 pravna subjekta, bez obzira što isti čovek stoji iza oba biznisa.

@Miloš Arsić,
Ovde baš ima puno pitanja, a i puno nepoznanica sa naše strane.
Ukoliko ste raspoloženi, možete zakazati konsultacije, na kojima biste detaljno postavili pitanja, a mi onda detaljno ispitali vaš, da bismo dali pravo usmerenje.
Međutim, pre svega, ako u idealnim okolnostima mislite da stignete do 1600 000 godišnjeg prometa, što je 1200 EUR mesečno, treba dobro da razmislite o troškovima, da bismo videli koliko je biznis isplativ.

@Miroslav,

Ako dobro razumemo priču: Vaša igrica dopušta Google-ovom AdMob da se na Androidu koristeći vaše igrice vrši reklamiranje nečega ili nekoga i onda to vi naplatite Google-u.

Kako smo mi razumeli ovaj slučaj, prema našem mišljenju, ovo spada u delatnost iz oblasti reklamiranja i istraživanja tržišta i ta delatnost nije dozvoljena u okviru paušalno oporezovanog preduzetnika, u skladu sa ograničenjem navedenim u članu 40 Zakona o porezu na dohodak građana.

@Milena M,
Moguće je registrovati se kao paušalac u nekon drugom mestu. Dovoljno je imati samo fizičku adresu i nekoga ko bi mogao na toj adresi da reaguje na eventualna pisma od poreske uprave.
Plan izmena zakona je da se ujednači porez prema prihodima u opštini, ali da to ne važi za neke specijalne šifre delatnosti, gde bi paušalni porezi trebali da budu drastično manji, ukoliko se uradio ovo što vi planirate da uradite.
Po nama, za sada ima smisla dokle god poreski kalkulator kaže da je porez kod bake manji.

Međutim, pri registracionoj prijavi osnivanja d.o.o. ili preduzetnika, potpisujete krivičnu odgovornost u skladu sa članom 45 Zakona o postupku registracije privrednih subjekata da su podaci koji ste uneli tačni.

@Mihajlo,

Paušalac sme da ima zaposlene.
U tom slučaju, mora da im obračunava zarade.
Tada, i pored predviđenog paušalnog poreza plaćaju se i porez i doprinosi na zaradu za svakog zaposlenog. Kad obračunate plate zaposlenom, onda se obračunaju i doprinos za PIO i doprinos za zdravostveno osiguranje. Kad platite te doprinose (uplatom na poseban državni propisani tekući račun), onda ste i regulisali te obaveze.
Radnicima se zaračunava PIO za njihovu buduću penziju, a mogu i da se leče u državnim zdravstvenim institucijama, jer će im zdravstvena knjižica tim redovnim plaćanjem biti automatski overena.

@Sasa Aleksic,
Ukratko:
1. Prodate automobil
2. Platite porez na prenos apsolutnih prava (zapravo , platiće ga kupac)
Procedura je standardna, jer paušalac ne vodi poslovne knjige, pa nema nikakvih knjigovodstvenih zahvata. Sa druge strane, paušalac je preduzetnik, a na preduzetnika se primenjuje zakon o porezu na dohodak građana, kao za fizička lica, pa je isto kao da auto prodaje fizičko lice.

@Dragana Katić,
Ovo umnogome zavisi od opštine sedišta, ali postoji kalkulator na sajtu poreske uprave, pa možete i sami da vidite iznos poreza i doprinosa.
Naša procena je oko 15000 - 25000 dinara mesečno.

@Darija,
Ako ste preduzetnik paušalac ili preduzetnik koji vodi poslovne knjige (bez obzira koja vrsta preduzetnika) koji je u radnom odnosu (zaposlen u drugoj firmi), nije potrebno da plaćate doprinos za zdravstveno osiguranje i nezaposlenost kao paušalac, jer ta 2 doprinosa plaćate kao zaposleni u toj drugoj firmi.

@Svetlana,
Referenti poreske uprave mogu da imaju svoje mišljenje, ali oni ne pišu zakone. Zakon ne propisuje obavezu da paušalac vodi poslovne knjige, sem knjige KPO, za izlazne račune.
Dakle, nikakve ulazne račune ako ste paušalac niste u obavezi da čuvate, prikazujete poreskoj kontroli, knjižite itd.

@Marko,
Nije tačno. Ne možete da imate 2 preduzetničke agencije u isto vreme, ali možete da zatvorite jednu, pa da otvorite drugu, sa istom šifrom delatnosti.
Porez je 10%, a doprinos za PIO (penzijsko i invalidsko osiguranje) je 26%. Pored toga ako niste zaposleni, plaća se još i doprinos za zdravstveno osiguranje (10.3%) i osiguranje od nezaposlenosti (0.75%). Procenti odgovaraju zakonu u vreme pisanja odgovora na ovaj članak.
Međutim porez ako ste paušalno oporezovani nije na promet koji je paušalna agencija ostvarila, nego na osnovicu koju odredi sama poreska uprava utvrđenim kriterijumom.
Sa druge strane, ako ste preduzetnik sa samooporezivanjem (tj "knjigaš", vodite poslovne knjige), i to bez isplate lične zarade onda je tačno da je porez 10% + svi pripadajući doprinosi.

@Danilo,
Po našem mišljenju, ne biste smeli da se bavite adsense-om, jer su to delatnosti reklamiranja, a paušalnim agencijama nije dozvoljeno da se bave tim delatnostima.

Postovani hvala na pojasnjenju. A da li to znaci da ako se prebacim sa pausalnog oporezivanja na licnu zaradu ili vodjenje knjiga da tada mogu fakturisati i oglasavanje preko adsensa? Ili je za to iz nekog razloga neophodan bas d.o.o?

@Danilo,

Ako se prebaciš da budeš preduzetnik sa isplatom lične zarade, možeš opušteno da se baviš adsense-om.
Samo paušalac ne sme da se bavi trgovinom, a preduzetnik knjigaš i d.o.o. , naravno, mogu.

@Bojan,
Može, nema smetnji za takvo nešto.

@Dejan Petrović,

Možete biti paušalac ako se bravarska radionica bavi uslugama i proizvodnjom vrata i bravarskim proizvodima. Ako nešto kupite i preprodate, ne možete biti paušalac.
Porez za paušalca zavisi od mesta u kojem otvarate paušalnu agenciju, a možete sami pogledati na sajtu poreske uprave. Okvirno: od 12000 - 20000 dinara mesečno je porez i doprinosi.

@Tibor Banda,

Možete, ako ćete samo praviti i prodavati isključivo vaše igrice. Međutim, ako ćete pustiti kroz igrice Google AdSense reklame ili tako nešto, onda se to smatra reklamiranjem i po nama nemate pravo da budete paušalno oporezovani, jer je reklamiranje kao delatnost zabranjeno da bude paušalno oporezovano.

@Tamara Jovanović,
Ako ste zaposleni negde drugde, onda ne ulazi doprinos za zdravstveno osiguranje i doprinos za osiguranje od nezaposlenosti.
Ako niste zaposleni nigde, onda ulazi.

@Nesa,
1) Paušalna ortačka firma ne postoji. Paušalac je preduzetnik, a preduzetnik je jedno fizičko lice i ne može se organizaciono udruživati u okviru privrednog subjekta "preduzetnik", pa se na taj način ne mogu formalno deliti troškovi. Može 1 od vas da otvori paušalnu agenciju, a drugi da pomaže ili da se zaposli ili da radi po privremenim povremenim poslovima (ako postoje takvi poslovi koji ispunjavaju uslov da se rade povremeno i nisu osnovna delatnost). Minimalni trošak za tako nešto je za poreze i doprinose za zaradu oko 150 EUR mesečno i za paušal oko 200 EUR mesečno.
2) Ne isplati se više otvarati 2 firme, tu je negde opcija 1 i 2, ali sa 2 paušalne firme, svako ima svoj limit od 6 miliona, pa u tom smislu je bolje, ako vam krene posao da bude preko 6 miliona
3) ako se otvori firma pre Nove godine, limit je i dalje 6 miliona godina.... čak i da se otvori firma 30.12.2020. godine, limit bi bio 6 miliona do kraja godine za ostanak u paušalnom sistemu oporezivanja.

@Nesa,
ok, merodavan je kalkulator poreske uprave i ako je 32000, onda je toliko.
Priliv bi trebalo da bude na račun firme koja se otvori. Nismo još imali inspekcijski nadzor koji je kaznio paušalca zato što je primao pare na račun fizičkog lica, ali strogo gledano shodno zakonu, to je onda priliv fizičkog lica i važe potpuno druga pravila oporezivanja. Možda bi poreski inspektor progledao kroz prste, ali to je nesigurno.
Znači, nov nalog na istoj platformi, nov mejl i vezati za račun firme.

@Ljubomir Letić,
-Zahtev za paušalno oporezivanje obavezno do 31.10.2020, to je novo od ove godine, rok se pomerio sa 30.11. na 31.10.,

-promet po računu sa svih bankarskih tekućih računa,

-naknadno PPDG1S završni za preduzetnika sa isplatom lične zarade

-PPDG1R za paušalca

tražiće poreska možda još i bruto stanje ili zaključni list

@Jovana Sapundzic,
Na žalost, ne možete da budete paušalac kad otvorite kafanu. Vi možete da kažete u APR da hoćete da budete paušalac, ali će vas poreska uprava pri dodeljivanju PIB-a odbiti.
Za dodatne konsultacije, možete nas kontaktirati na stranici kontakt.

@Vladimir,
Dužni ste da uplaćujete PIO. Možete biti kažnjeni i poreska apsolutno ima uvid u to. Niste dobili opomenu, jer poreska nije dužna da vodi računa o tome, nego ste dužni da sami (ili preko knjigovođe) obračunate i platite porez i doprinose. To je suština principa samooporezivanja.
Poreska može da izvrši nadzor (inspekciju) nad vašim poreskim obavezama, i tad možete biti kažnjeni po rešenju poreske uprave.
Izgleda strašno, ali ne mora da bude tako.
Stoga, naš predlog je da odete do vašeg poreskog inspektora ili bar do nekog knjigovođe i da se raspitate o detaljima oko daljeg postupanja.

@Miladin Spasojevic,
Pojednostavljeno rečeno, prihvatljivi su svi oni troškovi koji se mogu smatrati da su nastali za potrebe obavljanje delatnosti.
Kupovina nekretnine, i automobila jesu prihvatljivi troškovi u tom smislu.
Knjigovodstvo koje se vodi za preduzetnika koji više nije paušalac je od skoro isto kao i za d.o.o. : takozvano dvojno knjigovodstvo.
Znači, preduzetnik koji nije paušalac je dužan da vodi (ili da mu knjigovođa vodi) poslovne knjige, da predaje završni račun i poreski bilans na kraju godine.

Još jedna napomena: ni d.o.o. a ni preduzetnik ne moraju da budu u sistemu PDV-a, da bi morali mesečno (u ređim slučajevima tromesečno) da predaju PDV prijave. Moraju, samo ako im je suma prometa u poslednjih 12 meseci premašila 8 miliona dinara.

@Bojan,
Preduzetnik može odmah od prvog dana postojanja da skida zaradu, obzirom da je preduzetnik (dakle i knjigaš i paušalac) fizičko lice i pare sa njegovog tekućeg računa su njegove pare.
Porez je samo obračunska kategorija, i zato nam treba pažnja, koju treba da bude kontrolisana od strane dobrog knjigovođe, da se valjano utvrdi obračun dobiti , a na osnovu nje i porez na dobit. Van tog iznosa, preduzetnik može da skine koliko god želi novca i da slobodno raspolaže istim. Postoji jedino ograničenje od 150 000 dinara dnevno.
Dakle, zarada preduzetnika knjigaša (i paušalca) je njegova zarada od prvog dana postojanja. Ne treba da se čeka nikakav kraj godine da bi se novac mogao skidati sa računa.

Dakle, ne slažemo se sa konstatacijom da preduzetnik knjigaš ne može da slobodno diže gotovinu, kao što to može paušalac. Naprotiv, može, uz dužan oprez oko obračuna dobiti.

@Bojan,
1. Prihod se može preneti na račun fizičkog lica, šifra plaćanja nije bitna
2. troškovi se mogu plaćati sa bilo kog računa ako ste paušalac. Ako ste sa preduzetnik sa isplatom lične zarade, onda bi moralo sa preduzetničkog računa, a moglo bi i kešom, ako je dignut sa preduzetničkog računa.
3. pretplate za softver (licence) su podložne internom obračunu PDV-a, bez obzira da li ste paušalac ili preduzetnik sa isplatom lične zarade, jer ste vi poreski dužnik. Znači, morate obračunati i platiti 20% poreza . Osnovna sredstva su takođe podložna obračunu 20% PDV-a pri uvozu istih.
Savet je da ih ne kupujete preko preduzetničkog računa (ni jedno ni drugo).

@Aleksandra

Šifre delatnosti koje možete registrovati za vašu delatnost mogu biti:
1039-Ostala prerada i konzerviranje voća i povrća
1089 - Proizvodnja ostalih prehrambenih proizvoda

@Aleksandra

Kao preduzetnik_prednosti su da možete da pauzirate delatnost, niži su troškovi poslovanja, nedostatak-za obaveze prema državi odgovarate celokupnom svojom privatnom i imovinom firme podjednako.

Doo - mana: danom registracije kreću sve obaveze ka državi kao preduzeće i nemate mogućnost pauziranja. prednost: za sve obaveze prema državi odgovarate samo imovinom preduzeća.

@Stefan Trisovic
Prema našem mišljenju nema zakonskih prepreka da preduzetničku firmu otvorite u Kruševcu.

@Milan,
To je tačno.
Mala zamerka:
dodano porez na dohodak građana, misli se na godišnji porez na dohodak građana, koji je preko Cca 3miliona dinara. Osnovica je ta razlika. Dakle na 5 minus 3, tj. ukupno 2 miliona dinara platiće još 10%, izuzetno, ako je preko oko Cca 4.2 miliona na tu razliku 15%, ali i tu postoje umanjenja, pa to nije baš 250 000 dinara kao što navodite, možda je realnija cifa oko 180 000 dinara godišnjeg poreza na dohodak.
Tj. taj jedan koban dinar će da udvostruči porez koji je "preduzetnik knjigaš" dužan da plati.
Drugim rečima, nipošto ne sme dozvoliti da pređe daj limit od 6 miliona.