A da li je to baš tako, pročitajte na vreme, ako ne želite da budete kažnjeni

Od 01. marta 2018. godine po članu 4a Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, poverioci imaju obavezu da sve izdate fakture, kao i ostale zahteve za isplatu, a koji se tiču komercijalnih transakcija gde su subjekti javnog sektora dužnici, registruju u centralnom registru faktura, i to pre nego što se iste dostave dužnicima. Ovo važi za sve one subjekte koji svoja plaćanja vrše preko računa koji se vode kod Uprave za trezor. Za sada, za subjekte javnog sektora koji svoja plaćanja vrše preko poslovnih banaka, ne postoji obaveza registrovanja faktura, već se kao i do sada plaćanja vrše u ugovorenom roku.

Član 4b istog zakona propisuje da dužnici svoje novčane obaveze po fakturama i drugim zahtevima za isplatu (iz člana 4a, stav 1. ovog zakona) izmiruju isključivo u slučaju ako su one po pravilima registrovane u centralnom registru faktura, a to se utvrđuje proverama u tom registru.

Zakon pored ostalog, definiše i rokove tokom kojih je potrebno izmiriti novčane obaveze između privrednih subjekata, kao i između javnog sektora i privrednih subjekata. Sve navedene novine bi trebalo da imaju pozitivan efekat, pre svega na efikasnost i sigurnost naplate, što je izuzetno važno. A kada se to ostvari, to će se odraziti i na bolje planiranje i upravljanje likvidnim sredstvima, kako javnog sektora, tako i privrednih subjekata.

Koje su to kaznene odredbe ovog zakona?

Novčana kazna za prekršaj pravnog lica (privredni subjekt ili subjekt javnog sektora) se kreće od 100.000 do 2.000.000 dinara, u slučaju da se izdate fakture i drugi zahtevi za isplatu ne registruju u centralnom registru faktura.

Centralni registar faktura vodi Uprava za trezor

Svim poveriocima i dužnicima Uprava za trezor omogućava pristup, unos i pregled unetih podataka u centralni registar faktura putem posebnog informacionog sistema. Putem veb aplikacije poverioci su u obavezi da fakture i druge zahteve za isplatu sami registruju.

Putem pravilnika je definisana procedura kojom se pristupa registru. Pa su tako korisnici (poverioci i dužnici) u obavezi da u aplikaciju unesu podatke za identifikaciju, nakon čega dobijaju popunjenu formu obrasca za pristup. Dobijeni obrazac je potrebno odštampati, i sa potpisom i pečatom dostaviti Upravi za trezor kao zahtev za registraciju. Uz taj dokument potrebna je i sledeća dokumentacija:

• ovlašćenje poverioca fizičkom licu (administratoru) za pravo pristupa i sva ovlašćenja za rad u registru, potpisano od strane zastupnika
• ovlašćenje licu koje preuzima korisnički nalog (ukoliko to lice nije administrator), takođe potpisano od strane zastupnika (odgovornog lica)
• uverenje o odobrenom privremenom boravku i odobrenje privremenog boravka, ako je ovlašćeno lice strani državljanin.

Ako je podneta dokumentacija ispravna, administratoru ili licu koje je ovlašćeno za preuzimanje korisničkog naloga, se u organizacionoj jedinici Uprave za trezor izdaje primopredajni list, koji mora biti potpisan od strane lica koje taj nalog preuzima i zaposlenog u Upravi za trezor. Nakon toga, administrator može pristupiti centralnom registru faktura i tada samostalno kreira svoju lozinku.

Ovime je postupak registracije završen, i može se pristupiti unosu propisanih podataka iz faktura.

SVM je kao knjigovodstvena agencija, želeći da pruža što kvalitetnije knjigovodstvene usluge, oduvek podržavao automatizaciju slanja, primanja i automatskog pregleda dokumentacije. U tom smislu naša agencija u potpunosti pozdravlja ovaj projekat Uprave za trezor. Izgleda da Srbija hvata korak sa modernim informatičkim svetom, a to je ono za šta smatramo da može doneti benefit i domaćem poslovanju i privredi, i zato smo oduvek bili pristalice takvih ideja, a i sami kreirali neke od njih.

Ipak, pošto je ovo javni projekat, molimo vas, budite svesni da ima svoje rokove i za prijavu i za podnošenje faktura, na koje smo ovim člankom hteli da ukažemo, pa je važno da se sa procedurom upoznate na vreme. Za sve nejasnoće, obratite se našim stručnjacima ovde.