Vlada Republike Srbije je 15. marta 2020. godine, usled širenja epidemije zarazne bolesti COVID-19, proglasila vanredno stanje, uz donošenje neophodnih mera koje će pomoći očuvanju zdravlja i života ljudi.
Takođe, formiran je i nacionalni krizni štab, čiji je cilj da se umanje negativne posledice po građane i privredu, sa prioritetom za očuvanje radnih mesta i pomoći u funkcionisanju privrednih subjekata u vanrednim okolnostima.
Na osnovu usvojenih ekonomskih mera u razvijenim evropskim zemljama, kao i zemljama u okruženju, zatim preporuka Međunarodnog monetarnog fonda i Evropske komisije, kao i predloga domaćih poslovnih udruženja, Vlada Republike Srbije je donela program ekonomskih mera za podršku privredi (u daljem tekstu: Program mera).
Sledeći korak bio je donošenje Uredbe o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima (u daljem tekstu: Uredba). Sve ovo sa ciljem ublažavanja problema koji su nastali u privredi usled pandemije COVID-19. Ovom Uredbom se definišu mere koje sadrže fiskalne pogodnosti i direktna davanja iz budžeta Republike Srbije privrednim subjektima u privatnom sektoru.
U skladu sa donetim Programom, mere mogu koristiti privredni subjekti koji su registrovani u Republici Srbiji, pod uslovom da nisu javna preduzeća i da nisu deo finansijskog sektora.
To su:
Rezidentna pravna lica se u ovoj uredbi dele na mikro, mala, srednja i velika pravna lica. Ova podela je izvršena u skladu sa propisima o računovodstvu na datum bilansa finansijskog izveštaja iz 2018. Godine. Dakle, ako je neko lice iz srednjeg tokom 2019. Prešlo u veliko pravno lice, računaće se kao da je srednje.
U rezidentne preduzetnike spadaju:
Mikro, mala i srednja pravna lica, kao i ogranci predstavništva stranih pravnih lica, mogu da odlože dospelost za plaćanje:
Ovaj set mera predviđa i da se doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, čije je plaćanje odloženo u skladu sa Uredbom, smatraju plaćenim, a odnose se na prava po osnovu zdravstvenog, penzijskog i invalidskog osiguranja, zatim po osnovu ostvarivanja prava zbog nezaposlenosti i po osnovu ostvarivanja prava na finansijsku podršku porodici za decom. Ovo znači da će se bez uplate poreza i doprinosa na poreskim karticama naveedenih pravnih lica evidentirati redovi kao da su pravna lica platila te obaveze. Ali će se ti redovi “obrisati” sa kartica 04.01.2021. godine.
Takođe, predviđeno je da rezidentna pravna lica, kao i ogranci i predstavništva stranih pravnih lica imaju pravo na odlaganje plaćanja poreskih obaveza, čija je dospelost za plaćanje odložena na najviše 24 jednake mesečne rate bez plaćanja kamate. Kako će se tačno vršiti plaćanje na te 24 rate, biće naknadno zakonski utvrđeno. Naš stav je da će postojati neki zahtev ili formular koji će se podnositi Poreskoj upravi.
Preduzetnik i preduzetnik poljoprivrednik, koji porez plaća samooporezivanjem, a nije se opredelio za isplatu lične zarade, ostvaruje pravo na odlaganje plaćanja akontacija poreza i doprinosa na prihode od samostalne delatnosti, a po istim pravilima koja važe za pravna lica.
Preduzetnicima paušalcima se odlaže plaćanje obaveza po osnovu mesečnih akontacija poreza i doprinosa na prihode od samostalne delatnosti za mart, april i maj 2020. godine za 04.01.2021. godine. Oni će obaveze za ova tri meseca plaćati u 24 jednake mesečne rate, bez kamate.
Preduzetnik, preduzetnik paušalac, preduzetnik poljoprivrednik, preduzetnik drugo lice i pravna lica, u skladu sa donetom Uredbom, mogu da ostvare pravo na uplatu bespovratnih novčanih sredstava iz budžeta Republike Srbije i to u periodu od tri meseca (maj, jun i jul).
Isplata bespovratnih novčanih sredstava se vrši prema sledećim formulama. Ukratko: broj zaposlenih x “minimalac za mart”, tj. broj zaposlenih x 30367.04 dinara. Detalji slede:
Kada je reč o privrednim subjektima koja podpadaju pod kategoriju Velikih pravnih lica, oni takođe imaju pravo na bespovratna novčana sredstva (maj, jun, jul), i to u skladu sa metodologijom obračuna koja je propisana u Članu 10 Uredbe Vlade Republike Srbije, o kojima nećemo govoriti u ovom članku.
Isplata privrednim subjektima u privatnom sektoru se vrši sa posebnog namenskog računa koji je otvoren kod Uprave za trezor.
Sa druge strane, privredni subjekti su dužni da kod svoje banke otvore poseban namenski račun - isplata direktnih davanja - COVID-19. Ako privredni subjekt ima samo jednu banku, ta banka ima zadatak da automatski otvori namenski račun privrednom subjektu.
U slučaju da privredni subjekt ima otvorene račune kod više različitih banaka, dužan je da putem elektronskih servisa Poreske uprave dostavi podatak kod koje banke će otvoriti namenski račun, i to najkasnije od 25. aprila 2020. godine. Obratite pažnju da je rok blizu i dostavite informacije vašoj službi knjigovodstva ili knjigovodstvenoj agenciji!
Privredni subjekti prihvataju pogodnosti i direktna davanja podnošenjem Obrasca PPP-PD tako što će da unesu kao datum plaćanja 04.01.2021. godine. Time se automatski prijavljuju i za sve mere fiskalnih pogodnosti. To mogu da urade prilikom prijave za mart, pa će imati fiskalne pogodnosti za mart, april i maj, a mogu da uradi i prilikom prijave zarada za april, pa će imati fiskalne pogodnosti za april, maj i jun. Mogu da urade i prilikom kasnijih prijava (npr. za maj, ali onda gube fiskalne pogodnosti za april, a dobijaju samo za maj i jun).
Privredni subjekti koji ne podnose Obrazac PPP-PD, ali koji nemaju zaposlene, i nisu preduzetnici, koriste mere u skladu sa odredbama Uredbe. Znači, pošto nema zaposlenih, nema “minimalaca”, ali ima mogućnosti da plate akontaciju poreza na dobit u 24 rate bez navođenja 04.01.2021. u PPP-PD prijavu. Ovo su najčešće d.o.o. ili udruženja građana bez zaposlenih.
Ukoliko od 15.03.2020. godine pa do isteka tri meseca nakon poslednje isplate direktnog davanja smanji broj zaposlenih za više od 10%, privredni subjekat gubi pravo na korišćenje propisanih mera pomoći. Termin “smanji” tumačimo tako da može da se desi i da zaposleni da otkaz i da mu poslodavac da otkaz i da se sporazumno raskine radni odnos, ali ne i slučaj da prirodno istekne ugovor o radu na određeno vreme nakon 15.03.2020. godine.
U tom slučaju, privredni subjekat je dužan da:
Ako privredni subjekat koji ostvari pravo na direktna davanja iako na to nema pravo, troši nenamenski dobijena sredstva ili izgubi pravo na davanja i ne vrati dobijeni iznos u celosti, biće kažnjen novčanom kaznom u visini od 30-70% primljenih sredstava, i to ne manje od 500.000 dinara za pravno lice, odnosno 100.000 dinara za preduzetnika.
Iz ovog se zaključuje da se dobijena sredstva za isplatu “minimalca” ne mogu koristiti za refundaciju. Tj, poslodavac koji bi imao para da isplati celu neto platu zaposlenima pre nego što stigne pomoć od države na namenski račun, to ne sme da uradi, jer po našem tumačenju, to bi se smatralo nenamenskim trošenjem dobijenih sredstava. Ovo je jedna od najvećih primedbi na uvedene mere u delu stručne javnosti i može biti predmet naknadnih tumačenja i ažuriranja sadržaja ovog članka.
Uz to kazna za odgovorno lice u pravnom licu koje je napravilo prekršaj iznosi od 50.000 do 100.000 dinara.
U slučaju da privredni subjekat u privatnom sektoru iskoristi pravo na odlaganje plaćanja javnih prihoda iako na to nije stekao pravo, ili izgubi to pravo i ne isplati ih u celosti zajedno sa kamatom, biće kažnjen sa novčanom kaznom od 25-50% iznosa odloženih javnih prihoda, i to ne manje od 250.000 dinara za pravno lice, odnosno 50.000 dinara za preduzetnika.
U ovom slučaju kazna za odgovorno lice u privrednom subjektu iznosi od 25.000 do 50.000 dinara.
Oni privredni subjekti koji su se opredelili za korišćenje donetih mera pomoći privredi ne mogu isplaćivati dividende do kraja 2020. godine. Napomena da je isplata u akcijama moguća.
Ukoliko obveznik PDV-a bez naknade izvrši promet dobara i usluga Ministarstvu zdravlja, Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje ili zdravstvenoj ustanovi u javnoj svojini, neće mu se obračunavati i naplatiti PDV, dok obveznik PDV-a ima pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu tog prometa.
U narednom periodu, na kraju ovog članka će se proširiti pitanja i odgovori na osnovu komentara i mišljenja proisteklih iz javne rasprave stručne javnosti. Pozivamo vas da postavite pitanja i komentare a mi ćemo ih odgovoriti u najkraćem izvodivom roku.
Marijana Markovic on 13.04.2020 13:55
Postovani,
OdgovoriZahvaljujemo se na pomoci. Mene interesuje kakva ce biti procedura za kredit.
Razumela sam za kamatu, grejs period i rok otplate, samo nisam gde je potrebno da se aplicira.
unapred hvala
pozdrav
Maja
SVM SUPPORT on 14.04.2020 08:56
@Marijana,
U toku je pručavanje svih opcija Uredbe koju poninjete, pa ćemo verovatno i na tu temu napisati poseban članak, a vas uputiti na njega.
Slavko Pejovic on 14.04.2020 14:33
Pozdrav, imam dva pitanja:
Odgovori1. Ukoliko sam isplatio mart sve, i podnesem prijavu do kraja aprila, da li mogu isplatiti početkom maja punu platu zaposlenima za april, a novac koji dodje na namenski račun iskoristiti za platu za maj ?
2. Šta se dešava sa subvencijama od 65% i 75% ? Ako se na prijavu stavi datum iz januara kao što stoji u uredbi, da li ćemo izgubiti pravo na refundaciju za tog zaposlenog ako se subvencija ne produži (trenutno je do kraja decembra) jer se praktično zahtev za refundaciju za ta tri meseca može podneti tek nakon 04.10. svejedno iako platimo porez ranije i budemo u pretplati ?
Hvala
SVM SUPPORT on 16.04.2020 06:59
@Slavko Pejovic,
1. Na žalost ne može tako. Država (a to potvrđuju i tumačenja stručne javnosti) insistiraju na tome da se sredstva na namenskom računu troše namenski za davanja neto plate zaposlenima, i to: davanje za mart 2020. godine, da se iskoristi za dodatak plate za mart, a ako je mart plaćen u potpunosti, onda da se iskoristi za dodatak plate za april.
Davanje za april 2020. godine, da se iskoristi za dodatak plate za april, a ako je mart isplaćen u celosti pre 10.04. onda kao dodatak plate za maj.
Davanje za maj 2020. godine, da se iskoristi za dodatak plate za maj, a ako je mart isplaćen u celosti pre 10.04. onda kao dodatak plate za jun.
2. Prema našem mišljenju, unošenjem datuma 04.01.2021 u PPPPD prijavu za zaposlene koji koriste subvencije od 65% - 75% ne gubi se pravo na refundaciju za te zaposlene, iako se unošenjem ovog datuma odlaže dospelost obaveza za poreze i doprinose na zarade. Za očekivati je da će zbog forsiranih mera propisanih ovom Uredbom zakonodavac naknadno produžiti subvencije po ovom kriterijumu tj. važiće i nakon 31.12.2020, koji je trenutni rok važnosti.
Nikola Stojanovic on 14.04.2020 14:35
Pozdrav,
Odgovorija sam paušalac, ali sam se u medjuvremenu dodatno i zaposlio. Nisam ništa nikog obaveštavao i i dalje i sa agencije plaćam sve poreze kao i ranije. Da li ću i ja dobiti ovu pomoć ?
Hvala
SVM SUPPORT on 16.04.2020 07:05
@Nikola Stojanović,
Kao paušalac nemate prava na direktna davanja (iznos minimalca), jer ste u radnom odnosu u drugoj firmi. Ali imate pravo na odlaganje plaćanja akontacije poreza i doprinosa za mart, april i maj, do 04.01.2020. godine.
Marko Matic on 15.04.2020 19:50
Postovani,
OdgovoriMi smo imali u planu da zaposlimo jos ljudi, i sad nekako zelimo da zaposlimo jos ljudi. Da li znate da li ce ovo vaziti i za novozaposlene ako povecamo broj zaposlenih?
Hvala
SVM SUPPORT on 16.04.2020 07:11
@Marko Milic,
Važiće direktna davanja i odlaganje poreza i doprinosa i za novozaposlene, srazmeno broju meseci od kad su zaposleni. Npr. ako je zaposlen u aprilu, direktna davanja može dobiti samo za deo aprila i za ceo maj.
Zeljko on 15.04.2020 19:52
Preduzetnik sam kojinje firmunstavio u mirovanje 18marta. Iz prilozenog shvatam da sticem pravo na pomoc od 3 minimalca i da ne moram da se prijavljujem vec sam automatski u sistemu posto imam poslovni racun samo kod jedne banke.
OdgovoriOnonsto me interesuje je sta drzava ocekuje od nas nakon dobijenih minimalaca? Da li moramo da ponovo aktiviramo firmu u nekom roku i po aktiviranju sa li se od nas ocekuje da budemo aktivni 24 meseca posto se olacanje obaveza rapodeljuje jednako na 24meseca? I da li obaveza mozemo da platimo u kracem toku?
SVM SUPPORT on 16.04.2020 07:18
@Zeljko,
1. Ne mora da se aktivira firma nakon ovih mera. Preduzetnik može biti u statusu mirovanja dokle želi. Uredbe se odnose na odlaganje poreza i doprinosa i na dobijanje minimalaca za mart, april i maj, a nakon toga, bar za sada, sve se dešava po normalnim pravilima.
2. Firmu možete staviti van statusa mirovanja kad god želite. Jednom kad firmu aktivirate, ne morate da budete aktivni 24 meseca, pošto ste preduzetnik, čak i da ugasite preduzetničku radnju, moraćete da platite ove doprinose kao fizičko lice na tih 24 rate (maksimalno, a može i manje).
Obaveze možete platiti na 24 rate, a možete ih platiti i u manje rata. Način otplate će biti naknadno definisan.
Dragan Nedeljkovic on 16.04.2020 07:28
Pozdrav,
OdgovoriZanima me kako se prijavljuju preduzetnici paušalci? Da li se odnosi na sve paušalce uredba o uplati minimalca i da li znate kada se očekuju prve uplate? Kako će znati da li je paušalac prihvatio pdredbe ili će to raditi automatski za sve na evidenciji, pošto paušalci ne podnose PPP-PD?
SVM SUPPORT on 16.04.2020 08:06
@Dragan Nedeljković,
Po našem mišljenju, obzirom da paušalci koji nemaju zaposlene ne podnose PPPPD prijavu, mišljenja smo da su svi paušalci automatski prijavljeni na program mera (sem ako imaju više od jednog bankovnog računa, u kom slučaju se moraju prijaviti do 25.04 koja banka će biti primalac davanja tj. minimalaca).
Dragana Rajković on 16.04.2020 20:34
Pozdrav,
OdgovoriAko firma ima porodilju kojoj uskoro ističe bolovanje i ne planira se produženje radnog odnosa, da li se ona računa u broj radnika koji napuštaju firmu po ovim novim merama?
Admin sajta on 18.04.2020 10:39
@Dragana,
Prema našem mišljenju, porodilja kojoj se završava porodiljsko odsustvo je sve vreme u radnom odnosu kod poslodavca, samo joj je status takav da nije mogla da radi. Ovakve osobe se računaju u ukupan broj zaposlenih. Ako je porodilja zaposlena na neodređeno vreme, onda ona ulazi u taj zbir zaposlenih za koje poslodavac mora da vodi računa da mu broj zaposlenih ne padne za više od 10%. Poslodavac koji bi raskinuo ugovor o radu nakon povratka porodilje na rad bi na taj način umanjio broj zaposlenih i povećao šansu da mu broj zaposlenih padne iznad tih 10%, odnosno, ako ima manje od 10 zaposlenih, već bi izgubio pravo na direktna davanja i na fiskalne pogodnosti.
Drugim rečima, pažljivo sa otpuštanjem porodilja koje su zaposlene na neodređeno vreme!
Tamara Nikolić on 17.04.2020 10:59
Da li preduzetnik paušalac, mora da na sajtu E porezi da popuni stavku IPB, da bi mu po osnovu mere bespovratne pomoći u iznosu martovske minimalne neto zarade, uplata izvršila od države na namenski račun? U ovom slučaju preduzetnik paušalac ima samo jedan tekući račun.
OdgovoriAdmin sajta on 18.04.2020 10:41
@Tamara Nikolić,
Po našem mišljenju ne mora, ali obzirom da su različiti stavovi stručne javnosti po ovom pitanju: "Kako paušalac koji nema zaposlenih prihvata mere fiskalnih pogodnosti i davanja?", naša preporuka je da paušalac popuni IPB, ako mu je isti dostupan na sajtu ePorezi ili neka to uradi preko poreskog punomoćnika (uglavnom knjigovođe ili pravnika).
Natalija Uroševic on 26.04.2020 12:47
Poštovani,
OdgovoriPaušalac preduzetnik, tj. njegovo poslovanje je direktno pogođeno ovom situacijom, odnosno njegov nalogodovac u inostranstvu mu je zbog svojih gubitaka otkazao dalju saradnju. I on sad prinuđen da nađe bilo kakvo zaposlenje jer je bez prihoda. Zaposlio se 21.04. u jednoj doo firmi. A preduzetničku radnju će ubrzo ili zatvoriti ili staviti u status mirovanja. Pitanje je kakva on sad ima prava i obaveze. Da li ima pravo na direktna davanja kao preduzetnik i do kad, jer od 21.04. je zaposlen u drugoj firmi. Da li taj novi doo poslodavac ima pravo na bespovratna novčana sredstva za isplatu zarade za njega? I da li ima uslov do kad mora da bude u radnom odnosu kod njega.
Admin sajta on 26.04.2020 14:29
@Natalija Djordjevic,
1. Paušalac nema pravo na direktna davanja, jer kako vidimo, nije otišao u status mirovanja još uvek (a to je uslov za paket mera pomoći paušalcu).
2. Novi d.o.o. ima pravo na bespovratna novčana sredstva za isplatu zarade za novozaposlenog.
3. Po sadašnjim propisima, morao bi da bude zaposlen do (otprilike) kraja oktobra 2020. godine, samo ako bi njegovim odlaskom iz firme broj zaposlenih kod poslodavca u d.o.o. pao za više od 10% u odnosu na 15.03.2020. godine. U suprotnom, zaposleni može da ide kad hoće iz firme i ni poslodavac ni zaposleni neće trpeti nikakve finansijske negativne posledice.
Irena Kovacevic on 07.05.2020 08:54
Postovani,
OdgovoriZamolila bih vas za pomoc u tumacenju problema povodom uredbe.
Konkretno moj slucaj je sledeci. Opredelili smo se za drzavna davanja, 15.03. imala sam 6 radnika. Zaposlili smo 9.04. jos jednog, tako da u aprilu imamo 7 radnika. Medjutim, jedna radnica koja je na porodiljskom, 5.05. je dala otkaz jer je nasla novo radno mesto i prekinula porodiljsko. Tako da ce ukupan broj zaposlenih u maju mesecu ponovo biti 6, Da li mi gubimo prava na direktna davanja u ovom slucaju? Smemo li sad uopste da podizemo sredstva sa namenskog racuna? Hvala unapred.
Admin sajta on 14.05.2020 16:20
@Irena Kovačević,
Ne gubite pravo na davanja. 15.03. ste imali 6 radnika, na PPP-PD obrascu za plate za mart ste imali 6 radnika. Broj trenutnih radnika je takođe 6. Niste pali ispod 10% od 6, dakle imate pravo na davanja.
Samo još jedno preciziranje: Sredstva sa namenskog računa ne smete da "podižete". Smete samo da ih preusmerite na tekuće račune zaposlenih.
Marina Savić on 11.08.2020 08:15
15.03.2020 smo imali 93 zaposlena. Na današnji dan 83. od toga, 10 su prekinuli radni odnos na neodređeno ili sporazumom (ulaze u smanjenje), a 7 su istekli ugovori na određeno vreme koji su zaključeni pre 15.03.2020 (ne ulaze u smanjenje). Takođe, imali smo 9 prijava. Moje pitanje je da li tih 9 prijava "pokriva" 9 odjava, pa računajući tako nemamo smanjenje od 10%? Ili računamo pogrešno?
OdgovoriAdmin sajta on 07.09.2020 15:37
@Marina Savić,
Da, prema našem mišljenju tih 9 prijava "pokriva" 9 od onih 10 prekinutih radnih odnosa. Tako da se broj zaposlenih shodno uredbi smanjio samo za 1, jer se ovih 7 ne računaju u broj zaposlenih za koje se računa smanjenje.
Tako da , da, nemate smanjenje zaposlenih veće od 10%.
BILJANA on 23.09.2020 11:49
Pitanje!
OdgovoriMolim vas da mi odgovorite da li preduzetnik ima pravo na direktnu pomoc za zaposlenog radnika koji je stupio u radni odnos 01.07.20.godine.
S,postovanjem
Admin sajta on 24.09.2020 12:15
@Biljana,
Po našem mišljenju, nema pravo.