Vlada Republike Srbije je 15. marta 2020. godine, usled širenja epidemije zarazne bolesti COVID-19, proglasila vanredno stanje, uz donošenje neophodnih mera koje će pomoći očuvanju zdravlja i života ljudi.

Takođe, formiran je i nacionalni krizni štab, čiji je cilj da se umanje negativne posledice po građane i privredu, sa prioritetom za očuvanje radnih mesta i pomoći u funkcionisanju privrednih subjekata u vanrednim okolnostima.

Na osnovu usvojenih ekonomskih mera u razvijenim evropskim zemljama, kao i zemljama u okruženju, zatim preporuka Međunarodnog monetarnog fonda i Evropske komisije, kao i predloga domaćih poslovnih udruženja, Vlada Republike Srbije je donela program ekonomskih mera za podršku privredi (u daljem tekstu: Program mera).

Sledeći korak bio je donošenje Uredbe o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima (u daljem tekstu: Uredba). Sve ovo sa ciljem ublažavanja problema koji su nastali u privredi usled pandemije COVID-19. Ovom Uredbom se definišu mere koje sadrže fiskalne pogodnosti i direktna davanja iz budžeta Republike Srbije privrednim subjektima u privatnom sektoru.

Koji privredni subjekti mogu da koriste donešene mere?

U skladu sa donetim Programom, mere mogu koristiti privredni subjekti koji su registrovani u Republici Srbiji, pod uslovom da nisu javna preduzeća i da nisu deo finansijskog sektora.

To su:

• Rezidentna pravna lica (d.o.o., ortačka društva, komanditna društva, akcionarska društva i udruženja građana)
• Rezidentni preduzetnici
• Ogranci stranih pravnih lica i predstavništva stranih pravnih lica

Rezidentna pravna lica se u ovoj uredbi dele na mikro, mala, srednja i velika pravna lica. Ova podela je izvršena u skladu sa propisima o računovodstvu na datum bilansa finansijskog izveštaja iz 2018. Godine. Dakle, ako je neko lice iz srednjeg tokom 2019. Prešlo u veliko pravno lice, računaće se kao da je srednje.

U rezidentne preduzetnike spadaju:

• Preduzetnici sa samooporezivanjem,
• Preduzetnici sa isplatom lične zarade,
• Preduzetnici paušalci,
• Preduzetnici poljoprivrednici i
• Preduzetnici druga lica.

Uslovi koje moraju ispuniti privredni subjekti da bi postali korisnici donetih mera

• da nisu smanjivali broj zaposlenih za više od 10%, počev od 15.03.2020. godine pa do dana stupanja na snagu Uredbe. Vodite računa da se ovde računaju i zaposleni koji su davali otkaz samostalno i oni koji su sporazumno raskidali radni odnos. Ali ovde se ne računaju oni zaposleni kojima je ugovor o radu na određeno vreme istekao nakon 15.03.2020. godine.
• da su osnovani i registrovani kod nadležnog organa pre 15.03.2020. godine (odnosno ako su u navedenom periodu postali obveznici PDV)
• ako su preduzetnici, da su prešli u status “mirovanja” počev od 15.03.2020. godine

PRVI SET MERA - Fiskalne pogodnosti za privredne subjekte

Mikro, mala i srednja pravna lica, kao i ogranci predstavništva stranih pravnih lica, mogu da odlože dospelost za plaćanje:

• poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada do 04.01.2021. godine
• akontacije poreza na dobit pravnih lica do predaje konačne poreske prijave za porez na dobit pravnih lica za 2020. godinu

Ovaj set mera predviđa i da se doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, čije je plaćanje odloženo u skladu sa Uredbom, smatraju plaćenim, a odnose se na prava po osnovu zdravstvenog, penzijskog i invalidskog osiguranja, zatim po osnovu ostvarivanja prava zbog nezaposlenosti i po osnovu ostvarivanja prava na finansijsku podršku porodici za decom. Ovo znači da će se bez uplate poreza i doprinosa na poreskim karticama naveedenih pravnih lica evidentirati redovi kao da su pravna lica platila te obaveze. Ali će se ti redovi “obrisati” sa kartica 04.01.2021. godine.

Takođe, predviđeno je da rezidentna pravna lica, kao i ogranci i predstavništva stranih pravnih lica imaju pravo na odlaganje plaćanja poreskih obaveza, čija je dospelost za plaćanje odložena na najviše 24 jednake mesečne rate bez plaćanja kamate. Kako će se tačno vršiti plaćanje na te 24 rate, biće naknadno zakonski utvrđeno. Naš stav je da će postojati neki zahtev ili formular koji će se podnositi Poreskoj upravi.

Preduzetnik i preduzetnik poljoprivrednik, koji porez plaća samooporezivanjem, a nije se opredelio za isplatu lične zarade, ostvaruje pravo na odlaganje plaćanja akontacija poreza i doprinosa na prihode od samostalne delatnosti, a po istim pravilima koja važe za pravna lica.

Preduzetnicima paušalcima se odlaže plaćanje obaveza po osnovu mesečnih akontacija poreza i doprinosa na prihode od samostalne delatnosti za mart, april i maj 2020. godine za 04.01.2021. godine. Oni će obaveze za ova tri meseca plaćati u 24 jednake mesečne rate, bez kamate.

DRUGI SET MERA - Direktna davanja privatnom sektoru

Preduzetnik, preduzetnik paušalac, preduzetnik poljoprivrednik, preduzetnik drugo lice i pravna lica, u skladu sa donetom Uredbom, mogu da ostvare pravo na uplatu bespovratnih novčanih sredstava iz budžeta Republike Srbije i to u periodu od tri meseca (maj, jun i jul).

Isplata bespovratnih novčanih sredstava se vrši prema sledećim formulama. Ukratko: broj zaposlenih x “minimalac za mart”, tj. broj zaposlenih x 30367.04 dinara. Detalji slede:

• U maju 2020. godine - proizvod broja zaposlenih sa punim radnim vremenom za čije je zarade i naknade zarada podnet Obrazac PPP-PD za obračunski period mart 2020. godine i iznosa osnovne minimalne zarade za mart 2020. godine
• U junu 2020. godine - proizvod broja zaposlenih sa punim radnim vremenom za čije je zarade i naknade zarada podnet Obrazac PPP-PD za obračunski period april 2020. godine i iznosa osnovne minimalne zarade za mart 2020. godine
• U julu 2020. godine - proizvod broja zaposlenih sa punim radnim vremenom za čije je zarade i naknade zarada podnet Obrazac PPP-PD za obračunski period maj 2020. godine i iznosa osnovne minimalne zarade za mart 2020. godine

Kada je reč o privrednim subjektima koja podpadaju pod kategoriju Velikih pravnih lica, oni takođe imaju pravo na bespovratna novčana sredstva (maj, jun, jul), i to u skladu sa metodologijom obračuna koja je propisana u Članu 10 Uredbe Vlade Republike Srbije, o kojima nećemo govoriti u ovom članku.

Na koji način se isplaćuju direktna davanja

Isplata privrednim subjektima u privatnom sektoru se vrši sa posebnog namenskog računa koji je otvoren kod Uprave za trezor.

Sa druge strane, privredni subjekti su dužni da kod svoje banke otvore poseban namenski račun - isplata direktnih davanja - COVID-19. Ako privredni subjekt ima samo jednu banku, ta banka ima zadatak da automatski otvori namenski račun privrednom subjektu.

U slučaju da privredni subjekt ima otvorene račune kod više različitih banaka, dužan je da putem elektronskih servisa Poreske uprave dostavi podatak kod koje banke će otvoriti namenski račun, i to najkasnije od 25. aprila 2020. godine. Obratite pažnju da je rok blizu i dostavite informacije vašoj službi knjigovodstva ili knjigovodstvenoj agenciji!

Na koji način privredni subjekti prihvataju korišćenje fiskalnih pogodnosti?

Privredni subjekti prihvataju pogodnosti i direktna davanja podnošenjem Obrasca PPP-PD tako što će da unesu kao datum plaćanja 04.01.2021. godine. Time se automatski prijavljuju i za sve mere fiskalnih pogodnosti. To mogu da urade prilikom prijave za mart, pa će imati fiskalne pogodnosti za mart, april i maj, a mogu da uradi i prilikom prijave zarada za april, pa će imati fiskalne pogodnosti za april, maj i jun. Mogu da urade i prilikom kasnijih prijava (npr. za maj, ali onda gube fiskalne pogodnosti za april, a dobijaju samo za maj i jun).

Privredni subjekti koji ne podnose Obrazac PPP-PD, ali koji nemaju zaposlene, i nisu preduzetnici, koriste mere u skladu sa odredbama Uredbe. Znači, pošto nema zaposlenih, nema “minimalaca”, ali ima mogućnosti da plate akontaciju poreza na dobit u 24 rate bez navođenja 04.01.2021. u PPP-PD prijavu. Ovo su najčešće d.o.o. ili udruženja građana bez zaposlenih.

Gubitak prava na korišćenje pomoći – velika pažnja !

Ukoliko od 15.03.2020. godine pa do isteka tri meseca nakon poslednje isplate direktnog davanja smanji broj zaposlenih za više od 10%, privredni subjekat gubi pravo na korišćenje propisanih mera pomoći. Termin “smanji” tumačimo tako da može da se desi i da zaposleni da otkaz i da mu poslodavac da otkaz i da se sporazumno raskine radni odnos, ali ne i slučaj da prirodno istekne ugovor o radu na određeno vreme nakon 15.03.2020. godine.

U tom slučaju, privredni subjekat je dužan da:

• plati sve poreze i doprinose za koje mu je odobreno odlaganje plaćanja, uz kamatu, najkasnije u roku od pet dana od dana prestanka prava na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja
• izvrši povraćaj neto plata “minimalaca” sa kamatom, i to najkasnije u roku od pet dana od dana prestanka prava na korišćenje pomoći

Propisane kaznene mere

Ako privredni subjekat koji ostvari pravo na direktna davanja iako na to nema pravo, troši nenamenski dobijena sredstva ili izgubi pravo na davanja i ne vrati dobijeni iznos u celosti, biće kažnjen novčanom kaznom u visini od 30-70% primljenih sredstava, i to ne manje od 500.000 dinara za pravno lice, odnosno 100.000 dinara za preduzetnika.

Iz ovog se zaključuje da se dobijena sredstva za isplatu “minimalca” ne mogu koristiti za refundaciju. Tj, poslodavac koji bi imao para da isplati celu neto platu zaposlenima pre nego što stigne pomoć od države na namenski račun, to ne sme da uradi, jer po našem tumačenju, to bi se smatralo nenamenskim trošenjem dobijenih sredstava. Ovo je jedna od najvećih primedbi na uvedene mere u delu stručne javnosti i može biti predmet naknadnih tumačenja i ažuriranja sadržaja ovog članka.

Uz to kazna za odgovorno lice u pravnom licu koje je napravilo prekršaj iznosi od 50.000 do 100.000 dinara.

U slučaju da privredni subjekat u privatnom sektoru iskoristi pravo na odlaganje plaćanja javnih prihoda iako na to nije stekao pravo, ili izgubi to pravo i ne isplati ih u celosti zajedno sa kamatom, biće kažnjen sa novčanom kaznom od 25-50% iznosa odloženih javnih prihoda, i to ne manje od 250.000 dinara za pravno lice, odnosno 50.000 dinara za preduzetnika.

U ovom slučaju kazna za odgovorno lice u privrednom subjektu iznosi od 25.000 do 50.000 dinara.

Ostale bitne napomene

Oni privredni subjekti koji su se opredelili za korišćenje donetih mera pomoći privredi ne mogu isplaćivati dividende do kraja 2020. godine. Napomena da je isplata u akcijama moguća.

Ukoliko obveznik PDV-a bez naknade izvrši promet dobara i usluga Ministarstvu zdravlja, Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje ili zdravstvenoj ustanovi u javnoj svojini, neće mu se obračunavati i naplatiti PDV, dok obveznik PDV-a ima pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu tog prometa.

U narednom periodu, na kraju ovog članka će se proširiti pitanja i odgovori na osnovu komentara i mišljenja proisteklih iz javne rasprave stručne javnosti. Pozivamo vas da postavite pitanja i komentare a mi ćemo ih odgovoriti u najkraćem izvodivom roku.