SVM je u prethodnoj vesti pisala o tome kako je Poreska uprava krajem oktobra ove godine objavila poziv za javnu nabavku softvera za unapređenje sistema za fiskalizaciju a da se pri tome nije konsultovala sa ovlašćenim serviserima i proizvođačima softvera u našoj zemlji. Prema konkursnoj dokumentaciji, a na osnovu informacija koje je SVM dobila od strane partnera Galeb Group, jasno se vidi da je predlog novog zakona kada je fiskalna kasa u pitanju, zapravo isti model koji se već primenjuje na teritoriji Republike Hrvatske i to bezuspešno i manje efikasno u odnosu na postojeći zakon o fiskalnim kasama Republike Srbije.
Prema informacijama koje SVM poseduje, jeste činjenica da je poziv za javnu nabavku napisan na osnovu Zakona o fiskalizaciji i podzakonskih akata koji nisu raspoloživi (javno dostupni) ni u nacrtu, a kamoli u predlogu, nisu bili izloženi javnoj raspravi, niti usvojeni i publikovani!
SVM takođe kritikuje Ministarstvo finansija iz razloga što je nacrt novog zakona o fiskalnim kasama još davno bio pripremljen i čijim se nacrtom otklanjaju stvarni nedostaci postojećeg sistema.Upravo zbog navedenog, nije jasno zbog čega se uzima model koji umesto da reši postojeće nedostatke zapravo stvara nove! U nastavku se nalaze stvarni nedostaci novog sistema (modela) fiskalnih kasa:
|
rb |
Problem |
Komentar |
|
1. |
Izdavanje računa iz posebne knjige računa koju overava PU |
Ovo nepotrebno opterećuje PU, a omogućava zloupotrebe sa izdavanjem neoverenih ili lažno overenih računa, računa sa lažnim prometom, falsifikovanih računa i slično. |
|
2. |
Štampanje samo onih računa koji su poslati na server PU |
Obveznik fiskalizacije koji zloupotrebljava zakon će štampati samo račune sa podacima koji su poslati na server PU, dok će sve druge odštampane račune programski sakriti od štampanja u postupku kontrole. |
|
3. |
Obveznik tvrdi da mu je elektronski naplatni uređaj neispravan |
Nejsano je na koji način se utvrđuje neispravnost elektronskog naplatnog uređaja (ne postoji ovlašćeni servis). |
|
4. |
Legalizacija zloupotrebe izdavanja računa bez slanja podataka serveru PU |
Obveznik može neograničeno dugo da izdaje račune iz posebne knjige računa, tvrdeći da mu je elektronski naplatni uređaj neispravan ili da nema elektronsku vezu sa serverom PU, a da naknadno unese samo manji deo prometa sa tih računa u elektronski naplatni uređaj. |
|
5. |
Legalizacija zloupotrebe vremenskog roka od dva dana od prekida elektronske veze |
Kada se veza uspostavi, dostavi se mali broj računa, a zatim se opet naredna dva dana izdaju računi iz posebne knjige računa. |
|
6. |
Izdavanje potvrde nadležnog organa o nepostojanju tehničkih mogućnosti za uspostavljanje elektronske veze na određenom području |
Ovim se obveznik izlaže unapred nepoznatim troškovima izlaska nadležnog organa na teren. Dodatno se ovim stvara prilika za korupciju nadležnog organa, odnosno telekomunikacionog operatera. |
|
7. |
Komplikovana numeracija |
U hrvatskom modelu se broj računa sastoji od numeričkog broja računa, oznake poslovnog prostora i broja naplatnog uređaja. Takođe se potpuno nepotrebno uvodi pojam internog akta za način određivanja neprekidnog niza numeričkih brojeva računa, popis poslovnih prostora, kao i dodeljene oznake poslovnog prostora, što komplikuje postupak kontrole i doprinosi mogućim zloupotrebama i tumačenjima. |
|
8. |
Lako štampanje lažnih računa |
Na nefiskalnim uređajima je lako štampati lažne račune, prikazivati lažne sume na displeju koje se posle brišu iz memorije ili slati samo pojedine račune (na primer, svaki drugi ili svaki dvadeseti) serveru PU. Dakle, ovakav sistem zahteva mnogo veći broj poreskih inspektora u kontroli nego sistem koji ovakve zloupotrebe onemogućava (kao što je sistem sa fiskalnim kasama). |
|
9. |
Prijava obveznika na osnovu lažnih računa koji liče na važeće račune tog obveznika |
Prijavljeni obveznik nema načina da dokaže da ti računi nisu odštampani na njegovom štampaču. |
|
10. |
Mali obveznik fiskalizacije |
Uvođenje ovog pojma omogućava prebacivanje velikog broja delatnosti u ovu kategoriju kako bi se izbegla upotreba elektronskih naplatnih uređaja. Ovi obveznici se, dakle, uopšte ne fiskalizuju, nego se koristi davno napušten način izdavanja računa iz posebne knjige računa, koju pre početka upotrebe overava PU, što nepotrebno opterećuje PU, a omogućava brojne zloupotrebe. |
Prema statistici i brojkama do kojih je SVM došla, na osnovu Hrvatskog modela se ne može jasno zaključiti koliki su troškovi nabavke elektronskog naplatnog uređaja iz razloga što njegove tehničke i funkcionalne karakteristike nisu propisane. Na osnovu podataka iz Republike Hrvatske, cena ovog uređaja kreće se od 400€ do 1000€ što je mnogo skuplje u odnosu na cenu fiskalne kase kod nas. Isto tako, postavlja se pitanje u vezi troškova GPRS termninala jer su oni u Hrvatskoj oko 10€ dok su trenutni troškovi kod nas 3€-4€ na mesečnom nivou.
Prema rečima konsultanata našeg partnera Galeb Group, hrvatski model sa sobom nosi činjenicu da ne postoje sertifikovani proizvođači i ovlašćeni serviseri što u prevodu znači da 17 proizvođača i više hiljada servisera ostaje bez posla koji su razvijali godinama.
