Ranije to nije bio toliko slučaj, prosto zato što se novac odvajao sa strane, za „crne dane“, kako su govorili naši stari. Danas, međutim, sve više i fizičkih, ali i pravnih lica uočavaju značajne benefite oročavanja finansijskih sredstava u bankama.
Podrazumeva se da od banke do banke variraju i kamatne stope, ali na to ima uticaja i valuta u kojoj se oročavaju finansijska sredstva i period oročenja. Upravo iz tog razloga i jeste važno na vreme dobro proučiti uslove, pa na osnovu toga i doneti odluku o tome u kojoj banci je u datom momentu najisplativije štedeti i u kojoj valuti.
Poznat je podatak da svaka banka ima fiksne kamatne stope na godišnjem nivou kada je u pitanju štednja za fizička lica. Međutim, ukoliko vlasnik nekog preduzeća, koji predstavlja pravno lice, želi da oroči određena finansijska sredstva, tada banke mahom nastoje da izađu maksimalno u susret klijentu, pa u tom smislu postoji mogućnost određene korekcije kamatne stope.
Štednja u dinarima ili u evrima
Možda najveću nedoumicu po ovom pitanju čini valuta, u kojoj će fizičko ili pravno lice položiti novčani ulog. Sve do 2018. godine je bio zastupljen trend štednje u evrima, kao mnogo isplativiji.
Međutim, poslednjih nekoliko godina se taj trend menja u korist
štednje u dinarima. Tokom prethdone godine su se mnogi stručnjaci izjašnjavali u korist štednje u dinarima, što je rezultiralo i povećanjem takve vrste štednje u našoj zemlji.
Ipak, za koju god opciju da se građanin Srbije ili predstavnik nekog pravnog lica odluči, nema sumnje da će uvidetiti benefite koje takva investicija nudi.
Štednja za fizička i pravna lica
Za razliku od štednje namenjene fizičkim licima, koja podrazumeva fiksne kamatne stope u periodu oročenja, u mnogim bankama je štednja za pravna lica po tom pitanju fleksibilna.
Jednostavno, ukoliko vlasnik neke kompanije odluči da položi dinarski ili devizni depozit u određenom iznosu, ima pravo da pregovara oko visine kamatne stope. Da ne bude zabune, uslovi banke su i u tom segmentu vrlo jasno definisani, tako da će i korekcija biti izvršena u predviđenim granicama.
Da li se plaća porez na štednju?
Još jedno od pitanja koje muči mnoge stanovnike naše zemlje, koji žele da oroče određena finansijska sredstva vezano je za obavezu plaćanja poreza, što je i sasvim razumljivo.
Na svu sreću, knjigovodstvena agencija po tom pitanju ima vrlo jasan odgovor, koji će se dopasti mnogim budućim štedišama. Ni za fizička, ni za pravna lica štednja u banci nije oporeziva. Dakle, štednja je odnos između banke i klijenta banke. Državi se ne plaća ništa niti od poreza niti od doprinosa na štednju. To se odnosi i na banku i na klijenta banke. Međutim, jasno je definisana visina kamate na depozit, koja može biti drugačija, sve u zavisnosti od toga u kojoj banci odlučite da oročite finansijska sredstva.
Ima li skrivenih troškova?
Ono što je bitno naglasiti a može biti predmet razmatranja i uticati na krajnju odluku da li štedeti kao pravno ili fizičko lice je da ne postoje skriveni troškovi ni u jednom od ova dva slučaja. Svi aspekti štednje su transparentni od samoga starta i konačni. Znači, nema dodatnih naknada kod polaganja ili podizanja depozita, praćenja štednog računa i sl.
Koje su kamate na štednju?
Da biste odabrali banku koja u datom momentu nudi najbolje uslove za štednju, bilo da je ona u dinarima ili evrima, potrebno je da dobro razmotrite ponudu.
U principu, što je duži period na koji oročavate određena finansijska sredstva, to je viša i kamatna stopa.
Kada je u pitanju štednja u dinarima za fizička lica, na period od 12 meseci, kamatne stope se kreću od 1,20% do 3,50%. Trenutno najpovoljniju kamatnu stopu na godišnjem nivou na dinarsku štednju za fizička lica ima „Addiko bank AD Beograd“.
Ukoliko odlučite da oročite devizna sredstva i to u evrima, na
deviznu štednju, takođe na 12 meseci, visina kamatne stope se kreće od 0,08% do 1,06%. U tom slučaju, najpovoljnije kamatne stope ima „ProCredit banka“.
Značajno su niže kamatne stope ukoliko se odlučite na štednju u švajcarskim francima.
