Jedna od najznačajnijih novina koje donosi Zakon o zaštiti potrošača je obaveza koja se nameće trgovcima da moraju da učestvuju u vansudskim sporovima sa kupcima.
Iako je i do sada postojao ovaj način rešavanja sporova, to se zove medijacija, trgovci su odbijali reklamacije robe i nezadovoljne kupce upućivali na sud.
Nadamo se da se pravnici neće buniti ovom uprošćenom definicijom: Medijacija je pokušaj rešavanja neke sporne situacije uz pomoć posrednika tj. medijatora. Medijator nije sudija nego neka treća osoba neutralna, koja prvo sasluša obe strane, shvati u čemu je spor, dobro poznaje zakon i pravne opcije i onda obema stranama pojašnjava mogućnosti i pomaže da se spor reši njegovim aktivnostima.
U odnosu na sudski postupak medijacija je brži postupak, vrlo često i jeftiniji postupak.
Dakle, za medijaciju u smislu zakona o zaštiti potrošača, do sad je bila potrebna volja obe strane: i trgovca i potrošača, a naravno nije je bilo od strane trgovca. Ali od sad će morati da se učestvuju na medijacijama, pa nas baš interesuje da li će potrošači osetiti neku pravnu sigurnost u tome.
Sad koliko smo videli u Zakonu o zaštiti potrošača predviđene su i novčane kazne za one koji se ne odazovu na poziv medijatora, ali to samo garantuje da će trgovac platiti kaznu, a ne garantuje da će se pojaviti i eventualno u procesu medijacije isplatiti troškove oštećene strane.
Sad dok pravimo dorade programa Syntegra za fiskalizaciju, primetili smo da kad odštampamo novi fiskalni račun, on sad ima QR kod kao dokaz da je fiskalizacija gotova, potrošač sada može da se skenira preko mobilnog telefona. Nevolja je što čim malo zgužvaš taj fiskalni isečak, naročito ako ga presaviješ tu gde je QR kod, gotovo je nemoguće skenirati ga. Ako ne možeš da skeniraš QR kod, kako da dokažeš da je promet obavljen?
Ne bih da budem pesimista iz ugla potrošača, ali bih rekao da tu činjenicu trgovci mogu iskoristiti da kažu da je nevalidan fiskalni račun... “Ne možemo ni po ćemu da utvrdimo da je ovo originalan račun i da je zaista roba kupljena kod nas”.
Izmenom Zakona o zaštiti potrošača previđeno je da ubuduće neće biti moguće oglašavanje telefonom, faksom ili elektronskom poštom bez PRETHODNOG PRISTANKA POTROŠAČA.
To znači sledeće: više nećete dobijati pozive nepoznatih ljudi koji žele da vam ponude nešto telefonski, prodaju nešto telefonski, pozovu vas na bilo kakvu aktivnost telefonski ukoliko VI PRETHODNO NISTE PRISTALI da telefonskim putem dobijate takve i slične ponude.
Zapravo, uvodi se nešto što miriše na neki loš engleski prevod… Dakle, uvodi se “ne zovi” lista. Kako da se upišeš na “ne zovi” listu? Tako što se obratiš tvom telefonskom operateru (tačna procedura mora da se istraži kod svakog pojedinačnog operatera) i tamo da zatražiš verovatno popunjavanjem nekog formulara, a modernije, slanjem neke poruke, da vas stavi na „ne zovi" listu, a onda operater dalje podatke prosleđuje nadležnom ministarstvu. Baš me zanima da li ćeš moći da odgledaš utakmicu bez prekida na miru vikendom.
Ima još dosta toga, nećemo sve sad da pomenemo. Zapravo, još uvek nije ništa novo, je Zakon o zaštiti potrošača stupa na snagu tek 20. decembra 2021. godine, ali ovo su novosti kako će da se primenjuje.