Vladislav: Zdravo Anđelka. Čast mi je što si prihvatila da razmenimo mišljenja po pitanju Zakona o radu. Mogli bismo ovaj razgovor da napravimo u formi: ti ćeš da budeš ti, a ja ću da budem nezadovoljan i nedovoljno upućen radnik, koji ima nedoumice i onda postavlja pitanja. Onda ćemo zajedno da dajemo odgovore i diskutujemo o nekim pravnim i knjigovodstvenim začkoljicama. Ali da onako, što se kaže, po naški, objasnimo šta je tu suština.
Anđelka: Važi, Vladislave. Zvuči interesantno!
V: Da krenemo onda sa pitanjima? Jesi li spremna?
A: Može.
V: Evo, imam prvo pitanje:
Prošlo mi je 24 meseca rada na određeno vreme na radnom mestu daktilograf u javnom preduzeću. Sad su me zaposlili preko privremenih i povremenih poslova i negde sam čula da ću nakon 120 dana biti izbačena sa posla. Da li mogu da me zaposle posle tih 120 dana opet po nekom drugom osnovu na privremenim i povremenim poslovima?
A: Ti ugovori o privremenim i povremenim poslovima su poslovi su po prirodi stvari privremeni i/ili povremeni. Ne mogu trajati duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini. Privremeni poslovi su pre svega kratkotrajni poslovi, kao što su setva, žetva, rekonstrukcija umetničkih dela, anketiranje itd., dok su povremeni poslovi kratkotrajni poslovi koji se ne obavljaju u kontinuitetu, već s vremena na vreme.
Treba da znaš da je to ugovor za rad van radnog odnosa. Dakle nisi zaposlen u firmi, nego, hajdemo reći „pripomažeš“. Ova vrsta ugovora se može zaključiti sa:
Obzirom da si bio ranije zaposlen na radnom mestu daktilografa i da su ti pretpostavljam zaključili ugovor o privremenim i povremenim poslovima za isto radno mesto, time je poslodavac pokušao da izbegne zakonske odredbe i pronađe način da ne zaključi sa tobom ugovor o radu na neodređeno vreme, a da te i dalje angažuje.
Takođe, nakon što ti protekne tih 120 radnih dana i istekne ugovor o privremenim i povremenim poslovima za koje si ti angažovan trenutnim ugovorom, poslodavac može bez zakonskih smetnji zaključiti nov ugovor sa tobom o privremenim i povremenim poslovima za obavljanje nekih drugih poslova kod njega – koje takođe može nazvati privremenim i povremenim.
V: Dakle, ja sad tebe shvatam: u praksi ćemo videti da su radnici non-stop zaposleni preko ugovora o privremenim i povremenim poslovima, bez obzira na ograničenje od 120 radnih dana godišnje, što verujem da nije bila namera zakonodavca. Ovo je paradoks svoje vrste: privremeni posao, povremeni posao, a lice non-stop radi.
A: Nema druge nego da se složim sa tobom.
V: Sledeće pitanje:
Radio sam neprestano 2 godine i 2 meseca na neodređeno vreme i ostao sam bez posla. Da li sam imao pravo da dobijem stalan posao?
A: Pre svega Vladislave, moramo da se držimo pravnih termina. Tako nećemo reći „posao za stalno“ nego „radni odnos na neodređeno vreme“.
V: U bre, što si ti stroga učiteljica …
A: Pa mora tako ako hoćeš da budeš pravnik. E, pa taj radni odnos na neodređeno vreme poslodavac je mogao da ti otkaže ukoliko je za otkaz postojao neki od opravdanih razloga. Ti razlozi su lepo opisani i predviđeni Zakonom o radu. U zavisnosti od toga šta je bio razlog otkaza, zavisi i procedura davanja otkaza.
V: Polako, polako. Da prevedem šta sam shvatio: dakle, poslodavac može da mi da otkaz, ali mora da igra po nekim zakonskim pravilima.
A: Tako je. Razlog može biti npr. radna (ne)sposobnost, nepoštovanje radne discipline, tehnološke, ekonomske ili organizacione promene pa čak i odbijanje zaključenja aneksa ugovora o radu…
Procedura davanja otkaza je veoma striktna. Ona podrazumeva da ti je poslodavac dostavio izvesna akta na potpis i ostavio ti pouku o pravnom leku, kako bi ti pred sudom mogao da osporavaš zakonitost otkaza, jer na to imaš pravo.
V: Znači, morao sam da dobijem neki papir, na kom piše kako mogu da se žalim sudu ?
A: Upravo tako. Moram da ti naglasim još nešto : Tužba za osporavanje zakonitosti otkaza se može podneti nadležnom sudu u roku od 60 dana od dana prijema rešenja o otkazu. Imaj u vidu da je rok od 60 dana prekluzivan, što znači da ukoliko ne podneseš tužbu u označenom roku, to pravo se više ne može braniti pred sudom.
V: Čekaj, polako sa tim izrazima „prekluzivan“…. Nisam ti ja Milan Vujaklija. Ako dobro shvatam, u prevodu to znači: čim dobijem takav papir o otkazu, odmah kod advokata ! Da mi ne bi prošlo tih 60 dana. Posle toga nema kajanja što ti se odmah nisam obratio ?
A: Vladislave, možeš ti uvek da se obratiš advokatu, ali te advokat nakon 60 dana teže može braniti po pitanju otkaza. Takav je zakon trenutno.
V: Dobro, shvatio sam sad i to. Idem na sledeće pitanje:
Zaposlen sam nakon 29.07.2014. Radio sam 6 meseci na određeno vreme, pa 4 meseca nisam, pa 5 opet jesam, pa 5 meseci nisam i na kraju trećim ugovorom na određeno vreme zaposlen sam na još 4 meseca. Da li će poslodavac sad da me zaposli za stalno?
A: Da ti pročitam sad nešto iz Zakona o radu: „Radni odnos na određeno vreme poslodavac može da zaključi sa istim zaposlenim za period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca. Pod prekidom se ne smatra period kraći od 30 dana.“
Imajući u vidu da je ukupno prošlo 24 meseca od početka angažmana kod poslodavca, obrati sad pažnju - bez obzira na prekide, to kod istog poslodavca ne možeš više biti u radnom odnosu na određeno vreme. Međutim, da li će poslodavac želeti da sa tobom zaključi ugovor o radu na neodređeno vreme, to je diskreciono pitanje poslodavca i volje da nastavi saradnju sa tobom.
V: Dakle, kad je prošlo 24 meseca bez obzira na prekide u radu u tih 24 meseca, ne može više na određeno vreme, ali može na neodređeno. A da li možeš da mi mi razjasniš: šta bi se dešavalo da sam zaposlen na određeno vreme pre 29.07.2014. godine ? Da li to što je prošlo više od 24 meseca, znači automatski da sam zaposlen na neodređeno vreme ili ne znači?
A: Protekom više od 24 meseca rada na određeno vreme ne znači automatski da ti je zasnovan radni odnos na neodređeno vreme.
Međutim, ono što jeste moguće, ali istina, veoma retko u praksi, jeste da se podnese tužba za utvrđenje postojanja radnog odnosa na određeno radno vreme, koje je nastalo kroz pravnu promenu - kad je zaposleni u skladu sa zakonom zasnovao radni odnos na određeno vreme, pa po isteku tog vremena nastavio da radi najmanje pet radnih dana. Tada prvobitno zasnovan radni odnos na određeno vreme prerasta u radni odnos na neodređeno vreme, prvog dana po isteku tog roka. Ukoliko poslodavac ovu promenu ospori, nadležni sud će utvrđujućom presudom konstatovati postojanje radnog odnosa na neodređeno vreme, pod uslovom da se takva promena i dokaže na sudu.
V: Ako mogu da prevedem: radim ja radim tako na određeno. Onda mi istekne rok do kog sam potpisao ugovor. Onda nastavim da dolazim na posao još 5 radnih dana. E, onda se smatra da sam zaposlen, i to čak i na neodređeno vreme!!
A kako sad ja mogu da dođem u tu poziciju? Jedino da krišom odlazim na radno mesto i da svaki od tih pet radnih dana imam neki dokaz da sam dolazio na posao? Ili možda nekom greškom poslodavca ?
A: Ne, ne možeš ti krišom odlaziti na posao. Dakle, po isteku ugovora na određeno vreme, poslodavac je dužan da donese Rešenje o prestanku radnog odnosa, jer ne može prestati radni odnos samo istekom vremena na koje je ugovoreno. Mora opet neki papir, znaš ti kako je kod nas u zakonodavstvu :). Ukoliko poslodavac ne donese pomenuto Rešenje, niti te odjavi kod nadležnih službi, niti te usmeno ukaže da ne želi da nastavi saradnju sa tobom, već ti nastaviš da dolaziš na posao, po proteku 5 radnih dana smatraće se da je zasnovan radni odnos na neodređeno. Nezgodna situacija je što je ovaj preobražaj u radni odnos na neodređeno vreme potrebno dokazati na sudu u slučaju da poslodavac naknadno ospori taj radni odnos.
V: Dakle, meni se čini da ovo može da uradi neki nepažljivi poslodavac koji ili nema nikakvu pravnu službu da misli o ovome, (znači treba da zove tebe :) ) ili smatra da mu ne treba pravna služba, ali je nedovoljno pažljiv prema svojim obavezama prema radnicima, pa mu se desilo da nije odjavio kad je trebalo.
Imam sad jedno često pitanje za sve koje su postajale ili postaju mame od usvajanja novog zakona o radu. Zamisli da sam ja sad zaposlena na određeno vreme koja je trenutno na porodiljskom. I evo vraćam se na posao nakon više od 24 meseca. Da li sam ja automatski kvalifikovana da radim na neodređeno vreme ?
A: Zakonom o radu predviđena je posebna zaštita zaposlenih za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta. Naime, zakon predviđa da poslodavac za vreme navedenih stanja ne može zaposlenoj otkazati ugovor o radu. Poslodavac je dužan da zaposlenoj na određeno vreme ponudi zaključenje Aneksa ugovora o radu kojim se radni odnos na određeno produžava do isteka korišćenja prava na odsustvo, bez preciziranja fiksnog datuma povratka.
S druge strane, po proteku odsustva, poslodavac ima pravo da zaposlenoj ne produži ugovor o radu, odnosno da joj ne ponudi ugovor o radu na neodređeno, bez obzira na kvalifikacije zaposlene.
V: U prevodu, ako sam zaposlena na određeno vreme, i odem na trudničko pa porodiljsko, onda - iako je prošlo više od 24 meseca, meni će poslodavac da potpiše aneks ugovora, ali samo dok mi se ne završi porodiljsko odsustvo ili eventualno odsustvo radi nege deteta. I nema obavezu da me zaposli na neodređeno vreme ?
A: Tako je. Mada Vladislave, ne mogu baš da zamislim tebe na trudničkom i porodiljskom :) !
V: Slušaj Anđelka, o tome ćemo kasnije! Evo još jednog pitanja gde glumim trudnicu:
Zaposlena sam 15.01.2017 na određeno vreme u trajanju od 3 meseca. Dana 15.02.2017 sam obavestila poslodavca da sam u drugom stanju. Tri dana nakon toga, ponuđen mi je aneks ugovora o radu gde mi je tri puta smanjena plata, jer mi je poslodavac rekao da sam zloupotrebila njegovo poverenje jer sam tek počela da radim pre mesec dana. Poslodavac me ne obaveštava da li će mi produžiti ugovor. Šta da radim?
A: Ovde treba da razjasnimo dve stvari: smanjenje plate i mogućnost produženja ugovora pod ovim okolnostima.
Evo prvo oko produženja ugovora : Izjava poslodavca da si zloupotrebio njegovo poverenje ne sme imati uticaj na očuvanje tvojeg radnog mesta. Nešto slično smo već pričali, ali evo još jednom: Zakonom je predviđena posebna zaštita zaposlenih za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta. Naime, zakon predviđa da poslodavac za vreme navedenih stanja ne može zaposlenoj otkazati ugovor o radu, već da je dužan da zaposlenoj na određeno vreme ponudi zaključenje Aneksa ugovora o radu kojim se radni odnos na određeno produžava do isteka korišćenja prava na odsustvo, bez preciziranja fiksnog datuma povratka.
Otkazivanje ugovora bi bilo ništavno ukoliko je poslodavcu na dan donošenja rešenja o otkazu bilo poznato postojanje okolnosti o trudnoći, ili ako zaposlena u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa obavesti poslodavca o trudnoći i o tome dostavi odgovarajuću potvrdu ovlašćenog lekara ili drugog nadležnog organa.
Međutim, po proteku odsustva, poslodavac ima pravo da ne produži dalje ugovor o radu, odnosno da ti ne ponudi ugovor o radu na neodređeno, bez obzira na tvoje kvalifikacije i stručnost.
Sad oko smanjenja plate: Što se tiče tog pitanja, takvo smanjenje je izvodivo pravno gledano, ali i tu postoje neki uslovi. Najpre bi moralo da bude propraćeno ponudom za zaključenje aneksa i samim aneksom gde bi jasno bili predviđeni elementi za određivanje zarade, uz pouku o posledicama nepotpisivanja takvog aneksa, odnosno uz pouku o pravnom leku za osporavanje zakonitosti aneksa ugovora o radu.
V: Kompletan odgovor, nema šta! Ja bih u par reči zaključio: Elem, poslodavac ne sme da daje otkaz, ali na žalost ima način da kaže: dobro, evo onda tebi tri puta manja plata! Ovo sve uz uslov ako ima neki način kojim bi jasno i u skladu sa propisima takvo smanjenje bilo moguće.
Evo još jedno pitanje vezano za početak rada na određeno, ali još pre novog zakona o radu:
Radim na određeno vreme od 01.10.2013.g., sa produžecima Ugovora na po 6 meseci. 01.10.2014.g. produžen mi je radni odnos novim ugovorom o radu koji se oslanja na novi zakon o radu, da li u računanje 24 meseca ulaze i prethodni ugovori o radu ili se donošenjem novog zakona o radu i potpisivanjem novog ugovora nakon toga iznova računa 24 meseca?
A: U rok od 24 meseca ulaze i raniji ugovori o radu.
V: Anđelka, meni je ovo diskutabilno. Ja boga mi mislim da se iznova računa 24 meseca, tj. da se 24 meseca računa od trenutka kad je zakon propisao ta 24 meseca. Pre toga je zakon propisivao čini mi se 12 meseci, i mislim da nije propisivao tih 30 dana pauze koji nisu pauza. Hajde da ovo otvorimo kao temu u sledećem intervjuu… Mora nešto i da bude za sledeću epizodu „Vladislav i Anđelka“
Vidi sad ovo pitanje:
Radim na ugovoru o radu na određeno vreme počev od 01.08.2014 a naredni mi ističe 01.08.2016. Da li poslodavac može i dalje da mi produžava ugovor na određeno vreme ili mora da mi uruči rešenje o radu na neodređeno vreme po isteku tih 24 meseca kako stoji po novom zakonu?
Ja pretpostavljam da ćeš ti sad da mi navedeš formalne uslove, ali hajde da pokušamo to da približimo malo običnom čitaocu.
A: Prema članu 37. st. 1 – 5. Zakona o radu, ugovor o radu na određeno vreme može se zaključiti radi zasnivanja radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji se opravdavaju – rokom, izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, ali za period od najduže 24 meseca. Duže od toga ovakav ugovor može biti zaključen samo radi zamene odsutnog radnika – do njegovog povratka; za rad na određenom projektu – do njegovog završetka; sa stranim državljaninom – dok važi dozvola za njegov rad; u prvoj godini rada novoosnovanog poslodavca – za vreme od najduže 36 meseci; sa nezaposlenim licem kome nedostaje najviše pet godina do ispunjenja jednog od uslova za ostvarivanje starosne penzije. Samo prva tri od ovih razloga mogu biti osnov za zaključenje novog ugovora o radu na određeno vreme sa istim zaposlenim.
To sve znači da nakon 24 meseca, u ovoj situaciji ne možeš raditi kod istog poslodavca po osnovu ugovora o radu na određeno vreme.
V: Znači, jednostavnije rečeno, u opštem slučaju, nakon 24 meseca, zakon kaže:
A šta bi bilo sa javnim preduzećima? Da li po isteku 24 meseca, poslodavac može posle npr. 40 dana opet da me zaposli na određeno vreme ,s obzirom da zbog Uredbi o zabrani zapošljavanja ne može da me zaposli na neodređeno vreme?
A: Pogledaj malo odgovor ne prethodno pitanje. A još ću i da dodam: ukratko, povećan obim posla se ne može smatrati osnovom za produženje ugovora na određeno nakon 24 meseca, osim ukoliko se radi o projektu, kada ugovor može trajati do završetka projekta.
S druge strane, da li će poslodavac ponuditi ugovor o radu na neodređeno vreme zavisi isključivo od procesa i organizacije rada, diskrecione ocene poslodavca, kao i ispunjenosti uslova u postupku za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava, kao što su
1) popunjavanje slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta;
2) da ukupan broj zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla, lica angažovanih po osnovu ugovora o delu, ugovora o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge i lica angažovanih po drugim osnovama kod određenog korisnika javnih sredstava bude veći od 10% od ukupnog broja zaposlenih kod tog korisnika;
3) za nastavljanje postupaka radi popunjavanja radnih mesta kod korisnika javnih sredstava koji su započeti, a nisu okončani do dana stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu ("Službeni glasnik RS", broj 108/13).
V: Dobro, dobro. Baš detaljan odgovor. Imam utisak da su i zaposleni i poslodavci u javnim preduzećima baš u ćorsokaku. Prvi zbog nemogućnosti da se zaposle, a drugi što imaju vezane ruke da bi zaposlili nove kadrove ako stvarno ima posla. Pa se snalaze preko tih privremenih i povremenih poslova ili omladinske zadruge, ugovora o delu itd.
Evo sad za kraj jednog provokativnog pitanja:
„Nema smetnji da nakon 2 godine rada na određeno vreme na jednom radnom mestu, zasnujete sa poslodavcem novi ugovor o radu na određeno vreme na drugom radnom mestu. Poslodavac u tom slučaju nije dužan da vam ponudi radni odnos na neodređeno vreme.“ Ovo je komentar sa jednog sajta, Da li je ovo istina ?
Koliko ja znam, nije moguće da pravno lice sa istim fizičkim licem zasnuje novi ugovor o radu, na određeno vreme, nakon isteka 24 meseca, osim ovih izuzetaka koje si nam objasnila. Nikakve promene radnog mesta niti izmene u referatima nisu dozvoljene. Šta ti kažeš?
A: Vladislave, u pravu si. Ni stari Zakon o radu ovako nešto nije omogućavao, već je problem i zabunu napravila loša praksa kod poslodavaca i manjak kontrole dežurnih inspekcija.
Zakonske odredbe ugovora na određeno vreme se bave pitanjem trajanja ugovora o radu kod istog poslodavca, a ne pitanjem radnog mesta. Stoga, razlika između starog i novog Zakona o radu i jeste u tome što je stari zakon predviđao maksimalno trajanje od 12 meseci za ugovor o radu na određeno, dok novi zakon predviđa maksimalno 24 meseca, uz izvesne izuzetke.
V: Vidiš, Anđelka. Nadam se da si shvatila kakve sve nedoumice mogu da imaju zaposleni u praksi. Zato smo i angažovali tebe kao stručnjaka u toj oblasti :).
A: Novi zakon o radu je doneo neke novine koje imaju za cilj da štite prava zaposlenih, ali kao i svaki zakon, ima svojih specifičnosti, pa ga valja detaljno proučiti da bi se mogao ispravno primenjivati.
V: Hvala ti Anđelka na intervjuu. Nadam se da ćemo imati još zgodnih intervjua na ovu temu?
A: Slobodno me zovi, Vladislave.