U jednoj epizodi Asteriksa, njegov nerazdvojni drugar Obeliks upoznaje koju vrednost ima novac, (konkretno o tome ga obučava zloća Rimljanin koji ima zadatak da posvađa Gale), objašnjava mu kakvu vrednost ima stećak (kamenčina koju Obeliks nosi na leđima) ali tokom epizode Obeliks shvata da ne stiže sam da isporuči sve stećke, pa upošljava ostale drugare iz galskog sela da mu pomognu. Da li bi Obeliksu u Srbiji bilo isplativije da otvori d.o.o. ili da bude preduzetnik, o tome govori ovaj članak. Dakle, ako imate poslovnu ideju, hteli biste da otvorite firmu, ali ne znate koju vrstu firme da otvorite, na pravom ste mestu – čitajte dalje.
Jasno je kao dan, na samom startu svakog samostalnog biznisa, razmatranje različitih opcija pravnih formi firme i izbor one odgovarajuće, neminovna je odluka i vrlo često ljudi se dvoume: da li da otvore pravu firmu u kojoj će biti osnivači ili da budu preduzetnik. Svakako da se pitate koje su to dažbine koje morate plaćati i koji su Vam sve tipovi oporezivanja na raspolaganju, a odgovor možete dobiti tek kada se upoznate sa svim mogućnostima koje su Vam na raspolaganju.
Ljudi obično traže ono što će im biti jeftinije. Međutim, predvideti šta će biti jeftinije je malo teže, zavisi od nekoliko faktora. Mi ćemo sad pokušati da budemo konkretni u tom smislu.
- Otvori paušalca!
- Zašto?
- Da bi mogao da dižeš keš i ne moraš da vodiš knjige.
- A čuo sam da sad paušalci mogu da budu skupi i da država klepa veliki porez pojedinim paušalcima?
- Ee, onda čitaj dalje ovaj tekst.
Po nama, ovo pitanje treba rešavati prema potencijalu sopstvenog biznisa, a ako se dvoumite da li bi to bilo društvo sa ograničenom odgovornošću ili preduzetnik, mi smo tu da Vam pomognemo. Ponovo je pošteno reći: nema čarobnog odgovora, ali da pokušamo da odgonetnemo na šta sve treba obratiti pažnju pre ove odluke.
Ako se rešite da postanete samooporezovani preduzetnik, trebalo bi da znate da ćete mesečno sigurno plaćati socijalne doprinose i porez na neto dobit, odnosno bar na minimalnu zaradu, čak i onda kada je projektovana neto dobit (podeljena u mesečne rate) manja od minimalne.
Ovako visoke dažbine na rad nadomestiće to što će Vam iznos poreza pratiti dobitke od poslovanja, za razliku od utvrđenog paušalnog poreza. Dakle, ima slučaja kad je ovo bolja opcija nego paušalac, naročito kad imate male promete ili ste na početku biznisa.
Drugi tip samooporezivanja jeste onaj sa isplaćivanjem lične zarade.
I ovde važi isto za mesečno plaćanje socijalnih doprinosa i poreza, što je ujedno i najveća mana.
Međutim, kako se doprinosi plaćaju samo na iznos lične zarade (koju samostalno možete odrediti) a ne i na godišnju dobit, to znači da će svima onima koji stabilno posluju i imaju visoke finansijske rezultate ovaj model itekako odgovarati. Porez na neto prihod iznosi 10%.
Više o upoređivanju ove dve vrste preduzetnika pročitajte u našem prethodnom članku.
Kada se govori o ovom tipu oporezivanja, može se reći da on ima podjednako i mana i prednosti, ali da je idealan za manje firme koje mogu da odvoje hajdemo reći do 40 000 dinara mesečno za plaćanje dažbina.
Njegova mana je pre svega u tome što ograničava prihode, koji moraju biti do 6 miliona dinara godišnje. Takođe, poreze na prihod i socijalne doprinose Vam određuje Poreska uprava. Radili ne radili, svira vam tih 40 000 dinara svakog meseca. Naravno, u praksi, to ume da bude i manje (a ume i više) i taj čin određivanja nije izvestan do kraja, jer zavisi od procene poreskih službenika.
Međutim, nećete morati da se previše bavite dokumentima i da plaćate knjigovođu, a i moći ćete da slobodno raspolažete gotovinom. Ako je u izgledu da dobijete veće iznose u narednih godinu dana, onda je ovo najbolji izbor za Vas.
Više o ovom obliku preduzetnika pročitajte na ovoj stranici.
Ovaj tip pravne forme namenjen je svim onim nezaposlenim pojedincima koji bi želeli da pokrenu svoju firmu, a imaju već unapred dogovorene poslove za koje su sigurni da će im se isplatiti.
Na ovaj način, i prosto rečeno, možete postati zaposleni u svojoj firmi. Naravno, moraćete da plaćate poreze i socijalne doprinose, koji na minimalnu platu iznose oko 15000 dinara mesečno. Upamtite, ovo je trošak koji ćete svakog meseca imati. Međutim, istovremeno ćete imati sva prava kao i svaki zaposleni.
Mana ovog tipa poreza jesu upravo te visoke dažbine, jer se Vaši rashodi tu ne završavaju – za prihode od poslovanja moraćete da plaćate porez od 15% na kraju godine od ukupnog poslovnog rezultata, tj. zarade koju sama firma ostvari (koji još zovemo i porez na dobit), što u slučaju preduzetnika nije 15% nego 10%. Takođe, pri svakom podizanju tog novca, tj. te dobiti, opet, još jednom ćete morati da platite porez od 15% (koji još zovemo i porez na dividendu). Dakle, država vam od vaše zarade 2 puta uzima porez – jednom pri iskazivanju dobiti, a drugi put pri podizanju iste.
Minimalni mesečni troškovi za ovaj tip oporezivanja su trenutno oko 37000 dinara, te imajte to na umu prilikom svoje odluke.
Sa druge strane, ukoliko se brinete kako će izgledati Vaše poslovanje u prvim mesecima, pa i godinama, ova opcija je za Vas bolja. Naime, rad osnivača van radnog odnosa podrazumeva da ste osnovali d.o.o, gde se možete odlučiti da budete i direktor, a bez sklapanja ugovora o radu.
Prednost ovog modela najpre se sastoji u manjem iznosu (koji se mesečno plaća) od prethodnog tipa. U njegovim okvirima, za jedan mesec ćete isplaćivati socijalne doprinose od 6000 do 9000 dinara. Međutim, kao osnivač nećete imati pravo na isplatu neto zarade, dok će Vam istovremeno porezi na prihod biti isti kao u prethodnom modelu (po 15% na dobit i 15% na dividendu).
Ovo je istovremeno veoma dobra opcija za one koji su negde redovno zaposleni, a žele da rade još jedan posao i počnu svoju firmu, jer u okviru ovog tipa plaćate samo jedan doprinos (umesto 3 doprinosa) na minimalnu osnovicu, a to je pomenuti iznos socijalnog osiguranja, plus ne plaćate porez na zaradu.
Ovaj brzopotezni zaključak sigurno ne treba da bude jedinstveni ključ šta otvoriti, ali pošto ste došli do kraja teksta, a možda niste čitali ceo tekst, evo je poenta:
- Ako hoćeš da ne misliš o poslovnim knjigama, a imaš stalne prihode: otvori paušalca
- Ako imaš male prihode i hoćeš srazmerno da plaćaš porez: otvori preduzetnika sa samooporezivanjem stvarnog prihoda (opisana opcija 1)
- Ako imaš veće i stabilne prihode, nemaš ambicije da zapošljavaš druge, ali hoćeš da umanjiš godišnji porez: otvori preduzetnika sa isplatom lične zarade.
- Ako imaš već posao, i hoćeš da radiš na razvoju biznisa u svojoj firmi, pa kasnije i da zaposliš druge: otvori d.o.o u kojoj nisi zaposlen.
- Ako imaš već toliko ugovorenog posla da možeš sebi da isplatiš celu platu, a nameravaš i da zapošljavaš druge: otvori d.o.o i zaposli se u njemu.
I šta bi onda Obeliks trebalo da otvori u Srbiji? To mi pitamo vas na osnovu ove pričice. :)
Vedran Tintor on 26.01.2017 10:39
Obelix bi trebalo da otvori d.o.o. u kome je zaposlen
OdgovoriSVM Support on 26.01.2017 18:17
@Vedran Tintor,
To je dobar zaključak u skladu sa sadržajem stripa :)
Na jednoj slici tokom stripa lepo se vidi da nekoliko Gala iz sela radi za njega, a da je sam Obeliks prešao na menadžersku funkciju.
Petar Petrovic on 01.02.2017 00:32
Mislim da bi drzava trebalo da napravi posebnu kategoriju za sezonske poslove npr. keramicare, molere, klimadzije, fasadere, zidare, ukratko ljude koji leti rade 90% vise nego zimi i da njima dadzbine budu prepolovljene na pola jer oni rade pola godine a pola godine sede kuci, tako bi drzava mnogo vise zaradila nego sad. Ionako ima duplo manje posla za zanatlije od kad su smanjene plate i penzije pre par godina. Isto to bi trebalo npr, da urade za registraciju kabrioleta i motora koji se voze od proleca do jeseni kao sto je slucaj u Svajcarskoj...Mozda nije tema, ali ce moj komentar mnogi koji su dosli da procitaju vas tekst,prepoznati kao svoju muku. Ako ima neko iz drzave da se pita za ove teme,a da cita ovo, valjalo bi da pokrene nesto,neku inicijativu.Ili se za sve ceka Vucic. Ovako mnogi rade na crno,nemaju firmu a drzava gubi. Neko ce jednostavno morati da popusti. A radniku sigurno nece niko zabraniti da radi na crno,jer je to sve sto on ume da radi. Kad ne mogu da zabrane razbojnicima,lopovima da kradu, obijaju, tuku pored 100 krivicnih prijava,i da ih opet pustaju na ulicu, nece zabraniti ni majstorima da zaradjuje za hleb, jedino da se drzava prilagodi situaciji na trzistu rada i da smanji namete umesto da se prave blesavi. Ljudi moji da bi neko drzavi dao tih 20.000 ili vise on mora da napravi bar 3 puta vise. Treba da se sipa gorivo u auto 1000 dinara svaki dan ako misli da ide na teren, sto je 20 i kusur hiljada mesecno, i/ ili plati lokal, da se plati segrtu dnevnica i dorucak sebi i njemu, plati parking,plati valjan alat, nece vomax da traje vecno, treba hilti da se kupi, radno odelo, plati registraciju,servis, gume i da ti ostane bar 20 000 mesecno ako nema 20 000 na kraju meseca (i to je beda) majstor bolje da ide u obezbedjenje securitas, bar nece kicnu da lomi i da ima odgovornost. Ajde bilo ko iz skupstine nek napravi danas na ulici preko 60 000 dinara svaki mesec kad se slilo u Beograd naroda svih narodnosti zadnjih 20 godina...E moji vi. Ja ne znam da li na ovom svetu ima neki narod koji ovoliko brzo izumire kao Srbi. Sami smo sebi neprijatelji. Kako ko dodje do fotelje istog trenutka zaboravi odakle je dosao. Umesto da shvati svoju profesiju kao privilegiju da bude placen da donosi odluke u ime i za svoj narod, on misli da je narod nesposobna stoka jer ne zna da se snadje kao on. Pa kad bi se svi bavili politikom ko bi radio fasade, klime, frizidere, zidao kuce, popravljao kola, lecio bolesne ljude? Nije narod nesposoban, nego je nas covek proklet uvek bio i bice, nikad mu nije dosta, kad dodje do neke pozicije misli samo doslo je mojih 2-3 godine i sad moram da se obezbedim za ceo zivot, ove stvari oko firme, dadzbina i ostalo njih ne interesuje, samo ako mogu neki tender da nameste, na neku novu foru da nas nateraju da menjamo vozacke i tablice, uskoro ce biti svako trece dete drzavi da se da, da ga salje za nato da ratuje i da naplacuje kintu kao da iznajmljuje skelu. I sve sto vise finti prolazi sve ce da uzimaju vise i vise, jer sit gladnom ne veruje. Svaka vama cast za clanak i za ideju da se privuku musterije, nije mi namera da spamujem, ali da bi otvorili firmu mislim da ljudima treba malo vise od ovoga a to je dosta posla da moze tu firmu da izdrzava. Ovako je lakse da covek sedi kuci i nema brigu, kad ima posla, ima, kad nema nema, ako neko hoce placanje preko racuna, rade i to ljudi usluzno, nemaju ni oni posla pa im znaci tih 10% od naplate. I taj zacarani krug samo drzava moze da resi,smanjite namete za 50% i ni dinar manje,obecajte da nece biti poskupljenja 5 godina dok se biznis razvije,a posle podizite po 10% godisnje pa da vidite kako ce hiljade ljudi da otvori firmu. Ali opet se vracamo na pocetak, neko je tu samo 2-3 godine na direktorskom mestu i navikao je svaki mesec na npr 2 milijarde dinara, i nece da gleda dugorocno nego hoce sad pa sad da uzme pare. To je cela prica. Pametnom dosta
Odgovorikomita on 30.09.2019 14:58
CAREEE!!!
Boris Milanov on 15.06.2020 16:19
Au druze svaka ti cast... da bar malo vise ljudi razmislja kao ti,doslo bi do promena def..
Luka on 06.02.2017 14:32
Preduzetnik sam, da li mogu da otvorim drugu firmu kao Rad osnivača van radnog odnosa u d.o.o. ?
OdgovoriSVM Support on 06.02.2017 17:33
@Luka,
Nema smetnji da budete osnivač u d.o.o. U njoj ne bi bilo pametno da budete bilo kakav zastupnik ili direktor (u ili van radnog odnosa), jer biste morali plaćati bar doprinose na minimalnu osnovicu. Pametnije je da postavite neku drugu osobu od poverenja kao formalnog direktora, a vi vucite poteze kao vlasnik biznisa.
Zoran Tucen on 13.02.2017 09:40
Nista mi nije jasno,ako je porez 20% kod turaka je bilo 10%pa smo se bunili ali sta je tu je,ja sam ne zaposlen ali bi nesto uradio po tom pitanju zato i pisem ovo.Da se vratim na pocetak,kad imam recimo fiskalnu sta ce mi knjigovodja ili bilo ko ili sta 20% je 20% na sve sto odkucam i dam drzavi njen deo i platim na kraju godine ili kad treba porez na dobit koja se zna po fiskalnoj pa da li dnevno zaradis 1000 din ili milion dinara 20% posto je 20 % i sto treba dnevni pazar uplatiti tog dana a rok isplate je 40 ili koliko vec dana sta onda,mislim na usluznu delatnost.Ovo sto se radi sve izgleda kao muvanje,ako ovo onda ono ako ono e onda ovako ili onako.Prosta stvar je iskomplikovana da ne moze gore da bude.Ovi sto su pisali zakon ili sta vec su glupi i ludi.Onaj ko ne mora ili nema mogucnosti za fiskalnu,mada u danasnje vreme je to ne moguce,pa moze da se ustanovi sta rade,prodaju,proizvode ili koje usluge daju i koliko to kosta.Za fiskalnu treba struja ili moguce ili mozda baterija i intrnet ne vidim ni u cemu problem osim onih sto je navedeno u ili po zakonu.Pozdrav svima koji su ovo procitali i prvi bi bio za to da se promeni zakon da bude jednostavan i pristupacan svakome.
OdgovoriMilan Panic on 26.08.2018 08:44
Turci nam nisu pravili puteve, skole, bolnice itd... Uzimali su 10% za sebe.
petra on 16.02.2017 02:06
Odlican tekst. Konacno su mi neke stvari jasnije.
OdgovoriInteresuje me sledece: dobit firme bi bi bila od oglasivaca na internet portalu, koja je najbolja varijanta, sta da otvorim? i da li dolazi u obzir udruzenje?
SVM Support on 21.02.2017 11:59
@Petra,
Udruženje se pravi sa željom da promovišete neke vrednosti, aktivnosti, oblasti ljudskog delovanja (kultura, umetnost, političke vrednosti), tako da ga u ovu svrhu ne preporučujemo.
Pretpostavljamo da ste hteli da kažete da bi prihodi bili od oglašavanja na internet portalu. U tom slučaju naša preporuka je preduzetnik sa samooporezivanjem, dok se posao ne stabilizuje. Onda možete birati da li da otvarate d.o.o. ili da budete preduzetnik sa isplatom lične zarade.
Dragana on 21.02.2017 09:55
Napisali ste:
Odgovori"Rad osnivača van radnog odnosa u d.o.o"
"za jedan mesec ćete isplaćivati socijalne doprinose od 6000 do 9000 dinara"
"porezi na prihod biti isti kao u prethodnom modelu (po 15% na dobit i 15% na dividendu)"
Da li možete da mi kažete koliko je to ukupno za mesec dana?
SVM Support on 21.02.2017 12:06
@Dragana,
Socijalni doprinosi se plaćaju na najnižu osnovicu, i u zavisnosti da li je osnivač zaposlen ili ne u drugom privrednom društvu, plaćaće samo PIO na najnižu osnovicu, ili PIO, zdravstveno osiguranje i osiguranje od nezaposlenosti. Zato ne možemo da kažemo tačnu cifru, nego da damo grubi opseg koji je naveden.
Porez na dobit se plaća u prvoj godini d.o.o. na procenjeni iznos dobiti, u akontacijama od 12 mesečnih rata. Npr ako ste planirali dobit od 500 000 RSD, dobit je 15% odnosno 75 000 RSD. Podeljeno na 12 rata, to je 6250 RSD nesečno.
Sličan primer je i za naredne godine, s tom razlikom da ne možete proizvoljno odrediti iznos dobiti, nego obračuavate na stvarno utvrđenu dobit koju je utvrdio knjigovođa.
Nevezano od akontacije poreza na dobit, svaki put kad podižete dobit (kažemo još "skidate dividendu"), plaćate još 15% poreza na dividendu. Dakle, kad biste imali 500 000 RSD dobiti koju hoćete odjednom da skinete da biste imali gotov novac u rukama, obračunali biste pre toga 75 000 RSD poreza koji biste platili državi, a preostalih 425 000 RSD biste mogli trošiti do mile volje.
Ivan D. on 28.03.2019 02:04
Postovani,
Planiram otvaranje projektantske firme tj. arhitektonskog biroa. Firma bi pored mene imala jos jednog zaposlenog ali samo na "ugovor o delu" zbog licence. Posao naravno nije razradjen tako da ne ocekujem velike prihode u startu. Interesuje me vase misljenje, kakvu firmu otvoriti u ovom slucaju s obzirom da moram imati jos jednog zaposlenog zbog licence. I da li je moguce I kad je moguce promeniti nacin oporezivanja u slucaju da se prihodi povecaju.
Unapred zahvalan!
Ivan
Jovan on 23.02.2017 23:41
bio sam pausalac pa sam ugasio zanatsku radionicu...za pausalce-zanatska radionica koji je sada limit.tacnije do kolko miliona dinara se racuna kao pausalac...koja je najbolja varijanta sto se pausala tice...posto bi se bavio izradom i montazom alu i pvc stolarije gde je materijal skup a na materijal mozes maksimum da dodas 20% da bi bio konkurentan koje je najbolje resenje po vama.planiram da opet pokrenem celu pricu ali ozbiljnije gde bi prodaja isla i preko stovarista-drugih firmi kao i direktna prodaja krajnjim kupcima-fizickim licima.ocekivani promet bi u proseku na godisnjem nivou (prve godine) trebao za pocetak da bude ne manji od milion dinara za mesec dana.tu se moraju uracunati barem jedan zaposleni kao i rentiranje prostora 26000din,troskovi vode 3000din,troskovi struje 6000din.smece 2600din,fiskalna kasa i ostalo...sta je vas predlog?..usput masine i alate posedujem kao licnu imovinu..
OdgovoriAleksandar Stojcev on 26.02.2017 16:31
Limit za pau[al je 6 miliona u kalendarskoj godini pa bi barem prema Vašim projekcijama brzo dostigli limit i morali da pređete na plaćanje doprinosa na oporezivu-procenjenu dobit ili da se opredelite za ličnu zaradu (sami definišete iznos) i plaćate još i porez na dohodak od 10 % .A na kraju krajeva tu je i doo pa i o tome treba misliti.Po meni preduzetnik na ličnu zaradu je ok opcija ali uvek treba i naglasiti da preduzetnik za svoju radnju odgovara celokupnom svojom imovinom a kod doo ne već ima kapital i samo je vlasnik ali doo nosi i obavezu vođenja dvjnog knjigovodstva i druge ozbiljnije stvari...
Pozdrav
SVM Support on 26.02.2017 17:06
@Jovan,
Kao što kolega Stojčev naglasio, limit za paušal jeste 6 miliona dinara za kalendarsku godinu. Dakle ako planirate milion dinara mesečno, vi ćete za 6 meseci prevazići taj limit, i onda po sili zakona morati da vodite poslovne knjige tj. gubite status paušalca.
U tom trenutku, za ovakav nivo prometa, preporuka je da sa preduzetnika paušalca pređete na preduzetnika sa isplatom lične zarade.
U ovom slučaju treba biti oprezan ako biznis krene da pada, jer ukoliko budete u prilici da morate da zatvarate radnju, bez obzira što ste je zatvorili, ako dugujete nekom nešto možete odgovarati ličnom imovinom a ne imovinom firme. Ovo ne treba da vas zastraši, jer u konsultaciji sa dobrim knjigovođama imaćete pravovremenu informaciju da li i kada treba zatvarati radnju zlu ne trebalo.
Ako su prometi baš veliki, tj. preko 20 Miliona dinara godišnje, zbog ovoga je pametnije otvarati d.o.o. a zatvarati preduzetničku radnju.
Sladjan Ristic on 01.03.2017 21:08
Postovani,
OdgovoriZa "Rad osnivača van radnog odnosa u d.o.o." - ako je stopa oporezivanja 15% na dobit i dividendu - kako država stimuliše privrednike da posluju pozitivno, ako agencije uzimaju u proseku 10% za "legalizovanje" keša? Valjda bi trebalo vlasnici firmi da budu stimulisani da posluju sa što većom dobiti?
U svakom slučaju odličan članak, pojašnjava mnoge stvari.
SVM Support on 02.03.2017 11:04
@Sladjan Ristic,
Ovo je već politika države, to ne bismo komentarisali. Inače, u velikom broju država postoji poseban porez na dobit, a poseban za dividendu tako da po tome nismo ništa specifično manje stimulisani od ostalih. Šta više, u regionu ima država kod kojih su ovi procenti poreza veći nego kod nas.
Jovan on 02.03.2017 07:44
misterija je resena....preduzetnik u sistemu PDV-a sa isplatom plate i zarade...u svakom slucaju hvala na pomoci.dosta mi je znacila pri odabiru knjigovodje i postavljanju pitanja istom.
OdgovoriSVM Support on 02.03.2017 10:39
@Jovan,
Drago nam je da je misterija rešena ! Tome i služe ovi edukativni članci.
Po vašoj prognozi, ušli biste u PDV brzo, a preduzetnik sa isplatom lične zarade i služi da uštedite novce na konačnoj poreskoj prijavi preduzetnika.
Ljubiša Brajković on 29.08.2017 12:45
Poštovani
Odgovori- Rekli ste da je minimalna osnovica 22.000RSD za samooporezovanog preduzetnika. Da li ta minimalna osnovica važi i za paušalca?
- Da li i samooporezovani preduzetnik podnosi zahtev Poreskoj upravi, pred kraj svake godine za narednu godinu, kao paušalac?
Pročitao sam sve tekstove koje sam mogao da pronađem na ovom sajtu. Zaista sjajno. Za svaku pohvalu. Jasno, običnim rečnikom, dostupno i onima koji nisu pravnici i knjigovođe. Hvala. Srdačan pozdrav!
SVM Support on 30.08.2017 11:51
@Ljubiša Brajković,
Hvala na pohvalama. To je i bilo cilj, da ljudi van struke mogu da razumeju.
Paušalac nema minimalnu osnovicu. Njemu država (tačnije lokalna samouprava) odreže iznos poreza i doprinosa u mesečnom paušalnom iznosu. Taj iznos može biti vrlo širokog raspona, recimo od desetak do petesetak hiljada dinara, najčešće je negde oko dvadesetak hiljada.
Samooporezovani preduzetnik podnosi zahtev Poreskoj upravi samo ako želi da pređe na drugi model u odnosu na kojem je trenutno. Npr, ako želi da bude sa isplatom lične zarade, i stekao je uslove da to bude.
Sonja Dragovic on 08.11.2017 08:54
Vec 9 godina sam pausalac, imam knjigovodju jer nisam nikada mogla da se ukljucim u taj deo posla i radim ono sto on kaze bez mnogo pitanja. Medjutim, resenje o porezu nije doslo 3 godine i sada se nakupio porez od 250.000 dinara, sto me je zaprepastilo. Taj porez se mora platiti u roku od 15 dana, a to sto poreska nije donosila resenja 3 godine, to nije nikoga briga.
OdgovoriPa sam pocela da razmisljam o d.o.o.
Kao pausalac sam zaposlila 1 clana porodice i to mi je povecalo sve osnovice.
Ne zna se sta je u sustini gore, da li jedna ili druga opcija.
Veliki su to nameti i tesko je opstati.
SVM Support on 08.11.2017 21:27
@Sonja Dragovic,
OdgovoriZavisi šta vam je važno. Ako vam je važno da skidate novac sa računa bez pravdanja računima za troškove, onda vam je jedina opcija da ostanete paušalac.
Ako kažete da su vam nameti veliki i da je teško opstati, nemate potrebe da osnivate d.o.o., bolje razmislite da postanete preduzetnik samooporezivanjem, tj. pročitajte i blog priču pre ove na sledećem linku.
https://www.knjigovodstveneusluge.rs/vesti/clanak/kakav-oblik-preduzetnika-da-budem-onaj-koji-je-samooporezivan-ili-onaj-sa-isplatom-licne-zarade
Aleksandar Milošević on 22.01.2018 15:12
Zanima me jedna stvar a u tome jedino vi možete da mi pomognete a to je sledeće.
OdgovoriIz APR-a su mi potvrdili da mogu da se registrujem kao preduzetnik iz radnog odnosa kao neka dopunska delatnost, iz PIO fonda su mi rekli da pošto sam u stalnom radnom odnosu jedino što bi ja trebao da plaćam u tom slučaju su doprinosi, u tom slučaju ako bi se registrovao kao paušalac imao bi neku fiksnu cifru koju će mi odrediti APR a ja ne znam da li ću odmah imati toliko posla da to mogu da ispratim. Šta je vaša preporuka da ja uradim u toj situaciji? i kakvo je vaše iskustvo jer predpostavljam da imate klijente koji imaju sličnu situaciju kako je to regulisano npr kod njih, koliko mogu da iznose od prilike ti doprinosi i od čega zavise i koje oporezivanje da izaberem.
Srdjan on 02.09.2020 23:39
Poštovani.
Zaposlen sam i prijavljen, ali duže vreme bih hteo preko instagrama da započnem jedan vid biznisa i da otvorim firmu.Tačnije bi imao samo instagram profil i na profilu sajt gde bi odredio mesečnu članarinu, ali naravno ne znam koliko bih na početku imao ljudi na članarinama. Sada ja na početku ne znam koliko ću mesečno da zaradjujem a i nema pravila da će mi svakog meseca biti ista zarada. Pa me zanima kako je najbolje prijaviti firmu, šta raditi i koliko bi me mesečno iznosio porez ukoliko znate? Hvala unapred i srdačan pozdrav
SVM Support on 10.09.2020 09:04
@Srdjan,
Morate da napravite neku biznis strategiju i da na osnovu toga gradite viziju biznisa. Početi raditi biznis bez pravila i strategije u 96% završava neuspehom u prve dve godine. Probajte da odredite kako ćete se reklamirati, ko je vaša ciljna grupa, kako će da čuju i vide za vas, na osnovu čega će da se pijave za članarinu. To će vam dati nekakav uvid koji bi vam mogli biti prihodi i rashodi. Na osnovu toga vam možemo pomoći.
Znači, valja napraviti neki biznis plan, pa onda delati.
Van toga, možemo reći da je paušalni porez oko 200 - 300 EUR mesečno, a davanja za preduzetnika sa isplatom lične zarade oko 100 - 200 EUR mesečno, plus akontacija poreza na dobit koju ostvarite ili ćete tek ostvariti, plus, godišnji porez na dohodak građana, ako prevaziđete dohodak preko otprilike 2.5 miliona dinara u poslovnoj godini.
SVM Support on 22.01.2018 15:22
@Aleksandar Milošević,
OdgovoriFiksna cifra koju pominjete, ne možemo ni mi da kažemo tačno kolika je. U milosti i nemilosti ste poreskog službenika.
Imamo neka iskustva koja kažu da za beogradske opštine to bude oko 15 - 25 000 dinara mesečno.
Naša preporuka je da budete preduzetnik sa samooporezivanjem, što je zgodno kad imate male prihode.
Druga varijanta je da otvorite d.o.o., jer onda sem akontacije poreza na dobit, koja može biti npr samo 1000 dinara mesečno, nemate drugih obaveza, ako niste i zaposleni u istom.
Treća varijanta je da nađete prijatelja koji je paušalac, koji se bavi sličnom delatnošću, koji bi u vaše ime mogao da fakturiše pa da delite zaradu.
Nevena on 05.02.2018 08:36
Postovani, nisam sigurna koju kompaniju da osnujem radi trgovine preko interneta koja ukljucuje uvoz? Inicijalni troskovi osnivanja doo, preduzetnika i sl su ok, ali ono sto me brine je porez. Sta ako biznis ne bude imao prihode koji su dovoljni za placanje poreza? Vrlo zbunjena ali zahvalna Nevena.
OdgovoriSVM Support on 05.02.2018 12:38
@Nevena,
Ako su vaši korisnici fizička lica, onda je savet da postanete preduzetnik sa samooporezivanjem, ali da se registrujete u sistem PDV, zbog PDV koji možete odbijati prilikom uvoza.
Porez plaćate 10% na ono što ste zaradili, a doprinose kroz mesečne akontacije u zavisnosti kako ga procenite da ćete poslovati. Ako procenjujete da nećete imati mnogo prihoda, onda je savet da stavite neki minimalan iznos mesečne akontacije
npr. 1000 dinara.
Na žalost, ako onda budete puno zaradili, moraćete puno i da dodate na kraju godine i onda vam se ovaj odabir vrste preduzetnika ne savetuje, nego da budete preduzetnik sa isplatom lične zarade.
Ako se biznis ustali, za nekoliko godina, predlažemo da preduzetničku radnju prebacite na d.o.o.
Ako ispadne da biznis niste uspeli da pokrenete, bar ste minimalno dažbina platili.
Vodite samo računa da ako baš mnogo poreza ne uspete da platite, ako osnujete preduzetničku radnju, vaše obaveze prema državi ne prestaju čak ni kad ugasite preduzetničku radnju.
Nevena on 05.02.2018 14:39
@SVM Support Hvala na pomoci! :D
OdgovoriSlavica Radovanović on 13.02.2018 18:56
Pridružujem se pohvalama. Ja imam PR sa samooporezivanjem. Penzioner sam sa punim radnim stažom. Imam u izgledu dobar ugovor ali kako se radi o instalaciji skupe opreme nikako to nebih radila kao preduzetnik iz razloga koje ste opisali, garancija celokupnom ličom imovinom. Planiram da otvorim d.o.o i za početak da ne budem u PDV. Pomogli ste mi da odlučim da budem direktor van radnog odnosa. Pitanje: Da li u tom slučaju mogu, s obzirom da je budući posao vezan i za putovanja u inostranstvo, da u tim situacijama dobijem dnevnice i plaćene troškove hotela i putovanja, što iz radnog odnosa mogu? Drugo pitanje: Da li mogu sa svojom PR da sklopim ugovor o konsultantskim uslugama? S obzirom na delatnost koju ću raditi to je važno. Ugovor koji očekujem je na 1 godinu (nadam se i produžetku ako budemo dobri) ako otvorim d.o.o na odredjeno vreme da li bih tako izbegla probleme zatvaranja d.o.o koji su opisani u nekim primerima, ili je procedura obrni/okreni komplikovana.
OdgovoriSVM Support on 14.02.2018 11:45
@Slavica Radovanovic,
Po članu 48 Zakona o radu, prava i obaveze direktora definišu se ugovorom. Po nama, pošto ste direktor, pa makar i van radnog odnosa, ali direktor, odnosno zakonski zastupnik, a kako se zastupanje smatra radom za privredno društvo - imate pravo na dnevnice i troškove putovanja.
Drugo pitanje: Možete i sa svojim PR da sklopite ugovor o konsultantskim uslugama, ali ćete biti obveznik izveštaja o transfernim cenama.
Osnujte firmu na određeno vreme. Po našem mišljenju, istekom tog datuma smatra se da je privredno društvo prestalo sa radom, ukoliko nema obaveze prema poveriocima.
Nije baš ni tako komplikovana procedura likvidacije društva, ali traje minimalno 120 dana. Šta ćemo, takva je zakonska regulativa.
Rade popovic on 02.03.2018 10:08
Imam P.R gde ne primam platu. Imao Sam promet 7.5 miliona. Dolazim u problem Dali da otvaram drugu P.R na drugo ime da nebih usao u pdv. Jer nemam puno stavki za odbijanje. Poslujem sa fizickim licima. Za ovu godinu planiram preko 10 miliona promet. Imam radnju svoju 3 radnika masine. Sta mi predlazete
OdgovoriSVM Support on 01.04.2018 23:03
@Rade Popovic,
Otvaranje nove radnje znači i još jedan paušalni porez mesečno. Novu radnju ne možete otvoriti na svoje ime. Osoba na koju otvorite paušalnu radnju može biti još i nezaposlena (a da nije penzioner) pa ćete plaćati još i više doprinosa.
Sa druge strane, razmislite da li se dodavanjem PDV-a na vaše cene postajete signifikantno skuplji od konkurencije? Ako je tako, onda bolje otvoriti još jednu radnju.
Ako je porast prodajnih cena zbog PDV neznatan u odnosu na konkurenciju, onda je pametnije ostati sa jednom radnjom iako ta jedna bude u sistemu PDV-a, jer u suprotnom nemate veće cene, ali imate 12 dodatnih rata paušalnog poreza.
Dejan on 11.04.2018 11:14
Postovanje,
OdgovoriNadam se da postavljam pitanje na pravo mesto.
U vezi sa sa usvojenim zakonom o oslobadjanju placanja doprinosa, koji pocinje da se primenjuje od 01. oktobra. 2018.
Da li on vazi za sve pocetkine u biznisu ili samo za mlade, tj do 30 godina?
I da li bi bolje bilo registrovati preduzetnika od 01.01.2019. jer bi tada oslobadjanje vazilo 24 meseca, a ne 15 ako bi registracija bila u oktobru.
Hvala unapred na odgovoru
SVM Support on 11.04.2018 23:27
@Dejan,
Zakonom su uvedeni podsticaji za preduzetnike koji se opredele za isplatu lične zarade (ili preduzetnike poljoprivrednike) a koji žele da započnu svoj biznis i važe u godini osnivanja i u narednoj godini, međutim ukupno 12 meseci.
Preciznije, podsticaj se odnosi na osobe koje su u prethodnih godinu dana završile srednju školu ili fakultet ili su bili nezaposleni duže od šest meseci, ali to moraju dokazati dostavljanjem potvrde iz Nacionalne službe za zapošljavanje.
Dakle, podsticaj važi i za osobe starije od 30 godina, ali moraju biti evidentirani kao nezaposleni duže od 6 meseci.
Vidi se da je cilj državnog aparata da "ohrabri" nezaposlene da počnu sopstveni biznis.
Naglašavamo ovde, ovako registrovani preduzetnici biće oslobođeni poreza i doprinosa za socijalno osiguranje na isplatu lične zarade u godini osnivanja preduzetnika i u narednoj, ali ukupno najviše 12 meseci od datuma osnivanja privrednog subjekta.
Iz ovoga zaključujemo da je sve jedno kad ćete registrovati preduzetničku radnju, jer podsticaj ostvarujete za 12 ličnih zarada.
Samo imajte još na umu, ovo se odnosi i na zaradu osnivača preduzetničke radnje i plata do devet novozaposlenih osoba, koje takođe moraju da budu tek svršeni srednjoškolci, studenti (tj. završili tu školu u prethodnih 12 meseci u odnosu na datum osnivanja preduzetničke radnje) ili osobe sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje najmanje 6 meseci u odnosu na datum zapošljavanja.
Stevan Sreckovic on 29.04.2018 22:26
Poštovani,
Odgovoriradim konsultantski posao na osnovu 2 ugovora , jedan je za EU projekat a drugi za UN projekte. Oba su ugovora ogranicena vremenski sa izgledom produžetka. Na osnovu ovih ugovora poslodavci mi uplaćuju bruto (ukupnu) sumu na račun, a u ugovorima stoji da sam snosim odgovornost za doprinose i poreze. Kakav model je u ovakvoj situaciji najpodesniji za regulisanje poreza i doprinosa? Ukupna suma iz ova dva ugovora iznosi oko 1200 eur ali je promenljiva i zavisi od broja radnih dana mesečno, može biti i manja a može se desiti da imam i pauzu u jednom od ugovora.
Pozdrav
SVM Support on 30.04.2018 09:23
@Stevan Sreckovic,
Ako ste zaposleni na drugom mesto na neodređeno vreme, onda je u ovoj situaciji optimalno da se potpiše ugovor o delu, ako to poslodavcima EU i UN projekta odgovara. Ako to sa njima nije moguće izvesti, onda bi, zbog pauza koje pominjete, bilo najbolje da otvorite preduzetničku radnju sa samooporezivanjem, dakle, bez isplate lične zarade. Ako su pauze u ugovoru predvidljive i nema ih puno, ii pod pretpostavkom da je iznos koji pominjete od 1200 EUR mesečna bruto naknada po oba angažmana, onda preporučujemo da otvorite preduzetničku radnju sa isplatom lične zarade.
Bozin Dejan on 21.05.2018 12:09
Postovani , hteo bih da se bavim uvozom polovne garderobe , pa vas molim da mi preporucite oblik registrovanja firme. Hvala
OdgovoriSVM Support on 21.05.2018 16:40
@Bozin Dejan,
Nemamo baš mnogo informacija da bismo došli do ispravnog saveta, ali ako insistirate na odgovoru na osnovu raspoloživih informacija, onda zbog uvoza, naša preporuka je da budete d.o.o. u sistemu PDV-a.
Za detalje ili eventualno drugačiji savet, morali bismo da upoznamo malo više vaš biznis.
Dejan Golubovic on 22.06.2018 07:37
Postovani imam jedno pitanje trenutno sam preduzetnik a zelim da otvorim doo paralelno i da u jednom trenutku zatvorim preduzetnicku radnju pa vas molim za odgovor dali moze doo trenutno da bude u mirovanju i da ne obavljam nikakve poslove preko doo i koliki su mesecni troskovi za doo u mirovanju
OdgovoriSVM Support on 22.06.2018 12:13
@Dejan Golubović,
Nema smetnji da paralelno otvorite d.o.o. tj. da budete osnivač u d.o.o. i da budete preduzetnik.
Kad otvorite d.o.o. nemate nikakvih obaveza, ali morate prijaviti akontacionu prijavu poreza na dobit, pa je prvu godinu plaćati, makar po dinar mesečno, ali naš predlog je bar 1000 dinara mesečno.
Pošto nećete raditi preko d.o.o., predlog je i da ga ne otvarate, odnosno da ga otvorite sa datumom kad je stvarno planiran početak otvaranja delatnosti.
Marko Predic on 25.06.2018 16:30
Planiram da otvorim radnju iz prve grupe(25%), tj. stari zanat za koji nije potrebna fiskalna kasa, u opstini na kojoj je prosecna zarada 39000 dinara. Sigurno necu preci 6 miliona po godini. Koji oblik preduzetnicke radnje bi najvise odgovarao? Hvala unapred
OdgovoriSVM Support on 02.07.2018 12:17
@Marko Predic,
Oblik koji je najpovoljniji zavisi šta vam je važno: ako vam je važno da imate mogućnost da skidate novac bez pokrića troškova, onda bi vam najviše odgovarao paušalac. Ovo je najverovatnije i najjeftiniji oblik angažovanja.
Ako vam je biznis pak takav da niste sigurni da ćete imati stalne prihode u iznosu od bar 100 - 200 EUR mesečno, onda bolje da budete preduzetnik sa samooporezivanjem. I naglasite knjigovođi koliko tu ima posla, da bi uticalo na iznos knjigovodstvenih usluga. MOžda onda zaključite da vam je povoljnije da budete preduzetnik sa samooporezivanjem nego paušalac !
Luka Nemic on 28.06.2018 22:19
Postovani, trenutno sam u punom radnom odnosu na neodredjeno zaposlen i prijavljen u jednoj inostranoj kompaniji. Pored toga kao sporedni posao bavim se dizajnom i proizvodnjom leptir masni i kravata koje se prodaju online (na mesecnom nivou 200-300e prometa) i nemam registrovanu firmu. Obzirom da pripremam ugovor i isporuku velikog broja artikala jednom trgovinskom lancu uslov je da firma bude pravno registrovana kako bi mogla da izda racun. To bi bila one-time prodaja, vrednosti od oko 5 miliona dinara. Da li ja kao stalno zaposlena osoba uopste mogu osnovati neko pravno lice na svoje ime, i koji model bi bio preporuka sa vase strane?
OdgovoriSVM Support on 04.07.2018 11:15
@Luka Nemic,
Naravno da možete. Obzirom da je ovo jednokratni posao, predlažemo da nađete firmu preko koje biste mogli da fakturišete, ida uopšte ne osnivate firmu, ukoliko sa tom firmom možete da se dogovorite o načinu isplate preko nekog ugovora (npr. ugovor o delu).
Ako ste rešeni da otvorite firmu, naša preporuka je da budete preduzetnik sa samooporezivanjem. Razlog: imate jedan promet u planu. Bez obzira koliko je on veliki, ako ne možete da isporučujete kontinualno vašu robu firmama, onda ćete imati veći trošak mesečno nego jednokratnu zaradu, kad tad. Ako planirate da u budućnosti non stop radite sa nekim firmama, i vaš prihod će biti minimalno 300 do 400 evra, savetujemo da budete preduzetnik sa isplatom lične zarade, jer ćete tada imati sredstva da isplatite ličnu zaradu vama samima (to nije trošak za vas kao lice, ali jeste za preduzetničku radnju).
Suzana Stamenković on 27.08.2018 16:13
Poštovani, Jedino rešenje za problem koji imam jeste da moja majka, u starosnoj penziji sa punim radnim stažom, osnuje firmu u kojoj ona ne bi radila niti bi bila direktor, već bih ja bila u radnom odnosu i vodila posao. Da li je u tom slučaju d.o.o. bolje rešenje i koje bi bile obaveze firme prema njoj? Hvala na odgovoru.
OdgovoriSVM Support on 09.09.2018 21:19
@Suzana Stamenkovic,
D.o.o. je samo moguće rešenje. Dakle, moguće je da majka bude osnivač, a da ćerka radi i bude direktor u toj firmi.
Obaveze prema osnivaču koji nije zaposlen u društvu koje je osnovao ne postoje.
Ipak, ako je u pitanju manji (nov, nerazrađen) posao, mi preporučujemo otvaranje preduzetničke radnje i to opciju sa samooporezivanjem, ako već niste otvorili preduzetničku radnju.
Radnik on 28.08.2018 07:36
Trenutno sam zaposlen, ali bih pokrenuo svoj licni posao.
OdgovoriBavio bih se uslugom i odrzavanjem u IT sektoru, planirana mesecna dobit u startu bila bi oko 200.000-300.000 Din.
Sta mi predlazete?
SVM Support on 09.09.2018 21:23
@Radnik,
Ako hoćete da ne mislite na knjigovodstvene obaveze, otvorite paušalnu radnju.
Ako hoćete minimalne troškove, otvorite preduzetničku radnju sa samooporezivanjem. Eventualno paušalnu radnju u nekoj od opština sa juga Srbije.
Nedeljko veskov on 10.09.2018 15:20
Hocu da otvorim radionicu za vrsenje usluga obrade metala glodanjem uz radni odnos koji mi je najbolji model za osnivanje
OdgovoriSVM Support on 10.09.2018 16:18
@Nedeljko Veskov,
Za početak, po nama je najbolje da budete preduzetnik sa samooporezivanjem, ako neće biti puno posla. Imaćete oko 100 - 150 EUR troška mesečno.
Ako znate da ćete imati bar posla za 500 EUR mesečno, možete da budete i paušalac.
Ako počinjete iz svoje radnje i već imate svoj alat, ovo je možda i sveukupno bolja varijanta.
Marina Kovacevic on 12.09.2018 21:28
Poštovani, molim Vas za pomoc. Zaposlena sam, ali zelim da osnujem svoju firmu kako bih fakturisala usluge marketinga jednom pravnom licu. Znaci, za pocetak imam sigurnog klijenta, svoj stalan posao ali bih da vremenom razradim privatni posao i da napustim trenutno radno mesto. U periodu adaptacije, nekih godinu dana ne bih nikog zaposljavala. Interesuje me, u mom slucaju, sta bi bilo najbolje resenje? Hvala unapred
OdgovoriSVM Support on 13.09.2018 08:56
@Marina Kovacevic,
Najbolje rešenje je da osnujete preduzetničku radnju sa samooporezivanjem. Imaćete povremene, niske prihode, ali u skladu sa njima ćete plaćati i porez i doprinose državi. Oni jesu veći procenat nego da budete preduzetnik sa isplatom lične zarade, ali nećete imati obavezu plaćanja lične zarade svaki mesec, nego samo akontaciju poreza na dohodak građana.
Ukoliko je naknada od tog prvog, sigurnog klijenta veća od recimo 800 evra mesečno, možete se odlučiti i da budete preduzetnik sa isplatom lične zarade, jer tako štedite na godišnjim doprinosima plaćajući ih svaki mesec po malo.
Klemen Z. on 14.09.2018 21:25
Postovani,
zelo bi da otvorim firmu koja bi se bavila marketingom za jedno pravno lice koje nije od Srbije. Radim sam in prvih nekoliko meseci ne planiram da zaposlim.
Jedini stvara zbog koje neznam koj tip firme da otvorim su prihodi, oni mozejo da su od 120.000Din pa do 1000.000DIN mesecno.
Sta biste vi preporucili ako su prihodi ovako nestabilni in nepredvidljivi.
Hvala na odgovoru.
Pozdrav
SVM Support on 17.09.2018 10:36
@Klemen Z,
Prihodi nisu stabilni, ali pošto ste iskazali opseg od 120000 dinara do 1000 000 dinara, smatramo da su i kad su pri donjoj granici dovoljno stabilni da budete preduzetnik sa opcijom isplate lične zarade.
Razlog: ako ostvarite samo 120 000 dinara, imaćete dovoljno novca da isplatite sebi ličnu zaradu, i na taj način uštedite pri godišnjoj uplati poreza na dohodak građana.
Pročitajte lep primer iz našeg sledećeg teksta, i biće vam jasnije:
https://www.knjigovodstveneusluge.rs/vesti/clanak/kakav-oblik-preduzetnika-da-budem-onaj-koji-je-samooporezivan-ili-onaj-sa-isplatom-licne-zarade
Drago on 25.09.2018 11:28
Postovani,
OdgovoriZelim registrovati firmu kao drustvo sa ogranicenom odgovornoscu (d.o.o.). Posto mi je u planu baviti se nekretninama, gradjevinarstvom, izgradnjom stambeno-poslovnih objekata (u kasnijem periodu), registrovanje firme ce ici kao: Privredno drustvo / Preduzece za gradjevinsku delatnost, trgovinu, usluge i nekretnine... (s tim sto bih se bavio time tek nakon toga kada budem omogucio vise sredstava).
* Dakle, resio sam da se firma upise kao d.o.o., u toj pravnoj formi. Da li je to bolje, sveukupno gledano, od preduzetnika ili ne? D.o.o. mi zvuci kao kompanija, daje ozbiljnost, a preduzetnik deluje kao najobicnija radnja, koja, kada se razvije, prosiri posao, opet ide u pravcu d.o.o.-a, i dolazi se na istom, pitanje je vremena.
Moze li se firma, kod nas, u nasoj zemlji, registrovati na engleskom, jer, zelim da ima sirinu ciljanog trzista... ? Recimo, kao: (ime, ne mogu reci) ... Co., Ltd .
Koje je vreme registracije, koliko se placa sve skupa? Mogu li registrovati, osnovati firmu sa sedistem u roditeljskom stanu, da firma bude postojeca, aktivna, da u pocetku 1, 2, 3 godine ne placam nista, a kada dodjem do sredstava za realizaciju plana, projekta, specificnog, posebnog, krenem raditi, i tek tada se (pored toga sto sam vlasnik, osnivac preduzeca) registrovati i kao direktor, i placati osiguranje, doprinose itd.?
Koje su obaveze i dazbine prema drzavi, na kraju poslovne godine, ako sam registrovan, a ne ostvarujem profit, dakle, nema zarade, a kolike su dazbine kada ostvarujem profit? Kada je rec o statusu mirovanja privrednog subjekta, koji je to vremenski period, zakonom dozvoljen, kakva je procedura, pravilnik, i kako sacuvati, u tom slucaju, poslovno ime kompanije, logo, itd.?
Koje su obaveze d.o.o.-a u celokupnom poslovanju, od samog starta pa nadalje...?
* Da li je izvodljivo, dozvoljeno da se u sklopu jedne registracije firme, registruju 1, 2, 3 grane, oblasti privrede, totalno dijametralne, objedine, i pod jednim imenom posluju (pitam za preduzece, a znam da je to moguce u slucaju kada je u pitanju: Group)? Kako stoje stvari sto se tice toga, i sta kaze zakon, tj. sifra, klasifikacija delatnosti u tom smislu? Znam da je potrebno, prema oblastima poslovanja, odvojiti, razvrstati, oblasno, ali, ne znam da li postoji i ta mogucnost za tako nesto, a kada su u pitanju preduzeca tog pravnog oblika?
Nadam se da ce odgovor biti: aktuelni, vazeci, sa validnim podacima, taksativno nabrojan.
* Izvinjavam se, nisam mogao koncizniji biti u vezi ovog pitanja.
Unapred Vam hvala na odgovoru, a koji ce znaciti, kako meni, tako i ostalima, koji se tice pomenutih stvari u ovom obracanju.
S postovanjem,
Pedja Ivkovic
SVM Support on 25.09.2018 11:57
@Drago,
Odgovore dajemo redom po pitanjima.
Registracija privrednog društva sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.) je svakako ozbiljnije nego registracija preduzetnika zbog mogućnosti poslovanja i nekih finansijskih pokazatelja (npr. tretmana tokom investicija), ali može biti skuplje nego poslovanje preduzetnika (ima više troškova).
Prilikom registracije, može se izabrati strani naziv, a može se izabrati i naziv na srpskom jeziku, a registrovati i prevod na nekoliko stranih jezika. Primer: Preduzeće za građevinske usluge Konstruktor d.o.o. i engleski prevod Contstruction company Konstruktor Ltd.
Vreme registracije je oko 5 radnih dana. Sve skupa ako sami registrujete d.o.o. je oko 10 000 dinara, a ako vam radi agencija ili advokat, onda uvećano za cenu njihove usluge.
Firmu možete naravno registrovati sa sedištem u roditeljskom stanu. Bitno je da ne bude neki privremeni objekat ili objekat koji je označen za rušenje.
Imajte u vidu da ćete od početka morati da imate zakonskog zastupnika (direktora). Bio direktor u radnom odnosu ili ne, zastupanje se smatra radom i morate regulisati prava i obaveze direktora ugovorom. Tim ugovorom biće definisana i naknada, a samim tim i neke dažbine koje se moraju plaćati mesečno.
Kad ne ostvarujete profit, ne plaćate porez na dobit državi (firma posluje sa gubitkom). Kad ostvarujete profit, vaša obaveza je da plaćate mesečnu akontaciju poreza na dobit u iznosu od jedne dvanaestine utvrđenog poreza na dobit. Takođe, u roku od 15 dana od osnivanja, potrebno je prijaviti akontaciju poreza na dobit za prvu godinu rada, makar na 1 dinar mesečno.
Obaveze d.o.o. od starta poslovanja je da posluje u svemu po zakonskim propisima. Što se tiče novčanih obaveza to zavisi od vrste preduzeća, ali uglavnom, sve imaju od starta da prijave i mesečno uplaćuju akontaciju poreza na dobit na neki utvrđen iznos, da isplate zarade zaposlenima ( ako ih ima) i naknadu direktoru (ako je ugovor van radnog odnosa). Ako su u sistemu PDV-a, dužne su i da obračunaju i po potrebi plate PDV državi. Pored toga, neke specifične firme mogu imati i još neke naknade (npr. komunalna taksa za isticanje firme, uplata Privrednoj komori Srbije itd.)
Dozvoljeno je da se registruje samo jedna delatnost kao pretežna, ali se može u osnivačkom aktu dodati još proizvoljan skup šifara delatnosti kojim će se preduzeće baviti. To je po zakonu o privrednim društvima tako propisano.
Nadamo se da smo koncizno odgovorili na sva pitanja
Drago on 25.09.2018 22:48
Postovani,
Ostalo je jedino dati odgovor u sklopu pitanja, a kod: Kada je rec o statusu mirovanja privrednog subjekta (d.o.o.-a) . . .
Pozdrav,
Pedja Ivkovic
SVM Support on 26.09.2018 12:12
@Drago,
Privredno društvo (d.o.o.) nema prava koja mogu da miruju, kao što je to slučaj sa pravima preduzetnika, Ovo je posledica Zakona o privrednim društvima, gde možete pročitati samo o likvidaciji ili stečaju, ali ne i o prekidu delatnosti društva.
Jedino što je moguće, ukoliko društvo cele fiskalne godine ne obavlja delatnost, umesto praznih završnih bilansa predati izjavu o neaktivnosti (ovo je novina od pre par godina).
Međutim, bez obzira što društvo ne obavlja delatnost, teku sve obaveze (npr. akontacija poreza na dobit, zarade i naknade licima u i van radnog odnosa).
Drago on 28.09.2018 13:34
Postovani,
OdgovoriZahvaljujem Vam na sveukupnom odgovoru!!!
Srdacan pozdrav,
Pedja Ivkovic
Marko Minic on 03.10.2018 21:45
Postovani,
OdgovoriProcitao sam svaki kometar. Ali ipak imam pitanje. Bavio bih se prodajom. Imam dosta stvari koje mogu da kupim jeftinije pa preprodam i da zaradim na razlici. Sve te firme od kojih bih kupovao su DOO. Kupci su mi fizicka lica, STR i doo.
Od prilike bi zarada bila 100-500e nesecno.m, nekad ni 100. Obrt za rih 100e je odpeilike 300e. Cilj mi je da sve to razvijem. Nemam puno kesa pa nmg ni sve avansno da platim. Koliko ce mi menica pomoci i kad bih mogao da he koristim? Da bih uvecao zaradu bice ni neophodan kredit ili nesto kao garancija da cu robu platiti (iako znam sve te dobavljace). Ja sam zaposlen. Da li ima nekih olasica trenutno? Koji oblik firme predlazete?
Svakako sam odusevljen vasom pisvevenoscu svakom pitanju. Svaka cast i za ponavljanje odgovora na ista pitanja.
SVM Support on 04.10.2018 11:55
@Marko Minic,
Hvala na pohvalama :) Drago nam je da neko primeti našu posvećenost svakom pitanju.
Menica pomaže ako su vaši kupci likvidni, tj. ako imaju para na računu. Menicu koristite u slučaju da ste je ugovorili sa vašim kupcem kao sredstvo obezbeđenja, i tad je možete koristiti u svakom trenutku kad vama odgovara.
Što se tiče samozapošljavanja, ima olakšica od 01.10.2018, samo ako ste bili na birou za zapošljavanje prethodnih 6 meseci ili ste završili neku školu u poslednjih 12 meseci. Te olakšice se odnose na isplatu samo neto zarade umesto zarade uvećane za dažbine državi (porez i doprinosi).
Ako ne upadate u tu kategoriju, postoje neki krediti komercijalnih banaka koje uz solidan biznis plan možete da dobijete.
SVM Support on 04.10.2018 11:58
@Marko Minic,
Dodatak: predlažemo da napravite biznis plan (možemo i mi pomoći) i isprojektujete da li imate zaradu od bar 200 EUR mesečno. Ako se uspostavi da je to realno, onda preporučujemo kao oblik preduzetnika sa samooporezivanjem.
Bez toga, ostaje vam da pokušate da nađete nekog ko već ima svoju firmu a želi da vam omogući da poslujete onim što ste hteli u okviru te firme.
Marko Aleksić on 05.10.2018 16:23
Poštovani,
Odgovoritekstovi koje stavljate na blog su odlični i razumljivi nama koji nemamo veze sa knjigovodstvom.
Pitanja i odgovori su jako korisni i sve sam pročitao :).
Nakon ovih pohvala, neophodan mi je savet. Planiram da otvorim firmu koja bi se bavila programiranjem/web dizajnom. U pitanju je stabilan prihod od prvog dana na osnovu dugoročnog ugovora sa domaćom firmom. Planirani prihod bi bio veći od 8M dinara godišnje. U firmi bih samo ja radio, bez zapošljavanja drugih ljudi. Od troškova poslovanja bih imao samo povremeno putne troškove (avio karte, hotele i sl).
Moja pitanja su:
1. Koji je najbolji vid firme - preduzetnik sa obračunom zarade, doo ili nešto treće? Zbog manjih poreza moje mišljenje je preduzetnik sa obračunom zarade.
2. Ukoliko se odlučim na isplatu dobiti, da li na dobit koja je isplaćena treba da platim porez na dohodak građana? NPR: Imao sam prihod od 10M dinara, i troškove od 200 000 dinara znaci razlika je 9.8 M. Porez na dobit je 980000 i sebi isplaćujem razliku od 8.82M. Da li se na ovaj iznos od 8.82M paća porez na dohodak, od 2.2M do 4.5M 10% i preko 4.5M 15%. U ovom slučaju porez na dohodak bi okvirno bio 230000+648000=878000.
3. Ukoliko odlučim da ne podižem dobit, da li taj novac mogu da trošim u neke svrhe koje nemaju veze sa poslovanjem i na osnovu čega? Ako sam doo znam da ne mogu ali me zanima situacija oko preduzetnika sa obračunom zarade. Npr. da kupim stambenu jedinicu ili auto? Da li to mogu kupovati na lično ime ili moram kupiti na ime firme?
4. Kada se posle, npr. 6 meseci udje u sistem PDV-a, da li se obaveze gledaju retroaktivno ili tek nakon prelaska na sistem PDV-a? Npr. ako u sistemu PDV-a imam nekih dodatnih obaveza, kao npr. plaćanje PDV-a, da li to važi za fakture nakon datuma prelaska ili će se obračunati za sve fakture unazad?
5. Da li se nešto od odgovora na pitanje 2 i 3 menja kada udjem u PDV-u, pod uslovom da sam preduzetnik sa obračunom zarade?
6. Da ste na mom mestu, koji način bi odabrali :)? Šta da radi obeliks?
Hvala puno,
Marko
SVM Support on 08.10.2018 15:51
@Marko Aleksic,
Hvala na pohvalama, dosta nam to znači. Dakle, radimo dobar posao i čitaoci to primećuju. To je vrlo važno za naše dalje usmerenje :)
Evo sad odgovora redom.
1. Svaki oblik firme je najbolji u nekim okolnostima. Za početak, ako nemate svakog meseca sigurne prihode, po nama je najjeftiniji vid preduzetnik sa samooporezivanjem.
2. Ako budete d.o.o., onda na svaku isplaćenu dobit plaćate još 15% poreza. Ako je preduzetnik, onda na samu isplatu dobiti ne plaćate ništa. U vašem primeru, plaćate Godišnji porez na dohodak građana i to u ovom obliku i po računici kako ste i sami naveli. Slažemo se sa 878000 računicom, ali bismo dodali da je to samo računica za godišnji porez na dohodak građana (popularno porez na ekstra prihod). Dakle, ukupan iznos poreza je
980000, za porez na dobit
878000, za godišnji porez na dohodak građana.
Ukupno: 1 858 000.
3. Ako preduzetnik ne podiže dobit, može da troši na kupovinu u poslovne svrhe, da bi se to tumačilo kao trošak u poslovne svrhe. U tom smislu se može kupiti i auto "na firmu" i stambena jedinica "na firmu".
4. PDV se obračunava na izdatim računima nakon datuma ulaska u sistem PDV. Takođe, odbija se na ulaznim računima koji su knjiženi nakon datuma ulaska u sistem PDV-a. Nema obračuna PDV-a retroaktivno. Pri eventualnom izlasku iz PDV-a, obračunavao bi se PDV na zalihe i na stanje osnovnih sredstava.
5. Ulaskom u sistem PDV ne menja se ništa kod pitanja 2 i 3. Obračun Poreza na dodatu vrednost (PDV) ima veze sa Zakono o PDV, a obračun poreza na dohodak ima veze sa Zakonom o porezu na dohodak građana, isto kao što i obračun dobiti ima veze sa Zakonu o porezu na dobit pravnih lica kod d.o.o. To su tri različita zakona, svaki propisuje obaveze u svojoj sferi.
6. Obeliks Marko treba da bude preduzetnik sa isplatom lične zarade, da bi uštedeo na doprinosima pri isplati lične zarade, a ako puca na daleke staze, intrenacionalni biznis, pristup evropskim fondovima, onda da bude d.o.o. jer će tako lakše da bude primamljiv klijentima i investitorima, nego da je preduzetnik.
Dejan Mitić on 12.10.2018 10:46
Poštovani,
Odgovoriu porodičnom vlasništvu se nalazi preduzeće, registrovano kao d.o.o., obveznik PDV-a. Vlasnik preduzeća je majka, koja je i u radnom odnosu u preduzeću,a direktor je otac, koji je zaposlen u drugom pravnom licu. Zbog odlaska u starosnu penziju majke, planiramo prenos osnivačkog udela na mene i postavljenje na funkciju zamenika direkotra. Trenutno sam zaposlen u drugom pravnom licu, u kojem ću nastaviti idalje radni odnos.
Konkretna pitanja: 1.Da li ću ako budem samo vlasnik preduzeća trebati da plaćam minimalni iznos za socijalno osiguranje?
2.Da li je otac kao direktor zaposlen u drugom preduzeću dužan da plaća socijalno osiguranje, jer do sada nismo plaćali?
3.Da li ću kao zakonski zastupnik, odnosno zamenik direktora biti dužan da plaćam socijalno osiguranje?
4.Koju mi varijantu predlažete, kako bi izbegli plaćanje socijalnog osiguranja,ako je moguće? Ili kako bismo trebali raspodeliti funkcije da se vrši plaćanje poreza samo za mene, a da oca isključimo od plaćanja(ja sam osiguran na minimalni iznos kod poslodavca,ostalo primam na crno, dok je otac prijavljen na pun iznos plate)
SVM Support on 15.10.2018 15:02
@Dejan Mitić,
Konkretni odgovori slede redom:
1. Ako budete vlasnik, a ne budete zaposleni ili direktor van radnog odnosa, ne treba da plaćate minimalni iznos doprinosa.
2. Otac je direktor u vašoj firmi, a to znači da je zakonski zastupnik. Zastupanje se smatra radom u firmi i stoga je potrebno da plaća minimalno doprinose na najnižu osnovicu.
3. Ako ste zakonski zastupnik upisan u APR-u, bićete dužni da obračunavate i plaćate doprinose makar na najnižu osnovicu (može i više), što sledi iz istih činjenica kao i u prethodnom odgovoru.
4. Jedna osoba mora da bude zakonski zastupnik u d.o.o. Ako je taj zastupnik u radnom odnosu, onda obračunava i plaća sve doprinose kao zaposleni. Ako je van radnog odnosa, onda obračunava i plaća doprinose minimalno na najnižu osnovicu. Zato oca razrešite dužnosti direktora - zašto bi 2 direktora plaćala doprinose ?
Inače, činjenica što ste zaposleni kod drugog poslodavca ne skida obavezu obračunavanja i plaćanja doprinosa na najnižu osnovicu u vašoj firmi.
Ljubomir Petrović on 22.10.2018 11:29
Planiram da otvorim agenciju za posredovanje u transportu. Očekivani mesečni prihodi bi bili od 400- 1000 eura. Koji oblik preduzetništva mi preporučujete? Da naglasim da već imam manje-više više razrađen posao i prihode očekujem već u prvom mesecu. Jedini zaposleni bih bio, očekujem troškove za telefon, internet...
OdgovoriSVM Support on 23.10.2018 22:33
@Ljubomir Petrović,
Ako ste bliži 400 EUR mesečno, onda je po nama bolje da budete preduzetnik sa samooporezivanjem.
Ako ste bliži 1000 EUR mesečno, onda je po nama bolje da budete preduzetnik sa isplatom lične zarade.
Obrazloženje: ne očekujete značajne mesečne troškove, pa je maltene tako da od prihoda zavise i vaša dobit na kraju godine.
Kad su prihodi mali, onda je i dobit manja, pa je i porez (i doprinosi) na kraju godine prihvatljiv, a ne postoji obaveza plaćanja doprinosa na najnižu osnovicu, kao kod isplate lične zarade.
Kad su prihodi veliki, dobit je velik, a onda je iznos za doprinose značajan, a samim tim i ukupne dažbine državi. Taj iznos će će u slučaju samooporezivanja preći iznos doprinosa na isplatu lične zarade i onda samooporezivanje postaje neisplativo.
Igor on 29.10.2018 14:33
Taksa za isticanje firme se ne mora placati u svim slucajevima? Hvala na iscrpnim informacijama
OdgovoriSVM Support on 29.10.2018 23:54
@Igor,
Kako sad stoje zakonski propisi, taksa za isticanje firme je u nadležnosti lokalnih samouprava i plaća se samo ako je
1. firma registrovana kao srednje ili veliko pravno lice, odnosno,
2. ako je firma preduzetnik, mikro ili malo pravno lice, ali ima preko 50 miliona dinara prihoda godišnje.
Postoje i neke posebne pretežne šifre delatnosti, koje plaćaju taksu bez obzira na 50 miliona dinara limita i veličinu firme. Evo ga i spisak tih delatnosti:
bankarstvo;
osiguranje imovine i lica;
proizvodnja i trgovine naftom i derivatima nafte;
proizvodnja i trgovine na veliko duvanskim proizvodima;
proizvodnja cementa;
poštanske, mobilne i telefonske usluge;
elektroprivreda;
kazina, kockarnice, kladionice, bingo sale i pružanja kockarskih usluga
noćni barovi i diskoteke.
Igor on 29.10.2018 14:35
Kakav oblik je dozvoljen za poljoprivredno gazdinstvo, jel se moze opredeliti isto za sva tri modela preduzetnistva ili ima nekih ogranicenja za poljprivredu?
OdgovoriSVM Support on 30.10.2018 00:44
@Igor,
Sa poljoprivrednim gazdinstvima nemamo iskustva.
Goran on 09.11.2018 19:34
Zaposlen sam u drzavnoj ustanovi ali sam hteo da se oprobam i u privatnom biznisu, imam mislim dobru ideju. Problem je sto moram da registrujem firmu koja sigurno neće ništa raditi 6 meseci. Treba da dobijem licence, dozvole, da uvezem opremu, obucim radnike... sta je u ovoj varijanti najisplativije? I da li za d.o.o. Moram imati licenciranog knjigovodju ili to može raditi bilo ko ko se iole razume?
OdgovoriSVM Support on 10.11.2018 19:57
@Goran,
Nemamo dovoljno informacija za pravi savet, ali pokušaćemo sad: Pošto ništa nećete raditi 6 meseci, budite preduzetnik sa samooporezivanjem, a ako ćete se baviti uvozom opreme, onda je možda najpovoljnije d.o.o.
Samooporezivanje je dobro što ako ništa ne radite ne morate ništa ni plaćati, ali kad počnete da radite, onda će možda biti puno plaćati i porez i doprinose na celokupnu dobit. ZAto je možda najbolje biti d.o.o. i plaćati samo doprinose na minimalnu osnovicu ako budete osnivač i zakonski zastupnik van radnog odnosa.
D.o.o. ima obavezu vođenja poslovnih knjiga, ali ne postoje uslovi i licence ko taj posao treba da radi. Ipak, preporučujemo da nađete nekog ko se razume, jer ćete se baviti uvozom te opreme, verovatno ćete odlučiti da budete u sistemu PDV-a. Nije baš za onog ko se iole razume u knjigovodstvo.
Goran on 12.11.2018 20:06
A da li bih smeo da na početku registrujem radnju i sa njom radim dok sve formalnosti ne odradim a onda registrujem d.o.o i celokupan posao prebacim na to pravno lice sa sve osnivackim kapitalom koji bi bio oprema koju kupujem? Radi se o kupovini specifičnih dronova iz Kine i njihove prodaje ali i upotrebe u Srbiji.
SVM Support on 13.11.2018 11:14
@Goran,
Moguće je i tako. Registrujte preduzetničku radnju, a posle promenite pravnu formu u d.o.o.
Jedinu manu u ovom pristupu je što preregistracija znači dodatni trošak u APR, a ako umete sami, to uradite sami, jer i advokatske i usluge knjigovođa na ovu temu mogu da koštaju par stotina evra.
Dragana Antić on 09.11.2018 21:12
Poštovani,
Odgovoriželeo bih da otvorim preduzetničku radnju čije bi sedište bilo u mom stanu (ne bih iznajmljivao nikakav poslovni prostor) sa šifrom:
82.30 Organizovanje sastanaka i sajmova.
Klijenti bi bili pravna i fizička lica, ali bi sve uplate išle isključivo preko žiro računa (i od pravnih i od fizičkih lica).
1) Da li je neophodno imati fiskalnu kasu?
2) Da li ima neki uticaj to što bi deo uplata fizičkih lica bilo on-line kreditinim karticama, a deo direktnom uplatom na žiro račun?
Srdačno.
SVM Support on 10.11.2018 20:16
@Dragan(a) Antić,
Odgovori1) 82.30 je šifra delatnosti koja se ne nalazi na spisku Uredbe koja određuje delatnosti za koje ne treba fiskalna kasa. Drugim rečima, mora fiskalna kasa, za promet fizičkim licima, nezavisno od načina plaćanja.
2) Ima uticaj: Trgovina preko interneta je oslobođena izdavanja fiskalnih računa. Za fizička lica koja su platila online, nije obavezno kuckati fiskalni račun.
Ali pošto to neće biti jedini način trgovine, ostaje obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase za sve ostale slučajeve.
Miroslav Atanasijević on 02.12.2018 20:24
Poštovani,
OdgovoriŽeleo bih da otvorim firmu koja bi se bavila isključivo prodajom Web hostinga i prodajom domena. Šifra delatnosti bi bila 6311.
Po novoj tabeli za paušalno operezivanje ova grupa spada u petu što je za početak poslovanja mnogo para za paušalno oporezivanje, sa sve odbitcima i osnovicama koliko sam racunao paušalni porez bi bio preko 60.000 što je za početak poslovanja mnogo, tako da bi ta opcija otpala u svakom slučaju.
Procenjena bruto dobit kada se posao razradi bila bi ~1.000.000rsd mesečno medjutim ostaje nejasno za koji vremenski period ce se doci do tog obrta da li za mesec-dva-tri ili za 10 meseci. U početnom periodu bi trebala bruto dobit da bude oko 200k-300.000 dinara
Šta predlažete kao dobro rešenje za početak, ja zbog ozbiljnosti posla i pristupa imam u planu DOO dodatna okolnost je što imam objekat na svoje ime u kome bi firma zaista i poslovala pored toga što bi tu bilo i sedište firme.
Svaki komentar/savet bi bio dobrodošao.
SVM Support on 07.12.2018 15:47
@Miroslav Atanasijević,
Razmislite još jednom da li bi vaš iznos paušalnog poreza i doprinosa bio 60K mesečno. To je baš puno i retko dođe do tog iznosa.
Niste precizirali da li je bruto dobit 200K do 300K mesečno, ali pod pretpostavkom, da jeste tako, preporučujemo odmah preduzetnik sa isplatom lične zarade. I 200K mesečno je sasvim dovoljno da se više isplati nego preduzetnik sa samooporezivanjem na kraju godine.
U kasnijoj fazi, zbog ozbiljnosti posla, preduzetničku radnju možete preregistrovati u d.o.o.
Okolnost da imate objekat na svoje ime, u kome bi firma zaista i poslovala i tu bilo sedište firme ne utiče na naš izbor saveta. To je samo dobra okolnost što se tiče troškova u firmi, jer ne morate plaćati zakup, a samim tim i porez na zakup nepokretnosti.
Vladimir Vugdelic on 16.12.2018 11:20
Poštovanje,
OdgovoriImam jedno pitanje: da li ja mogu sa paušalnog oporezivsnja da se prebacim na samooporezivanje i obrnuto? Da li se plaća neka taksa za to?
SVM Support on 17.12.2018 00:49
@Vladimir Vugdelic,
Možete da se prebacite na samooporezivanje svake godine. Ne plaća se taksa, ali se popunjava obrazac PPDG1-S koji se podnosi elektronski preko portala poreske uprave. To možete i sami, ali po pravilu to rade knjigovođe.
Dejan Pavlović on 16.12.2018 13:16
U radnom odnosu sam i planiram kao dodatni posao da počnem biznis pakovanja ugostiteljskog šećera. Ne znam da li će prihodi biti stabilni i kolko će iznositi mesečno u početku. Koji oblik preduzetništva mi preporučujete?Da li bi bilo povoljnije registrovati radnju na penzionera?Da li zakon propisuje poseban radni prostor za ovu delatnost?
OdgovoriSVM Support on 17.12.2018 00:54
@Dejan Pavlović,
Ako niste sigurni za stabilnost projekta, preporučujemo najpre da napravite biznis plan. To jeste ulaganje od par stotina evra, ali može vas spasiti mnogo većih muka i troškova, ako se ispostavi da biznis nema uporište u trenutnim tržišnim okolnostima.
Ako ipak hoćete da startujete sa biznisom za koje ne znate koliko će prihodi biti stabilni, pametnije je da budete preduzetnik sa samooporezivanjem, bar u prvoj godini poslovanja.
Registrovanjem radnje na penzionera svakako štedite oko 20 - 25% novca na doprinose koje penzioner ne plaća.
Zakon ne propisuje nikakav poseban radni prostor za ovu delatnost, samo da ne bude sedište firme u nekom objektu u kojem se delatnost ne može sa sigurnošću obavljati (npr. neki pokretni objekat ili objekat označen za rušenje).
Milos S on 21.12.2018 00:59
Hteo bih da otvorim rent-a-car sa bratom. Obojica bi bili zaposleni, nebitno ko je direktor ko radnik. Ne znam kako ce ici sto se prihoda tice, da probamo. Sta preporucujete? doo ili ?
OdgovoriSVM Support on 24.12.2018 00:55
@Milos S,
Ako ćete da budete direktor i radnik, onda možete samo ortačko društvo ili d.o.o.
Ako će jedan od vas da bude preduzetnik, onda ne možete da se uortačite.
Za rent-a-car preporučujemo za početak da jedan od vas dvojice otvori preduzetničku radnju, jer onda drugi, ako je član iste uže porodice, ne mora biti zaposlen. Kad god niste sigurni sa prihodima, predlažemo oblik: preduzetnik sa samooporezivanjem.
Ako planirate prihod od preko 500 - 600 EUR mesečno, onda je već bolje biti preduzetnik sa isplatom lične zarade.
Dejan Borkovic on 09.01.2019 04:44
Postovani,
Odgovorizaposlen sam u drzavnoj firmi , ali zelim da uporedo otvorim svoju firmu za konsalting, odrazavanje i instalalciju kompjuterske opreme i mreza. 100% mog fizickog rada je na terenu , a 100% mog intelektualnog rada je kod kuce na projektovanju tih sistema ili trazenja odgovarajuce opreme za klijenta. Koji tip firme bih trebao da otvorim sa minimalnim troskovima obzirom da kompletno pruzam usluge sa mozda ponekad preprodajom neke opreme ali samo pravnim licima. Radio bih licno te poslove. Da li kao direktor d.o.o koji nije zaposlen moze da obavelja zakonski taj posao
SVM Support on 09.01.2019 17:45
@Dejan Borkovic,
Obzirom da ste napisali da je pretežno u pitanju usluga, a povremeno preprodaja opreme, otvorite preduzetničku radnju. Ako imate razliku između prihoda i troškova na nivou meseca veću od 500 EUR, onda možete da budete preduzetnik sa isplatom lične zarade. Ako imate nestalne poslove i povremeno napravite po neku instalaciju, onda je pametnije da budete preduzetnik sa samooporezivanjem. Ako se pak odreknete mogućnosti preprodaje opreme, onda možete da budete i paušalac, i to je možda po nama i najpametnija opcija za ovaj tip posla, pod uslovom da nemate prazan papir, tj. da imate bar 300 EUR mesečno sigurnog posla.
Zvonimir Zlatar on 10.01.2019 02:22
Pozdrav
OdgovoriShvatio sam neke stvari ali mislim da je bolje da postavim pitanje vezano za mene.
Stalno sam zaposlen u drzavnoj firmi i hocu pored toga pa pokrenem svoj posao,u pitanju je trgovina ,kod nas bih kupovao robu i prodavao je u EU,pravio bi ugovor o sigurnom otkupu proizvoda na god dana.Po trenutnoj racunici od kupovine bi razlika bila 2-3000€ po kvartalu.Hteo sam da otvorim doo stim da sam diretkor koji neprima platu
Puno sam citao ispred komentare pa sam verovatno sve izmesao.Sta mi vi preslazete da uradim?
SVM Support on 11.01.2019 07:24
@Zvonimir Zlatar,
To što ste stalno zaposleni u državnoj firmi ne sprečava vas da budete preduzetnik, a ni osnivač d.o.o. u kojem ste direktor. Šta više, možete biti zaposleni i u toj firmi do jedne trećine radnog vremena.
Niste dali informaciju koliko pretpotsavljate da ćete imati prometa (koliko robe ćete prodati godišnje), pa ćemo mi pretpostaviti da je marža 30%, tj. da je promet 2000 do 3000 EUR mesečno, a da je zarada oko 800 do 1000 EUR mesečno. U tom slučaju, naša preporuka je da budete preduzetnik sa isplatom lične zarade, a ne d.o.o. u kojem ste osnivač i direktor.
Zašto?
Zato što d.o.o. po trenutnim zakonskim propisima plaća porez na dobit 15%, a pri podizanju para još 15% (to zovemo dividenda), a preduzetnik plaća 10% poreza na dobit i ništa kad podiže dobit. Jedino što ako vam je promet preko 2.3 Miliona dinara (20 000 EUR) godišnje, onda ste obveznici još i poreza na ekstra prihod 10% ali samo na promet ostvaren preko 2.3M dinara godišnje, a sa ovom maržom od 30% vi ćete biti tu negde oko 3M dinara godišnje, pa je očekivani porez još oko 10% na razliku, tj. na 3M minus 2.3M dinara odnosno 10% na 700 000 dinara, a porez je onda 70 000 dinara, što je oko 600 EUR. Kad se taj iznos podeli na 12 meseci, dobijate još 50 EUR mesečno poreza na godišnji ekstra prihod. što je manje nego 20% (5% razlike (15% kod d.o.o. minus 10% kod preduzetnika poreza na dobit) i dodatnih 15% poreza na dividendu kod d.o.o.) na prognoziranu mesečnu dobit od 800 EUR.
Međutim, ako bi vaš promet bio debelo preko toga, možda će da porez bude sličan ili čak manji ako ste otvorili d.o.o.
Po ovoj računici i logici možete sad i sami odrediti šta je isplativije.
Jovan Nikić on 14.01.2019 15:28
Poštovani, trenutno sam zaposlen i u redovnom radnom odnosu. Planiram da otvorim firmu d.o.o. van radnog odnosa. Firma bi se bavila projektovanjem. Prihodi firme ne bi bili ustanjeni. Možda bi prvi mesec zaradio 1000 dinara, drugi 2000 dinara, treći 50000 a naredna dva, tri ne bi imao prihoda. Pošto bi, po potrebi, firma tj. ja izrađivala projekte preko ove firme, da li je potrebno da ta firma ima zaposlene (mene)? Da li bi onda moji mesečni troškovi bili od 6000 do 9000 dinara za socialno? Da li bi morao da angažujem i knjogovođu ili bi mogao da vodim sam svoje knjige?
OdgovoriAko se, na primer, na kraju godine na računu firme nalazi 100000 dinara da li ja taj iznos mogu slobodno da podignem naravno uz plaćanje gore navedenih poreza od 30% (15+15) na taj iznos? Unapred Vam se zahvaljujem na odgovorima.
SVM Support on 14.01.2019 23:29
@Jovan Nikić,
1. D.o.o. ne mora da ima nijednog zaposlenog radnika, prema važećim propisima. Ali mora da ima zakonskog zastupnika tj. direktora. Direktor može, ali i ne mora da bude u radnom odnosu (da bude zaposlen) u firmi u kojoj je direktor.
2. Mesečni troškovi bi vam bili ako ste osnivač u d.o.o. a zakonski zastupnik, oko 6500 dinara za doprinose na najnižu osnovicu, i recimo oko 1000 dinara za akontaciju poreza na dobit u godini osnivanja d.o.o.
3. Možete i sami da vodite poslovne knjige, ako umete. Ipak, to nije baš preporučljivo.
4. Napravite obračun poreza na dobit, platite ostatak poreza na dobit (obračunat rezultat umanjen za prethodnih 11 akontacija poreza na dobit), a onda na ostatak, koji hajdemo reći bude oko 85 000 dinara obračunate porez na dizanje tog novca sa računa (tzv. dividenta) koji je onda 15% od tog iznosa, tj oko 12750. Ostatak od oko 72250 dinara možete podići slobodno i trošiti na šta hoćete i kako hoćete. Znači nije baš ni 30% nego 27.75% (15%, pa od ostatka još 15%). Postotci se ne sabiraju nego se množe.
Nenad Tomić on 02.02.2019 01:38
Zaposlen sam u firmi, po profesiji sam umetnik i trebalo bi da izradim jedno delo. Uplata mora biti na račun i sastojala bi se iz dva dela, prvih 1.200.000 dinara pre početka radova i drugih 1.200.000 dinara po završenom delu (mart-decembar). Ugovor o autorskom delu ne dolazi u obzir.
Odgovori1. Koji je Vaš predlog?
2. Ako sam dobro razumeo - ako otvorim preduzetničku radnju kao paušalac pod šifrom 90.03 i radim 10 meseci, dažbine prema državi bi mogle izaći na oko 100.000 - 150.000 dinara?
Sada pročitah i ovaj vaš komentar o ekstra prihodu od 10% ako je promet preko 2.3 miliona dinara, o tome nisam do sada nigde pročitao... Da li se to odnosi i na paušalce?
SVM Support on 02.02.2019 09:11
@Nenad Tomić,
Otvorite preduzetničku radnju kao paušalac. Kad legne uplata od 1200000 dinara zamrznite paušalnu radnju. Tada vam niko ništa ne može uplatiti, ali ne treba ni da plaćate doprinose. Znači platićete doprinose samo za 1 mesec. Znači uštedeli ste 9 meseci doprinosa. Kad završite delo, opet otvorite radnju, primite uplatu i ugasite paušalnu radnju.... sem ako želite da i dalje izrađujete umetnička dela :)
Promet preko 2.3 milona dinara na godišnji prihod se NE ODNOSI na paušalno oporezovanu delatnost..
Ako vam treba pomoć da se sve ovo uradi pravno formalno i bez razmišljanja da li ste napravili neki poreski prekršaj, možete nam se obratiti.
Branko Pasic on 07.02.2019 01:55
Postovani,
OdgovoriPlaniram da uvozim automobile iz EU i prodajem u Srbiji radi zarade. Recimo da godisnje profit ne prelazi 50,000eura. Radio bih to od kuce. Moji troskovi su uglavnom PDV na carini za svaki auto uvezeni 20%, troskovi hotela i putovanja u potrazi za kolima u EU.
Kako bi ste me savetovali koji oblik registracije bi bio najbolji za ovakav oblik posla? Hvala
SVM SUPPORT on 09.02.2019 08:50
@Branko Pasic,
Kad god se radi o uvozu, uvek savetujemo da registrujete d.o.o.
Planirani godišnji profit vas svrstava u obveznike PDV-a, a naročito zbog uvoza, to vam je isplativije, obzirom da ste naveli da je to jedan od dominantnih odliva sredstava sa računa (namerno kažemo tako, jer PDV na carini sa stanovišta knjigovodstva nije trošak, nego potraživanje). Ako budete u sistemu PDV-a, taj PDV pri uvozu koji platite pri uvozu moći ćete da odbijete od PDV-a koji vi treba da platite na mesečnoj PDV prijavi prilikom prodaje vozila.
To što radite od kuće ne utiče na opredeljenje za oblik registracije. Možete biti i preduzetnik, i osnovati d.o.o. ili ortačku radnju. Svi navedeni oblici mogu se raditi od kuće.
Slavoljub Radosavljevic on 12.02.2019 17:39
Као прво желео бих да Вас похвалим, јер сте многима помогли да пронађу најбоље решење за свој посао.
OdgovoriИмам једно питање, радим у једној фирми која је Д.О.О. Планирам да отворим своју фирму али не могу да се одлучим како је најбољи да ли као паушалац или Д.0.0. с обзиром да као почетник нећу можда месечно имати никакве приходе, а желим да са платом коју примам покријем трошкове моје фирме.
План ми је да отворим продукцијску кућу, где ћу да радим емисије, документарне филмове, видео рекламе, музучке спотове и ,све остале у вези са видео продукцијом, а касније све то пласирам телевизијама. Првих 6 месеци не очекујем никакве приходе, шта је најбоља солуција?
Унапред Вам хвала на одговору
SVM Support on 26.02.2019 17:38
@Slavoljub Radosavljevic,
Nikako onda nije dobro da budete paušalac, jer ste u obavezi da plaćate mesečnu ratu, iako ništa ne radite. Stoga, dajemo vam 2 saveta:
1. Otvorite paušalnu radnju tek kad budete imali nešto na papiru konkretno od poslova
2. Ako želite odmah da otvorite firmu, onda neka to bude preduzetnik sa samooporezivanjem. Ovde ste najbliži modelu plaćam koliko zaradim. Jedino što neće valjati ako vam prihodi krenu strmoglavo napred, jer ćete onda biti u obavezi da platite više dažbina na doprinose.
3. bonus savet: možda je najprikladnije da budete d.o.o. van sistema PDV-a. Na ovaj način plaćate samo malu akontaciju poreza na dobit npr. 1000 dinara, i ako ste vi osnivač koji je ujedno i zakonski zastupnik, onda oko 6500 dinara na mesečne doprinose na najnižu osnovicu. U ovom slučaju nagli rast prihoda nakon 6 meseci neće mnogo da vas poremeti, kao kod preduzetnika sa samooporezivanjem.
Marko ALeksić on 25.02.2019 16:16
Poštovani,
OdgovoriPlaniram da se registrujem kao paušalno oporezovani preduzetnik i da sklopim ugovor sa stranom kompanijom o pružanju IT usluga.
Fakture bih izdavao u EUR i godišnji prihod bi bio preko 8 Miliona dinara.
Pošto će sve fakture biti izdavane prema stranoj kompaniji (uvek istoj) da li ću “upasti” u PDV ili ne?
Da li mogu konstantno da radim kao paušalac i da na godišnjem nivou fakturišem i primam uplate u ukupnom iznosu preko 8 miliona dinara?
Sve pohvale za pitanja i odgovore, puno korisnih informacija.
Pozdrav,
Marko
SVM SUPPORT on 28.02.2019 14:07
@Marko Aleksić,
Hvala na pohvalama :) !
Ako imate promet preko 6 miliona dinara u poslovnoj godini, bez obzira da li je promet ostvaren u Republici ili van Republike Srbije, ne možete više biti paušalno oporezovani preduzetnik.
Ako imate promet preko 8 miliona dinara u proteklih 12 meseci, i tih 8 miliona dinara su vezani za promet van Republike, ne ulazite u sistem PDV. Možete imati i 50 miliona dinara prometa godišnje, van Republike Srbije, i nećete ući u sistem PDV-a.
Znači ukratko: paušalac - Ne može. PDV - ne ulazite.
Tj. vi možete u prvoj godini biti paušalac, ali u narednoj godini, poreska će tražiti dokaze da imate manje od 6 miliona prometa, pa ako uspete to da dokažete, ostaćete paušalac.
Marko ALeksić on 04.03.2019 15:55
Hvala puno. Razumeo.
Imam jos jedno pitanje:
Ako sam Preduzetnik sa isplatnom licne zarade (minimalne) da li vaze ista pravila kao za pausalca prilikom podizanja novca (do 150 000 dnevno) ili ipak moram da pravdam troskove i racunam da moram platim (unapred ili ne) 10% na ime poreza na dobit?
Hvala,
Marko
SVM Support on 04.03.2019 16:14
@Marko Aleksić,
Precizno govoreći, 150 000 dinara limit je za podizanje novca bez pravdanja troškova pred bankarskim službenikom i to važi za sve oblike preduzetnika i d.o.o.
Međutim, onda tih 150 000 dinara morate da opravdate pred knjigovođom, u svim slučajevima kad imate obavezu vođenja poslovnih knjiga, a to je za sve oblike preduzetnika (sem paušalca) i za d.o.o.
Dakle, praktično govoreći: morate da pravdate troškove. 10% poreza na dobit obračunavate na kraju godine. Ali...
Da vam tih 10% ne bi bila preveliko opterećenje da platite odjednom, možete da platite unapred 11 akontacija, pretpostavivši dobit koja će se desiti na kraju godine. A za to vam treba dobar razgovor sa dobrim knjigovođom koji bi vam mogao pomoći oko što pravilnije procene. To se i zove optimizacija troškova i može vam biti značajna stavka uštede na mesečnom nivou ako imate velike i/ili neplanirane prihode.
Katarina Rasevic on 03.03.2019 14:03
Postovani,
OdgovoriPokrenula bih privatni posao iznajmljivanja i prodaje vencanica koje bi se sile u radnji. Ja imam stalno zaposlenje u drugoj firmi, ali sam trenutno na trudnickom. Moje bi bilo da radim sa kupcima, a krojacica koja bi sila je takodje zaposlena u drugoj firmi, a u radnji bi bila svaki dan posle 16h. Koji je vas savet za registrovanje firme, kao i za prijavu nas dve koje bi tu radile?
Hvala unapred na odgovoru!
SVM SUPPORT on 04.03.2019 10:19
@Katarina Rasevic,
Otvorite preduzetničku radnju, model sa isplatom lične zarade, obzirom na prosečan najam jedne venčanice i obzirom da radite u drugoj firmi. Dakle, u ovom modelu nemate potrebu (a ni mogućnost) da se prijavljujete da budete zaposleni, jer se kao preduzetnik sa isplatom lične zarade to podrazumeva.
Krojačica može da bude prijavljena i u vašoj radnji do trećine radnog vremena, bez obzira na to što radi u drugoj firmi. Postoje i ostali modeli: ugovor o delu, ugovor o privremenim i povremenim poslovima, ali oni ne bi smeli da se koriste za ono što je vaša osnovna delatnost.
Najisplativije bi bilo vama da i krojačica otvori preduzetničku radnju, ali ako je mali obim posla, onda bismo za početak savetovali da bude preudzetnik sa samooporezivanjem, a ako je veći obim posla, onda preduzetnik sa isplatom lične zarade.
Veljko on 06.03.2019 22:19
Postovani,
OdgovoriIsto kao i Katarina radim u jednoj firmi ali na odredjeno ,
pa sam počeo da radim privatno video nadzor i instalacije.
Sada bih hteo to da pocnem da sirim i reklamiram, a za to sve mi treba firma.
Da li je za to najbolje doo u kojoj nisi zaposlen?
SVM Support on 12.03.2019 16:04
@Veljko,
Ako se bavite samo uslužnom delatnosti, a ne preprodajete materijal za video nadzor i delove instalacije, onda možete biti i paušalno oporezovani preduzetnik.
Ako radite sporadično posao, s vremena na vreme, kad naleti nov posao, budite preduzetnika sa samooporezivanjem, biće vam jeftinije nego paušalac.
Ako se posao razvije, možete birati da budete ili preduzetnik sa isplatom lične zarade ili d.o.o.
Kod d.o.o. je skuplje skidati novce, ali je lakše dobiti kredit, ako vam zatreba. Ipak, bez daljeg udubljivanja u biznis, mi obično savetujemo preduzetnika sa samooporezivanjem za ovakav tip biznisa. Za tačan proračun šta je najpovoljnije, morali bismo imati više informacija tj. napraviti mini biznis plan.
Branko L. on 11.03.2019 01:50
Poštovani,
OdgovoriPreduzetnik sam u pausalu, delatnost bojenje i zastakljivanje. Unazad par godina zbog malog obima posla preko računa koristio sam mogucnost privremenog prekida obavljanja delatnosti (savet poreskog referentna na ideju o zatvaranju). Nemam knjigovođu sve radim sam. Od februara sam ponovo pokrenuo delatnost i odradio nekoliko poslića i negde sam na 1,2m prometa. Postoji realna šansa da ugovorim posao za koji sam dao ponudu u vrednosti 3+ m za uredjenje prostora i tu sam vec na 5-6 m koliko je granica sad, a tek je godina počela. Dobar deo mi nosi materijal, uređaji i usluge drugih grupa majstora koji ce odraditi svoj deo posla(zavrsni radovi u građevinarstvu) i to mi ukida mogućnost da ostanem u paušalu. Mene zanima:
1. Da li po zakonu ja mogu da poslujem na ovakav način ili moram da menjam ili proširujem delatnost?
2. Sta se dešava kad pređem granicu od 5-6m?
3. Da li ta granica se gleda kroz kalendarsku godinu ili od datuma provere 12 m unazad?
4.Kako to sve utiče na poreske obaveze?
5. Koji je Vaš savet za moju situaciju? Obzirom da je godina krenula ovako, ali ne mora da znaci da ce tako i da nastavi ali... Nadam se konačno uzlaznoj putanji.
Ideja mi je da okupim oko sebe,( mislim već mi sarađujemo, ali sto bi mi narodski rekli privatnim poslovima tj na crno i sad ce mo i ovaj posao raditi tako ali sve preko moje firme)grupu malih izvođača kao što sam i sam pa da kvalitetom i cenama proguramo se među ove veće i ozbiljnije izvođače i okušamo se mozda i na nekom tenderu zašto da ne, u sveri zavrsnih radova to je ciljana ideja. Znamo, šta radimo, koliko mozemo i da nismo loši u tome što radimo.
Kako to sve da izvedem, a da pritom ostanem konkurentan drugim firmama a da ne smanjujem cene i ne povecam troskova?
Nadam se da nisam previše zakomplikovao sa pitanjima.
Hvala Vam unapred,
Srdačan pozdrav...
SVM Support on 12.03.2019 16:56
@Branko L,
Idemo redom odgovore:
1. Poslujete u svemu po zakonu dokle god ne trgujete robom.
2. Kad pređete granicu od 5M ne dešava se ništa. E, kad pređete granicu od 6M, dužni ste da prijavite poreskoj upravi i da se prijavite naredne godine (ili do 15.07 tekuće godine ako ste već do juna prešli 6M dinara) kao preduzetnik koji vodi poslovne knjige: ili sa samooporezivanjem, ili sa isplatom lične zarade.
3. Granica od 12m se gleda kroz kalendarsku godinu.
4. Utiče najpre na vašu obavezu da vodite poslovne knjige. Ali verujte, trošak knjigovodstva + ukupni porezi mogu da vam budu i povoljniji nego da ste paušalno oporezovani. Dakle, ništa drastično niti strašno se neće desiti. Potrebno je samo da slušate vašeg knjigovođu.
5. Savet je : bavite se vašim poslom što bolje možete, pa pronađite knjigovođu koji bi mogao da vam detaljnije proceni situaciju do kraja godine i na osnovu toga proceni šta dalje: da li da budete preduzetnik sa samooporezivanjem, preduzetnik sa isplatom lične zarade, ili da otvorite još jednu paušalnu radnju na nekog od vaših partnera izvođača radova.
Goran Ivankovic on 15.03.2019 23:45
Hteo bih savet i pomoc oko prijavljivanje molerske radnje? Da li mogu prijaviti samostalnu radnju ili moram prijaviti jos radnika i koju opciju mi savetujete kao pocetniku?
OdgovoriSVM SUPPORT on 25.03.2019 17:02
@Goran Ivankovic,
Oko prijavljivanja molerske radnje, savet je da ne prijavljujete nikoga za početak. Ako planirate da imate povremene poslove, npr 2 do 3 u sezoni, predlažemo da ne otvarate radnju.
Ako planirate bar jedan posao mesečno, predlažemo da budete preduzetnik sa samooporezivanjem.
Ako planirate bar 2 do 3 posla mesečno, predlažemo paušalno oporezivanje.
Ako planirate preko 1000 evra mesečno, predlažemo preduzetnika sa isplatom lične zarade.
Mića J. on 23.03.2019 09:03
Poštovani,
OdgovoriUskoro očekujem početak posla sa firmom iz Švajcarske, gde bi oni slali za Srbiju materijal koji bismo moje kolege i ja( nas trojica ukupno, verovatno i osnivaci D.O.O) mašinski obrađivali i nakon obrade kao polu-gotov proizvod slali nazad za Švajcarsku, planirana mesečna uplata od strane Švajcaraca bi iznosila prema nekim računicama 20.000e mesečno(veliki deo te uplate bi nam odlazio na tekuće troškove potrošnog materijala). Planirana dobit bi iznosila oko 6.000e mesečno( za svu trojicu). Vaš savet, šta je najbolje otvoriti D.O.O pa da svako od nas ima i SZR i da preko SZR-a vršimo naplatu usluga od D.O.O? Ili ako imate vi neki savet? Hvala unapred.
SVM SUPPORT on 25.03.2019 17:20
@Mića J.,
Naš savet je da imate d.o.o., da sva trojica budete suvlasnici sa po 33.33% učešća, da jedan bude direktor u radnom odnosu, a ostala dvojica mogu i ne moraju da budu zaposleni u tom d.o.o.
Ako ste dobro definisali međusobne odnose, onda je dovoljno da napravite jednu szr i da preko nje vršite naplatu usluga od d.o.o.
Ovo je po našem mišljenju i na osnovu informacija koje ste pružili najpovoljnije rešenje, a u skladu sa zakonom.
Za dalje savete, pozivamo vas na detaljniji razgovor. Možda se desi da postoje ipak povoljnija rešenja, ali da nemamo sve činjenice predstavljene.
Mića J. on 25.03.2019 19:12
Hvala Vam puno, čim budemo saznali sve detalje buduće saradnje obratićemo Vam se.
Ono što nas zanima je: Rekli ste da je dovoljan jedan szr ali ako na taj način ako bi smo svakog meseca naplaćivali usluge 6000e, ušli bi smo u PDV, pa nas zanima šta tačno nosi ulazak u PDV i šta se menja u poslovanju szr-a ako je u PDV-u? Veliko hvala.
SVM SUPPORT on 26.03.2019 09:57
@Mića J.,
Ako bi szr ušao u PDV, morali biste da kreirate fakture sa PDV-om. Npr, pre PDV-a, vaša mesečna faktura bi bila 6000E*120kurs = 720000 RSD (otprilike).
U sistemu PDV-a bi bila 720000 RSD + 20% PDV = 864000 RSD.
D.o.o. bi onda morao da bude u sistemu PDV-a, da mu ne bi bilo skuplja vaša usluga za 20%. U tom slučaju, tačno je da bi d.o.o. platio 864000 RSD szr-u, ali bi imao prava na odbitak tog PDV-a u konačnoj PDV prijavi za period (mesec ili tromesečje).
Tako da bi d.o.o.-u bilo sve jedno da li je szr u sistemu PDV-a ili nije (ni iz džepa ni u džep), ali bi szr-u bilo skuplje mesečno knjigovodstvo za 20% do 50%.
Sa druge strane, ako bi szr bio u sistemu PDV-a, a d.o.o. nije u sistemu PDV-a, onda bi mu usluge szr-a bile 20% skuplje, jer d.o.o. ne bi imao prava da plaćeni PDV na fakturu od 864000 RSD odbije u mesečnoj prijavi.
Pošto ste otprilike na 8.5 miliona sa szr-om godišnje, mogli biste da nađete neki drugi način da szr ostane ispod 8 miliona, a da malo više poreza platite državi isplaćujući na drugi način nekom od osnivača (kroz aneks ugovora o zastupništvu, ugovor o nekom autorskom delu itd.). Ovo su već poreske konsultacije i zato bismo trebali imati ozbiljniju sliku šta želite da uradite, ali ima tu caka da bude i vuk sit i ovce na broju.
Branko L. on 23.03.2019 20:29
Hvala na odgovoru!
OdgovoriMeđutim u međuvremenu sam dobio taj posao kako sam se i nadao! Kad sve saberem bicu na samoj granici malo ispod! Da li kad pređem 6m i prijavim u poresku od tog trenutka prelazim na knjigaše i taj datum se racuna pocetak vodjenja knjiga i oporezivanje ide na jedan od ta dva nacina ili moram da pravdam sav novac od pocetka godine?
Srdacan pozdrav.
SVM SUPPORT on 25.03.2019 17:23
@Branko L.,
Na neki od 2 oblika "knjigaša" prelazite 31.07. ili 01.01. naredne godine. Od tog trenutka oporezivanje ide na jedan od načina: preduzetnik sa samooporezivanjem ili preduzetnik sa isplatom lične zarade. Dakle, ne morate da pravdate novac od početka godine, nego od trenutka kad prijavite nov model preduzetničkog oporezivanja.
Mića J. on 26.03.2019 17:02
Veliko hvala na pomoći, čim saznamo šta se tačno od nas traži i koji su precizni uslovi poslovanja, kontaktiraćemo Vas.
OdgovoriIvan D. on 28.03.2019 09:20
Postovani,
OdgovoriPlaniram da otvorim firmu za projektovanje stambenih objekata, pored mene u firmi bi bio jos jedan zaposleni ali na ugovor o delu. Zanima me vase misljenje kakvu firmu bi bilo najbolje da otvorim, s obzirom da je pocetak I da posao nije razradjen, tako da ni ne ocekujem velike prihode u pocetku.
Hvala unapred.
Ivan
SVM SUPPORT on 28.03.2019 16:54
@Ivan D,
Opšte gledano, na osnovu datih informacija, predlažemo za početak oblik pravne forme: preduzetnik sa samooporezivanjem.
On bi trebalo da vam najviše uštedi novca dok ste na početku biznisa. Međutim, vodite računa da ako posao krene ovo može da vam bude najskuplji oblik pravne forme.
Za precizniju preporuku, predlažemo malu razradu biznis plana. Biznis plan najviše pomaže da se odredi tok prihoda i rashoda, i na osnovu toga se može onda i preciznije obračunati šta se najviše isplati, gledano na džep preduzetnika :) !
Marković on 04.04.2019 18:58
Poštovani,kao preduzetnik UR sam u blokadi i istim predmet poreskoj kontoli
OdgovoriGodišnji promet je oko 30 000 000 dinara.
Da li mogu i na koji način da otvorim doo?Koji model otvaranja biste mi preporučili.Zahvaljujem.
SVM SUPPORT on 06.04.2019 20:04
@Markovic,
Na sebe ne možete da otvorite d.o.o. zbog blokade koju imate preko UR.
Možete na drugu osobu u koju imate poverenja, a koja nije u blokadi, ali ako ste vi stvarni vlasnik prihoda u tom d.o.o., zakonski zastupnik tog d.o.o. je u zakonskoj obavezi da 15 dana od osnivanja tog d.o.o. unese informaciju ko je stvarni vlansik prihoda na posebnu bazu na APR portalu.
U tom slučaju, poreska može da oduzme PIB i tom novom d.o.o.- u.
Tako su zamišljeni zakoni: da se plate obaveze i da nema otvaranja novog pravnog subjekta dok se ne plate obaveze na prethodnom.
Zeljko tasic on 04.04.2019 20:06
Postovani.Trenutno sam zaposlen.Hteo bih da se oprobam u svom nekom biznisu.Prodavnica namestaja.Objekat za izlaganje namestaja bi za sada bio u zakup,uz naravno neki dobar ugovor.pocetni kapital 2.000 000 dinara.robu bi nabavljao od domacih proizvodjaca sa valutom placanja 60 dana.Neki proizvodjaci bi mi davali i robu kao eksponat kad prodam onda platim.(slicno fransizi)Ne znam koji ce promet ti biti u startu.Inace sam iz toga posla i znam dosta ljudi pa bi sve to bili potencijalni kupci.ako posao krene kako treba kasnije bih razmatrao o kupovini tog prostora koji ce trenutno biti pod zakup.Sadasnji posao bi napustio.Osim mene zaposlenog u salonu namestaja zaposlio bih jos 2 coveka za transport i montazu robe.Prvo sto me zanima koji vid radnje je najbolje otvoriti PR. Ili Doo.2.Da li je najbolje da neko vreme budem na birou zbog nekih pogodnosti start up kredita.?Da li Doo pre dobija kredit od PR.
OdgovoriSVM SUPPORT on 06.04.2019 20:08
@Zeljko Tasic,
Po nama, otvorite d.o.o., zbog nizih troskova prema vama i želje da uzimate kredite.
Ako ste na birou, morali biste biti najmanje 6 meseci kao uslov za neke olakšice. Svakako, ako imate ozbiljan biznis, ne treba ići na biro.
Naš savet je da pre otvaranja napravite neki mini biznis plan: kome ćete prodavati, kako ćete prodavati, kako ćete servisirati mušterije, kolike prihode očekujete, pa onda možemo i detaljnije da vas posavetujemo da li je bolje d.o.o. ili PR radnju ?
A ako imate poteškoća i sa biznis planom, slobodno nam se obratite.
anelim anelim on 17.04.2019 12:14
Dobar dan. Mene interesuje koji model bi bio najpovoljniji za moje poslovanje. Naime, zelela bih da otvorim maloprodaju garderobe putem ig stranice, bez sajta. Znam da mi u slucaju online poslovanja nije potrebna fiskala kao, ni stvarni prostor. U zavisnosti od modela koja bi bila moje finansijske obaveze prema drzavi? Hvala. Srdacan pozdrav
OdgovoriSVM SUPPORT on 23.04.2019 23:17
@anelim anelim,
Pošto je u pitanju trgovina garderobom, nemate izbora nego da budete preduzetnik sa samooporezivanjem. Pošto je gardaroba stvar koja se lako i često prodaje, jer je potražnja takva (sem ako nije neka posebno skupocena), onda je naša preporuka da se odmah krene sa opcijom preduzetnik sa isplatom lične zarade.
Mesečni troškovi, koji nam padaju napamet: Porez i doprinosi, od 6300 do 9500 dinara. Knjigovodstvene usluge, od 5000 do 10000 dinara. Troškovi poslovanja, još oko 5000 - 15000 dinara.
Dakle, računajte da morate da zaradite bar 300 evra mesečno da bi vam se biznis isplatio.
Postoji i varijanta da se osnuje d.o.o., ali tu ima manjkavosti koje za početak nisu prednosti, kao što je nemogućnost skidanja novca bez pokrivenih troškova, nemogućnost skidanja dividende prve godine, veći knjigovodstveni troškovi.
Nikola aj on 27.04.2019 19:20
Obzirom da sam zaposlen na neodređeno u državom preduzeću da li bi mi bio manji mesečni izdatak za državu ako bih postao i preduzetnik?
OdgovoriSVM SUPPORT on 02.05.2019 07:13
@Nikola aj,
Ako biste postali preduzetnik, ne biste plaćali sve dažbine mesečno po osnovu toga što ste preduzetnik, nego samo porez i doprinos za penziono i invalidsko osiguranje (tzv. PIO). Šta ne biste plaćali: doprinos za zdravstveno osiguranje i doprinos za slučaj nezaposlenosti.
Ali biste mesečne izdatke na vašu zaradu u državnom preduzeću imali iste kao i do sada: dakle na vašu bruto zaradu, poslodavac bi odbijao porez i sva tri navedena doprinosa prema važećim propisima, a ostatak bi bila vaša neto zarada, kao i do sada.
Nenad Simic on 03.06.2019 14:55
Postovani,
Odgovorivec 2 godine prodajem robu iz uvoza preko prijatelja koji ima doo,jer sam vec zaposlen u jednom preduzecu. Godisnji promet je oko 3 mil.
Da li je za mene resenje da osnujem doo van radnog odnosa?
Koliko sam razumeo imam troskova oko 10 000 mesecno.
Naravno moracu da placam pdv drzavi,koji meni placa krajnji kupac i 15% kad skidam novac.
Ako sam vas odbro razumeo?
SVM SUPPORT on 04.06.2019 01:09
@Nenad Simić,
Možete osnovati d.o.o. u kojem niste zaposleni. Možete da prijavite vaš d.o.o. u sistem PDV-a, zbog uvoza robe koji planirate u tom d.o.o.
Odlivi novca sa računa (a ne troškovi) su:
-za PIO osnivača na najnižu osnovicu,
-akontacija poreza na dobit
-PDV ako budete u sistemu PDV-a.
-15% ako skidate dividendu (oporezovanu dobit)
-svi računi dobavljača koje plaćate
-takse banci (oko 500 - 2000 mesečno).
Nenad Simic on 03.06.2019 14:59
Da dodam da radimo samo sa pravnim licima.
OdgovoriNikola on 04.07.2019 02:06
Pozdrav veliki i sjajno je što postojite.
OdgovoriMalo možda kasnim na ovu temu ali sam se i sam tek sad priključio pa bih vam postavio par pitanja.
1.Želeo bih da osnujem firmu za uvoz automobila iz Eu a kasnije bih delatnost možda proširio i na uvoz dijetskih suplemenata takodje iz EU.
Pa mi kažite koja je forma firme nsjbolja za otvoriti.
2.Želeo bih da sam sebi isplaćujem zaradu-platu i gledao bih da sebi isplaćujem zaradu i da li mi isplata zarade zavisi isključivo od prometa koji mi firma ostvari, i da li na primer ako mi firma ostvari promet od 250.000 din ja sebi to mogu isplatiti sve kao zaradu-platu?
SVM SUPPORT on 04.07.2019 09:48
@Nikola,
1. Što se tiče poreza prema državi za zarade, malo je povoljnije da otvorite doo. Što se tiče skidanja dobiti, povoljnije je biti preuzetnik sa isplatom lične zarade.
2. Možete ceo iznos koji vam "preostane" isplatiti kai zaradu, ali od tog iznosa morate odbiti priličan iznos tj oko 65% - 75% iznosa na željeni iznos koji želite isplatiti morate dati državi. Npr od 250 000 oko 100 000 ide državi, a vama 150 000. Umesto velike lične zarade, pametnije je da skidate iznos ostvarne dobiti, jer je tu porez samo 10% u slučaju da budete preduzetnik.
Goran on 09.09.2019 07:18
Postovani Potrebna mije omoc , otvaram Gaeriju poklona , predhodno sam imao U.R koju sam zatvorio 2014 i ostao sam duzan 370000 doprinosa i na to 480000 kamate, sta mi je raditi ,ako registrujemnovu preduzetnicku radnjuporesk ceiuzeti PIB ,da li bi mogao da registrujemD.O.O. ,vase misljenje?Hvala.
OdgovoriSVM SUPPORT on 10.09.2019 17:56
Gorane,
Nezavisno od toga što biste osnovali d.o.o. ovaj dug što imate iz U.R. (ako je to bio preduzetnik) ostaje na vama i ako je radnja zatvorena 2014. godine. Država gleda uvek da se domogne do svakog dinara do kojeg može da se domogne i tako kroji zakone.
Milanko on 17.09.2019 10:59
Pozdrav zanima me koliko su mi mesecne obaveze prema drzavi I knjigovodji na opstini Sam cukarica jer hocu da otvorim firmu za moleraj a zaposlen Sam na neodredjeno pa kako najeftinije I najbolje mesecno da prodjem hvala
OdgovoriSVM SUPPORT on 18.10.2019 12:55
@Milanko,
zanima me koliko su mi mesecne obaveze prema drzavi I knjigovodji na opstini Sam cukarica jer hocu da otvorim firmu za moleraj a zaposlen Sam na neodredjeno pa kako najeftinije I najbolje mesecno da prodje
Ovo možemo da kažemo samo okvirno:
Prema državi: oko 100-200 EUR mesečno. Prema knjigovođi od 0 do 80 EUR mesečno.
Po nama, ako ćete sami da radite, budite paušalac. Ako ćete da radite i upošljavate još ljudi, i imate veći biznis, stabilniji, svakog meseca neki posao, budite preduzetnik sa isplatom lične zarade.
Vladimir Kurunc on 26.09.2019 12:18
Poštovani, imam veliku nedoumicu kakvo preduzeće da otvorim. Naime, zapošljen sam i nemam neka velika sredstva za sam start. Troškovi su veliki, tu su porezi, knjigovodstvene usluge...., a ja ću možda imati jedan ili dva veća posla godišnje. Pod većim poslom smatram zaradu od par hiljada eura.
OdgovoriDa li mogu da otvorim firmu, pa čim ugovorim posao, stavim firmu na mirovanje ?
Ovo bih radio svaki put kad pred ugovorim posao...., znači, ugovorim posao, potpišem sve i odradim posao, pa firma ide na mirovanje..., kada kreće novi posao, aktiviram firmu mesec dana i opet ide na mirovanje...
Koji mi oblik firme preporučujete za ovakvu ideju ?
SVM SUPPORT on 19.10.2019 11:28
@Vladimir Kurunc,
Otvorite preduzetničku radnju, jer samo ona ima mogućnost prebacivanja u status mirovanja.
Za ovako nepoznat i neznatan obim posla, preporučujemo da budete preduzetnik sa isplatom lične zarade ili čak preduzetnik sa samooporezivanjem, što zavisi od odnosa prihoda i troškova u tom ugovorenom poslu.
Za tačne informacije i detaljnije konsultacije, morali bismo da imamo više informacija šta je isplativije.
Sasa Miletic on 18.10.2019 11:44
Postovani,
OdgovoriUskoro pocinjem sa privatnim biznisom, Uvezao bih jednu masinu iz Poljske, obavljao usluzne delatnosti u svojoj garazi. Obrada metalnih delova. Takodje postoji mogucnost i da prodajem te masine. Nesto kao generalni zastupnik u Srbiji. Nemam stvorene kontakte i nemam vec dogovoren plasman prodaje. Oslonicu se na marketing.
Zamolio bih vas za pomoc oko izbora firme u slucaju
1. da samo uvezem masinu sebi i da se bavim tim usluznim ciscenjem masinskog dela
2. sve ovo prod broj jedan + da budem i distributer tih masina za Srbiju, Bosnu, Crnu Goru, Makedoniju...
Najlepse vam hvala na pomoci.
Sasa Miletic
SVM SUPPORT on 20.10.2019 13:23
@Saša Miletić,
1. Opcija (samo uvoz mašine radi vršenja usluga):
pošto ne znate koji vam je obim poslovanja, pretpostavljamo da obim prihoda celu godinu neće biti značajan, a pošto, sem mašine nema troškova, za početak je možda najbolje da budete preduzetnik sa samooporezivanjem. Ako planirate i smatrate da ćete imati bar 350 EUR mesečno prihoda, pametnije je biti preduzetnik sa isplatom lične zarade, zbog troškova na kraju godine.
Ako nećete da vodite poslovne knjige, i mislite da možete da imate bar 350 EUR mesečno, onda možete da budete paušalac, jer možete skidati i trošiti novac sa firme bez ograničenja (sem što postoji ograničenje od 150 000 dinara dnevno).
2. Opcija (vršenje usluge obrade + uvoznik i distributer mašina): Onda svakako pre svega je pametnije da budete u sistemu PDV-a, da vam taj PDV pri uvozu ne bi bio trošak. Malo je povoljnije da budete d.o.o. zbog načina obračuna zarade kod preduzetnika, ali ovde morate da razmatrate o mesečnim prihodima od bar 500 EUR mesečno da bi sve išlo glatko.
Ovo je preporuka na prvu loptu. Za podrobnije savetovanje, moramo imati više detalja.
Masa Belic on 10.11.2019 00:20
Postovani, situacija je sledeca: radnja je otvorena na majku (penzionerka), radnja radi pune dve godine, nismo u sistemu pdv-a (i trudimo se da ne udjemo), mesecno placam oko 6.000 doprinosa i 1.000 poreza. Mesecna zarada je oko 500e. Majka je nedavno imala mozdani udar i planiram da otvorim radnju na sebe ili supruga. Oboje smo trenutno nezaposleni. Da li preporucujete dosadasnji model (preduzetnik bez zarade)ili neku drugu pravnu formu?
OdgovoriHvala.
SVM SUPPORT on 10.11.2019 17:31
@Masa Belic,
Ako je mesečna zarada oko 500 EUR, a ne mesečni prihod (hajedmo reći - nije prodaja 500 EUR, nego sve kad se odbiju troškovi, preostaje 500 EUR), onda ćete ako budete preduzetnik bez isplate lične zarade platiti na kraju godine 37% doprinosa na 6000 EUR, tj. 2220 EUR doprinosa i 10% 600 EUR poreza, što je oko 2820 EUR. Ako sad plaćate 7000 dinara mesečno, to je 60 EUR, znači da će za 12 meseci platiti 720 EUR kroz akontacije, i ostaće vam da doplatite oko 2100 EUR državi. Ovo je ozbiljan iznos, ako ne vodite računa na vreme da štedite za dažbine državi. Da niste plaćali nikakve mesečne akontacije po 7000 dinara, tih 2820 EUR godišnje bi se svelo na oko 235 EUR mesečno.
Oprečno tome, ako budete odabrali isplatu lične zarade, minimalna osnovica za uplatu doprinosa je oko 24000 din, što znači da biste plaćali oko 8900 dinara doprinosa, i oko 900 dinara poreza, što je oko 9700 dinara, što je oko 85 EUR mesečno. Porez na dobit na kraju godine na zaradu od 500 EUR mesečno odnosno na 6000 EUR godišnje je 10% tj 600 EUR, što je mesečno 50 EUR, tj ukupne dažbine mesečno su 135 EUR, što je na prema 235 EUR mesečno u slučaju preduzetnike bez isplate lične zarade mnogo povoljnije.
Dakle, ako ste sve lepo naveli i mi lepo shvatili šta znači 500 EUR zarade mesečno, onda se vidi da vam je isplativije da pređete na isplatu lične zarade.
Sasa Miletic on 04.12.2019 21:50
Postovani,
Odgovorida li "pausalac" moze da uveze masinu iz instranstva?
Ukoliko moze, isao bih na tu opciju iako znam da na mogu da vratim vrednost poreza.
Ako ne, molim vas za savet kako to da izvedem.
Najlepse hvala.
SVM SUPPORT on 05.12.2019 06:58
@Saša,
Nema smetnji da paušalac uveze mašinu, koja mu je osnovno sredstvo za rad. Ne sme da je uveze, pa da je preproda kao robu.
Proceduru uvoza će vam najbolje objasniti špediter sa kojim želite da radite, a možemo vam i mi preporučiti nekoliko koji se bave ovakvim stvarima.
Napominjemo da je paušalac dužan da obračuna porez na dodatu vrednost i da podnese POPDV prijavu kao poreski dužnik do 10. u mesecu, a ne do 15. u mesecu što je uobičajen rok ako je pravno lice u sistemu PDV.
Sasa Miletic on 09.12.2019 21:45
Postovani, bio bih vam zahvalan da mi ostavite u mailu kontakt speditera kojem je poznata procedura uvoza masina za pausalnog preduzetnika/firmu.
OdgovoriSasa Miletic
SVM SUPPORT on 10.12.2019 12:27
@Sasa Miletic,
Prosledili smo vas kontakt zbog vase dozvole. Zbog zastite podataka o licnosti ne smemo da promovisemo njegove licne podatke, pa ce vas isti kontaktirati ako je u mogucnosti.
Slavica Peric on 02.01.2020 14:25
Poštovani, muž mi je vlasnik doo. Dobio je bolji posao u inostranstvu gde je dobio i dozvolu za privremeni boravak i rad. Trenutno je i direktor ali bi svoju funkciju preneo na zaposlenog iz firme. Interesuje nas da li on dalje može da bude vlasnik doo u Srbiji ako promeni mesto i državu boravišta? Ili svoje vlasnu+ištvo mora da prenese na nekog drugog?
OdgovoriNajlepše hvala!
SVM SUPPORT on 09.01.2020 17:19
@Slavica Perić,
Bilo kakav boravak van teritorije republike Srbije (trajni ili privremeni) ne utiče na mogućnost da neko bude vlasnik ili suvlasnik d.o.o.
Znači, neka vaš suprug i vi ništa ne brinete :) !
Damjan Krivokuca on 17.01.2020 18:44
Postovani ,
OdgovoriPlaniram da otvorim firmu za medjunarodni transport sa vozilima do 3.5 t. Firma bi bila na mene i imao bih jos jednog zaposlenog i jedno vozilo za pocetak. Koja je najbolja opcija za mene?
Hvala.
SVM SUPPORT on 17.01.2020 21:55
@Damjan,
Ako planirate odmah prihode od prevoza preko 1000 EUR mesečno, bolje preduzetnik sa isplatom lične zarade. U suprotnom, možda je bolje d.o.o.
ako vam treba kredit za vozilo preko firme, lakše ga je dobiti kao preduzetnik, jer odgovarate ličnom imovinom.
Ako planirate da postanete ozbiljan preduzetnik, a sad niste sigurni oko prihoda, opet nam se čini da možete da budete preduzetnik za početak, a onda ako se biznis razvija, prešaltajte se na d.o.o.
Aleksandra E. on 01.02.2020 19:46
Postovani,
Odgovorirazmisljam da otvorim online skolu stranih jezika. Imam 24 godine i ovo bi mi bio prvi privatni biznis. Obzirom na cinjenicu da ne znam koliku cu zaradu imati, sta bi ste mi predlozili da uradim?
Puno pozdrava i hvala na ovom sjajnom clanku!
SVM SUPPORT on 12.02.2020 15:15
@Aleksandra E,
Prvi savet: napravite kratak biznis plan da saberete sve troškove i projektujete prihode.
Drugi savet: napravite nekoliko strategija promocije vašeg biznisa (internet, lokalno oglašavanje itd.)
Na osnovu toga mnogo lakše možemo savetovati šta da otvorite. Ovako, na prvu loptu, možete biti paušalno oporezovani, ali nije sigurno da će vam to biti poreski najpovoljnija opcija.
Viktor Jovic on 04.02.2020 22:48
Postovani, hvala za ovu rubriku gde dajete knjigovodstvene savete. Posto je u toku izmena zakona o pausalcima (pre svega IT struke) i testu samostalnosti, mozete li mi reci koliki bi okvirno bili ukupni troskovi (ka drzavi i vase knjigovodstvene usluge) ukoliko bih osnovao DOO i bio jedini zaposleni, a koristio povlastice koje drzava daje firmama koje zaposle pausalce? Uzmimo da je referentna cifra recimo 250.000 din mesecno. Trenutno sam preduzetnik pausalac i radim za inostranog poslodavca, ali ne bih prosao test samostalnosti, pa razmatram najbolju opciju.
OdgovoriHvala!
Srdacan pozdrav,
Viktor
SVM SUPPORT on 12.02.2020 15:25
@Viktor Jović,
Ponude za naše usluge ne iznosimo na stranici za komentare, možete nas kontaktirati na mejl.
Okvirne cene taksi za osnivanje d.o.o. su oko 7000 do 10000 dinara.
Što se tiče novih povlastica za zapošljavanje, postoji poseban članak na našem blogu na kojem dosta toga piše, evo je adresa (bez linka) u nastavku.
https://www.knjigovodstveneusluge.rs/vesti/clanak/olaksice-za-kvalifikovana-nezaposlena-lica-od-01.01.2020.-godine
Aleksandar B. on 14.02.2020 09:52
Postovani.
OdgovoriImam preduzetnicku radnju sa pausalnim oporezivanjem od 21200din mesecno.
U 2019 godini poslovanja prihod je bio 1500000 din.
Za 2020god planirani prihod bi trebalo da bude od 2500000 do 3000000din.
Moje pitanje je da li da ostanem na dosadasnje pausalnom oporezivanju od 21200din mesecno ili da
budem preduzetnik sa isplatom licne zarade.
Najlepse Hvala.
SVM SUPPORT on 14.02.2020 16:42
@Aleksandar B. ,
Ovo zavisi od togakoji su vam troškovi.
Ako se bavite uslugama, vrlo je verovatno da će vam i dalje biti povoljnija opcija da ostanete paušalno oporezovani.
Ako imate dosta troškova, može biti da će vam dobit biti manja od 500000 i onda je može biti povoljnije da budete preduzetnik sa isplatom lične zarade. O ovoj opciji potrebne su detaljnije analize koje ne možemo izvesti bez detaljnijih informacija.
Ana Vukadin on 16.02.2020 23:20
Postovani,
OdgovoriImam par pitanja u vezi sa otvaranjem firme. Bavili bi se pruzanjem usluga organizacije poslovnih dogadjaja, na pr konferencije, sastanci, putovananja, koje bi ukljucivale prakticno samo pretprodaju usluge, zakup zale, keteringa, avio karte...ne bi otvarali turisticku agenciju jer ne bi prodavali aranzmane, za veci broj ljudi, vec samo oragnizaciju dogadjaja uglavnom za pravna lica, na nacin da bi vrisili prodaji usluge za nesto sto neko vec prodaje, a mi bi je kompletirali. Tipa od ketering firme bi zakazali posluzenje, od hotela salu, od air serbia bi kupili avio karte ili refundirali ucesnicima troskoce autobuskog prevoza ili goriva, platili bo ucesce moderatora...Pitanja su:
Da li otvoriti firmu kao doo ili biti pausalac ili neki drugi oblik preduzetnika jer vidim da ove poslove obavljaju kroz sve vidove?
Koja sifra delatnosti bi najbolje odgovarala ovom opisu posla?
Ako bi firmu otvaralo lice u penziji da li su troskovi veci kod pausalca ili doo?
Kada kazete za pausalce da se isplati ako znamo da cemo imati velike promete, na koje tacno.iznose mislite? Sta podrazumeva veliki promet, odnosno koja je to granica gde se isplati biti vise pausalac od samoopirezivanja ili doo?
Hvala puno!
SVM SUPPORT on 19.02.2020 11:53
@Ana Vukadin,
Ovde ima baš puno pitanja i bojimo se da sveobuhvatne odgovore možemo pružiti samo kroz zakazane konsultacije.
Dragan Krstic on 07.03.2020 23:16
Postovani,
Odgovoriotvorio bih agenciju za nekretnine. Koji oblik predlazete u kombinaciji sa poslom vodica? Unapred hvala na odgoru
SVM SUPPORT on 28.03.2020 09:27
@Dragan Krstic,
Agencija za nekretnine poreski gledano nije ništa drugačija od ostalih agencija. Ali postoje posebni uslovi za otvaranje agencije koja će se baviti posredovanjem u prometu nekretninama.
Pošto je u pitanju posredovanje, ne možete biti paušalno oporezovani, a zbog obima prihoda, jedino logično rešenje je Preduzetnik sa isplatom lične zarade ili Društvo sa ograničenom odgovornošću.
Zbog ovog posla vodiča (ako je u pitanju turistički vodič), onda je ipak naš tip Preduzetnik sa isplatom lične zarade.
Milena M. on 12.03.2020 05:04
U nekom od komentara ste baveli minimalne mesecne troskove za doo od 37000 dinara. Da li mi mozete reci kako ste dosli do te cifre? Izdaci za minimalac, knjigovodja, akontacija za dobit i sta jos?
OdgovoriHvala unapred na odgovoru
SVM SUPPORT on 28.03.2020 10:04
@Milena M,
Ta cifra zavisi od iznosa knjigovodstvenih usluga i mesečnih troškova za minimalnu zaradu i određene akontacije poreza na dobit. Ali postoje i drugi potencijalni troškovi poslovanja (zakup prostora, zakup opreme itd.).
Prema trenutno važećim propisima, minimalac je neto 31748 RSD, a bruto 2 je 50117 RSD.
Knjigovođa: kako ugovorite.
Akontacija poreza na dobit: nema ograničenja za prvu godinu, ali uobičajeno je bar 1000 dinara.
Zakup poslovnog prostora : bar 5000 dinara (sem ako je svoj prostor, pa nema zakupa).
Ostali režijski troškovi: od 3000 do 15000 dinara za neku manju radnju.
Mladen on 05.05.2020 21:37
Pozdrav...
OdgovoriOtvaram uskoro maloprodaju svežeg voća i povrća, sa potencijalom za dostavu drugim pravnim i fizičkim licima.
U firmi bi radili ja i partner kao jedini zaposleni.
Koji oblik firme preporučujete?
Hvala najlepše na odgovoru.
Admin sajta on 06.05.2020 06:31
@Mladen,
Ako hoćete da pravno imate mogućnost da razdelite prihode i dobit, onda morate da otvorite ili d.o.o. ili o.a (ortačko društvo).
Ako se oko raspodele klijenata možete dogovoriti, onda može jedan od vas da postane preduzetnik, a drugi da bude samo zaposlen bez formalnog partnerskog odnosa. Obzirom da se bavite trgovinom, ne možete biti paušalci, dakle, ostaje preduzetnik sa isplatom lične zarade kao jedino rešenje.
Po našem mišljenju, zato što su male marže na voću, bićete konkurentniji ako ostanete van sistema PDV-a. Zašto?
Zato što ćete npr. jabuke kupovati po 100 dinara + 10 dinara za PDV, ukupno za 110 dinara po kg, a prodavati ih po 200din. Vaša zarada je 90 dinara po kg.
Da ste u sistemu PDV-a, ako zadržite cenu bez PDV 200, onda biste ih prodavali po 200 + 20 dinara tj. 220 dinara.
Vaša zarada je 200 (vaša prodajna cena bez PDV) - 100 (vaša nabavna cena bez PDV) = 100 dinara. Naizgled dobro, ali da li je u maloprodaji vaša konačna cena 220 dinara konkurentna ?
Obzirom da je u Maloprodaji voća i povrća 10% razlike u ceni razlog da mušterije odu na drugu stranu, vi biste morali da spustite cene na 200 dinara gde je uključen PDV, da biste ostali konkurentni. U tom slučaju bi vaš prihod bio 181,81 dinar, tj zarada 81 dinar.
Ako imate sve dobavljače van sistema PDV-a, onda vam je ovaj savet, da vi ostanete van sistema PDV.a još i isplativiji.
Za detaljne kalkulacije šta je poreski isplativo na duži period, možete se javiti na kontakt stranici u naš inboks.
Angelina on 22.06.2020 19:08
Postovani,
OdgovoriHvala puno na informacijama koje pruzate. Svaka cast na posvecenosti.
Ja sam u Srbiji stranac, interesuje me da li mogu da napravim sajt i registrujem ga kao NVO?
Nacula sam da postoji jedan dio koji je vezan za profit?
Imala sam ideju da napravim sajt gdje bih oglasavala ponude turistickih agencija.
Mozete li mi reci da li je moguce ici ovim putem ili ce to ipak morati da bude preduzetnik sa samooporezivanjem?
Da li imate kancelariju u Novom Sadu?
Hvala.
Admin sajta on 31.07.2020 16:32
@Angelina,
Sajt možete da napravite nezavisno od svega.
NVO ne postoji kao privredni subjekt, to je više političko-ekonomski termin. Možete registrovati Udruženje građana i postoji onda deo vezan za profit.
Ako mislite da se bavite komercijalno oglašavanjem, morali biste da budete preduzetnik sa isplatom lične zarade.
Imamo našeg predstavnika u Novom Sadu, i preporučujemo da nas kontaktirate direktno, ukoliko budete zainteresovani. Na stranici Kontakt imate sve podatke.
Nenad M on 31.07.2020 15:37
Postovano, planiram da otvorim firmu za uvoz masina iz EU i dalju prodaju. Stalno sam zaposlen u privatnoj firmi i to ne planiram skorije da napustam. Koji vid firme mi vi preporucujete? Planiram godisnje da kupujem masine u vrednosti 30.000-40.000 eura. Nemam nikoga koga bih mogao zaposliti a da nije zaposlen, da fiktivno vodi firmu. Cilj mi je da imam sto manje troskove na pocetku dok ne vidim kako ce krenuti posao.
OdgovoriHvala
Admin sajta on 03.09.2020 18:14
@Nenad,
Za što manje troškove, a da se bavite uvozom, najbolje bi bilo da otvorite d.o.o. koji je u sistemu PDV-a. Sem ako je slučaj da ste i bez tih 20% PDV-a daleko povoljniji od konkurencije sa uveženim mašinama na tržištu.
Za detaljnije savete, preporučujemo izradu kratkog biznis plana i uticaj sa strane poreskog aspekta na ukupne troškove kao i perspektive plasmana tih mašina iz EU naprema kineskim ili npr. turskim proizvodima.
Petar Brkić on 31.08.2020 07:13
Poštovani,
Odgovoridugo već radim pa imam nenaplaćenih dugovanja.
Duguju mi i radnje i društva koje su se u međuvremenu ugasila.
Kad im pomenem prinudnu naplatu ima raznih reakcija.
Šta da radim kada je društvo (d.o.o.) u prinudnoj likvidaciji, na APR-u brisano, račun im je neaktivan pa sa njega niti mogu niti imaju sredstava da plate, a opet vlasnik društva bi iz svojih sredstava da uplati novac na moj poslovni račun.
Da li on to sme da uradi, tj. da li ja smem da knjižim njegovu uplatu?
Admin sajta on 07.09.2020 16:33
@Petar Brkić,
Po našem mišljenju, to nije ispravno.
Vi morate otpisati to nenaplaćeno potraživanje, ako je d.o.o. brisano.
Vlasnik društva iz svojih sredstava može da plati na vaš privatni račun.
Srki on 05.09.2020 20:27
Hteo bih da otvorim firmu, bavim se servisiranjem industrijskih masina,prihodi mi variraju trenutno do 100000 mesecno i na vise, traze mi fakture sa PDV....Posao nije statican,iskljucivo terenski... Jel imate neki predlog za mene?
OdgovoriAdmin sajta on 07.09.2020 16:45
@Srki,
sa ovom visinom prihoda, možete slobodno biti paušalac, a ako nisu mnogo viši od tih 100 000 dinara mesečno, onda je pametnije biti preduzetnik sa isplatom lične zarade, što treba da se preračuna šta bi bilo isplatljivije, u zavisnosti od parametara jednog ili drugog preduzetničkog odnosa.
Milica Tosic on 29.09.2020 16:01
Postovani,
OdgovoriOtvorila sam firmu, internet prodavnicu, d.o.o sa siftom delatnosti 47.91 – Trgovina na malo posredstvom pošte ili preko interneta, pa me zanima da li moram, po zakonu, da imam knjugovodju, ili mogu sama da vodim knjige? Unapred hvala!
Srdacan pozdrav,
Milica
Admin sajta on 01.10.2020 10:43
@Milica Tosic,
Zakon o računovodstvu, član 5 kaže ovako:
Pravna lica i preduzetnici dužni su da vođenje poslovnih knjiga, priznavanje i vrednovanje imovine i obaveza, prihoda i rashoda, sastavljanje, prikazivanje, dostavljanje i obelodanjivanje informacija u finansijskim izveštajima vrše u skladu sa ovim zakonom.
Dalje, u članu 16, piše:
Vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja pravno lice, odnosno preduzetnik MOŽE poveriti ugovorom u skladu sa zakonom, pravnom licu ili preduzetniku, koji je upisan u Registar pružalaca računovodstvenih usluga.
Znači, VI ste dužni da vodite knjige, a MOŽETE taj posao da poverite knjigovodstvenoj agenciji ili licu koje zaposlite, ako želite.
Branislav Komnenović on 18.01.2021 12:00
Poštovani,
OdgovoriU vlasništvu sam trgovinske radnje koja se ne vodi na mene već na treće lice.Prijavljeni smo kao preduzetnička radnja u sistemu pdv-a .Radnja ima vlasnika i još jednog zaposlenog.U planu je prosirenje na veći poslovni prostor i zapošljavanje još radnika ,međutim trenutni vlasnik ne može više obavljati tu dužnost pa moramo izvršiti promenu .
Moje pitanje ,koji model preporučujete zbog obaveza prema kupcima i dobavljačima,koliko je to proceduralno moguće ,da li zatvoriti postojeću radnju i promeniti vlasnika(ponovo preduzetnička) ili preći u DOO ?
Unapred zahvalan
Branislav
Admin sajta on 27.01.2021 22:38
@Branislav Komnenović
Na vaše pitanje nije jednostavno odgovoriti. Da bi vi lakše doneli odluku, preporučujemo vam da nas direktno kontaktirate.Ako ste zainteresovani za savetovanje, molimo vas da pošaljete zahtev za konsultacije na mail koji možete nači na našem sajtu u Kontaktima.
Aleksandar B on 09.02.2021 18:01
Poštovani,
OdgovoriKada je neko vlasnik preduzetničke radnje i u isto vreme i vlasnik d.o.o. i kada pr.radnja upadne u odredjene probleme vezano za blokadu računa od klijenata ili poreske uprave(svejedno), da li je i d.o.o u opasnosti od toga?
Hvala unapred!
Admin sajta on 15.02.2021 09:48
@Aleksandar B
Ukoliko je preduzetnička radnja u blokadi odgovara preduzetnik. Doo je oblik preduzeća koji odgovara samo imovinom preduzeća, ne i ličnom imovinom vlasnika. tako da poreski organi ne mogu da na ime dugovanja preduzetnika terete doo.
Marinko on 02.03.2021 05:52
Koji oblik firme izabrati za servis mobilnih uredjaja?
OdgovoriU pocetku ne ocekujem veliku zaradu, recimo 100-200€ mesecno, mozda i manje. U buducnosti bi mozda prosirio delatnost i na prodaju neke opreme, a takodje bih povremeno i nabavljao neku opremu za sam servis.
Da li su 9511 ili 9512 dobar izbor za ovu delatnost?
Admin sajta on 03.03.2021 18:19
@Marinko
Po našem mišljenju za početak za vas je povoljnije da osnujete preduzetničku radnju. Šifre delatnosti 9511 i 9512 koje ste naveli su dobar izbor za tu delatnost.
Milan on 02.03.2021 23:08
Kada je u pitanju sediste (adresa) d.o.o da li vaze ista pravila kao kod registracije preduzetnika? Tacnije, da li d.o.o moze biti registrovan na kucnoj adresi?
OdgovoriZa sifru 9511 ili 9512 da li je potrebna fiskalna kasa?
Admin sajta on 03.03.2021 18:15
@Milan
Možete registrovati doo na kućnoj adresi, s tim da treba da sklopite ugovor o zakupu sa vlasnikom objekta, za deo objekta u kojoj ćete vršiti delatnost, sa naznačenom kvadraturom i iznosom mesečne zakupnine koji može biti simboličan. Činjenica da ćete vršiti uslugu popravke mobilnih uređaja fizičkim licima podrazumeva da morate da imate fiskalnu kasu. Svako vršenje usluge ili prodaja fizičkim licima mora biti evidentirana preko fiskalne kase.
Milan on 04.03.2021 12:50
Negde sam nasao da je preduzetnik pausalac koji obavlja delatnosti 9511 ili 9512 oslobodjen fiskalne kase….tacno ili ne?
Admin sajta on 17.03.2021 05:46
@Milan,
U pravu ste, ako ste preduzetnik paušalac i niste u sistemu PDV-a onda za navedene šifre delatnost niste u obavezi da imate fiskalnu kasu. u nastavku vam dajem celu listu delatnosti sa istim statusom:
Delatnostima, za koje u smislu člana 1. ove uredbe ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase, smatraju se i delatnosti koje obavlja preduzetnik koji plaća porez na prihode od samostalne delatnosti na paušalno utvrđeni prihod i koji nije obveznik poreza na dodatu vrednost, i to:
Delatnosti u okviru sledećih oblasti, odnosno grupa:
33.11
Popravka metalnih proizvoda;
33.12
Popravka mašina;
33.13
Popravka elektronske i optičke opreme;
33.14
Popravka električne opreme;
33.15
Popravka i održavanje brodova i čamaca;
33.17
Popravka i održavanje druge transportne opreme;
33.19
Popravka ostale opreme;
37
Uklanjanje otpadnih voda;
38.11
Skupljanje otpada koji nije opasan;
43.11
Rušenje objekata;
43.12
Priprema gradilišta;
43.13
Ispitivanje terena bušenjem i sondiranjem;
43.21
Postavljanje električnih instalacija;
43.22
Postavljanje vodovodnih, kanalizacionih, grejnih i klimatizacionih sistema;
43.29
Ostali instalacioni radovi u građevinarstvu;
43.31
Malterisanje;
43.32
Ugradnja stolarije;
43.33
Postavljanje podnih i zidnih obloga;
43.34
Bojenje i zastakljivanje;
43.39
Ostali završni radovi;
43.91
Krovni radovi;
43.99
Ostali nepomenuti specifični građevinski radovi;
45.20
Održavanje i popravka motornih vozila;
74.20
Fotografske usluge;
81.10
Usluge održavanja objekata;
81.30
Usluge uređenja i održavanja okoline;
95.11
Popravka računara i periferne opreme;
95.12
Popravka komunikacione opreme;
95.21
Popravka elektronskih aparata za široku upotrebu;
95.22
Popravka aparata za domaćinstvo i kućne i baštenske opreme;
95.24
Održavanje i popravka nameštaja;
95.29
Popravka ostalih ličnih predmeta i predmeta za domaćinstvo;
96.01
Pranje i hemijsko čišćenje tekstilnih i krznenih proizvoda;
96.02
Delatnost frizerskih i kozmetičkih salona;
96.03
Pogrebne i srodne delatnosti.
Petrović Stoja on 19.09.2021 17:06
Od moje drugarice je muž bio doo, ali nažalost je poginuo. Ostali su neki dugovi na firmino ime. Piteanje je, da li one nasleđuje te dugove ili ima druga opcija za doo (DRUŠTVA OGRANIČENE ODGOVORNOSTI)
OdgovoriAdmin sajta on 20.09.2021 13:45
@Petrović Stoja
Vaše pitanje je čisto pravno pitanje te vam preporučujemo da se obavezno obratite nekom pravniku. U zakonu o privrednim društvima piše sledeće: Prenos udela putem nasleđa
Član 172
U slučaju smrti člana društva naslednici tog člana stiču njegov udeo u skladu sa zakonom kojim se uređuje nasleđivanje.
Na zahtev društva ili jednog od naslednika preminulog člana društva, sud nadležan za sprovođenje ostavinskog postupka iza preminulog člana društva može postaviti privremenog staraoca zaostavštine koji će u ime i za račun naslednika preminulog člana društva vršiti članska prava u društvu.
Prinudni otkup udela od naslednika
Član 173
Osnivačkim aktom može se predvideti pravo društva ili jednog ili više članova društva da u roku od šest meseci od smrti člana društva, a najkasnije u roku od tri meseca od dana registracije naslednika preminulog člana društva kao članova društva u skladu sa zakonom o registraciji, donesu odluku o prinudnom otkupu udela od njegovih naslednika.
Ako je pravo na prinudni otkup utvrđeno u korist društva, odluku iz stava 1. ovog člana donosi skupština običnom većinom glasova svih članova društva, pri čemu se za potrebe računanja kvoruma ne uračunava udeo preminulog člana, osim ako je osnivačkim aktom određena veća većina.
Ako je pravo na prinudni otkup utvrđeno u korist jednog ili više članova, taj član odnosno članovi u obavezi su da društvo u roku iz stava 1. ovog člana obaveste pisanim putem o vršenju tog prava.
Direktor je dužan da odluku iz stava 2. ovog člana odnosno obaveštenje iz stava 3. ovog člana odmah dostavi registru privrednih subjekata radi zabeležbe vršenja prava na prinudni otkup u tom registru.
Od dana upisa zabeležbe iz stava 4. ovog člana pa do dana isplate naknade za udeo naslednici preminulog člana ne mogu vršiti pravo glasa u skupštini.
Naknada za prinudni otkup udela
Član 174
Ako je osnivačkim aktom predviđen prinudni otkup udela u skladu sa članom 173. ovog zakona, tim aktom mora se propisati i način utvrđenja naknade za otkup udela, kao i rok za njenu isplatu, a u suprotnom smatraće se da ovo pravo ne postoji.
Ako društvo ili član odnosno članovi društva odluče da vrše pravo na prinudni otkup udela, naslednici preminulog člana društva imaju pravo na isplatu naknade utvrđene u skladu sa osnivačkim aktom, u roku utvrđenom tim aktom.
Društvo ne može doneti odluku iz člana 173. stav 1. ovog zakona ako bi isplata naknade u skladu sa tom odlukom bila u suprotnosti sa odredbama ovog zakona o ograničenjima plaćanja.
Ako osnivačkim aktom ili odlukom iz člana 173. stav 1. ovog zakona nije drugačije određeno, rok za isplatu naknade za otkup udela preminulog člana društva počinje da teče od dana dostavljanja društvu pravnosnažnog ostavinskog rešenja kojim su oglašeni naslednici preminulog člana u pogledu njegovog udela.
Uslovi i posledice prenosa udela
Član 175
Udeo se prenosi ugovorom u pisanoj formi sa overenim potpisima prenosioca i sticaoca, a može se preneti i na drugi način u skladu sa zakonom.
Prenosilac udela solidarno odgovara sa sticaocem udela za obaveze prema društvu po osnovu svog neuplaćenog odnosno neunetog uloga u osnovni kapital društva, kao i za obavezu dodatnih uplata u pogledu tog udela, prema stanju na dan prenosa udela.
Pravne radnje preduzete prema ili od strane prenosioca udela pre registracije prenosa udela u skladu sa zakonom o registraciji u pogledu tog udela ili odnosa u društvu smatraju se radnjama preduzetim prema, odnosno od strane sticaoca udela, osim ako je to nespojivo sa prirodom preduzete pravne radnje.
Mare on 16.12.2021 13:10
Poštovani,
OdgovoriPrvo bih želeo da pohvalim što svoje znanje i vreme trošite ovako nesebično. Svaka čast!
Drugo, molim vas za savet, koji oblik organizovanja firme izabrati, gde bi bili najmanji troškovi.
Situacija je sledeća, otvorio bih firmu iz radnog odnosa, ne bih imao zaposlenih, znači jedino lice u firmi sam ja.
Po mojoj proceni, firma bi imala između 10 i 20 miliona dinara prometa. Marža bi bila vrlo mala, do 3%.
Kupovina robe bi bila od firme, veleprodaje koja je DOO i u sistemu PDV, a moji kupci bi uglavnom bili fizička lica kojima bih morao izdavati fiskalni račun. Radi se prevashodno o tehničkoj robi. Ne bih imao magacinski prostor, pošto bi prodaja bila vršena praktično kad neko naruči tu robu. Nema lagerovanja, ali nije online prodaja. Od troškova, pored troška za kupljenu robu, ono što ja trenutno vidim jeste zakup prostora za sedište firme, knjigovođa, režijski troškovi i troškovi oko poreza koji zavise od oblika organizovanja, možda sam nešto prevideo, ispravite me ako grešim. Da, fiskalni uređaj, odnosno izdavanje računa bi moralo biti terenski, pošto ne bih fiskale izdavao sa sedišta firme, već iz firme u kojo sam zaposlen redovno. Ne znam kako na to utiče ovaj novi zakon o fiskalizaciji. Želim da izračunam da li je uopšte isplativo, a zavisi od oblika organizovanja i dažbina prema državi. Meni se čini preduzetnik sa isplatom lične zarade, ali nisam siguran jer ne mogu da sagledam koje su mi sve obaveze prema državi.
Unapred hvala na odgovoru.
Admin sajta on 18.01.2022 07:38
@Mare
Kada je u pitanju donošenje ovakve odluke, naša preporuka je da zakažete konsultacije da bi preciznije mogli da sagledamo celu vašu situaciju. Molimo da se javite na telefon koji se nalazi na našem sajtu u kontaktima ili da pošaljete zahtev za konsultacije mailom na office@svera.rs
MAJA on 17.12.2021 21:29
Poštovani,sve pohvale i velika zahvalnost na iscrpnim odgovorima.
OdgovoriPo struci sam saobraćajni inženjer i imam ,,dovoljno,,radnog iskustva iz kompanije u kojoj sam radila kao dispečer ,ali bih ga svakako i dalje nadogradjivala svoje znanje, i jako sam hrabra da bih počela svoj biznis jer zelim da radim u struci i zaista volim posao organizacije prevoza,zelim to da radim iskreno :)
Želela bih da otvorim firmu koja bi se bavila organizovanjem transporta ,zapravo logističku kuću gde bih dogovarala poslove vezano za transport i tako zaradjivala od procenta po svakoj turi u domaćem i ino tržištu,posredstvom berzi gde se svakodnevno oglasavaju tereti i vozila, za pocetak. Dakle fakturisem iznos od recimo 20.000 nekoj firmi ,oni uplacuju meni,ja imam dogovor sa prevoznikom na 18.000 i recimo meni ostaje 2.000din po jednoj turi, a trudila bih se sto vise da imam posla i tura dnevno. Takođe bih uključila svoja dva manja vozila i pronalazila odgovarajuće prevoze tereta i robe za njih kao dodatnu sigurnost,jer u početku ne mogu znati koliku ću imati realizaciju od organizacije drugim vozilima i pronalaženjem tereta za njih. Imam dovoljno kontakata sa prevoznicima,ali ne znam koliki bi novac prolazio kroz moju firmu, jer bi zapravo bila posrednik za organizovanje transporta izmedju prevoznika i nalogodavca-kompanije sto sve zavisi od ture da li je ino skuplja ili neka domaca sa manjim iznosom. Ukoliko se potrudim i krene može biti izuzetno veliki novac,ali to se nikad ne zna.
Molim Vas da mi odgovorite na pitanja u koja se zaista ne razumem...
Imam 27 godina, otvorila bih firmu za početak sa adresom u svom stanu, nisam sigurna da mogu sama sve raditi pa bih možda zaposlila dodatno jetrvu ako krene veliki posao za fakturisanje recimo,a ja bih se bavila pregovorima i ugovaranjem tura, dok bi muz i brat recimo bili vozaci dva kombija,ta manja vozila koja bi ukljucila dodatno i nalazila teret za njih jer to su moja licno vozila i to su mi pune ture, ne procenat. Da li da odem kod knjigovodje,kako poceti sa dokumentacijom i celim procesom,koji tip firme otvoriti, koje radne pozicije su mi potrebne u ovom lancu...koliko bih po Vama plaćala poreze i ostalo...kako krenuti zapravo?
Mnogo i beskrajno Vam hvala na odgovoru,nadam se da ste me razumeli. Izvinjavam se na opsirnom tekstu.
S postovanjem,
Maja
Admin sajta on 18.01.2022 07:43
@Maja
Obzirom da tek treba da pokrenete firmu, mi možemo da vam ponudimo da obavimo registraciju firme, kod nas možete da ugovorite i vođenje knjiga. Molim vas, ukoliko vam to odgovara, da se javite da dogovorimo sastanak na mail office@svera.rs ili knjigovodstvo@svera.rs
Stefanija on 06.03.2022 18:38
Dobar dan,
OdgovoriOtvorila sam D.o.o u 2020, htela sam da se bavim izvozom. Tada je bio pocetak pandemije i preduzecu sam zamrznula, nije imala nikakvu aktivnost. Otisla sam u inostranstvo da radim i ostavila je tako. Saznala sam da imam dugove da platim, kako je to moguce ako preduzeca nije radila? Meni su rekli da nemam sta da placam na nju zato sam je ostavila tako?
Admin sajta on 25.03.2022 09:30
@Stefanija
Obzirom da ste registrovali doo najmanje što imate obaveza je obaveza za uplatu akontacije za porez na dobit, obaveze za ekološku taksu,obaveze za uplatu socijalnog osiguranja osnivača (niste naglasili da li ste prijavljeni kao zaposleni ili ne u svojoj ili nekoj drugoj firmi), Imate obavezu predavanja finansijskih izveštaja i poreske prijave za porez na dobit.
Pera Peric on 16.03.2022 14:39
Kao prvo hvala na poucnom i korisnom sajtu, i kada sve procitam malo sam zbunjem, mada ja kairam brzo ali mi se mora objasniti vise puta :-))). Elem, zelim da otvorim firmu u Srbiji, posrednik sam u industrijskim poslovima, nalazim poslove na zapadu firmama u Srbiji, te firme mi isplacuju odredjeni procenat za koji se prdhodno dogovorimo. Ocekujem neki prihod od 3 do 4 MDin.na godisnjem nivou. Koji vid preduzeca najbolje odgovara za ovakav posao.
OdgovoriUnapred zahvalan.
Admin sajta on 25.03.2022 09:51
@ Pera Perić
Pre nego odlučite koji oblik preduzeća da registrujete, bilo bi dobro da proučite prednosti i mane i jednog i drugog oblika preduzeća. Preporuka je da prvo pogledate sledeće sajtove: https://www.vizija-racunovodstvo.rs/doo-ili-preduzetnik/
https://knjigovodja.in.rs/sr/blog/preduzetnik-ili-doo-sta-izabrati
A možete da kod nas zakažete konsultacije mailom ili telefonom koje možete naći na našem sajtu.
Nemanja Radojičić on 14.07.2022 14:10
Poštovani, preduzetnik sam već godinu dana, paušalac i bavim se arhitektonskim projektovanjem i dizajnom enterijera. Mesečno plaćam 21.000rsd sve troškove, pošto sam prijavljen na opštinu Dimitrovgrad. Posao se razvija u smeru da uz te usluge dodamo i usluge kompletnog opremanja enterijera nameštajem, rasvetom, tehnikom itd. u smislu da bih davao ponude klijentima opremanja po sistemu ključ u ruke, a imao dobavljače i podizvođače za izradu i nabavku artikala. Pitanje je koja bi pravna forma bila najpogodnija za takvu vrstu posla, s tim da i dalje ne možemo proceniti potencijalan broj klijenata niti potencijalni prihod? Hvala unapred
OdgovoriAdmin sajta on 09.08.2022 10:24
@ Nemanja Radojičić
Prema našem mišljenju, dok god ne pređete limit za paušalno oporezivanje ili ne počnete da se bavite pretežnom delatnošću koja nije u listi delatnosti za paušalno oporezivanje, vi možete nesmetano da ostanete u trenutnom statusu. Ukoliko se posao dobro razvija i prerastete trenutni status, možda bi vam više odgovaralo da i dalje ostanete preduzetnik knjigaš, što znači da vodite dvojno knjigovodstvo kao doo, ali zadržavate mogućnosti koje pruža ststus preduzetnika, tj. možete da prijavite neaktivnost ukoliko vam je potrebno da preduzeće miruje neko vreme. u svakom slučaju šaljem vam link da pogledate koje su razlike između oblika doo i preduzetnika koje su prednosti i mane obeju oblika pa vi procenite šta vama konkretno više odgovara.
https://aktivasistem.com/news/slicnosti-razlike-izmedu-preduzetnika-doo/
Vule on 31.07.2022 10:43
Pozdrav,
OdgovoriPlaniram da otvorim konsultantsku firmu ciji prihodi ce biti svaki mesec isti (u zavisnosti od inicijalnog dogovora 600.000-1.000.000rsd )
Sta mi preporucujete?
Unapred zahvalan.
Admin sajta on 09.08.2022 10:48
@Vule
Teško je reći tek tako koji oblik preduzeća da registrujete. Naša preporuka je da zakažete konsultacije kod nas da bi vam dali savet. Konsultacije možete zakazati telefonom ili poslati mail a koje možete naći na našem sajtu u odeljku KONTAKTI:
Mirjana Komad on 27.09.2022 15:00
Postovana,
OdgovoriDa li postoji mogucnost odrzavanja online konsultacija i koja je cena?
Hvala.
Admin sajta on 06.10.2022 07:37
@Mirjana Komad
Moguće su online konsultacije, a cenu možete da dogovorite sa Vladislavom, molim da mu se direktno obratite na mail: vladislav.cale@svera.rs