@Vedran Tintor,

To je dobar zaključak u skladu sa sadržajem stripa :)
Na jednoj slici tokom stripa lepo se vidi da nekoliko Gala iz sela radi za njega, a da je sam Obeliks prešao na menadžersku funkciju.

CAREEE!!!

Au druze svaka ti cast... da bar malo vise ljudi razmislja kao ti,doslo bi do promena def..

@Luka,

Nema smetnji da budete osnivač u d.o.o. U njoj ne bi bilo pametno da budete bilo kakav zastupnik ili direktor (u ili van radnog odnosa), jer biste morali plaćati bar doprinose na minimalnu osnovicu. Pametnije je da postavite neku drugu osobu od poverenja kao formalnog direktora, a vi vucite poteze kao vlasnik biznisa.

Turci nam nisu pravili puteve, skole, bolnice itd... Uzimali su 10% za sebe.

@Petra,
Udruženje se pravi sa željom da promovišete neke vrednosti, aktivnosti, oblasti ljudskog delovanja (kultura, umetnost, političke vrednosti), tako da ga u ovu svrhu ne preporučujemo.
Pretpostavljamo da ste hteli da kažete da bi prihodi bili od oglašavanja na internet portalu. U tom slučaju naša preporuka je preduzetnik sa samooporezivanjem, dok se posao ne stabilizuje. Onda možete birati da li da otvarate d.o.o. ili da budete preduzetnik sa isplatom lične zarade.

@Dragana,
Socijalni doprinosi se plaćaju na najnižu osnovicu, i u zavisnosti da li je osnivač zaposlen ili ne u drugom privrednom društvu, plaćaće samo PIO na najnižu osnovicu, ili PIO, zdravstveno osiguranje i osiguranje od nezaposlenosti. Zato ne možemo da kažemo tačnu cifru, nego da damo grubi opseg koji je naveden.
Porez na dobit se plaća u prvoj godini d.o.o. na procenjeni iznos dobiti, u akontacijama od 12 mesečnih rata. Npr ako ste planirali dobit od 500 000 RSD, dobit je 15% odnosno 75 000 RSD. Podeljeno na 12 rata, to je 6250 RSD nesečno.
Sličan primer je i za naredne godine, s tom razlikom da ne možete proizvoljno odrediti iznos dobiti, nego obračuavate na stvarno utvrđenu dobit koju je utvrdio knjigovođa.
Nevezano od akontacije poreza na dobit, svaki put kad podižete dobit (kažemo još "skidate dividendu"), plaćate još 15% poreza na dividendu. Dakle, kad biste imali 500 000 RSD dobiti koju hoćete odjednom da skinete da biste imali gotov novac u rukama, obračunali biste pre toga 75 000 RSD poreza koji biste platili državi, a preostalih 425 000 RSD biste mogli trošiti do mile volje.

Postovani,
Planiram otvaranje projektantske firme tj. arhitektonskog biroa. Firma bi pored mene imala jos jednog zaposlenog ali samo na "ugovor o delu" zbog licence. Posao naravno nije razradjen tako da ne ocekujem velike prihode u startu. Interesuje me vase misljenje, kakvu firmu otvoriti u ovom slucaju s obzirom da moram imati jos jednog zaposlenog zbog licence. I da li je moguce I kad je moguce promeniti nacin oporezivanja u slucaju da se prihodi povecaju.
Unapred zahvalan!
Ivan

Limit za pau[al je 6 miliona u kalendarskoj godini pa bi barem prema Vašim projekcijama brzo dostigli limit i morali da pređete na plaćanje doprinosa na oporezivu-procenjenu dobit ili da se opredelite za ličnu zaradu (sami definišete iznos) i plaćate još i porez na dohodak od 10 % .A na kraju krajeva tu je i doo pa i o tome treba misliti.Po meni preduzetnik na ličnu zaradu je ok opcija ali uvek treba i naglasiti da preduzetnik za svoju radnju odgovara celokupnom svojom imovinom a kod doo ne već ima kapital i samo je vlasnik ali doo nosi i obavezu vođenja dvjnog knjigovodstva i druge ozbiljnije stvari...
Pozdrav

@Jovan,
Kao što kolega Stojčev naglasio, limit za paušal jeste 6 miliona dinara za kalendarsku godinu. Dakle ako planirate milion dinara mesečno, vi ćete za 6 meseci prevazići taj limit, i onda po sili zakona morati da vodite poslovne knjige tj. gubite status paušalca.
U tom trenutku, za ovakav nivo prometa, preporuka je da sa preduzetnika paušalca pređete na preduzetnika sa isplatom lične zarade.
U ovom slučaju treba biti oprezan ako biznis krene da pada, jer ukoliko budete u prilici da morate da zatvarate radnju, bez obzira što ste je zatvorili, ako dugujete nekom nešto možete odgovarati ličnom imovinom a ne imovinom firme. Ovo ne treba da vas zastraši, jer u konsultaciji sa dobrim knjigovođama imaćete pravovremenu informaciju da li i kada treba zatvarati radnju zlu ne trebalo.
Ako su prometi baš veliki, tj. preko 20 Miliona dinara godišnje, zbog ovoga je pametnije otvarati d.o.o. a zatvarati preduzetničku radnju.

@Sladjan Ristic,

Ovo je već politika države, to ne bismo komentarisali. Inače, u velikom broju država postoji poseban porez na dobit, a poseban za dividendu tako da po tome nismo ništa specifično manje stimulisani od ostalih. Šta više, u regionu ima država kod kojih su ovi procenti poreza veći nego kod nas.

@Jovan,
Drago nam je da je misterija rešena ! Tome i služe ovi edukativni članci.
Po vašoj prognozi, ušli biste u PDV brzo, a preduzetnik sa isplatom lične zarade i služi da uštedite novce na konačnoj poreskoj prijavi preduzetnika.

@Ljubiša Brajković,
Hvala na pohvalama. To je i bilo cilj, da ljudi van struke mogu da razumeju.
Paušalac nema minimalnu osnovicu. Njemu država (tačnije lokalna samouprava) odreže iznos poreza i doprinosa u mesečnom paušalnom iznosu. Taj iznos može biti vrlo širokog raspona, recimo od desetak do petesetak hiljada dinara, najčešće je negde oko dvadesetak hiljada.
Samooporezovani preduzetnik podnosi zahtev Poreskoj upravi samo ako želi da pređe na drugi model u odnosu na kojem je trenutno. Npr, ako želi da bude sa isplatom lične zarade, i stekao je uslove da to bude.

Poštovani.

Zaposlen sam i prijavljen, ali duže vreme bih hteo preko instagrama da započnem jedan vid biznisa i da otvorim firmu.Tačnije bi imao samo instagram profil i na profilu sajt gde bi odredio mesečnu članarinu, ali naravno ne znam koliko bih na početku imao ljudi na članarinama. Sada ja na početku ne znam koliko ću mesečno da zaradjujem a i nema pravila da će mi svakog meseca biti ista zarada. Pa me zanima kako je najbolje prijaviti firmu, šta raditi i koliko bi me mesečno iznosio porez ukoliko znate? Hvala unapred i srdačan pozdrav

@Srdjan,
Morate da napravite neku biznis strategiju i da na osnovu toga gradite viziju biznisa. Početi raditi biznis bez pravila i strategije u 96% završava neuspehom u prve dve godine. Probajte da odredite kako ćete se reklamirati, ko je vaša ciljna grupa, kako će da čuju i vide za vas, na osnovu čega će da se pijave za članarinu. To će vam dati nekakav uvid koji bi vam mogli biti prihodi i rashodi. Na osnovu toga vam možemo pomoći.
Znači, valja napraviti neki biznis plan, pa onda delati.

Van toga, možemo reći da je paušalni porez oko 200 - 300 EUR mesečno, a davanja za preduzetnika sa isplatom lične zarade oko 100 - 200 EUR mesečno, plus akontacija poreza na dobit koju ostvarite ili ćete tek ostvariti, plus, godišnji porez na dohodak građana, ako prevaziđete dohodak preko otprilike 2.5 miliona dinara u poslovnoj godini.

@Nevena,
Ako su vaši korisnici fizička lica, onda je savet da postanete preduzetnik sa samooporezivanjem, ali da se registrujete u sistem PDV, zbog PDV koji možete odbijati prilikom uvoza.
Porez plaćate 10% na ono što ste zaradili, a doprinose kroz mesečne akontacije u zavisnosti kako ga procenite da ćete poslovati. Ako procenjujete da nećete imati mnogo prihoda, onda je savet da stavite neki minimalan iznos mesečne akontacije
npr. 1000 dinara.
Na žalost, ako onda budete puno zaradili, moraćete puno i da dodate na kraju godine i onda vam se ovaj odabir vrste preduzetnika ne savetuje, nego da budete preduzetnik sa isplatom lične zarade.
Ako se biznis ustali, za nekoliko godina, predlažemo da preduzetničku radnju prebacite na d.o.o.
Ako ispadne da biznis niste uspeli da pokrenete, bar ste minimalno dažbina platili.
Vodite samo računa da ako baš mnogo poreza ne uspete da platite, ako osnujete preduzetničku radnju, vaše obaveze prema državi ne prestaju čak ni kad ugasite preduzetničku radnju.

@Slavica Radovanovic,
Po članu 48 Zakona o radu, prava i obaveze direktora definišu se ugovorom. Po nama, pošto ste direktor, pa makar i van radnog odnosa, ali direktor, odnosno zakonski zastupnik, a kako se zastupanje smatra radom za privredno društvo - imate pravo na dnevnice i troškove putovanja.
Drugo pitanje: Možete i sa svojim PR da sklopite ugovor o konsultantskim uslugama, ali ćete biti obveznik izveštaja o transfernim cenama.
Osnujte firmu na određeno vreme. Po našem mišljenju, istekom tog datuma smatra se da je privredno društvo prestalo sa radom, ukoliko nema obaveze prema poveriocima.
Nije baš ni tako komplikovana procedura likvidacije društva, ali traje minimalno 120 dana. Šta ćemo, takva je zakonska regulativa.

@Rade Popovic,
Otvaranje nove radnje znači i još jedan paušalni porez mesečno. Novu radnju ne možete otvoriti na svoje ime. Osoba na koju otvorite paušalnu radnju može biti još i nezaposlena (a da nije penzioner) pa ćete plaćati još i više doprinosa.
Sa druge strane, razmislite da li se dodavanjem PDV-a na vaše cene postajete signifikantno skuplji od konkurencije? Ako je tako, onda bolje otvoriti još jednu radnju.
Ako je porast prodajnih cena zbog PDV neznatan u odnosu na konkurenciju, onda je pametnije ostati sa jednom radnjom iako ta jedna bude u sistemu PDV-a, jer u suprotnom nemate veće cene, ali imate 12 dodatnih rata paušalnog poreza.

@Dejan,
Zakonom su uvedeni podsticaji za preduzetnike koji se opredele za isplatu lične zarade (ili preduzetnike poljoprivrednike) a koji žele da započnu svoj biznis i važe u godini osnivanja i u narednoj godini, međutim ukupno 12 meseci.
Preciznije, podsticaj se odnosi na osobe koje su u prethodnih godinu dana završile srednju školu ili fakultet ili su bili nezaposleni duže od šest meseci, ali to moraju dokazati dostavljanjem potvrde iz Nacionalne službe za zapošljavanje.
Dakle, podsticaj važi i za osobe starije od 30 godina, ali moraju biti evidentirani kao nezaposleni duže od 6 meseci.

Vidi se da je cilj državnog aparata da "ohrabri" nezaposlene da počnu sopstveni biznis.
Naglašavamo ovde, ovako registrovani preduzetnici biće oslobođeni poreza i doprinosa za socijalno osiguranje na isplatu lične zarade u godini osnivanja preduzetnika i u narednoj, ali ukupno najviše 12 meseci od datuma osnivanja privrednog subjekta.
Iz ovoga zaključujemo da je sve jedno kad ćete registrovati preduzetničku radnju, jer podsticaj ostvarujete za 12 ličnih zarada.

Samo imajte još na umu, ovo se odnosi i na zaradu osnivača preduzetničke radnje i plata do devet novozaposlenih osoba, koje takođe moraju da budu tek svršeni srednjoškolci, studenti (tj. završili tu školu u prethodnih 12 meseci u odnosu na datum osnivanja preduzetničke radnje) ili osobe sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje najmanje 6 meseci u odnosu na datum zapošljavanja.

@Stevan Sreckovic,

Ako ste zaposleni na drugom mesto na neodređeno vreme, onda je u ovoj situaciji optimalno da se potpiše ugovor o delu, ako to poslodavcima EU i UN projekta odgovara. Ako to sa njima nije moguće izvesti, onda bi, zbog pauza koje pominjete, bilo najbolje da otvorite preduzetničku radnju sa samooporezivanjem, dakle, bez isplate lične zarade. Ako su pauze u ugovoru predvidljive i nema ih puno, ii pod pretpostavkom da je iznos koji pominjete od 1200 EUR mesečna bruto naknada po oba angažmana, onda preporučujemo da otvorite preduzetničku radnju sa isplatom lične zarade.

@Bozin Dejan,

Nemamo baš mnogo informacija da bismo došli do ispravnog saveta, ali ako insistirate na odgovoru na osnovu raspoloživih informacija, onda zbog uvoza, naša preporuka je da budete d.o.o. u sistemu PDV-a.
Za detalje ili eventualno drugačiji savet, morali bismo da upoznamo malo više vaš biznis.

@Dejan Golubović,
Nema smetnji da paralelno otvorite d.o.o. tj. da budete osnivač u d.o.o. i da budete preduzetnik.
Kad otvorite d.o.o. nemate nikakvih obaveza, ali morate prijaviti akontacionu prijavu poreza na dobit, pa je prvu godinu plaćati, makar po dinar mesečno, ali naš predlog je bar 1000 dinara mesečno.
Pošto nećete raditi preko d.o.o., predlog je i da ga ne otvarate, odnosno da ga otvorite sa datumom kad je stvarno planiran početak otvaranja delatnosti.

@Marko Predic,
Oblik koji je najpovoljniji zavisi šta vam je važno: ako vam je važno da imate mogućnost da skidate novac bez pokrića troškova, onda bi vam najviše odgovarao paušalac. Ovo je najverovatnije i najjeftiniji oblik angažovanja.
Ako vam je biznis pak takav da niste sigurni da ćete imati stalne prihode u iznosu od bar 100 - 200 EUR mesečno, onda bolje da budete preduzetnik sa samooporezivanjem. I naglasite knjigovođi koliko tu ima posla, da bi uticalo na iznos knjigovodstvenih usluga. MOžda onda zaključite da vam je povoljnije da budete preduzetnik sa samooporezivanjem nego paušalac !

@Luka Nemic,

Naravno da možete. Obzirom da je ovo jednokratni posao, predlažemo da nađete firmu preko koje biste mogli da fakturišete, ida uopšte ne osnivate firmu, ukoliko sa tom firmom možete da se dogovorite o načinu isplate preko nekog ugovora (npr. ugovor o delu).
Ako ste rešeni da otvorite firmu, naša preporuka je da budete preduzetnik sa samooporezivanjem. Razlog: imate jedan promet u planu. Bez obzira koliko je on veliki, ako ne možete da isporučujete kontinualno vašu robu firmama, onda ćete imati veći trošak mesečno nego jednokratnu zaradu, kad tad. Ako planirate da u budućnosti non stop radite sa nekim firmama, i vaš prihod će biti minimalno 300 do 400 evra, savetujemo da budete preduzetnik sa isplatom lične zarade, jer ćete tada imati sredstva da isplatite ličnu zaradu vama samima (to nije trošak za vas kao lice, ali jeste za preduzetničku radnju).

@Suzana Stamenkovic,
D.o.o. je samo moguće rešenje. Dakle, moguće je da majka bude osnivač, a da ćerka radi i bude direktor u toj firmi.
Obaveze prema osnivaču koji nije zaposlen u društvu koje je osnovao ne postoje.
Ipak, ako je u pitanju manji (nov, nerazrađen) posao, mi preporučujemo otvaranje preduzetničke radnje i to opciju sa samooporezivanjem, ako već niste otvorili preduzetničku radnju.

@Radnik,
Ako hoćete da ne mislite na knjigovodstvene obaveze, otvorite paušalnu radnju.
Ako hoćete minimalne troškove, otvorite preduzetničku radnju sa samooporezivanjem. Eventualno paušalnu radnju u nekoj od opština sa juga Srbije.

@Nedeljko Veskov,

Za početak, po nama je najbolje da budete preduzetnik sa samooporezivanjem, ako neće biti puno posla. Imaćete oko 100 - 150 EUR troška mesečno.

Ako znate da ćete imati bar posla za 500 EUR mesečno, možete da budete i paušalac.
Ako počinjete iz svoje radnje i već imate svoj alat, ovo je možda i sveukupno bolja varijanta.

@Marina Kovacevic,
Najbolje rešenje je da osnujete preduzetničku radnju sa samooporezivanjem. Imaćete povremene, niske prihode, ali u skladu sa njima ćete plaćati i porez i doprinose državi. Oni jesu veći procenat nego da budete preduzetnik sa isplatom lične zarade, ali nećete imati obavezu plaćanja lične zarade svaki mesec, nego samo akontaciju poreza na dohodak građana.
Ukoliko je naknada od tog prvog, sigurnog klijenta veća od recimo 800 evra mesečno, možete se odlučiti i da budete preduzetnik sa isplatom lične zarade, jer tako štedite na godišnjim doprinosima plaćajući ih svaki mesec po malo.

Postovani,

zelo bi da otvorim firmu koja bi se bavila marketingom za jedno pravno lice koje nije od Srbije. Radim sam in prvih nekoliko meseci ne planiram da zaposlim.
Jedini stvara zbog koje neznam koj tip firme da otvorim su prihodi, oni mozejo da su od 120.000Din pa do 1000.000DIN mesecno.
Sta biste vi preporucili ako su prihodi ovako nestabilni in nepredvidljivi.

Hvala na odgovoru.

Pozdrav

@Klemen Z,
Prihodi nisu stabilni, ali pošto ste iskazali opseg od 120000 dinara do 1000 000 dinara, smatramo da su i kad su pri donjoj granici dovoljno stabilni da budete preduzetnik sa opcijom isplate lične zarade.
Razlog: ako ostvarite samo 120 000 dinara, imaćete dovoljno novca da isplatite sebi ličnu zaradu, i na taj način uštedite pri godišnjoj uplati poreza na dohodak građana.
Pročitajte lep primer iz našeg sledećeg teksta, i biće vam jasnije:
https://www.knjigovodstveneusluge.rs/vesti/clanak/kakav-oblik-preduzetnika-da-budem-onaj-koji-je-samooporezivan-ili-onaj-sa-isplatom-licne-zarade

@Drago,

Odgovore dajemo redom po pitanjima.

Registracija privrednog društva sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.) je svakako ozbiljnije nego registracija preduzetnika zbog mogućnosti poslovanja i nekih finansijskih pokazatelja (npr. tretmana tokom investicija), ali može biti skuplje nego poslovanje preduzetnika (ima više troškova).

Prilikom registracije, može se izabrati strani naziv, a može se izabrati i naziv na srpskom jeziku, a registrovati i prevod na nekoliko stranih jezika. Primer: Preduzeće za građevinske usluge Konstruktor d.o.o. i engleski prevod Contstruction company Konstruktor Ltd.

Vreme registracije je oko 5 radnih dana. Sve skupa ako sami registrujete d.o.o. je oko 10 000 dinara, a ako vam radi agencija ili advokat, onda uvećano za cenu njihove usluge.

Firmu možete naravno registrovati sa sedištem u roditeljskom stanu. Bitno je da ne bude neki privremeni objekat ili objekat koji je označen za rušenje.

Imajte u vidu da ćete od početka morati da imate zakonskog zastupnika (direktora). Bio direktor u radnom odnosu ili ne, zastupanje se smatra radom i morate regulisati prava i obaveze direktora ugovorom. Tim ugovorom biće definisana i naknada, a samim tim i neke dažbine koje se moraju plaćati mesečno.

Kad ne ostvarujete profit, ne plaćate porez na dobit državi (firma posluje sa gubitkom). Kad ostvarujete profit, vaša obaveza je da plaćate mesečnu akontaciju poreza na dobit u iznosu od jedne dvanaestine utvrđenog poreza na dobit. Takođe, u roku od 15 dana od osnivanja, potrebno je prijaviti akontaciju poreza na dobit za prvu godinu rada, makar na 1 dinar mesečno.

Obaveze d.o.o. od starta poslovanja je da posluje u svemu po zakonskim propisima. Što se tiče novčanih obaveza to zavisi od vrste preduzeća, ali uglavnom, sve imaju od starta da prijave i mesečno uplaćuju akontaciju poreza na dobit na neki utvrđen iznos, da isplate zarade zaposlenima ( ako ih ima) i naknadu direktoru (ako je ugovor van radnog odnosa). Ako su u sistemu PDV-a, dužne su i da obračunaju i po potrebi plate PDV državi. Pored toga, neke specifične firme mogu imati i još neke naknade (npr. komunalna taksa za isticanje firme, uplata Privrednoj komori Srbije itd.)

Dozvoljeno je da se registruje samo jedna delatnost kao pretežna, ali se može u osnivačkom aktu dodati još proizvoljan skup šifara delatnosti kojim će se preduzeće baviti. To je po zakonu o privrednim društvima tako propisano.

Nadamo se da smo koncizno odgovorili na sva pitanja

Postovani,

Ostalo je jedino dati odgovor u sklopu pitanja, a kod: Kada je rec o statusu mirovanja privrednog subjekta (d.o.o.-a) . . .



Pozdrav,
Pedja Ivkovic

@Drago,
Privredno društvo (d.o.o.) nema prava koja mogu da miruju, kao što je to slučaj sa pravima preduzetnika, Ovo je posledica Zakona o privrednim društvima, gde možete pročitati samo o likvidaciji ili stečaju, ali ne i o prekidu delatnosti društva.
Jedino što je moguće, ukoliko društvo cele fiskalne godine ne obavlja delatnost, umesto praznih završnih bilansa predati izjavu o neaktivnosti (ovo je novina od pre par godina).
Međutim, bez obzira što društvo ne obavlja delatnost, teku sve obaveze (npr. akontacija poreza na dobit, zarade i naknade licima u i van radnog odnosa).

@Marko Minic,

Hvala na pohvalama :) Drago nam je da neko primeti našu posvećenost svakom pitanju.

Menica pomaže ako su vaši kupci likvidni, tj. ako imaju para na računu. Menicu koristite u slučaju da ste je ugovorili sa vašim kupcem kao sredstvo obezbeđenja, i tad je možete koristiti u svakom trenutku kad vama odgovara.
Što se tiče samozapošljavanja, ima olakšica od 01.10.2018, samo ako ste bili na birou za zapošljavanje prethodnih 6 meseci ili ste završili neku školu u poslednjih 12 meseci. Te olakšice se odnose na isplatu samo neto zarade umesto zarade uvećane za dažbine državi (porez i doprinosi).
Ako ne upadate u tu kategoriju, postoje neki krediti komercijalnih banaka koje uz solidan biznis plan možete da dobijete.

@Marko Minic,
Dodatak: predlažemo da napravite biznis plan (možemo i mi pomoći) i isprojektujete da li imate zaradu od bar 200 EUR mesečno. Ako se uspostavi da je to realno, onda preporučujemo kao oblik preduzetnika sa samooporezivanjem.
Bez toga, ostaje vam da pokušate da nađete nekog ko već ima svoju firmu a želi da vam omogući da poslujete onim što ste hteli u okviru te firme.

@Marko Aleksic,
Hvala na pohvalama, dosta nam to znači. Dakle, radimo dobar posao i čitaoci to primećuju. To je vrlo važno za naše dalje usmerenje :)
Evo sad odgovora redom.
1. Svaki oblik firme je najbolji u nekim okolnostima. Za početak, ako nemate svakog meseca sigurne prihode, po nama je najjeftiniji vid preduzetnik sa samooporezivanjem.
2. Ako budete d.o.o., onda na svaku isplaćenu dobit plaćate još 15% poreza. Ako je preduzetnik, onda na samu isplatu dobiti ne plaćate ništa. U vašem primeru, plaćate Godišnji porez na dohodak građana i to u ovom obliku i po računici kako ste i sami naveli. Slažemo se sa 878000 računicom, ali bismo dodali da je to samo računica za godišnji porez na dohodak građana (popularno porez na ekstra prihod). Dakle, ukupan iznos poreza je
980000, za porez na dobit
878000, za godišnji porez na dohodak građana.
Ukupno: 1 858 000.
3. Ako preduzetnik ne podiže dobit, može da troši na kupovinu u poslovne svrhe, da bi se to tumačilo kao trošak u poslovne svrhe. U tom smislu se može kupiti i auto "na firmu" i stambena jedinica "na firmu".
4. PDV se obračunava na izdatim računima nakon datuma ulaska u sistem PDV. Takođe, odbija se na ulaznim računima koji su knjiženi nakon datuma ulaska u sistem PDV-a. Nema obračuna PDV-a retroaktivno. Pri eventualnom izlasku iz PDV-a, obračunavao bi se PDV na zalihe i na stanje osnovnih sredstava.
5. Ulaskom u sistem PDV ne menja se ništa kod pitanja 2 i 3. Obračun Poreza na dodatu vrednost (PDV) ima veze sa Zakono o PDV, a obračun poreza na dohodak ima veze sa Zakonom o porezu na dohodak građana, isto kao što i obračun dobiti ima veze sa Zakonu o porezu na dobit pravnih lica kod d.o.o. To su tri različita zakona, svaki propisuje obaveze u svojoj sferi.
6. Obeliks Marko treba da bude preduzetnik sa isplatom lične zarade, da bi uštedeo na doprinosima pri isplati lične zarade, a ako puca na daleke staze, intrenacionalni biznis, pristup evropskim fondovima, onda da bude d.o.o. jer će tako lakše da bude primamljiv klijentima i investitorima, nego da je preduzetnik.

@Dejan Mitić,

Konkretni odgovori slede redom:
1. Ako budete vlasnik, a ne budete zaposleni ili direktor van radnog odnosa, ne treba da plaćate minimalni iznos doprinosa.
2. Otac je direktor u vašoj firmi, a to znači da je zakonski zastupnik. Zastupanje se smatra radom u firmi i stoga je potrebno da plaća minimalno doprinose na najnižu osnovicu.
3. Ako ste zakonski zastupnik upisan u APR-u, bićete dužni da obračunavate i plaćate doprinose makar na najnižu osnovicu (može i više), što sledi iz istih činjenica kao i u prethodnom odgovoru.
4. Jedna osoba mora da bude zakonski zastupnik u d.o.o. Ako je taj zastupnik u radnom odnosu, onda obračunava i plaća sve doprinose kao zaposleni. Ako je van radnog odnosa, onda obračunava i plaća doprinose minimalno na najnižu osnovicu. Zato oca razrešite dužnosti direktora - zašto bi 2 direktora plaćala doprinose ?
Inače, činjenica što ste zaposleni kod drugog poslodavca ne skida obavezu obračunavanja i plaćanja doprinosa na najnižu osnovicu u vašoj firmi.

@Ljubomir Petrović,
Ako ste bliži 400 EUR mesečno, onda je po nama bolje da budete preduzetnik sa samooporezivanjem.
Ako ste bliži 1000 EUR mesečno, onda je po nama bolje da budete preduzetnik sa isplatom lične zarade.
Obrazloženje: ne očekujete značajne mesečne troškove, pa je maltene tako da od prihoda zavise i vaša dobit na kraju godine.
Kad su prihodi mali, onda je i dobit manja, pa je i porez (i doprinosi) na kraju godine prihvatljiv, a ne postoji obaveza plaćanja doprinosa na najnižu osnovicu, kao kod isplate lične zarade.
Kad su prihodi veliki, dobit je velik, a onda je iznos za doprinose značajan, a samim tim i ukupne dažbine državi. Taj iznos će će u slučaju samooporezivanja preći iznos doprinosa na isplatu lične zarade i onda samooporezivanje postaje neisplativo.

@Igor,
Kako sad stoje zakonski propisi, taksa za isticanje firme je u nadležnosti lokalnih samouprava i plaća se samo ako je
1. firma registrovana kao srednje ili veliko pravno lice, odnosno,
2. ako je firma preduzetnik, mikro ili malo pravno lice, ali ima preko 50 miliona dinara prihoda godišnje.
Postoje i neke posebne pretežne šifre delatnosti, koje plaćaju taksu bez obzira na 50 miliona dinara limita i veličinu firme. Evo ga i spisak tih delatnosti:
bankarstvo;
osiguranje imovine i lica;
proizvodnja i trgovine naftom i derivatima nafte;
proizvodnja i trgovine na veliko duvanskim proizvodima;
proizvodnja cementa;
poštanske, mobilne i telefonske usluge;
elektroprivreda;
kazina, kockarnice, kladionice, bingo sale i pružanja kockarskih usluga
noćni barovi i diskoteke.

@Igor,

Sa poljoprivrednim gazdinstvima nemamo iskustva.

@Goran,
Nemamo dovoljno informacija za pravi savet, ali pokušaćemo sad: Pošto ništa nećete raditi 6 meseci, budite preduzetnik sa samooporezivanjem, a ako ćete se baviti uvozom opreme, onda je možda najpovoljnije d.o.o.
Samooporezivanje je dobro što ako ništa ne radite ne morate ništa ni plaćati, ali kad počnete da radite, onda će možda biti puno plaćati i porez i doprinose na celokupnu dobit. ZAto je možda najbolje biti d.o.o. i plaćati samo doprinose na minimalnu osnovicu ako budete osnivač i zakonski zastupnik van radnog odnosa.

D.o.o. ima obavezu vođenja poslovnih knjiga, ali ne postoje uslovi i licence ko taj posao treba da radi. Ipak, preporučujemo da nađete nekog ko se razume, jer ćete se baviti uvozom te opreme, verovatno ćete odlučiti da budete u sistemu PDV-a. Nije baš za onog ko se iole razume u knjigovodstvo.

A da li bih smeo da na početku registrujem radnju i sa njom radim dok sve formalnosti ne odradim a onda registrujem d.o.o i celokupan posao prebacim na to pravno lice sa sve osnivackim kapitalom koji bi bio oprema koju kupujem? Radi se o kupovini specifičnih dronova iz Kine i njihove prodaje ali i upotrebe u Srbiji.

@Goran,
Moguće je i tako. Registrujte preduzetničku radnju, a posle promenite pravnu formu u d.o.o.
Jedinu manu u ovom pristupu je što preregistracija znači dodatni trošak u APR, a ako umete sami, to uradite sami, jer i advokatske i usluge knjigovođa na ovu temu mogu da koštaju par stotina evra.

@Miroslav Atanasijević,
Razmislite još jednom da li bi vaš iznos paušalnog poreza i doprinosa bio 60K mesečno. To je baš puno i retko dođe do tog iznosa.
Niste precizirali da li je bruto dobit 200K do 300K mesečno, ali pod pretpostavkom, da jeste tako, preporučujemo odmah preduzetnik sa isplatom lične zarade. I 200K mesečno je sasvim dovoljno da se više isplati nego preduzetnik sa samooporezivanjem na kraju godine.
U kasnijoj fazi, zbog ozbiljnosti posla, preduzetničku radnju možete preregistrovati u d.o.o.
Okolnost da imate objekat na svoje ime, u kome bi firma zaista i poslovala i tu bilo sedište firme ne utiče na naš izbor saveta. To je samo dobra okolnost što se tiče troškova u firmi, jer ne morate plaćati zakup, a samim tim i porez na zakup nepokretnosti.

@Vladimir Vugdelic,
Možete da se prebacite na samooporezivanje svake godine. Ne plaća se taksa, ali se popunjava obrazac PPDG1-S koji se podnosi elektronski preko portala poreske uprave. To možete i sami, ali po pravilu to rade knjigovođe.

@Dejan Pavlović,
Ako niste sigurni za stabilnost projekta, preporučujemo najpre da napravite biznis plan. To jeste ulaganje od par stotina evra, ali može vas spasiti mnogo većih muka i troškova, ako se ispostavi da biznis nema uporište u trenutnim tržišnim okolnostima.
Ako ipak hoćete da startujete sa biznisom za koje ne znate koliko će prihodi biti stabilni, pametnije je da budete preduzetnik sa samooporezivanjem, bar u prvoj godini poslovanja.
Registrovanjem radnje na penzionera svakako štedite oko 20 - 25% novca na doprinose koje penzioner ne plaća.
Zakon ne propisuje nikakav poseban radni prostor za ovu delatnost, samo da ne bude sedište firme u nekom objektu u kojem se delatnost ne može sa sigurnošću obavljati (npr. neki pokretni objekat ili objekat označen za rušenje).

@Milos S,
Ako ćete da budete direktor i radnik, onda možete samo ortačko društvo ili d.o.o.
Ako će jedan od vas da bude preduzetnik, onda ne možete da se uortačite.
Za rent-a-car preporučujemo za početak da jedan od vas dvojice otvori preduzetničku radnju, jer onda drugi, ako je član iste uže porodice, ne mora biti zaposlen. Kad god niste sigurni sa prihodima, predlažemo oblik: preduzetnik sa samooporezivanjem.
Ako planirate prihod od preko 500 - 600 EUR mesečno, onda je već bolje biti preduzetnik sa isplatom lične zarade.

@Dejan Borkovic,
Obzirom da ste napisali da je pretežno u pitanju usluga, a povremeno preprodaja opreme, otvorite preduzetničku radnju. Ako imate razliku između prihoda i troškova na nivou meseca veću od 500 EUR, onda možete da budete preduzetnik sa isplatom lične zarade. Ako imate nestalne poslove i povremeno napravite po neku instalaciju, onda je pametnije da budete preduzetnik sa samooporezivanjem. Ako se pak odreknete mogućnosti preprodaje opreme, onda možete da budete i paušalac, i to je možda po nama i najpametnija opcija za ovaj tip posla, pod uslovom da nemate prazan papir, tj. da imate bar 300 EUR mesečno sigurnog posla.

@Zvonimir Zlatar,
To što ste stalno zaposleni u državnoj firmi ne sprečava vas da budete preduzetnik, a ni osnivač d.o.o. u kojem ste direktor. Šta više, možete biti zaposleni i u toj firmi do jedne trećine radnog vremena.
Niste dali informaciju koliko pretpotsavljate da ćete imati prometa (koliko robe ćete prodati godišnje), pa ćemo mi pretpostaviti da je marža 30%, tj. da je promet 2000 do 3000 EUR mesečno, a da je zarada oko 800 do 1000 EUR mesečno. U tom slučaju, naša preporuka je da budete preduzetnik sa isplatom lične zarade, a ne d.o.o. u kojem ste osnivač i direktor.
Zašto?
Zato što d.o.o. po trenutnim zakonskim propisima plaća porez na dobit 15%, a pri podizanju para još 15% (to zovemo dividenda), a preduzetnik plaća 10% poreza na dobit i ništa kad podiže dobit. Jedino što ako vam je promet preko 2.3 Miliona dinara (20 000 EUR) godišnje, onda ste obveznici još i poreza na ekstra prihod 10% ali samo na promet ostvaren preko 2.3M dinara godišnje, a sa ovom maržom od 30% vi ćete biti tu negde oko 3M dinara godišnje, pa je očekivani porez još oko 10% na razliku, tj. na 3M minus 2.3M dinara odnosno 10% na 700 000 dinara, a porez je onda 70 000 dinara, što je oko 600 EUR. Kad se taj iznos podeli na 12 meseci, dobijate još 50 EUR mesečno poreza na godišnji ekstra prihod. što je manje nego 20% (5% razlike (15% kod d.o.o. minus 10% kod preduzetnika poreza na dobit) i dodatnih 15% poreza na dividendu kod d.o.o.) na prognoziranu mesečnu dobit od 800 EUR.
Međutim, ako bi vaš promet bio debelo preko toga, možda će da porez bude sličan ili čak manji ako ste otvorili d.o.o.
Po ovoj računici i logici možete sad i sami odrediti šta je isplativije.

@Jovan Nikić,
1. D.o.o. ne mora da ima nijednog zaposlenog radnika, prema važećim propisima. Ali mora da ima zakonskog zastupnika tj. direktora. Direktor može, ali i ne mora da bude u radnom odnosu (da bude zaposlen) u firmi u kojoj je direktor.
2. Mesečni troškovi bi vam bili ako ste osnivač u d.o.o. a zakonski zastupnik, oko 6500 dinara za doprinose na najnižu osnovicu, i recimo oko 1000 dinara za akontaciju poreza na dobit u godini osnivanja d.o.o.
3. Možete i sami da vodite poslovne knjige, ako umete. Ipak, to nije baš preporučljivo.
4. Napravite obračun poreza na dobit, platite ostatak poreza na dobit (obračunat rezultat umanjen za prethodnih 11 akontacija poreza na dobit), a onda na ostatak, koji hajdemo reći bude oko 85 000 dinara obračunate porez na dizanje tog novca sa računa (tzv. dividenta) koji je onda 15% od tog iznosa, tj oko 12750. Ostatak od oko 72250 dinara možete podići slobodno i trošiti na šta hoćete i kako hoćete. Znači nije baš ni 30% nego 27.75% (15%, pa od ostatka još 15%). Postotci se ne sabiraju nego se množe.

@Nenad Tomić,

Otvorite preduzetničku radnju kao paušalac. Kad legne uplata od 1200000 dinara zamrznite paušalnu radnju. Tada vam niko ništa ne može uplatiti, ali ne treba ni da plaćate doprinose. Znači platićete doprinose samo za 1 mesec. Znači uštedeli ste 9 meseci doprinosa. Kad završite delo, opet otvorite radnju, primite uplatu i ugasite paušalnu radnju.... sem ako želite da i dalje izrađujete umetnička dela :)
Promet preko 2.3 milona dinara na godišnji prihod se NE ODNOSI na paušalno oporezovanu delatnost..
Ako vam treba pomoć da se sve ovo uradi pravno formalno i bez razmišljanja da li ste napravili neki poreski prekršaj, možete nam se obratiti.

@Branko Pasic,

Kad god se radi o uvozu, uvek savetujemo da registrujete d.o.o.
Planirani godišnji profit vas svrstava u obveznike PDV-a, a naročito zbog uvoza, to vam je isplativije, obzirom da ste naveli da je to jedan od dominantnih odliva sredstava sa računa (namerno kažemo tako, jer PDV na carini sa stanovišta knjigovodstva nije trošak, nego potraživanje). Ako budete u sistemu PDV-a, taj PDV pri uvozu koji platite pri uvozu moći ćete da odbijete od PDV-a koji vi treba da platite na mesečnoj PDV prijavi prilikom prodaje vozila.

To što radite od kuće ne utiče na opredeljenje za oblik registracije. Možete biti i preduzetnik, i osnovati d.o.o. ili ortačku radnju. Svi navedeni oblici mogu se raditi od kuće.

@Slavoljub Radosavljevic,
Nikako onda nije dobro da budete paušalac, jer ste u obavezi da plaćate mesečnu ratu, iako ništa ne radite. Stoga, dajemo vam 2 saveta:
1. Otvorite paušalnu radnju tek kad budete imali nešto na papiru konkretno od poslova
2. Ako želite odmah da otvorite firmu, onda neka to bude preduzetnik sa samooporezivanjem. Ovde ste najbliži modelu plaćam koliko zaradim. Jedino što neće valjati ako vam prihodi krenu strmoglavo napred, jer ćete onda biti u obavezi da platite više dažbina na doprinose.
3. bonus savet: možda je najprikladnije da budete d.o.o. van sistema PDV-a. Na ovaj način plaćate samo malu akontaciju poreza na dobit npr. 1000 dinara, i ako ste vi osnivač koji je ujedno i zakonski zastupnik, onda oko 6500 dinara na mesečne doprinose na najnižu osnovicu. U ovom slučaju nagli rast prihoda nakon 6 meseci neće mnogo da vas poremeti, kao kod preduzetnika sa samooporezivanjem.

@Marko Aleksić,

Hvala na pohvalama :) !

Ako imate promet preko 6 miliona dinara u poslovnoj godini, bez obzira da li je promet ostvaren u Republici ili van Republike Srbije, ne možete više biti paušalno oporezovani preduzetnik.
Ako imate promet preko 8 miliona dinara u proteklih 12 meseci, i tih 8 miliona dinara su vezani za promet van Republike, ne ulazite u sistem PDV. Možete imati i 50 miliona dinara prometa godišnje, van Republike Srbije, i nećete ući u sistem PDV-a.

Znači ukratko: paušalac - Ne može. PDV - ne ulazite.
Tj. vi možete u prvoj godini biti paušalac, ali u narednoj godini, poreska će tražiti dokaze da imate manje od 6 miliona prometa, pa ako uspete to da dokažete, ostaćete paušalac.

Hvala puno. Razumeo.

Imam jos jedno pitanje:
Ako sam Preduzetnik sa isplatnom licne zarade (minimalne) da li vaze ista pravila kao za pausalca prilikom podizanja novca (do 150 000 dnevno) ili ipak moram da pravdam troskove i racunam da moram platim (unapred ili ne) 10% na ime poreza na dobit?

Hvala,
Marko

@Marko Aleksić,
Precizno govoreći, 150 000 dinara limit je za podizanje novca bez pravdanja troškova pred bankarskim službenikom i to važi za sve oblike preduzetnika i d.o.o.
Međutim, onda tih 150 000 dinara morate da opravdate pred knjigovođom, u svim slučajevima kad imate obavezu vođenja poslovnih knjiga, a to je za sve oblike preduzetnika (sem paušalca) i za d.o.o.
Dakle, praktično govoreći: morate da pravdate troškove. 10% poreza na dobit obračunavate na kraju godine. Ali...
Da vam tih 10% ne bi bila preveliko opterećenje da platite odjednom, možete da platite unapred 11 akontacija, pretpostavivši dobit koja će se desiti na kraju godine. A za to vam treba dobar razgovor sa dobrim knjigovođom koji bi vam mogao pomoći oko što pravilnije procene. To se i zove optimizacija troškova i može vam biti značajna stavka uštede na mesečnom nivou ako imate velike i/ili neplanirane prihode.

@Katarina Rasevic,

Otvorite preduzetničku radnju, model sa isplatom lične zarade, obzirom na prosečan najam jedne venčanice i obzirom da radite u drugoj firmi. Dakle, u ovom modelu nemate potrebu (a ni mogućnost) da se prijavljujete da budete zaposleni, jer se kao preduzetnik sa isplatom lične zarade to podrazumeva.

Krojačica može da bude prijavljena i u vašoj radnji do trećine radnog vremena, bez obzira na to što radi u drugoj firmi. Postoje i ostali modeli: ugovor o delu, ugovor o privremenim i povremenim poslovima, ali oni ne bi smeli da se koriste za ono što je vaša osnovna delatnost.
Najisplativije bi bilo vama da i krojačica otvori preduzetničku radnju, ali ako je mali obim posla, onda bismo za početak savetovali da bude preudzetnik sa samooporezivanjem, a ako je veći obim posla, onda preduzetnik sa isplatom lične zarade.

@Veljko,
Ako se bavite samo uslužnom delatnosti, a ne preprodajete materijal za video nadzor i delove instalacije, onda možete biti i paušalno oporezovani preduzetnik.
Ako radite sporadično posao, s vremena na vreme, kad naleti nov posao, budite preduzetnika sa samooporezivanjem, biće vam jeftinije nego paušalac.
Ako se posao razvije, možete birati da budete ili preduzetnik sa isplatom lične zarade ili d.o.o.
Kod d.o.o. je skuplje skidati novce, ali je lakše dobiti kredit, ako vam zatreba. Ipak, bez daljeg udubljivanja u biznis, mi obično savetujemo preduzetnika sa samooporezivanjem za ovakav tip biznisa. Za tačan proračun šta je najpovoljnije, morali bismo imati više informacija tj. napraviti mini biznis plan.

@Branko L,
Idemo redom odgovore:
1. Poslujete u svemu po zakonu dokle god ne trgujete robom.
2. Kad pređete granicu od 5M ne dešava se ništa. E, kad pređete granicu od 6M, dužni ste da prijavite poreskoj upravi i da se prijavite naredne godine (ili do 15.07 tekuće godine ako ste već do juna prešli 6M dinara) kao preduzetnik koji vodi poslovne knjige: ili sa samooporezivanjem, ili sa isplatom lične zarade.
3. Granica od 12m se gleda kroz kalendarsku godinu.
4. Utiče najpre na vašu obavezu da vodite poslovne knjige. Ali verujte, trošak knjigovodstva + ukupni porezi mogu da vam budu i povoljniji nego da ste paušalno oporezovani. Dakle, ništa drastično niti strašno se neće desiti. Potrebno je samo da slušate vašeg knjigovođu.
5. Savet je : bavite se vašim poslom što bolje možete, pa pronađite knjigovođu koji bi mogao da vam detaljnije proceni situaciju do kraja godine i na osnovu toga proceni šta dalje: da li da budete preduzetnik sa samooporezivanjem, preduzetnik sa isplatom lične zarade, ili da otvorite još jednu paušalnu radnju na nekog od vaših partnera izvođača radova.

@Goran Ivankovic,

Oko prijavljivanja molerske radnje, savet je da ne prijavljujete nikoga za početak. Ako planirate da imate povremene poslove, npr 2 do 3 u sezoni, predlažemo da ne otvarate radnju.
Ako planirate bar jedan posao mesečno, predlažemo da budete preduzetnik sa samooporezivanjem.
Ako planirate bar 2 do 3 posla mesečno, predlažemo paušalno oporezivanje.
Ako planirate preko 1000 evra mesečno, predlažemo preduzetnika sa isplatom lične zarade.

@Mića J.,

Naš savet je da imate d.o.o., da sva trojica budete suvlasnici sa po 33.33% učešća, da jedan bude direktor u radnom odnosu, a ostala dvojica mogu i ne moraju da budu zaposleni u tom d.o.o.
Ako ste dobro definisali međusobne odnose, onda je dovoljno da napravite jednu szr i da preko nje vršite naplatu usluga od d.o.o.
Ovo je po našem mišljenju i na osnovu informacija koje ste pružili najpovoljnije rešenje, a u skladu sa zakonom.

Za dalje savete, pozivamo vas na detaljniji razgovor. Možda se desi da postoje ipak povoljnija rešenja, ali da nemamo sve činjenice predstavljene.

Hvala Vam puno, čim budemo saznali sve detalje buduće saradnje obratićemo Vam se.
Ono što nas zanima je: Rekli ste da je dovoljan jedan szr ali ako na taj način ako bi smo svakog meseca naplaćivali usluge 6000e, ušli bi smo u PDV, pa nas zanima šta tačno nosi ulazak u PDV i šta se menja u poslovanju szr-a ako je u PDV-u? Veliko hvala.

@Mića J.,

Ako bi szr ušao u PDV, morali biste da kreirate fakture sa PDV-om. Npr, pre PDV-a, vaša mesečna faktura bi bila 6000E*120kurs = 720000 RSD (otprilike).
U sistemu PDV-a bi bila 720000 RSD + 20% PDV = 864000 RSD.
D.o.o. bi onda morao da bude u sistemu PDV-a, da mu ne bi bilo skuplja vaša usluga za 20%. U tom slučaju, tačno je da bi d.o.o. platio 864000 RSD szr-u, ali bi imao prava na odbitak tog PDV-a u konačnoj PDV prijavi za period (mesec ili tromesečje).
Tako da bi d.o.o.-u bilo sve jedno da li je szr u sistemu PDV-a ili nije (ni iz džepa ni u džep), ali bi szr-u bilo skuplje mesečno knjigovodstvo za 20% do 50%.
Sa druge strane, ako bi szr bio u sistemu PDV-a, a d.o.o. nije u sistemu PDV-a, onda bi mu usluge szr-a bile 20% skuplje, jer d.o.o. ne bi imao prava da plaćeni PDV na fakturu od 864000 RSD odbije u mesečnoj prijavi.

Pošto ste otprilike na 8.5 miliona sa szr-om godišnje, mogli biste da nađete neki drugi način da szr ostane ispod 8 miliona, a da malo više poreza platite državi isplaćujući na drugi način nekom od osnivača (kroz aneks ugovora o zastupništvu, ugovor o nekom autorskom delu itd.). Ovo su već poreske konsultacije i zato bismo trebali imati ozbiljniju sliku šta želite da uradite, ali ima tu caka da bude i vuk sit i ovce na broju.

@Branko L.,


Na neki od 2 oblika "knjigaša" prelazite 31.07. ili 01.01. naredne godine. Od tog trenutka oporezivanje ide na jedan od načina: preduzetnik sa samooporezivanjem ili preduzetnik sa isplatom lične zarade. Dakle, ne morate da pravdate novac od početka godine, nego od trenutka kad prijavite nov model preduzetničkog oporezivanja.

@Ivan D,
Opšte gledano, na osnovu datih informacija, predlažemo za početak oblik pravne forme: preduzetnik sa samooporezivanjem.
On bi trebalo da vam najviše uštedi novca dok ste na početku biznisa. Međutim, vodite računa da ako posao krene ovo može da vam bude najskuplji oblik pravne forme.
Za precizniju preporuku, predlažemo malu razradu biznis plana. Biznis plan najviše pomaže da se odredi tok prihoda i rashoda, i na osnovu toga se može onda i preciznije obračunati šta se najviše isplati, gledano na džep preduzetnika :) !

@Markovic,
Na sebe ne možete da otvorite d.o.o. zbog blokade koju imate preko UR.
Možete na drugu osobu u koju imate poverenja, a koja nije u blokadi, ali ako ste vi stvarni vlasnik prihoda u tom d.o.o., zakonski zastupnik tog d.o.o. je u zakonskoj obavezi da 15 dana od osnivanja tog d.o.o. unese informaciju ko je stvarni vlansik prihoda na posebnu bazu na APR portalu.
U tom slučaju, poreska može da oduzme PIB i tom novom d.o.o.- u.
Tako su zamišljeni zakoni: da se plate obaveze i da nema otvaranja novog pravnog subjekta dok se ne plate obaveze na prethodnom.

@Zeljko Tasic,
Po nama, otvorite d.o.o., zbog nizih troskova prema vama i želje da uzimate kredite.

Ako ste na birou, morali biste biti najmanje 6 meseci kao uslov za neke olakšice. Svakako, ako imate ozbiljan biznis, ne treba ići na biro.

Naš savet je da pre otvaranja napravite neki mini biznis plan: kome ćete prodavati, kako ćete prodavati, kako ćete servisirati mušterije, kolike prihode očekujete, pa onda možemo i detaljnije da vas posavetujemo da li je bolje d.o.o. ili PR radnju ?
A ako imate poteškoća i sa biznis planom, slobodno nam se obratite.

@anelim anelim,
Pošto je u pitanju trgovina garderobom, nemate izbora nego da budete preduzetnik sa samooporezivanjem. Pošto je gardaroba stvar koja se lako i često prodaje, jer je potražnja takva (sem ako nije neka posebno skupocena), onda je naša preporuka da se odmah krene sa opcijom preduzetnik sa isplatom lične zarade.
Mesečni troškovi, koji nam padaju napamet: Porez i doprinosi, od 6300 do 9500 dinara. Knjigovodstvene usluge, od 5000 do 10000 dinara. Troškovi poslovanja, još oko 5000 - 15000 dinara.
Dakle, računajte da morate da zaradite bar 300 evra mesečno da bi vam se biznis isplatio.
Postoji i varijanta da se osnuje d.o.o., ali tu ima manjkavosti koje za početak nisu prednosti, kao što je nemogućnost skidanja novca bez pokrivenih troškova, nemogućnost skidanja dividende prve godine, veći knjigovodstveni troškovi.

@Nikola aj,
Ako biste postali preduzetnik, ne biste plaćali sve dažbine mesečno po osnovu toga što ste preduzetnik, nego samo porez i doprinos za penziono i invalidsko osiguranje (tzv. PIO). Šta ne biste plaćali: doprinos za zdravstveno osiguranje i doprinos za slučaj nezaposlenosti.
Ali biste mesečne izdatke na vašu zaradu u državnom preduzeću imali iste kao i do sada: dakle na vašu bruto zaradu, poslodavac bi odbijao porez i sva tri navedena doprinosa prema važećim propisima, a ostatak bi bila vaša neto zarada, kao i do sada.

@Nenad Simić,
Možete osnovati d.o.o. u kojem niste zaposleni. Možete da prijavite vaš d.o.o. u sistem PDV-a, zbog uvoza robe koji planirate u tom d.o.o.
Odlivi novca sa računa (a ne troškovi) su:
-za PIO osnivača na najnižu osnovicu,
-akontacija poreza na dobit
-PDV ako budete u sistemu PDV-a.
-15% ako skidate dividendu (oporezovanu dobit)
-svi računi dobavljača koje plaćate
-takse banci (oko 500 - 2000 mesečno).

@Nikola,
1. Što se tiče poreza prema državi za zarade, malo je povoljnije da otvorite doo. Što se tiče skidanja dobiti, povoljnije je biti preuzetnik sa isplatom lične zarade.
2. Možete ceo iznos koji vam "preostane" isplatiti kai zaradu, ali od tog iznosa morate odbiti priličan iznos tj oko 65% - 75% iznosa na željeni iznos koji želite isplatiti morate dati državi. Npr od 250 000 oko 100 000 ide državi, a vama 150 000. Umesto velike lične zarade, pametnije je da skidate iznos ostvarne dobiti, jer je tu porez samo 10% u slučaju da budete preduzetnik.

Gorane,
Nezavisno od toga što biste osnovali d.o.o. ovaj dug što imate iz U.R. (ako je to bio preduzetnik) ostaje na vama i ako je radnja zatvorena 2014. godine. Država gleda uvek da se domogne do svakog dinara do kojeg može da se domogne i tako kroji zakone.

@Milanko,
zanima me koliko su mi mesecne obaveze prema drzavi I knjigovodji na opstini Sam cukarica jer hocu da otvorim firmu za moleraj a zaposlen Sam na neodredjeno pa kako najeftinije I najbolje mesecno da prodje

Ovo možemo da kažemo samo okvirno:
Prema državi: oko 100-200 EUR mesečno. Prema knjigovođi od 0 do 80 EUR mesečno.
Po nama, ako ćete sami da radite, budite paušalac. Ako ćete da radite i upošljavate još ljudi, i imate veći biznis, stabilniji, svakog meseca neki posao, budite preduzetnik sa isplatom lične zarade.

@Vladimir Kurunc,

Otvorite preduzetničku radnju, jer samo ona ima mogućnost prebacivanja u status mirovanja.
Za ovako nepoznat i neznatan obim posla, preporučujemo da budete preduzetnik sa isplatom lične zarade ili čak preduzetnik sa samooporezivanjem, što zavisi od odnosa prihoda i troškova u tom ugovorenom poslu.
Za tačne informacije i detaljnije konsultacije, morali bismo da imamo više informacija šta je isplativije.

@Saša Miletić,

1. Opcija (samo uvoz mašine radi vršenja usluga):
pošto ne znate koji vam je obim poslovanja, pretpostavljamo da obim prihoda celu godinu neće biti značajan, a pošto, sem mašine nema troškova, za početak je možda najbolje da budete preduzetnik sa samooporezivanjem. Ako planirate i smatrate da ćete imati bar 350 EUR mesečno prihoda, pametnije je biti preduzetnik sa isplatom lične zarade, zbog troškova na kraju godine.
Ako nećete da vodite poslovne knjige, i mislite da možete da imate bar 350 EUR mesečno, onda možete da budete paušalac, jer možete skidati i trošiti novac sa firme bez ograničenja (sem što postoji ograničenje od 150 000 dinara dnevno).

2. Opcija (vršenje usluge obrade + uvoznik i distributer mašina): Onda svakako pre svega je pametnije da budete u sistemu PDV-a, da vam taj PDV pri uvozu ne bi bio trošak. Malo je povoljnije da budete d.o.o. zbog načina obračuna zarade kod preduzetnika, ali ovde morate da razmatrate o mesečnim prihodima od bar 500 EUR mesečno da bi sve išlo glatko.

Ovo je preporuka na prvu loptu. Za podrobnije savetovanje, moramo imati više detalja.

@Masa Belic,

Ako je mesečna zarada oko 500 EUR, a ne mesečni prihod (hajedmo reći - nije prodaja 500 EUR, nego sve kad se odbiju troškovi, preostaje 500 EUR), onda ćete ako budete preduzetnik bez isplate lične zarade platiti na kraju godine 37% doprinosa na 6000 EUR, tj. 2220 EUR doprinosa i 10% 600 EUR poreza, što je oko 2820 EUR. Ako sad plaćate 7000 dinara mesečno, to je 60 EUR, znači da će za 12 meseci platiti 720 EUR kroz akontacije, i ostaće vam da doplatite oko 2100 EUR državi. Ovo je ozbiljan iznos, ako ne vodite računa na vreme da štedite za dažbine državi. Da niste plaćali nikakve mesečne akontacije po 7000 dinara, tih 2820 EUR godišnje bi se svelo na oko 235 EUR mesečno.
Oprečno tome, ako budete odabrali isplatu lične zarade, minimalna osnovica za uplatu doprinosa je oko 24000 din, što znači da biste plaćali oko 8900 dinara doprinosa, i oko 900 dinara poreza, što je oko 9700 dinara, što je oko 85 EUR mesečno. Porez na dobit na kraju godine na zaradu od 500 EUR mesečno odnosno na 6000 EUR godišnje je 10% tj 600 EUR, što je mesečno 50 EUR, tj ukupne dažbine mesečno su 135 EUR, što je na prema 235 EUR mesečno u slučaju preduzetnike bez isplate lične zarade mnogo povoljnije.
Dakle, ako ste sve lepo naveli i mi lepo shvatili šta znači 500 EUR zarade mesečno, onda se vidi da vam je isplativije da pređete na isplatu lične zarade.

@Saša,
Nema smetnji da paušalac uveze mašinu, koja mu je osnovno sredstvo za rad. Ne sme da je uveze, pa da je preproda kao robu.
Proceduru uvoza će vam najbolje objasniti špediter sa kojim želite da radite, a možemo vam i mi preporučiti nekoliko koji se bave ovakvim stvarima.

Napominjemo da je paušalac dužan da obračuna porez na dodatu vrednost i da podnese POPDV prijavu kao poreski dužnik do 10. u mesecu, a ne do 15. u mesecu što je uobičajen rok ako je pravno lice u sistemu PDV.

@Sasa Miletic,
Prosledili smo vas kontakt zbog vase dozvole. Zbog zastite podataka o licnosti ne smemo da promovisemo njegove licne podatke, pa ce vas isti kontaktirati ako je u mogucnosti.

@Slavica Perić,
Bilo kakav boravak van teritorije republike Srbije (trajni ili privremeni) ne utiče na mogućnost da neko bude vlasnik ili suvlasnik d.o.o.
Znači, neka vaš suprug i vi ništa ne brinete :) !

@Damjan,

Ako planirate odmah prihode od prevoza preko 1000 EUR mesečno, bolje preduzetnik sa isplatom lične zarade. U suprotnom, možda je bolje d.o.o.
ako vam treba kredit za vozilo preko firme, lakše ga je dobiti kao preduzetnik, jer odgovarate ličnom imovinom.
Ako planirate da postanete ozbiljan preduzetnik, a sad niste sigurni oko prihoda, opet nam se čini da možete da budete preduzetnik za početak, a onda ako se biznis razvija, prešaltajte se na d.o.o.

@Aleksandra E,
Prvi savet: napravite kratak biznis plan da saberete sve troškove i projektujete prihode.
Drugi savet: napravite nekoliko strategija promocije vašeg biznisa (internet, lokalno oglašavanje itd.)
Na osnovu toga mnogo lakše možemo savetovati šta da otvorite. Ovako, na prvu loptu, možete biti paušalno oporezovani, ali nije sigurno da će vam to biti poreski najpovoljnija opcija.

@Viktor Jović,
Ponude za naše usluge ne iznosimo na stranici za komentare, možete nas kontaktirati na mejl.
Okvirne cene taksi za osnivanje d.o.o. su oko 7000 do 10000 dinara.
Što se tiče novih povlastica za zapošljavanje, postoji poseban članak na našem blogu na kojem dosta toga piše, evo je adresa (bez linka) u nastavku.

https://www.knjigovodstveneusluge.rs/vesti/clanak/olaksice-za-kvalifikovana-nezaposlena-lica-od-01.01.2020.-godine

@Aleksandar B. ,
Ovo zavisi od togakoji su vam troškovi.
Ako se bavite uslugama, vrlo je verovatno da će vam i dalje biti povoljnija opcija da ostanete paušalno oporezovani.
Ako imate dosta troškova, može biti da će vam dobit biti manja od 500000 i onda je može biti povoljnije da budete preduzetnik sa isplatom lične zarade. O ovoj opciji potrebne su detaljnije analize koje ne možemo izvesti bez detaljnijih informacija.

@Ana Vukadin,

Ovde ima baš puno pitanja i bojimo se da sveobuhvatne odgovore možemo pružiti samo kroz zakazane konsultacije.

@Dragan Krstic,
Agencija za nekretnine poreski gledano nije ništa drugačija od ostalih agencija. Ali postoje posebni uslovi za otvaranje agencije koja će se baviti posredovanjem u prometu nekretninama.
Pošto je u pitanju posredovanje, ne možete biti paušalno oporezovani, a zbog obima prihoda, jedino logično rešenje je Preduzetnik sa isplatom lične zarade ili Društvo sa ograničenom odgovornošću.
Zbog ovog posla vodiča (ako je u pitanju turistički vodič), onda je ipak naš tip Preduzetnik sa isplatom lične zarade.

@Milena M,
Ta cifra zavisi od iznosa knjigovodstvenih usluga i mesečnih troškova za minimalnu zaradu i određene akontacije poreza na dobit. Ali postoje i drugi potencijalni troškovi poslovanja (zakup prostora, zakup opreme itd.).
Prema trenutno važećim propisima, minimalac je neto 31748 RSD, a bruto 2 je 50117 RSD.
Knjigovođa: kako ugovorite.
Akontacija poreza na dobit: nema ograničenja za prvu godinu, ali uobičajeno je bar 1000 dinara.
Zakup poslovnog prostora : bar 5000 dinara (sem ako je svoj prostor, pa nema zakupa).
Ostali režijski troškovi: od 3000 do 15000 dinara za neku manju radnju.

@Mladen,
Ako hoćete da pravno imate mogućnost da razdelite prihode i dobit, onda morate da otvorite ili d.o.o. ili o.a (ortačko društvo).
Ako se oko raspodele klijenata možete dogovoriti, onda može jedan od vas da postane preduzetnik, a drugi da bude samo zaposlen bez formalnog partnerskog odnosa. Obzirom da se bavite trgovinom, ne možete biti paušalci, dakle, ostaje preduzetnik sa isplatom lične zarade kao jedino rešenje.
Po našem mišljenju, zato što su male marže na voću, bićete konkurentniji ako ostanete van sistema PDV-a. Zašto?
Zato što ćete npr. jabuke kupovati po 100 dinara + 10 dinara za PDV, ukupno za 110 dinara po kg, a prodavati ih po 200din. Vaša zarada je 90 dinara po kg.
Da ste u sistemu PDV-a, ako zadržite cenu bez PDV 200, onda biste ih prodavali po 200 + 20 dinara tj. 220 dinara.
Vaša zarada je 200 (vaša prodajna cena bez PDV) - 100 (vaša nabavna cena bez PDV) = 100 dinara. Naizgled dobro, ali da li je u maloprodaji vaša konačna cena 220 dinara konkurentna ?
Obzirom da je u Maloprodaji voća i povrća 10% razlike u ceni razlog da mušterije odu na drugu stranu, vi biste morali da spustite cene na 200 dinara gde je uključen PDV, da biste ostali konkurentni. U tom slučaju bi vaš prihod bio 181,81 dinar, tj zarada 81 dinar.

Ako imate sve dobavljače van sistema PDV-a, onda vam je ovaj savet, da vi ostanete van sistema PDV.a još i isplativiji.

Za detaljne kalkulacije šta je poreski isplativo na duži period, možete se javiti na kontakt stranici u naš inboks.

@Angelina,

Sajt možete da napravite nezavisno od svega.
NVO ne postoji kao privredni subjekt, to je više političko-ekonomski termin. Možete registrovati Udruženje građana i postoji onda deo vezan za profit.
Ako mislite da se bavite komercijalno oglašavanjem, morali biste da budete preduzetnik sa isplatom lične zarade.
Imamo našeg predstavnika u Novom Sadu, i preporučujemo da nas kontaktirate direktno, ukoliko budete zainteresovani. Na stranici Kontakt imate sve podatke.

@Nenad,

Za što manje troškove, a da se bavite uvozom, najbolje bi bilo da otvorite d.o.o. koji je u sistemu PDV-a. Sem ako je slučaj da ste i bez tih 20% PDV-a daleko povoljniji od konkurencije sa uveženim mašinama na tržištu.
Za detaljnije savete, preporučujemo izradu kratkog biznis plana i uticaj sa strane poreskog aspekta na ukupne troškove kao i perspektive plasmana tih mašina iz EU naprema kineskim ili npr. turskim proizvodima.

@Petar Brkić,
Po našem mišljenju, to nije ispravno.
Vi morate otpisati to nenaplaćeno potraživanje, ako je d.o.o. brisano.

Vlasnik društva iz svojih sredstava može da plati na vaš privatni račun.

@Srki,
sa ovom visinom prihoda, možete slobodno biti paušalac, a ako nisu mnogo viši od tih 100 000 dinara mesečno, onda je pametnije biti preduzetnik sa isplatom lične zarade, što treba da se preračuna šta bi bilo isplatljivije, u zavisnosti od parametara jednog ili drugog preduzetničkog odnosa.

@Milica Tosic,

Zakon o računovodstvu, član 5 kaže ovako:

Pravna lica i preduzetnici dužni su da vođenje poslovnih knjiga, priznavanje i vrednovanje imovine i obaveza, prihoda i rashoda, sastavljanje, prikazivanje, dostavljanje i obelodanjivanje informacija u finansijskim izveštajima vrše u skladu sa ovim zakonom.

Dalje, u članu 16, piše:
Vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja pravno lice, odnosno preduzetnik MOŽE poveriti ugovorom u skladu sa zakonom, pravnom licu ili preduzetniku, koji je upisan u Registar pružalaca računovodstvenih usluga.

Znači, VI ste dužni da vodite knjige, a MOŽETE taj posao da poverite knjigovodstvenoj agenciji ili licu koje zaposlite, ako želite.

@Branislav Komnenović
Na vaše pitanje nije jednostavno odgovoriti. Da bi vi lakše doneli odluku, preporučujemo vam da nas direktno kontaktirate.Ako ste zainteresovani za savetovanje, molimo vas da pošaljete zahtev za konsultacije na mail koji možete nači na našem sajtu u Kontaktima.

@Aleksandar B
Ukoliko je preduzetnička radnja u blokadi odgovara preduzetnik. Doo je oblik preduzeća koji odgovara samo imovinom preduzeća, ne i ličnom imovinom vlasnika. tako da poreski organi ne mogu da na ime dugovanja preduzetnika terete doo.

@Marinko
Po našem mišljenju za početak za vas je povoljnije da osnujete preduzetničku radnju. Šifre delatnosti 9511 i 9512 koje ste naveli su dobar izbor za tu delatnost.

@Milan
Možete registrovati doo na kućnoj adresi, s tim da treba da sklopite ugovor o zakupu sa vlasnikom objekta, za deo objekta u kojoj ćete vršiti delatnost, sa naznačenom kvadraturom i iznosom mesečne zakupnine koji može biti simboličan. Činjenica da ćete vršiti uslugu popravke mobilnih uređaja fizičkim licima podrazumeva da morate da imate fiskalnu kasu. Svako vršenje usluge ili prodaja fizičkim licima mora biti evidentirana preko fiskalne kase.

Negde sam nasao da je preduzetnik pausalac koji obavlja delatnosti 9511 ili 9512 oslobodjen fiskalne kase….tacno ili ne?

@Milan,

U pravu ste, ako ste preduzetnik paušalac i niste u sistemu PDV-a onda za navedene šifre delatnost niste u obavezi da imate fiskalnu kasu. u nastavku vam dajem celu listu delatnosti sa istim statusom:
Delatnostima, za koje u smislu člana 1. ove uredbe ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase, smatraju se i delatnosti koje obavlja preduzetnik koji plaća porez na prihode od samostalne delatnosti na paušalno utvrđeni prihod i koji nije obveznik poreza na dodatu vrednost, i to:

Delatnosti u okviru sledećih oblasti, odnosno grupa:

33.11

Popravka metalnih proizvoda;

33.12

Popravka mašina;

33.13

Popravka elektronske i optičke opreme;

33.14

Popravka električne opreme;

33.15

Popravka i održavanje brodova i čamaca;

33.17

Popravka i održavanje druge transportne opreme;

33.19

Popravka ostale opreme;

37

Uklanjanje otpadnih voda;

38.11

Skupljanje otpada koji nije opasan;

43.11

Rušenje objekata;

43.12

Priprema gradilišta;

43.13

Ispitivanje terena bušenjem i sondiranjem;

43.21

Postavljanje električnih instalacija;

43.22

Postavljanje vodovodnih, kanalizacionih, grejnih i klimatizacionih sistema;

43.29

Ostali instalacioni radovi u građevinarstvu;

43.31

Malterisanje;

43.32

Ugradnja stolarije;

43.33

Postavljanje podnih i zidnih obloga;

43.34

Bojenje i zastakljivanje;

43.39

Ostali završni radovi;

43.91

Krovni radovi;

43.99

Ostali nepomenuti specifični građevinski radovi;

45.20

Održavanje i popravka motornih vozila;

74.20

Fotografske usluge;

81.10

Usluge održavanja objekata;

81.30

Usluge uređenja i održavanja okoline;

95.11

Popravka računara i periferne opreme;

95.12

Popravka komunikacione opreme;

95.21

Popravka elektronskih aparata za široku upotrebu;

95.22

Popravka aparata za domaćinstvo i kućne i baštenske opreme;

95.24

Održavanje i popravka nameštaja;

95.29

Popravka ostalih ličnih predmeta i predmeta za domaćinstvo;

96.01

Pranje i hemijsko čišćenje tekstilnih i krznenih proizvoda;

96.02

Delatnost frizerskih i kozmetičkih salona;

96.03

Pogrebne i srodne delatnosti.

@Petrović Stoja
Vaše pitanje je čisto pravno pitanje te vam preporučujemo da se obavezno obratite nekom pravniku. U zakonu o privrednim društvima piše sledeće: Prenos udela putem nasleđa

Član 172

U slučaju smrti člana društva naslednici tog člana stiču njegov udeo u skladu sa zakonom kojim se uređuje nasleđivanje.

Na zahtev društva ili jednog od naslednika preminulog člana društva, sud nadležan za sprovođenje ostavinskog postupka iza preminulog člana društva može postaviti privremenog staraoca zaostavštine koji će u ime i za račun naslednika preminulog člana društva vršiti članska prava u društvu.

Prinudni otkup udela od naslednika

Član 173

Osnivačkim aktom može se predvideti pravo društva ili jednog ili više članova društva da u roku od šest meseci od smrti člana društva, a najkasnije u roku od tri meseca od dana registracije naslednika preminulog člana društva kao članova društva u skladu sa zakonom o registraciji, donesu odluku o prinudnom otkupu udela od njegovih naslednika.

Ako je pravo na prinudni otkup utvrđeno u korist društva, odluku iz stava 1. ovog člana donosi skupština običnom većinom glasova svih članova društva, pri čemu se za potrebe računanja kvoruma ne uračunava udeo preminulog člana, osim ako je osnivačkim aktom određena veća većina.

Ako je pravo na prinudni otkup utvrđeno u korist jednog ili više članova, taj član odnosno članovi u obavezi su da društvo u roku iz stava 1. ovog člana obaveste pisanim putem o vršenju tog prava.

Direktor je dužan da odluku iz stava 2. ovog člana odnosno obaveštenje iz stava 3. ovog člana odmah dostavi registru privrednih subjekata radi zabeležbe vršenja prava na prinudni otkup u tom registru.

Od dana upisa zabeležbe iz stava 4. ovog člana pa do dana isplate naknade za udeo naslednici preminulog člana ne mogu vršiti pravo glasa u skupštini.

Naknada za prinudni otkup udela

Član 174

Ako je osnivačkim aktom predviđen prinudni otkup udela u skladu sa članom 173. ovog zakona, tim aktom mora se propisati i način utvrđenja naknade za otkup udela, kao i rok za njenu isplatu, a u suprotnom smatraće se da ovo pravo ne postoji.

Ako društvo ili član odnosno članovi društva odluče da vrše pravo na prinudni otkup udela, naslednici preminulog člana društva imaju pravo na isplatu naknade utvrđene u skladu sa osnivačkim aktom, u roku utvrđenom tim aktom.

Društvo ne može doneti odluku iz člana 173. stav 1. ovog zakona ako bi isplata naknade u skladu sa tom odlukom bila u suprotnosti sa odredbama ovog zakona o ograničenjima plaćanja.

Ako osnivačkim aktom ili odlukom iz člana 173. stav 1. ovog zakona nije drugačije određeno, rok za isplatu naknade za otkup udela preminulog člana društva počinje da teče od dana dostavljanja društvu pravnosnažnog ostavinskog rešenja kojim su oglašeni naslednici preminulog člana u pogledu njegovog udela.

Uslovi i posledice prenosa udela

Član 175

Udeo se prenosi ugovorom u pisanoj formi sa overenim potpisima prenosioca i sticaoca, a može se preneti i na drugi način u skladu sa zakonom.

Prenosilac udela solidarno odgovara sa sticaocem udela za obaveze prema društvu po osnovu svog neuplaćenog odnosno neunetog uloga u osnovni kapital društva, kao i za obavezu dodatnih uplata u pogledu tog udela, prema stanju na dan prenosa udela.

Pravne radnje preduzete prema ili od strane prenosioca udela pre registracije prenosa udela u skladu sa zakonom o registraciji u pogledu tog udela ili odnosa u društvu smatraju se radnjama preduzetim prema, odnosno od strane sticaoca udela, osim ako je to nespojivo sa prirodom preduzete pravne radnje.

@Mare
Kada je u pitanju donošenje ovakve odluke, naša preporuka je da zakažete konsultacije da bi preciznije mogli da sagledamo celu vašu situaciju. Molimo da se javite na telefon koji se nalazi na našem sajtu u kontaktima ili da pošaljete zahtev za konsultacije mailom na office@svera.rs

@Maja
Obzirom da tek treba da pokrenete firmu, mi možemo da vam ponudimo da obavimo registraciju firme, kod nas možete da ugovorite i vođenje knjiga. Molim vas, ukoliko vam to odgovara, da se javite da dogovorimo sastanak na mail office@svera.rs ili knjigovodstvo@svera.rs

@Stefanija
Obzirom da ste registrovali doo najmanje što imate obaveza je obaveza za uplatu akontacije za porez na dobit, obaveze za ekološku taksu,obaveze za uplatu socijalnog osiguranja osnivača (niste naglasili da li ste prijavljeni kao zaposleni ili ne u svojoj ili nekoj drugoj firmi), Imate obavezu predavanja finansijskih izveštaja i poreske prijave za porez na dobit.

@ Pera Perić
Pre nego odlučite koji oblik preduzeća da registrujete, bilo bi dobro da proučite prednosti i mane i jednog i drugog oblika preduzeća. Preporuka je da prvo pogledate sledeće sajtove: https://www.vizija-racunovodstvo.rs/doo-ili-preduzetnik/

https://knjigovodja.in.rs/sr/blog/preduzetnik-ili-doo-sta-izabrati

A možete da kod nas zakažete konsultacije mailom ili telefonom koje možete naći na našem sajtu.

@ Nemanja Radojičić

Prema našem mišljenju, dok god ne pređete limit za paušalno oporezivanje ili ne počnete da se bavite pretežnom delatnošću koja nije u listi delatnosti za paušalno oporezivanje, vi možete nesmetano da ostanete u trenutnom statusu. Ukoliko se posao dobro razvija i prerastete trenutni status, možda bi vam više odgovaralo da i dalje ostanete preduzetnik knjigaš, što znači da vodite dvojno knjigovodstvo kao doo, ali zadržavate mogućnosti koje pruža ststus preduzetnika, tj. možete da prijavite neaktivnost ukoliko vam je potrebno da preduzeće miruje neko vreme. u svakom slučaju šaljem vam link da pogledate koje su razlike između oblika doo i preduzetnika koje su prednosti i mane obeju oblika pa vi procenite šta vama konkretno više odgovara.
https://aktivasistem.com/news/slicnosti-razlike-izmedu-preduzetnika-doo/

@Vule
Teško je reći tek tako koji oblik preduzeća da registrujete. Naša preporuka je da zakažete konsultacije kod nas da bi vam dali savet. Konsultacije možete zakazati telefonom ili poslati mail a koje možete naći na našem sajtu u odeljku KONTAKTI:

@Mirjana Komad
Moguće su online konsultacije, a cenu možete da dogovorite sa Vladislavom, molim da mu se direktno obratite na mail: vladislav.cale@svera.rs