@Maki,
Prema našem mišljenju, za iznos razlike između cene prevoza u javnom saobraćaju (koja se dokumentuje računom ) i neoporezivog iznosa dokumentovanog troška treba platiti porez, jer je taj iznos nedokumentovan.
Ovaj deo pitanja oko najvišeg neoporezovanog iznosa ne razumemo. Pod pretpostavkom da se radi o pitanju ko treba da plati porez, porez plaća poslodavac, a tačno je, iznos neoporezivog iznosa najpre će premašiti zaposleni sa boravištem van Beograda koji rade na radnom mestu u Beogradu.

Da, sad "kao" svi imaju debitne platne kartice..........

@Jović Slavica,
Gledano po zakonu, poslodavac je dužan da obezbedi zaposlenom prevoz na posao i sa posla. Zaposlenima koji se nalaze blizu mesta rada nije potrebno obezbediti prevoz. Šta se smatra da je "blizu" mesta rada treba biti uređeno opštim aktom poslodavca.
Sa druge strane, ukoliko poslodavac isplati troškove prevoza zaposlenom, morao bi da se dokumentuje trošak da bi taj trošak bio neoporeziv. U tekstu smo pisali o načinima dokumentovanja troška. Ako trošak prevoza nije dokumentovan, poslodavac je dužan da obračuna 11.11% poreza na iznos koji je isplatio svakom zaposlenom (ne računa se granica neoporezivog iznosa koja je trenutno 3988,00 dinara).
Znači, nema smetnji da poslodavac isplati zaposlenima koji su preko puta škole bilo koji iznos troška za prevoz, ali ako nije dokumentovan, mora još da obračuna i plati 11.11% poreza na taj iznos.

@Bojan Saric,
U Zakonu o radu je definisano da zaposleni ima pravo na naknadu za prevoz za odlazak i dolazak sa posla, ali nije preciziran rok za poslodavca do kad je mora isplatiti.

@Baki Mikic,
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova za dolazak na posao i odlazak sa posla u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz;

Poslodavac je dakle dužan da zaposlenom obezbedi prevoz na posao i sa posla, u skladu sa opštim aktom, odnosno ugovorom o radu. To može učiniti tako što će da obezbedi sopstveni prevoz ili da plati zaposlenima trošak koji imaju za prevoz na posao i sa posla do iznosa karte javnog prevoza.
Ako je iznos javnog prevoza takav da je 2500 dinara mesečno i ako je taj trošak goriva dokumentovan (postoji gotovinski računi), poslodavac je ispunio zakonsku obavezu, po našem mišljenju. Ovo ne znači da poslodavac ne može da uredi akt ili ugovor tako da plaća više od tog iznosa, što bi bilo fer.
Ako je iznos javnog prevoza 7200 dinara mesečno a ne postoji ni organizovan prevoz od strane poslodavca, po našem mišljenju, poslodavac nije ispunio zakonsku obavezu.

@Za Bu,
Poslodavac bi trebalo da obračuna i plati porez na celokupan iznos prevoza koji nije dokumentovan.
Druga je stvar što prema iskazanom, poslodavac ne isplaćuje iznos za prevoz na rad i sa rada po zakonu.

@Biljana Stamatović,

Trenutno važeći propis je Zakon o radu, koji kaže da zaposleni ima pravo na naknadu U SKLADU SA OPŠTIM AKTOM i UGOVOROM O RADU za dolazak na posao i sa posla, u visini cene prevozne karte.
Dakle, poslodavac bi trebalo opštim aktom (npr. Pravilnikom o radu) da uredi pod kojim uslovima ima smisla da naknadi zaposlenom prevoz. Npr. može propisati da svi zaposleni koji žive u krugu od 500m od posla nemaju pravo na naknadu za prevoz, jer nemaju realnu potrebu da ga koriste.

@Aleksandra Antic,

Zakon kaže da se pravo na dečiji dodatak može ostvariti ukoliko članovi porodice, ne poseduju novčana I DRUGA likvidna sredstva u vrednosti većoj od iznosa dve prosečne zarade po zaposlenom u Republici bez poreza i doprinosa, a po članu porodice, u trenutku podnošenja zahteva.
Po našem mišljenju, putni troškovi su likvidna sredstva koja je trebalo prikazati na dokumentu proseka mesečnih primanja. Pa ako su ona veća od propisanog cenzusa, onda je službenik iz Fonda ispravno postupio.
Druga je stvar da li poslodavac ima pravo da uračuna troškove u neto zaradu. Neto zarada je jedno, a naknada troškova prevoza je drugi pojam, koji ne predstavlja zaradu. Međutim, nigde nije propisano šta dokument Obračunski list zarade NE TREBA ili NE SME da sadrži. Propisani su samo elementi koje TREBA da sadrži. Što se tiče dokumenta Prosek primanja za n meseci unazad, ni on nije odrđen šta treba da sadrži, ali uobičajeno je da sadrži samo bruto i neto zaradu po mesecima, zbir i prosek za sve mesece, ponekad prosek po času.

@Bojan Jokić,
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa posla. Pravo je određeno ugovorom o radu ili opštim aktom poslodavca. Ukoliko poslodavac ne ispunjava vaša prava u skladu sa ovim dokumentima, potražite pravdu - obratite se pravniku ili advokatu.

@Natasa J,
Ovo bi moglo biti propisano nekim opštim aktom ili odlukom poslodavca. U opštem slučaju, nigde ne piše da mora biti priložen jedan račun, piše samo da trošak prevoza mora biti dokumentovan.

@Maja V,

Informacije možete videti u nekom opštem aktu poslodavca (Pravilnik, odluka itd.) ili u vašem ugovoru o radu.
Zakon nije određen do te mere da definiše kad će zaposleni da ide na posao a kad neće. Uglavnom, ako je u tim aktima rad u vašoj firmi organizovan tako da se za vreme državnog i verskog praznika uobičajeno ne radi ili, da je definisano tako da se naknada za prevoz isplaćuje samo po danu kad se dolazi na posao, onda ima šanse da je poslodavac postupio u skladu sa tim aktom.

@Vasic Zorica,

Čak ni ova situacija nije dovoljno precizirana zakonom. Naime, zaposleni ima pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz. Taj dokument koji je osnov za naknadu troškova zaposlenom mora biti neki račun. Ali nigde nije precizirano u zakonu da taj račun mora glasiti na mart, ako su troškovi za mart. Ovo može biti definisano u opštem aktu poslodavca ili u vašem ugovoru o radu, ali bi bilo pošteno da vas je poslodavac na vreme upozorio ili pojasnio pod kojim uslovima će trošak biti dokumentovan i na osnovu kog internog propisa.

@Sandra,
Da bi se vaš poslodavac oslobodio obaveze plaćanja poreza na naknadu prevoza na celokupan iznos naknade koju isplaćuje vama, potrebno je da postoji dokumentovan trošak. Reč "Dokumentovan" ukazuje na to da je potrebno da postoji verodostojna računovodstvena isprava. Ona ne mora biti račun, ali prema svim stavovima i mišljenjima ministarstva, izgleda da se insistira na tome da taj dokument bude nekakav račun. Ako je u pitanju "gotovinski račun", on bi trebalo da glasi na fizičko lice, ukoliko je moguće da vam taksista ili da vam se na benzinskoj pumpi izda gotovinski račun koji bi glasio na fizičko lice. Ukoliko niste u mogućnosti da dobijete gotovinski račun na vaše ime, u tom slučaju je prihvatljivo da postoji fiskalni isečak (dakle ili od taksiste ili od benzinske pumpe) i jedna izjava vas kao fizičkog lica, koje je zaposleno kod vašeg poslodavca, kojom potvrđujete da se taj fiskalni isečak odnosi baš na dokumentovanje troškova prevoza za vas i da se odnosi baš na mesec za koji tražite naknadu troška. Sam fiskalni isečak za sebe ne može se smatrati verodostojnom računovodstvenom ispravom, jer nije personalan, tj. ne dokazuje da je to trošak koji se odnosi baš na vas, i zato je predlog da taj fiskalni isečak prati ovakva jedna izjava potpisana sa vaše strane, koja bi se mogla smatrati verodostojnom računovodstvenom ispravom.
Što se tiče kopiranja fiskalnog isečka, to apsolutno nije vaša zakonska obaveza, ali bi mogla biti vaša ugovorena radna obaveza ako je tako definisano ugovorom o radu ili opštim aktom poslodavca.

@Pera Kopanja,
Ovaj podatak nije propisan nijednim zakonom. Međutim, može biti propisan opštim aktom poslodavca (npr. Pravilnik o radu) ili ugovorom o radu.

@Nebojša Stevanović,

Po našem mišljenju, ovo jeste zakonski način, ukoliko je utemeljen na opštem aktu poslodavca (odluka, pravilnik, uredba poslodavca). Na žalost, izgleda komplikovan, i vidimo da ljudi moraju da se dovijaju i da paze kako dolaze do sredstava.

Jedino što nam se ne čini kao zakonom utemeljeno je činjenica, da ako se prekorači račun za jedan dinar, zaposleni mora da plati iz svog džepa CEO iznos. To je diskutabilno, ako je tako zaista.

@Slavenko Pajević,

Ovo je odlično pitanje! Hvala na njemu. Evo našeg mišljenja:
Poslodavac bi trebalo da opštim aktom uredi uslove naknade za prevoz. Međutim, da li može toliko da se "drzne" da tu distancu poveća na 3000 metara? Moguće, ali to ne bi bilo u duhu smisla zakonske odredbe. Zato što u Zakonu o radu, član 118, piše:

Zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i to:
1) za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz;
Šta vam ovo govori? Nama govori da taj opšti akt (Akka Pravilnik o radu) mora da obezbedi makar zakonski uslov da poslodavac svakom svom zaposlenom omogući
1) Ili prevoz od strane poslodavca
2) ili novac koji će zaposleni utrošiti za dolazak i odlazak sa rada, do visine cene prevozne karte u javnom saobraćaju.

Ako zaposleni žive na 3000 metara od mesta rada, verovatno je da postoji nekakav javni prevoz i da on košta nešto i to koliko košta, zaposlenom ti troškovi moraju da budu nadoknađeni. Ovo ne znači da zaposleni mora da dobije te pare na ruke. Moguće je npr. da poslodavac plati direktno prevozniku.

Ako ne postoji nikakav javni prevoz do mesta rada, po našem mišljenju, trebalo bi da se opštim aktom uredi detaljnije koliko bi koštao javni prevoz (npr. upoređujući sa sličnim relacijama na mestima gde postoji javni prevoz) da postoji. Obratite pažnju na namerno biran izraz u poslednjoj rečenici: "trebalo bi". To je naše mišljenje, jer je to u duhu odredbe iskazane u članu 118 Zakona o radu, da zaposleni IMA PRAVO da mu se prevoz ili obezbedi ili plati. Ako poslodavac ne poštuje to pravo, po nama, to je osnov za pravni spor. Ovim primerom koji ste Vi naveli, a ponovićemo ga: Propisivanje u opštem aktu poslodavca da se NE nadoknađuju troškovi prevoza svima koji žive u krugu manjem od 3000 metara, stavljaju se u nepovoljan položaj zaposleni koji žive u tom krugu, jer oni gube pravo na prevoz, a suština njihovog prava je da realno IMAJU POTREBU za prevozom. Ono gde je zakon ostao nedorečen je koja je razumna mera (taj prečnik od R metara od mesta rada) za obuhvatanje radnika kojima se nadoknađuju troškovi prevoza i tu nam pomaže mogućnost da svaki poslodavac, ali U DUHU DOBROG privrednika, bez želje za zloupotrebom, obezbedi to pravo propisujući ga dodatno u Opštem aktu odnosno u Ugovoru o radu. Poslodavac dakle može da zloupotrebi to pravo radnika, ali po našem mišljenju, to bi ga u nekom pravnom sporu na nekoj instanci suda dočekalo. Posledice bi verovatno bile kaznene odredbe iz Zakona o radu i nadoknađivanje šteta svakom oštećenom zaposlenom.
Još jedno naše mišljenje: Realna mera za potrebu nadoknađivanja troškova zaposlenom bi bila:
1. u mestu gde postoji javni prevoz - da zaposleni stanuje makar na jednu stanicu gradskog prevoza od mesta rada,
2. a tamo gde ne postoji javni prevoz, to bi mogla biti trošak energije (goriva za motorna vozila ili struje za elektromotorna vozila) za odlazak i dolazak sa posla zaposlenom koji dolazi sopstvenim prevozom ili bi dolazio sopstvenim prevozom, da ga poseduje.
Mišljenja smo da bi na ovaj način zaposlenima bilo ispoštovano pravo na naknadu troškova za prevoz u skladu sa smislom člana 118 Zakona o radu.

@Zrinka Kudus,
Zakon kaže ovako "Zaposleni ima pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada". Ne precizira kolika je ta naknada, ali ukazuje da je to u visini iznosa cene prevozne karte u javnom saobraćaju. Takođe, precizira da se to pravo na naknadu troškova određuje u skladu sa ugovorom ili opštim aktom poslodavca (npr. pravilnikom o radu).
Ako autobuska linija više ne postoji, poslodavac bi morao da izmeni ili ugovor ili opšti akt poslodavca i da propiše način kako bi mogao definisati putni trošak. To je tačka gde bi poslodavac trebalo da se pokaže kao dobar privrednik, ali na žalost, ne vidimo zakonsku prepreku da odluči kao što ste napisali. Ipak, teren je klizav, pa preporučujemo savet od pravnika ili neku medijaciju sa poslodavcem.

@DubravkaM,
Po zakonu o radu, zaposleni ima pravo na nadoknadu troškova za dolazak i odlazak sa posla u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju. Dakle, ovo je PRAVO ZAPOSLENOG, a ne volja ili pravo poslodavca. Međutim, iznos troškova i način uplate troškova nije definisan zakonom i može biti predmet ugovora o radu ili opšteg akta poslodavca (npr. Pravilnika o radu). Ako u tim aktima piše nešto ovako kao što vi tvrdite, i vi ste potpisali saglasnost sa tim aktima, onda ste sami pristali na takve uslove rada. Ako niste potpisali ugovor ili saglasnost da razumete i da ste pročitali Opšti akt poslodavca, tražite te dokumente. Savetujemo da se to radi uz dogovor sa pravnikom.

@Djole,
Otac ima pravo na naknadu troškova za prevoz na posao sa posla, bez obzira na način prevoza. Iznos naknade može biti do visine cene karte prevoza u javnom saobraćaju. Sporna je situacija ako za tih 4km ne postoji javni saobraćaj, pa je pitanje koja je naknada za taj deo prevoza. Po našem mišljenju, poslodavac bi u nekom svom aktu trebalo da odredi tu naknadu, u duhu dobrog privrednika, polazeći od toga da zaposleni ima pravo na naknadu za prevoz na posao i sa posla.

@Danijela,
Krenimo iz drugog para cipela tj. kako je definisano u Zakonu o radu:
ZAPOSLENI ima pravo na naknadu troška za odlazak i dolazak sa posla. Dakle, ne piše "Poslodavac je dužan da nadoknadi troškove putovanja", nego je to pravo zaposlenog.
Samim tim, ne pita se poslodavac da li je ukinut gradski prevoz, nego se pita zaposleni: Gde su moje pare za to što sam dolazio i odlazio sa posla?
Nadam se da smo vam dali odgovor.

@Zoran,
Ovo je pitanje za pravnika a ne za knjigovodstvenu agenciju.

@Jan Ceman,
1. Poslodavac ima na to pravo, obzirom da niste dolazili na posao ta 2 dana.
2. Imate pravo da vam se nadoknadi trošak za dolazak i odlazak sa rada subotom i nedeljom u skladu sa opštim aktom (Pravilnikom o radu) i ugovorom o radu.
Dakle, pogledajte šta piše u Pravilniku o radu i u ugovoru o radu.

@Sladjana,
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova za odlazak i odlazak sa rada, u skladu sa Pravilnikom o radu i Ugovorom o radu, u visini cene prevoza karte u javnom saobraćaju.
Ovo nije baš najsjajnije definisana rečenica u Zakonu, ali ono što je jasno je da se nigde u zakonu ne pominje vidina mesečne karte, tako da se ne može pravilnikom ili ugoovrom o radu garantovati manje pravo nego što sleduje po zakonu.

Prema tome, naš savet je da se obratite pravnoj službi u firmi ili nekom advokatu da potražite vaša prava (ali pažljivo sagledavajući ugovor o radu ili ostala opšta pravna akta poslodavca koja mogu definisati ovu materiju).

@Predrag,
Shodno zakonu o radu, zaposleni je taj koji ima pravo na naknadu troškova.
Shodno zakonu o porezu na dohodak građana, poslodavac je dužan da prikaže da su troškovi prevoza dokumentovani. Ako nisu dokumentovani, onda mora da obračuna porez od 10% na isplaćen iznos.
Dakle, umesto formulacije: poslodavac je u obavezi da isplati naknadu za prevoz, mi bismo rekli preciznije: zaposleni ima pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada (bez obzira na način dolaska i odlaska na posao).

@Nikola Jovanović,
U zakonu o radu se pominje pravo zaposlenog na refundaciju troškova za dolazak i odlazak sa radnog mesta, U SKLADU SA OPŠTIM AKTOM (poslodavca) I UGOVOROM O RADU.
Dakle, ako opšti akt poslodavca, ili ugovor o radu propisuju da se dostava računa (dokaza o plaćenom prevozu) ograničava do 15. u mesecu, to bi mogao biti osnov za dalje ne isplaćivanje.
Međutim, mišljenja smo da to nije namera odredbe zakona o radu: Suština je da zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa ugovorom ili opštim aktom i to pravo ne bi trebalo uskraćivati ograničavanjem datuma.

@Sindii,
Ako trošak za prevoz nije dokumentovan, mora da se obračuna porez na 10% na ceo iznos.
Dakle, ako je plaćen porez samo na oporezivi iznos (preko neoporezivog), u očekivanju da će radnik dokumentovati trošak, a radnik ne dokumentuje trošak prevoza, onda mora da se obračuna i plati porez i na neoporezivi iznos, tj. onda je neoporezivi iznos 0 dinara.

@Jovana Nikolić,
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova, u skladu sa opštim aktom poslodavca i ugovorom o radu.
Ako u opštem aktu poslodavca ili u ugovoru o radu piše da se nadoknađuju troškovi samo do 50km, a ne ceo trošak, i to je zaposleni potpisao u ugovoru ili je upoznat sa tim aktom, onda poslodavac postupa u skladu sa propisanim aktima.
Za drugo pitanje: ako je u opštem aktu poslodavca definisano koliki je iznos refundacije za 50km, onda je definisan iznos refundacije. I tada, cena prevoza za ovo mesto koje je udaljeno samo 30km, bez obzira što je cena skuplja, je cena koju poslodavac nije dužan da nadoknadi.

Znači, važno je da se vidi šta piše u dokumentima "Pravilnik o radu" i "Ugovor o radu" po pitanju nadoknade troškova zaposlenima.

@Marija,
Poslodavcu morate dokumentovati celokupan iznos. To je do vas, da biste ostvarili pravo na naknadu troškova za prevoz.
Do njega je da vam na osnovu toga isplati naknadu, a da obračuna porez na iznos preko tih 3988 dinara trenutno, odnosno do neoporezivog iznosa propisanog zakonom.

@Dragan Lukjanović,
Zakonom je propisano pravo zaposlenog da mu se naknade troškovi dolaska i odlaska sa posla u skladu sa
1) Ugovorom o radu
2) Opštim aktom poslodavca (najčešće, Pravilnik o radu).
a najviše do visine mesečne cene karte u javnom prevozu.
Ako ne postoji ili ne može da se izračuna mesečna cena karte, onda treba da se vidi šta piše u ugovoru o radu ili Pravilniku o radu.
Ako ni tamo ništa nije precizirano, ostaje da se zaposleni i poslodavac posebnim dogovorom nagode.

@Vivien Đeri,
Obratite pažnju na formulaciju u zakonu o radu koja kaže:
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova u vezi sa odlaskom sa posla i dolaskom na posao u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, u skladu sa ugovorom o radu i opštim aktom poslodavca.

Znači, treba proveriti:
1. Šta piše u ugovoru o radu vezano za naknadu troškova prevoza?
2. Šta piše u opštem aktu poslodavca (verovatno Pravilnik o radu)?
3. Koja je cena prevozne karte u javnom saobraćaju?
Ovakva postavka zakona stavlja niz nedostataka od kojih je jedna:
Šta ako ne postoji javni prevoz od vaše tačke do posla?
Po našem mišljenju, poslodavac bi u duhu dobrog privrednika morao da nadoknadi realan trošak zaposlenog za dolazak i odlazak sa posla, ali zakon je ovde dosta neodređen, i spušta odgovornost na ono što piše u ova 2 dokumenta: Ugovor o radu i Opšti akt poslodavca.
Pošto zaposleni može da bude na 50 metara od posla, a i kao što vidimo 22km od posla, u Opštem aktu poslodavca bi valjalo predvideti neku skalu na osnovu uporedive cene javnog prevoza odnosno stvarnog troška prevoza. Ali ovo je naše mišljenje, ali ne i zakonski okvir. Zakon je kao što vidite, dosta neodređen i ostavlja poslodavcu mogućnosti za razna tumačenja i manevre upravljanja nadoknadom troškova.

@Miodrag Spasojevic,

Ovo se odnosi samo na situaciju kad poslodavac ne želi da skuplja račune za prevoz od zaposlenih kako bi imao dokumentovane troškove.
U tom slučaju na isplaćeni iznos prevoza zaposlenom, deli se sa 0.9 (ili se množi sa 1.11111) i dobija se bruto iznos. razlika između neto iznosa i bruto iznosa je porez, koji je poslodavac dužan da obračuna i plati. Zaposleni sa tim nema ništa, jer je to porez na teret poslodavca.

@Miroslav Jeremijević
Poslodavac svojim internim aktom uređuje nadoknadu prevoza zaposlenom. Morate vi da se dogovorite sa poslodavcem i da predate pismeni zahtev za refundaciju troškova u stvarnom iznosu prevoza ali je na poslodavcu da odluči kako će postupiti i da li će prihvatiti vaš zahtev. Morate se upoznati sa internim aktom poslodavca vezanim za nadoknadu prevoza i da proverite da li je ugovorom o radu definisana obaveza i u kom iznosu.

@Svetlana,
Poslodavac može (i trebalo bi, u duhu dobrog privrednika) da nadoknadi zaposlenom mesečnu kartu u jednom pravcu, a ostatak novca da obezbedi u skladu sa Ugovorom o radu, Pravilnikom o radu ili drugim opštim aktom poslodavca.
Druga varijanta je da poslodavac obezbedi sopstveni prevoz zaposlenima u ovom slučaju.

@Milena Rasic
Ukoliko nema dostavljenog računa za prevoz plaća se samo 10% poreza na zarade.

@Marina
Tako je, plaća se 10% poreza na razliku iznad neoporezivog iznosa.

@Marina
Ali neoporezivi iznos se mora dokumentovati

@Atila Arpaš
Uzimate srazmerni iznos neoporezivog dela, a kad postoji isplata kod dva poslodavca, jedan poslodavac ima pravo da koristi neoporezivi deo, a kod drugog je ceo iznos koji se isplaćuje oporeziv i tu je potrebno da postoji dokument kojim se jasno definiše koji poslodavac koristi neoporezivi iznos a koji ne.

@ Atila Arpaš
Ako je odobren iznos naknade za prevoz 5000, a računom je pokriveno 4000 a neoporezivi iznos je bio 3914, bez obzira što postoji račun na 4000, računica je sledeća: 5000 - 3914 = 1086 i ovih 1086 je oporezivo.
Ako se zaposlenom isplati prevoz za ceo mesec iako nije radio sve dane_ u vašem primeru od ranije od 20 radnih dana radio je 18, onda je neoporezivi iznos 18/20=0,9...3914 x 0,9=3522.60 5000-3522,6= 1477,40 je oporezivo.

@Željko Prešić
Zakon propisuje da poslodavac nadoknađuje troškove prevoza zaposlenom prema pravilniku o radu odnosno prema ugovoru o radu. Ako poslodavac organizuje prevoz radnika o svom trošku, onda nema obavezu isplate naknade prevoza. U vašem slučaju vaša žena može koristiti svoje vozilo radi uštede vremena ali nema prava na naknadu za prevoz.

@Saša
Pravo na naknadu prevoza na posao i sa posla je definisano Pravilnikom o radu kod poslodavca. Zatražite od poslodavca da vam omogući uvid u ovaj pravilnik ili da vam da kopiju pravilnika pa na osnovu toga možete odrediti koliki je iznos na koji imate pravo.
Prema Zakonu o radu zaposleni ima pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio na svoj teret sopstveni prevoz zaposlenih. Naknada troškova odlaska i dolaska na posao mora biti u skladu sa opštim aktom poslodavca i ugovorom o radu.
Svi zaposleni koji imaju realan trošak prevoza dolaska na posao i odlaska sa posla (dakle kada poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz) imaju pravo na naknadu troškova prevoza jer je to trošak angažovanja zaposlenog koji snosi poslodavac.

Ukoliko zaposleni faktički ne radi (na bolovanju je ili je odsutan sa posla iz drugih razloga) nema pravo na naknadu ovih troškova jer oni nisu mogli ni nastati.
Da li zaposleni ima pravo na naknadu troškova prevoza ukoliko živi blizu mesta rada?
Naknada troškova je naknada stvarnih troškova, dakle troškova koji su zaista nastali. U slučajevima kada zaposleni živi blizu mesta rada i nema stvarne troškove prevoza dolaska i odlaska nema pravo na naknadu troškova prevoza.

Zakon o radu i drugi propisi ne preciziraju ove slučajeve, ali sudska praksa je na strani da zaposleni nema pravo na naknadu troškova prevoza ukoliko je njegovo mesto stanovanja takvo da mu objektivno nije potrebno korišćenje prevoznog sredstva. Poslodavci najčešće opštim aktom utvrđuju šta se smatra blizinom u ovakvim slučajevima.

Udaljenost se u praksi definiše brojem stajališta javnog gradskog prevoza (npr. jedan ili dva autobuska stajališta) ili definisanje blizine prema stvarnoj udaljenosti (npr. 500 metara ili kilometar).

@Nemanja

1. Prema Zakonu o radu zaposleni ima pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio na svoj teret sopstveni prevoz zaposlenih. Naknada troškova odlaska i dolaska na posao mora biti u skladu sa opštim aktom poslodavca i ugovorom o radu. Putni troškovi se ne računaju prema ceni goriva.
2. Ako ne budete dolazili više od 5 dana na posao pod obrazloženjem da nemate dovoljno novca za prevoz. Poslodavac može da vam jednostrano raskine ugovor bez ikakvih obaveza prema vama.
Naša preporuka je da se dogovorite sa poslodavcem vezano za naknadu putnih troškova.

@Jelena

Zakonodavac je jasan:
Prema Zakonu o radu zaposleni ima pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio na svoj teret sopstveni prevoz zaposlenih. Naknada troškova odlaska i dolaska na posao mora biti u skladu sa opštim aktom poslodavca i ugovorom o radu.

@Bojana Paric
Po nasem misljenju, primenjujete ugovor o radu.

U situaciji da poslodavac opštim aktom ili ugovorom o radu ne uredi bliže pitanje naknade troškova prevoza, neposredno će se primeniti odredbe zakona kojima je ovo pravo regulisano. Naime, zaposleni ima pravo na naknadu troškova prevoza po samom zakonu, nezavisno od činjenice da li je to pravo bliže uređeno opštim aktom ili ugovorom o radu, s obzirom da sam zakon definiše visinu te naknade (u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju) a koja se činjenica vrlo lako može utvrditi i dokazati. Naravno, neophodno je postojanje stvarnih troškova povezanih sa dolaskom zaposlenog na rad i odlaskom sa rada u mesto stanovanja.

Identičan stav usvojen je na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda, aprila 2016. godine:„… sam zakon je dao i uslove i kriterijume za ostvarivanje prava pa i ako poslodavac to svojim aktom bliže ne uredi zakon se može neposredno primeniti jer je cena prevozne karte u javnom saobraćaju od mesta stanovanja do mesta rada zaposlenog činjenično pitanje …. bez obzira da li je poslodavac svojim opštim aktom regulisao pravo zaposlenom na troškove prevoza, on na njih ima pravo. Naravno da se mora sprečiti zloupotreba ovog prava koja može da nastane ako naknadu troškova traži zaposleni koji te troškove i nema (stanuje u blizini mesta rada i na posao dolazi pešice, koristi službeni automobil i slično).“.

@ Darko Marin
Od maja od kada je stupila na snagu nova fiskalizacija kada uzimate račun za gorivo kojim pravdate prevoz morate pre izdavanja fiskalnog računa da naglasite da vam račun treba za firmu i treba da date kasiru PIB firme koji će biti unet na fiskalni račun i to je dovoljno da se pravda prevoz. Inače, prema Zakonu o računovodstvu svi računi koje firma knjiži moraju da glase na firmu da bi bili priznati i za poreske svrhe, tako da je odgovor, DA i računi za gorivo trebaju da glase na firmu.

@Nenad Petrović

zakon upućuje na detaljnije uređivanje opštim aktom i ugovorom o radu, ali kao minimum prava propisuje da zaposleni ima pravo na naknadu i to u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju i to samo u slučaju da poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz.

Imajući u vidu navedeno poslodavac ima mogućnost:

-da zaposlenima obezbedi sopstveni prevoz

-da im isplati naknadu troškova u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju

-da opštim aktom i ugovorom o radu propiše bliže uslove za ostvarivanje ovog prava

Ovo poslednje u praksi izaziva najviše nedoumica i povod je za brojne sporove a time i obilje sudske prakse, često kontradiktorne.

Članom 8. Zakona o radu je propisano da opšti akt i ugovor o radu ne mogu da sadrže odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava ili utvrđuju nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvrđeni zakonom.

Opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih zakonom, kao i druga prava koja nisu utvrđena zakonom, osim ako zakonom nije drukčije određeno.

@Svetlana Taskovic

Naknada prevoza zaposlenih se regulise ugovorom o radu i Pravilnikom preduzeca a zakon kaze:

OPIS MINIMALNO PRAVO
po Zakonu o radu ili opštem aktu PORESKI TRETMAN*
1. NAKNADA DOKUMENTOVANIH TROŠKOVA za prevoz za dolazak i povratak sa posla član 118. tačka 1) Zakona o radu, odnosno prema opštem aktu ili ugovoru o radu Po Zakonu o radu u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz Neoporezivo do visine cene mesečne pretplatne karte, odnosno do visine stvarnih dokumentovanih troškova prevoza, a najviše do 5.017,00. Preko neoporezivog iznosa plaća se porez po stopi 10%

@Tatjana
Na sve nedokumentovane troskove zaposlenog se placa porez.

@Andrija
Članom 118. stav 1. tačka 1) Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014 - dalje: Zakon) propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz.

Promena mesta stanovanja zaposlenog nakon zaključenja ugovora o radu, ne može da utiče na uvećanje troškova prevoza koje je poslodavac dužan da naknadi zaposlenom u trenutku zaključenja ugovora o radu, bez saglasnosti poslodavca (stav 3. član 118. Zakona).

Dakle, da bi postojala obaveza poslodavca da zaposlenom naknađuje troškove prevoza za dolazak i odlazak sa rada neophodno je da je zaposleni imao određene troškove na ime prevoza. Ukoliko je zaposlenom na teret sredstava poslodavca obezbeđen prevoz za dolazak i odlazak sa rada ili ukoliko zaposleni za dolazak i odlazak sa rada nema troškove prevoza (npr. stanuje u blizini mesta rada i na posao dolazi pešice) poslodavac nema obavezu da zaposlenom naknađuje troškove prevoza, jer u ovom slučaju troškove prevoza zaposleni nije ni imao. Ukoliko zaposlenom nije obezbeđen prevoz za dolazak i odlazak sa rada zaposleni ima pravo na naknadu troškova prevoza samo za dane kada je dolazio na posao. Za dane odsustvovanja sa rada (bolovanje, godišnji odmor, plaćeno odsustvo i sl.) poslodavac nema obavezu da zaposlenom naknađuje troškove prevoza jer troškove prevoza zaposleni nije ni imao (nije ni dolazio na posao).

Iz navedenog sledi da bi za pravilan obračun troškova prevoza, poslodavac u svojoj evidenciji trebalo za svakog zaposlenog da ima:

- mesto stvarnog prebivališta zaposlenog;
- cenu prevozne karte od mesta prebivališta zaposlenog do mesta rada;
- evidenciju dolazaka i odlazaka zaposlenog sa posla.

Možemo zaključiti da je visinu naknade koja se isplaćuje zaposlenima radi pokrivanja troškova prevoza moguće tačno utvrditi tek po isteku meseca, iz čega proizilazi da bi naknadu troškova prevoza trebalo isplaćivati tek po isteku meseca, a u roku koji je propisan opštim aktom poslodavca.

Prava, obaveze i odgovornosti iz rada i po osnovu rada zaposlenih u osnovnim školama, srednjim školama i domovima učenika uređeni su Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika ("Sl. glasnik RS", br. 21/2015 - dalje: Ugovor).

Članom 26. Ugovora uređeno je pravo zaposlenog na naknadu troškova.

Stavom 1. ovog člana utvrđeno je da zaposleni ima pravo na naknadu za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju (gradski, prigradski, međugradski), koja mora biti isplaćena do petog u mesecu za prethodni mesec, ukoliko nije obezbedio sopstveni prevoz. Ukoliko je peronska karta uslov korišćenja prevoza, smatra se da je ista sastavni deo troškova prevoza.

Iz ove odredbe proizilazi da ustanova obrazovanja može zaposlenima radi dolaska i odlaska sa rada da:

- obezbedi sopstveni prevoz (npr. zaključi ugovor sa autoprevoznikom radi prevoza zaposlenih);

- na ime troškova prevoza isplati naknadu u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju (koja bi se određivala u visini dvostrukog iznosa cene pojedinačne prevozne karte za svaki dan kada je zaposleni dolazio na posao).

Opštim aktom škole bi trebalo dodatno precizirati na koji način će se ostvarivati ovo pravo zaposlenih (obezbeđivanjem sopstvenog prevoza ili isplatom naknade).

Takođe, stavom 2. istog člana Ugovora utvrđeno je da je na zahtev zaposlenog, poslodavac dužan da zaposlenom obezbedi mesečnu kartu za dolazak i odlazak sa rada, ukoliko nije obezbedio sopstveni prevoz.

Iz ove odredbe proizilazi da ukoliko ustanova obrazovanja zaposlenima radi pokrivanja troškova prevoza isplaćuje naknadu u visini cene prevozne karte (jer ne obezbeđuje sopstveni prevoz), na zahtev zaposlenog, je dužna da umesto isplate naknade u novcu obezbedi mesečnu pretplatnu kartu.

S obzirom na to da se mesečna pretplatna karta kupuje unapred, tj. u trenutku kada ustanova obrazovanja ne može da zna da li će zaposleni sve radne dane u mesecu provesti na radu, visina naknade troškova u ovom slučaju neće zavisiti od toga koliko je zaposleni dana u mesecu proveo na radu.

@Lazar Lazarević
Prema zakonu poslodavac je dužan da obezbedi ili isplati prevoz za zaposlene i to: Po Zakonu o radu u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz. Tako ako mesečna karta u javnom prevozu kosta na primer 2200 dinara poslodavac vam isplaćuje toliko uz dostavu dokumentscije (karte za prevoz, račun za gorivo sa PIB-om firme, račun za kupljenu mesečnu kartu i sl.) Proverite koliko bi vas koštala mesečna karta pa prema tome procenite da li vam poslodavac isplaćuje punu naknadu za prevoz.