Odlučili smo da odmorimo malo od knjigovodstvenih tema, ali da pišemo o nečemu što se obično očekuje da knjigovođe znaju. Knjigovođe nisu bezbednjaci (hoće reći, nisu zaduženi za bezbednost i zdravlje na radu klijentima kojima vode knjige) ali ovde je šansa da se i knjigovođe (a i njihovi klijenti) informišu šta je potrebno je da znaju, ukoliko žele da usluga koju pružaju svojim klijentima bude potpunija.

Zašto je ovo tema koja obično ne izaziva previše interesovanja kod običnog čitaoca ?

BZNR, Akt o proceni rizika, Pravilnik o BZNR, evidencije, Lice za BZNR, osposobljavanje zaposlenih, sredstva lične zaštite... Mnogo nedoumica se javlja ukoliko ste se susreli sa navedenim pojmovima. Ukoliko niste, onda se nameće pitanje: „Šta je to?“, a odgovor koji proleti: „To je neka nerazumljiva i nepotpuna terminologija koja nije meni potrebna....“ Ali, da li je baš tako? Da pokušamo da razjasnimo osnove…

Prvo: da bi bili uspešan poslodavac, potrebna Vam je natprosečna energija da u svemu istrajete. I gomila strpljenja. Tu naravno, postoji veliki broj obaveza koje Vi kao poslodavac treba da ispunite prema svojim zaposlenima, a između ostalog su obaveze predviđene Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu ("Sl. glasnik RS", br. 101/2005 i 91/2015), (u daljem tekstu: zakon).

Ovim zakonom su utvrđena prava i obaveze poslodavaca i zaposlenih, način organizovanja poslovi bezbednosti i zdravlja na radu, vođenje evidencija, inspekcijski nadzor i sl.

Ako se bavite kancelarijskim poslom, naša preporuka je da sledeći pasos preskočite, ali ako radite nešto na terenu, onda možemo da vam kažemo samo…

Uvodni pojmovi i definicije ili BZNR … kako, molim?

BZNR (ili BZR, BiZNR, ZNR) su skraćenice istog značenja koje potiču od početnih slova oblasti “Bezbednost i zdravlje na radu”. Po zakonu, član 4. stav 1. tačka 4: “Bezbednost i zdravlje na radu jeste obezbeđivanje takvih uslova na radu kojima se, u najvećoj mogućoj meri, smanjuju povrede na radu, profesionalna oboljenja i oboljenja u vezi sa radom i koji pretežno stvaraju pretpostavku za puno fizičko, psihičko i socijalno blagostanje zaposlenih.”

Akt o proceni rizika je pisani dokument koji po zakonu mora da izradi svaki poslodavac; Čl. 13. stav 1: “Poslodavac je dužan da donese akt o proceni rizika u pismenoj formi za sva radna mesta u radnoj okolini i da utvrdi način i mere za njihovo otklanjanje.”

Lice za BZNR je stručna osoba koja vodi poslove BZNR. Osoba mora da bude adekvatno kvalifikovana i mora da poseduje licencu za obavljanje poslova BZNR (Član 56 zakona). Zadatak lica za BZNR je

• izrada Pravilnika BZNR,
• evidencija (koja evidencija?)
• osposobljavanje zaposlenih,
• davanje saveta poslodavcu u izboru SLZ (sredstva lične zaštite),
• slanju zaposlenih na lekarske preglede,
• prethodne i periodične provere opreme za rad

i slično.
 

Nasuprot tome što “Akt o proceni rizika” moraju da imaju svi poslodavci bez obzira na broj zaposlenih, obavljanje poslova BZNR se organizuje različito u zavisnosti od delatnosti poslodavca i broja zaposlenih.

E sad, kada smo objasnili osnove BZNR onda ostaje pitanje : “Zašto je to meni potrebno?”

Glavna “motivacija” poslodavcima za delovanje na polju BZNR jeste gore pomenuti zakon, odnosno nadzor koji se izvršava na osnovu zakona od strane ovlašćenih lica. Ovde se poslodavci često vode pretpostavkom “Ma zaobići će nadzor mene…”. Srećnima se dešava da im upravo niko i ne “svrati”, ali ukoliko se desi suprotno posledice mogu biti frapantne. Kazne koje se sprovode su drakonske. Na primer, one se kreću od 800.000-1.000.000 din. za poslodavce sa svojstvom pravnog lica (član 69.stav 1. Zakona), a 400.000-500.000 din. za poslodavca koji je preduzetnik (član 69.stav 2. Zakona)

Pored finansijskih benefita u vidu neplaćenih kazni, postoji i niz drugih koje obezbeđujete tako što regulišete bezbednost i zdravlje na radu u Vašoj firmi.

Dobra knjigovodstvena agencija poznaje osnove Zakona o BZNR, iako se time ne bavi. Tako da se svakako i sa te strane možete osloniti na njih i dobiti prave informacije i savete.

Ako ste na primer poslodavac koji ima manje od 20 zaposlenih, a ne bavite se proizvodnjom, Vi ste u mogućnosti sami da obavljate poslove BZNR i jedina obaveza koja bi Vam iziskivala troškove jeste izrada Akta o proceni rizika. Dakle, Vi postajete odgovorno lice koje je u obavezi da poznaje Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu i ostalu regulativu iz BZNR i da postupa po istim. Naravno, ukoliko nemate vremena, možete i odrediti eksterno odgovorno lice i osloboditi se obaveze čitanja Zakona, Pravilnika itd.

Ako ste poslodavac koji ima preko 20 zaposlenih, svakako ste u obavezi da pored Akta o proceni rizika odredite i odgovorno lice koje će voditi poslove BZNR. Isto tako, ukoliko se bavite proizvodnim delatnostima, bez obzira na broj zaposlenih, u obavezi ste da angažujete odgovorno lice sa licencom.

Koji su sve troškovi ako ne obezbedimo zdrav i bezbedan rad?

Ukoliko posmatramo ekonomsku stranu svega ovoga, na nivou poslodavca, troškovi se mogu podeliti u dve grupe.

1. Prva grupa su troškovi za obezbeđivanje bezbednosti i zdravlja na radu, i o njima smo pričali gore više u tekstu
2. Druga grupa su troškovi koji proizilaze iz broja izgubljenih radnih sati zbog povreda na radu i profesionalnih bolesti. Takođe se u drugu grupu mogu dodati i troškovi za lečenje, za nadoknade za vreme odsustvovanja sa posla, sudske naknade, štete i sl.

Sve ovo ukazuje da se BZNR sagleda još dublje i razmotri njegovo uvođenje u svoj sistem poslovanja...

Najveći nedostatak je nerazvijena svest kod poslodavaca o kompleksnosti, značaju i benefitima koje mu donosi potpuno ispravno obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu. Nedonošenje Akta o proceni rizika je samo jedan od prekršaja za koje su propisane ogromne novčane kazne. Svaka povreda zaposlenog na radnom mestu košta poslodavca mnogostruko više od zadataka koji se odnose na uređenje bezbednosti i zdravlja na radnom mestu i u radnoj okolini.

Put do uspeha nije lak, ali od nečega treba krenuti. Svakako je prvi potez na ovom polju procena rizika, a kasnije kada se sve kockice, uklope finalni rezultat je bezbedno i zdravo radno mesto i veća produktivnost zaposlenih.