Žensko preduzetništvo je svakako jedan od neiskorišćenih resursa kada govorimo o privrednom razvoju, kako u Evropskoj uniji, tako i u Srbiji. Podaci pokazuju da je u proseku tek oko 30% malih i srednjih preduzeća u Evropskoj uniji u vlasništvu žena. U Srbiji je taj procenat još manji. Naime, prema nekim istraživanjima, ta brojka se kreće oko 26%, odnosno taj procenat preduzeća ispunjava kriterijume koji su karakteristični za žensko preduzetništvo. Ovi podaci jasno pokazuju da država Srbija još uvek nije uspela da dovoljno podstakne žene da se aktivnije uključe u pokretanje i vođenje biznisa.
Podatak da oko 50 odsto žena koje su radno sposobne ne ulazi na tržište rada i da je ekonomski neaktivno je alarmantan. Ali je u isto vreme i pokazatelj da se u tom delu krije i veliki potencijal koji je potrebno podstaći. Po nama, razvoj ženskog preduzetništva je prilika za značajan razvoj privrede u Srbiji. Stoga, evo nekoliko osnovnih saveta za prve korake u ženskom preduzetništvu.
Odluka o pokretanju sopstvenog biznisa je krupan korak i sigurno jedan od najvažnijih u životu. Zato se pre toga treba dobro informisati i spremno dočekati sve potencijalne prepreke koje mogu stajati na tom putu. Dame, ako želite da uplovite u poslovni svet - morate znati koje su vam sve mogućnosti i koje izbore imate. Zašto to treba da radite? Zato što odluke koje donosite pri početku preduzetničkih koraka mogu maksimizirati vaš potencijal.
Vaša poslovna ideja ne mora biti nešto inovativno, specijalno, originalno, ali za dobar start i kasniji vaš uspeh važna je priprema. A tu pripremu čine informacije. E, upravo te informacije mi pokušavamo da proširimo, da ohrabrimo dame da krenu napred, da im damo oslonac pri pokretanju svog biznisa da i na taj način podstaknemo žensko preduzetništvo. Stoga ćemo u ovom tekstu govoriti o najčešćim pravnim oblicima firmi koje vi dame možete osnovati da biste se bavile nekim vašim biznisom.
Najčešća dilema na početku ovog puta je koji oblik firme otvoriti? Između ostalih oblika koji postoje, mi ćemo se ovom prilikom damama obratiti sa razmatranjem dva najčešća, i za biznis najpovoljnija dva oblika- preduzetnik ili D.O.O. (društvo sa ograničenom odgovornošću). Na dalje ćemo objasniti na šta posebno treba da se obrati pažnja pri ovom izboru.
Preduzetnik nije u obavezi da pri registraciji ili promeni delatnosti sačinjava akte, kao ni pri gašenju . Sa druge strane, za D.O.O. je takva obaveza prisutna, dok je za osnivački akt i njegovu promenu potreban i overa kod državnih organa.
Kada se radi o preduzetniku, on može biti stranac, odnosno lice koje nema prebivalište u Srbiji, ali je boravišna i radna dozvola obavezna za dalje obavljanje poslovnih aktivnosti. Sa druge strane, kod D.O.O. osnivač može biti strano fizičko ili pravno lice, koje nije dužno da poseduje boravišnu i radnu dozvolu.
Preduzetnik je individualac koji samostalno snosi sve koristi i posledice poslovanja, dok se kroz D.O.O. na jednostavniji način realizuju partnerski odnosi.
Ako osnujete D.O.O., onda kao osnivači odgovarate samo do visine kapitala, koji može biti tek 100 dinara, a kao preduzetnice odgovarate i svojom imovinom i imovinom supružnika (i ostalih članova porodice). Drugim rečima, ako ne daj Bože dođe dotle da poreska ne može da se naplati od vas – ode mužićev auto!
Obaveza vas kao preduzetnica je da u svom poslovnom imenu navedete i vlastito ime i prezime, i skraćenicu PR ili Preduzetnik, a uz to može, i ne mora, imati i naziv.
Evo nekoliko primera ispravnog imena:
Poslovno ime D.O.O. ne sadrži ime i prezime osnivača, ali naziv je zato obavezan. Preporuka je da se na početku procesa izvrši rezervacija imena, jer kasnije može da se desi da APR ne odobri izabrani naziv pa u tom slučaju ceo proces registracije, mora da se ponovi, i to u roku od 30 dana uz doplatu 50% od takse koja je uplaćena za registraciju. Zato je oko ovoga veoma bitno kontaktirati sa knjigovodstvom ili sa pravnikom.
Veoma je bitno znati da ukoliko kao preduzetnice želite da radite vam mesta gde ste se registrovale, onda ste u obavezi registrovati kod APR-a izdvojene prostorije, dok u slučaju društva sa ograničenom odgovornošću to nije slučaj.
Za obaveze proistekle iz poslovanja, preduzetnik odgovara svojom celokupnom imovinom, i to neograničeno, dok za poreske obaveze odgovara i imovinom svih punoletnih članova domaćinstva. Sa druge strane, D.O.O. za obaveže društva odgovara samo upisanim ulozima, koji se pri osnivanju obavezno upisuje kod APR-a i ne mora biti veći od 100 dinara. Naravno, postoji izuzetak. Kada osnivač imovinu D.O.O. koristi za lične potrebe, tada ne poštuje pravilo odvojenosti imovine, pa automatski odgovara svojom ličnom imovinom za obaveze. Na ovom mestu ćemo napomenuti i da kod preduzetnika ne postoje ulozi koje se moraju evidentirati kod APR-a.
Kada se radi o kaznama za prekršaje, one su višestruko manje za preduzetnike u odnosu na D.O.O. U slučaju kada društvo sa ograničenom odgovornošću napravi prekršaj, kazna se izriče i za sam D.O.O. i za odgovorno lice, dok se u slučaju preduzetnika propisuje kazna za samog preduzetnika ili poslovođu.
Taj izbor se sastoji u tome da poslovne knjige preduzetnik može voditi po sistemu prostog ili po sistemu dvojnog knjigovodstva. Šta to tačno znači, najbolje je da se raspitate kod knjigovođe. Ukratko: u prostom knjigovodstvu evidentiraju se samo neke promene (jednostavnije je, lakše se prave bilansi, pa je i po pravilu jeftinije) a kod dvojnog knjigovodstva evidentiraju se sve promene po principima računovodstva. U slučaju D.O.O. dvojno knjigovodstvo je obavezno, a ono nalaže, a to važi i za preduzetnika koji se za njega odlučio, predaju i javno objavljivanje finansijskih izveštaja kod APR-a.
Kako je preduzetnicama sigurno porodica važan faktor koji treba da usklade sa ostalim obavezama, dobro je znati da se bez prethodnog prijavljivanja, mogu radno angažovati članovi porodice (naravno, ako su dovoljno odrasli). Ali oprez: Zakonom je propisano da to važi samo u slučaju zamene, kada ste kao preduzetnice opravdano odsutne. A u slučaju D.O.O. prijavljivanje je obavezno za sve one koji obavljaju posao, pa tako i za članove porodice.
Mogućnost da privremeno registruje obustavu rada imate samo ako ste se osnovale kao preduzetnik, i to na vremenski ograničen ili neograničen period. Ovo je značajno ako imate neke privatne obaveze i ako ste u mogućnosti obzirom na radne odnose ostalih ukućana.
Brisanje iz registra APR-a preduzetnika se obavlja uz uslov da su izmirene sve poreske obaveze, dok izmirenje ostalih obaveza prema poveriocima nisu uslov jer se za takve obaveze odgovara vlastitom imovinom. I u slučaju preduzetnika nema čekanja, već se iz registra briše danom podnošenja prijave!
D.O.O. se, iz registra APR-a, briše postupkom likvidacije ili stečajem koji traje minimum četiri meseca. Svi poverioci moraju biti namireni da bi se sproveo postupak likvidacije, uz potvrdu da su izmirene i sve poreske obaveze.
U ovom tekstu probali smo da prikažemo neke važne razlike između pravnih oblika firmi koje postoje, i odlukama sa kojima se morate suočiti ako se odlučite da otisnete putem ženskog preduzetništva. Od ideje do realizacije, važna je priprema, a za to je najvažnije dobro se informisati. Ako su i vama ove informacije bile od koristi, možete ih podeliti sa vašim prijateljima i naravno prijateljicama. :)