Da li da postanem „Paušalac“ – obaveze, mane i prednosti

Ukoliko ste rešili da pokrenete sopstveni biznis, sigurno je da pokušavate da otkrijete koji su sve to načini da u isti uložite što manje novca i prođete sa što manje plaćanja obaveza prema državi.

 

Izbor modela oporezivanja uglavnom je glavna odluka i za rešavanje pitanja pravne forme, odnosno tipa Vaše firme. Da li ćete je voditi kao preduzetnik ili će ona postati akcionarsko ili ortačko društvo, društvo ograničene odgovornosti i slično, umnogome zavisi od odluke za model oporezivanja za koji se odlučite.

 

Kada govorimo o preduzetnicima, osnovni načini oporezivanja preduzetnika su:

 

  1. Preduzetnik koji je paušalno oporezovan
  2. Preduzetnik koji se odlučio na tzv. „samooporezivanje“
  3. Preduzetnik koji se odlučio na isplatu lične zarade

 

U ovom tekstu pričamo nešto više o ovom prvom modelu. Za termin „paušalac“ ste sigurno čuli, i on je veoma popularan izbor među preduzetnicima (ovaj tip oporezivanja ne mogu birati privredna društva) zbog manjeg broja obaveza a samim tim i izmirivanja tih obaveza. Ipak, kao takav, ovaj model ima i određene mane, te se sa njim morate dobro upoznati kako biste izbegli sve eventualne poteškoće.

 

Obaveze koje ima paušalni preduzetnik

 

Pretpostavimo da ste već osnovali firmu kao preduzetnik i da želite da budete „paušalac“. Najpre, za paušalni model oporezivanja firme odlučujete se tako što Poreskoj upravi (na opštini na kojoj je sedište firme) podnosite zahtev za paušalnim oporezivanjem najkasnije 15 dana od osnivanja. Zahtev ćete podnositi svake godine. Dakle, ako ste već preduzetnik i ovo vam je neka naredna godina poslovanja, onda isti zahtev predajete do 30. novembra tekuće godine za narednu godinu. Poreska uprava donosi odluku o iznosu poreza i doprinosa koje ćete plaćati tokom jedne godine poslovanja. Ovaj iznos koji je propisan je fiksan (da kažemo „paušalan“ – otuda i ime ovog načina plaćanja dažbina) do donošenja narednog rešenja, što je najčešće za godinu dana. Dakle, nakon što Vam Poreska uprava taj iznos propiše i zahtev odobri, sve što imate od obaveza prema državi je da jednom mesečno platite ovaj iznos: napišete virmansku uplatnicu i odete u banku i platite (ili koristeći neki program za elektronsko plaćanje).

 

paušalno oporezivanje

 

Kako da znam koliko će da me Poreska uprava „odrapi“?

 

Na ovo pitanje samo delimično možemo dati odgovor. Postoji jedna Uredba koja određuje koji su kriterijumi za osnovicu za paušalno oporezovane preduzetnike, ali u njoj su samo neka pravila deterministička. Na primer, osnovica od koje se polazi je prosečna mesečna bruto zarada u Srbiji, a za beogradske opštine prosečna mesečna zarada u toj opštini gde je sedište. Dalje, na osnovicu utiče starost preduzetnika i njegova sposobnost, broj zaposlenih kod preduzetnika (da – i preduzetnik koji je paušalac može da ima svoje zaposlene!). Iznos takođe zavisi i od toga da li ste već negde zaposleni ili svoj preduzetnički biznis započinjete kao nezaposleni. U prvom slučaju ćete, očekivano, za obaveze plaćati manje nego u drugom, jer ne možete plaćati doprinose za zdravstveno osiguranje i za nezaposlenost i kao zaposleni i kao paušalac pride.

 

Primer nedeterminističkih pravila koji utiču na iznos obaveza su: lokacija sedišta, tržišni uslovi rada, stanje konkurencije. Ovde ste u milosti algoritma (ako neki uopšte postoji) tj. procene koju koristi Poreska uprava za određivanje osnovice.

 

U našem iskustvu, za iste dve delatnosti, niže su osnovice za paušalce u prigradskim opštinama i nekim nerazvijenim opštinama u Srbiji, nego u većim gradovima. Na primer: automehaničar sa opštine Bela Palanka bi imao mesečnu obavezu od oko 150EUR, a sa opštine Novi Beograd bi imao oko 350EUR. Ne bi bilo loše da se unapred raspitate o kojim se to iznosima radi kako biste što osnovanije doneli svoju odluku.

 

Kad vam poreski organ jednom utvrdi osnovicu, dostaviće vam rešenje o iznosu obaveza. Postoji razlika između osnovice i iznosa koji treba da plaćate. Osnovica se utvrđuje rešenjem i na nju utiču gore pobrojani faktori. Onda se na osnovicu primenjuju sledeće stope:

 

Broj

Vrsta obaveze

Procenat

Plaćate, ako ste zaposleni u drugoj firmi

Plaćate ako ste nezaposleni

1

Porez

10,0

*

*

2

Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje

26,0

*

*

3

Doprinos za zdravstveno

10,3

 

*

4

Doprinos za nezaposlenost

1,5

 

*

 

I to je iznos mesečne obaveze koju plaćate.

 

Na primer: ako je osnovica 70000 RSD, a vi ste nezaposleni, iznos obaveze biće 33460 RSD. Ovu obavezu treba platiti svakog meseca, i to do 15. u mesecu za prethodni mesec.

 

Šta su još obaveze paušalca, a koje su ujedno i prednosti

 

Dakle, za sad smo utvrdili: Ono što plaćate jesu porez na prihod i socijalni doprinosi – na jednoj uplatnici. Vaše obaveze takođe su izdavanje računa za svaku prodatu robu ili pruženu uslugu, koje morate zavoditi u Knjizi ostvarenog prometa (KPO). Znači, oslobođeni ste obaveze vođenja knjigovodstva, te štedite na trošku vođenja poslovnih knjiga.

 

Pritom, istovremeno možete podizati novac sa računa neograničeno i bez pravdanja računa, uz malu ogradu – do 150 000 RSD dnevno, što se može reći da je više nego dovoljan dnevni limit. Neograničeno? Ne baš. Vaš godišnji prihod ne sme prelaziti 6 miliona dinara (što je trenutno oko 48500EUR). Ovo je najčešće motiv za sve koji žele da se ostvare kao preduzetnici a ne moraju da se „petljaju“ sa knjigovodstvom. Otvorim firmu kao paušalac, platim tu jednu uplatnicu, izdam račun za svoj promet i skidam novce bez ikakvog objašnjavanja, pravdanja bilo kome.

 

Da li je to sve baš tako idealno? Pa da vidimo u nastavku.

 

Mane paušalnog oporezivanja

 

Videli smo koje su prednosti kada ste paušalac, i one su, svakako, odlične pogodnosti: nema troškova i gubljenja vremena na administraciju i knjigovodstvo, porez je fiksan i propisan i, nakon što je izmiren, nema dodatnog oporezivanja na prihod i slično, dok god njegovo godišnje prihodovanje ne prelazi 6 miliona dinara.

 

Ako se uzme da mesečne obaveze paušalca iznose od 15000 do 50000 dinara, može se reći da ovaj model oporezivanja posebno odgovara malim biznisima i onima koji imaju već unapred velike ugovorene poslove i značajnija REDOVNA primanja u najavi.

 

Međutim, ukoliko to nije slučaj, može se desiti da pogrešna procena budućeg poslovanja izazove i izbor paušalnog oporezivanja kao pogrešne odluke. Pre svega, iznos obaveza ostaje isti bez obzira na prihod određenog meseca. Što bi naš narod rekao – radio, ne radio, svira ti radio.

 

Zatim, ukoliko tek započinjete posao, a nemate neke veće ugovorene poslove ili dovoljno finansija za ulaganje, možda o paušalnom tipu oporezivanja treba da razmislite još jednom, jer u tom slučaju iznos od 50000 RSD za mesečni porez (ne računajući ostale troškove) nikako nije zanemarljiv.

 

Na samom kraju, još jedna mana ovog načina oporezivanja koja se tiče preduzetnika paušalca, koju morate imati u vidu. Kako se može desiti da prođu meseci (a u poslednje vreme smo svedoci da prođu i godine rada) do izdavanja novog rešenja od strane nadležnog organa, to nadležni poreski organ može izdati rešenje o obavezama čiji je iznos značajno veći od onog koji trenutno izmirujete, te bi i o tome trebalo povesti računa.

 

Na primer: do 2013. godine ste bili paušalac obućar i plaćali ste 20000RSD paušalne mesečne obaveze. 2014. godine ste u aprilu dobili rešenje po kojem treba da platite iznos od 35000 RSD. Ova obaveza se odnosi i na ranije mesece 2014. godine. Dakle, za period januar – april 2014 morate doplatiti po 15000 RSD za svaki mesec.

 

Komentari (0)

Trenutno nema komentara na ovu temu ...

Ostavi komentar

Molimo vas da pravilno unesete prikazanu reč.